Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 09. 2020.

"ISTORIJSKI SPORAZUM" ILI "BANANA DOKUMENT" Istraživači donose detaljnu analizu ŠTA JE SRBIJA POTPISALA na sastanku u Vašingtonu

Od "istorijskog sporazuma" do "banana dokumenta", u tom rasponu su ocene onoga što je predsednik Vučić potpisao u Beloj kući. Evo jedne, nama se čini, objektivne analize.

"ISTORIJSKI SPORAZUM" ILI "BANANA DOKUMENT" Istraživači donose detaljnu analizu ŠTA JE SRBIJA POTPISALA na sastanku u Vašingtonu

Foto:blic

Istraživački tim Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) javnosti je ponudio svoju analizu dokumenata potpisanih u Vašingtonu. Analizu prenosimo uz izvesna skraćenja, zbog kojih nam, nadamo se, autori neće zameriti.

1. Obe strane će implementirati dogovor o auto-putu Beograd – Priština, prethodno potpisan 14. februara 2020.

- Ova tačka predstavlja samo reafirmisanje saglasnosti o izgradnji autoputa, koja je postignuta uz američko posredovanje u Nemačkoj početkom tekuće godine... Treba napomenuti da je pitanje izgradnje autoputa Niš – Priština već bilo deo Berlinskog procesa pod patronatom Evropske unije...

2. Obe strane će implementirati dogovor o pruzi Beograd – Priština, prethodno potpisan 14. februara 2020.

Dodatno, obe strane se obavezuju da će uraditi zajedničku studiju izvodljivosti o mogućnostima za povezivanje železničke infrastrukture Beograd - Priština sa lukom velikog kapaciteta na Jadranu.

- I za ovu tačku važi isti zaključak kao i za prethodnu. No, ovde postoji i jedan dodatni element u vidu studije izvodljivosti za povezivanje železnice sa lukom na Jadranskom moru. Najverovatnije bi bila u pitanju luka Drač u Albaniji. Ovakvo infrastrukturno povezivanje je svakako u interesu obe strane, imajući u vidu nedostatak izlaza na more. Međutim, treba napomenuti da se strane obavezuju (u političkom, ne i u formalnopravnom smislu) samo da će izvršiti studiju izvodljivosti različitih opcija železničkog povezivanja sa Jadranom, a ne i da će ovo povezivanje izvršiti u određenom roku.

3. Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) radiće na memorandumu o razumevanju i dogovoriti operacionalizaciju sledećeg:

a) Auto-put mira; b) Železničke veze između Merdara i Prištine; c) Železničke veze između Niša i Prištine; d) Davanje finansija koje će podržati pozajmice neophodne za mala i srednja preduzeća; e) Dodatne bilateralne projekte; f) Puno međunarodno prisustvo DFC u Beogradu.

Foto: buducnostsrbijeav / Tanjug

- Ova tačka bi trebalo da bude ključna „šargarepa” koju su SAD ponudile Beogradu i Prištini, u vidu više puta najavljivane finansijske podrške u slučaju postizanja dogovora. Međutim, odredba je nedovoljno precizna. Naime, pominje se samo potpisivanje Memoranduma o razumevanju Beograda i Prištine sa američkom Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom (US International Development Finance Corporation - DFC) u vezi sa različitim projektima, a pre svega u domenu infrastrukture. Ne precizira se da li to podrazumeva da će SAD preko svoje Korporacije finansirati ove projekte kroz bespovratne donacije, ili će ih kompletno kreditirati, ili će pak samo nadgledati realizaciju uz marginalno učešće u finansiranju ili kreditiranju dela radova. Tačka je formulisana na način da su sve opcije otvorene. Od načina realizacije ove tačke zavisiće u velikoj meri i to kolika je ukupna korist od postignutog dogovora za obe strane. Ukoliko bi Amerika pomogla kroz značajne donacije realizaciju Auto-puta mira (Niš - Priština) i pruge od Niša do Prištine, te pružila značajnu pomoć u kreditiranju malih i srednjih preduzeća i drugih bilateralnih projekata u Srbiji i na Kosovu*, građani bi mogli da osete veoma opipljivu korist od ovog dogovora. S druge strane, ukoliko je reč isključivo o kreditiranju, bitno je utvrditi po kojim uslovima će se takvo kreditiranje realizovati. Ukoliko se realizuje po uslovima povoljnijim od tržišnih, i ovakav potez bi se mogao kvalifikovati kao jedan vid američke pomoći. No, ukoliko bi bila reč o kreditu koji bi mogao da se po istim ili povoljnijim uslovima dobije i od drugih partnera (poput EU ili NR Kine), onda je jasno da se ne može govoriti o nekoj velikoj koncesiji sa američke strane i velikom dobitku za Beograd i Prištinu.

Kada je reč o otvaranju kancelarije DFC u Beogradu, u pitanju je nesumnjivo dobra vest za Srbiju. Naravno, ona ne govori koliko će ova Korporacija u Srbiji biti aktivna, ali je samo otvaranje kancelarije pozitivan znak, jer nagoveštava mogućnost dodatnog priliva novca iz SAD u srpsku privredu. Takođe, otvaranje kancelarije ove nedavno osnovane američke državne organizacije (uspostavljena decembra 2019. godine) poslalo bi i pozitivnu poruku o stanju odnosa Srbije i SAD trećim stranama, a time i poruku o stabilnosti srpskog tržišta koja bi bila od važnosti za potencijalne američke i evropske investitore. Činjenica je i da je u ovom delu dogovora Beograd prošao bolje, jer neće postojati slična kancelarija u Prištini, ukazuje na to da je ova tačka verovatno bila jedna od onih kojom se nastojalo da se namire srpski ustupci u drugim tačkama.

4. Obe strane će otvoriti i operacionalizovati objekat na zajedničkom prelazu Merdare.

- Tačka 4 je finalizacija implementacije sporazuma postignutih sa Evropskom unijom o integrisanom upravljanju prelazima (IBM)... Ukoliko se sporazum ostvari, omogućiće smanjivanje gužve na prelazu Merdare i smanjiće vreme čekanja prevoznicima robe.

5. Obe strane će pristupiti i u potpunosti iskoristiti prednosti Mini-Šengen zone koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija najavile u oktobru 2019. godine.

- Analiza ove tačke otvara širu debatu o korisnosti Mini-Šengena za sve aktere u regionu, a naročito za Srbiju. Iako postoje dobri argumenti i za podršku i za kritiku ove inicijative, nesumnjivo je da bi političke posledice njene realizacije bile korisne u domenu približavanja naroda i ekonomija u regionu, a posledično i korak ka pomirenju. Ovakav pristup predstavlja esenciju „liberalne“ logike sporazumevanja u međunarodnim odnosima, koja polazi od premise da će ekonomska međuzavisnost i povezivanje doprineti dobrim odnosima među narodima, i konačnom prevazilaženju političkih problema. Istorija je pokazala da ekonomsko povezivanje može pomoći u izgradnji mira, ali da često nije dovoljan korak.

6. Obe strane će međusobno priznati diplome i profesionalne sertifikate.

-Ova tačka je replika već postignutih sporazuma u Briselu o priznavanju diploma iz 2011. i 2015. godine, koji do sada nisu sprovedeni.

7. Obe strane će pristati da rade sa Departmanom za energetiku SAD i drugim odgovarajućim entitetima Vlade SAD na studiji izvodljivosti u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.

- Očekuje se da u procesu razgovora o vlasništvu nad imovinom i infrastrukturom Gazivode budu jedna od ključnih tačaka. Trenutno Hidroelektranom „Gazivode“ upravlja Javno preduzeće za vodosnabdevanje i proizvodnju i distribuciju električne energije “Ibar”, koje se nalazi u srpskom sistemu, a Priština ga smatra paralelnim... Studija izvodljivosti na temu zajedničkog korišćenja potencijala jezera Gazivode nije nelogična, s obzirom na to da se 1/3 jezera nalazi u centralnoj Srbiji i da bi Beograd hipotetički mogao da kontroliše vodni potencijal Ibra u gornjem toku u opštini Tutin.

8. Obe strane će diversifikovati njihove izvore energije.

- Tačka 8 predstavlja nesumnjivo jedan od zahteva SAD i. ne reguliše pitanja koja su direktno od interesa za odnose Beograda i Prištine. Za kosovsku stranu je ovakvo obećanje prilično logično i nema nikakvih posledica. Za Srbiju bi potencijalno moglo izazvati turbulencije u odnosima sa Rusijom, koja verovatno ne gleda blagonaklono na ovakvo obavezivanje Srbije prema SAD, jer je svesna da se to čini sa namerom ograničavanja ruskog uticaja. Reakcija portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove ide u prilog ovoj tvrdnji.

Ipak, diversifikacija energetskih izvora ekonomski nije nelogična i njoj, po pravilu, teže sve države. Uvek je korisnije i povoljnije imati mogućnost snabdevanja energentima iz više izvora, nego zavisiti samo od jednog, kao što je Srbija gasno zavisna od Ruske Federacije. Srbija već radi na izgradnji gasnog interkonektora sa Bugarskom, koji bi joj u perspektivi mogao omogućiti diversifikaciju izvora gasa. U tom domenu, ovakvo obavezivanje Srbije nije suštinski mimo njenog interesa...

9. Obe strane će u njihovim komunikacionim mrežama zabraniti korišćenje 5G opreme nabavljene od neproverenih dobavljača. U slučajevima gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na uklanjanje i druge pravovremene postupke medijacije.

- Ova tačka bi potencijalno mogla biti problematična za odnose Srbije i NR Kine. Kosovo* nema ovaj problem, jer ga Peking svakako ne priznaje kao nezavisnu državu. No, činjenica da se ovde pominje samo nabavka 5G opreme od "nepouzdanih" nabavljača ostavlja širok manevarski prostor za tumačenje, pa možda i za to da Srbija realizuje nabavku od proizvođača koje ona smatra pouzdanim i da se to ne tumači kao rušenje dogovora, iako je jasno da je prvobitna namera ove odredbe sprečavanje nabavke kineske opreme. Svakako, Srbija zasad nema 5G mrežu i još nije otpočet proces nabavke.

10. Obe strane će pojačati proveravanje putnika u avio-saobraćaju, međusobno deljenje informacija i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i obavezaće se na unapređenje tehnologije u cilju borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti tako što će implementirati i operacionalizovati sistem za proveravanje i informisanje dopremljen od strane SAD, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP.

Foto: Predsedništvo RS / Tanjug

- Deljenje informacija u ovom domenu svakako ide u korist SAD, naročito u sklopu napora za suzbijanje terorizma...

11. Obe strane obećavaju da će štititi i promovisati religijske slobode, uključujući obnovljenu međuversku komunikaciju, zaštitu religijskih objekata i implementaciju sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i neometanu restituciju jevrejske imovine iz doba Holokausta koja nije potraživana niti ima naslednika.

- Ovo je najočiglednija referenca, pre svega na nepoštovanje odluke Ustavnog suda Kosova* od 19. maja 2016. godine, kojom se manastiru Visoki Dečani vraća 24 hektara zemlje... Međutim, pitanje je koliko se kosovskoj strani može verovati u vezi sa ovim obećanjem... Deo o restituciji jevrejske imovine takođe je vezan za Trampovu kampanju i nema direktnu vezu sa kosovskim problemom.

12. Obe strane obećavaju da ubrzaju napore u pronalasku i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih lica. Obe strane se obavezuju da identifikuju i implementiraju dugoročna održiva rešenja za izbeglice i interno raseljena lica. Obe strane se obavezuju da identifikuju zvaničnika za vezu koji će voditi ove aktivnosti u okviru ministarstava svojih Vlada, koordinirati između Beograda i Prištine i dostavljati godišnji izveštaj o broju rešenih slučajeva i broju onih na kojima se još radi.

- Tačka 12 takođe preslikava razgovore koji se već vode u Briselu...

13. Obe strane će raditi sa 69 zemalja koje kriminalizuju homoseksualnost kako bi pritiskale dekriminalizaciju.

- Još jedna u nizu tačaka koja zadovoljava američke potrebe. Srbija i Kosovo* definitivno nisu šampioni u domenu LGBTQ+ prava, iako je Srbija igrala i na ovu kartu pri izboru Ane Brnabić za premijerku. Srbija i Kosovo* svakako ne mogu učiniti mnogo i uticati ključno na ove države, tako da je reč više o simboličkom obavezivanju, koje služi Trampovoj administraciji za pokazivanje kako štiti prava LGBTQ+ zajednice širom sveta u okviru kampanje za reizbor...

14. Obe strane obećavaju da će kategorizovati Hezbolah u celosti kao terorističku organizaciju i implementirati mere da ograniče operacije i finansijske aktivnosti Hezbolaha.

- Reč je o još jednoj odredbi koja nema direktne veze sa kosovskim problemom... Jedina važnost ove tačke jeste simboličko pokazivanje Trampove administracije kako širi koaliciju protiv Hezbolaha, a indirektno i Irana. Ova tačka se verovatno neće dopasti Iranu i Siriji, državama koje imaju korektne odnose sa Srbijom i ne priznaju Kosovo* kao nezavisnu državu... Usklađivanjem sa američkom spoljnom i bezbednosnom politikom u ovoj oblasti, Srbija signalizira svoje približavanje u ključnim otvorenim pitanjima od značaja za SAD...

15.Kosovo (Priština) će pristati da implementira jednogodišnji moratorijum na apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum kampanje povlačenja priznanja, i uzdržavaće se od formalnih i neformalnih zahteva bilo kojoj državi ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu. Oba dogovora o odustajanju odmah stupaju na snagu.

- Beograd se obavezao da stavi jednogodišnji moratorijum na relativno uspešnu kampanju povlačenja priznanja, a Kosovo na, u poslednje vreme, neuspešnu kampanju ulaska u međunarodne organizacije... Ipak, ukoliko uzmemo u obzir međunarodnu dinamiku u poslednjih 12 meseci, treba napomenuti da je beogradski kompromis/moratorijum ipak nešto teži od prištinskog. Priština se, pritom, nije obavezala da će odustati od kampanje za nova priznanja.

16. Srbija (Beograd) pristaje da otvori predstavništvo privredne komore i državne kancelarije u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i preseli ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021.

- Za međunarodnu javnost, a čini se i za američkog predsednika, ta tačka bila je od presudnog značaja i to iz najmanje dva razloga. Najpre, jačanje pozicije Izraela u međunarodnoj areni važan je šraf u strategiji predsednika Trampa prema Bliskom istoku... Stupanjem na mesto predsednika postalo je jasno da će sve želje Izraela biti ispunjene. Odnosi SAD sa Iranom su antagonizovani brojnim aktima... Američka ambasada je premeštena iz Tel Aviva u Jerusalim, Vašington je priznao izraelsku aneksiju Golanske visoravni, a SAD su ponovo postale nepremostiva brana međunarodnim osudama izraelskog delovanja u Savetu bezbednosti UN. Naravno, pomeranje Ambasade Srbije u Jerusalim nema ni približnu težinu kao bilo koji od američkih akata, ali je za SAD simbolički važan. Radi podsećanja, trenutno samo dve države imaju svoje diplomatske misije u Jerusalimu: SAD i Gvatemala. Drugo, predsednik Tramp se nada da bi mu ovakvi potezi doneli naklonost jevrejske zajednice u SAD i njihovu podršku na izborima 3. novembra... Takođe, na podršku Izraelu blagonaklono gleda i veliki broj evangelista, koji su jedna od najčvršćih „baza” Trampovog biračkog tela.

S druge strane, poslednja tačka nije, naizgled, od preteranog značaja za Srbiju, ali posledice njenog sprovođenja mogu biti ozbiljne. Ukoliko bi klasifikovanje Hezbolaha kao terorističke organizacije podrilo interese Srbije među državama kao što su Iran i Sirija (u obe države na vlasti su lideri iz redova šiita), nema sumnje da bi, pored pomenutih država, premeštanje Ambasade Srbije u Jerusalim antagonizovalo i države pretežno nastanjene sunitima. Turska i Saudijska Arabija izvesno neće blagonaklono gledati na takav potez Srbije. Neće takav potez mirno posmatrati ni Evropska unija. Srbija ne samo da će time delovati nekoordinisano sa članicama EU i nastaviti sa neusklađivanjem u okviru pregovaračkog poglavlja 31, već će i delovati suprotno volji EU i država članica da ne premeste svoje diplomatske misije u Jerusalim. Dodatno, premeštanjem svoje ambasade u Jerusalim Srbija bi prekršila Rezoluciju 478 Saveta bezbednosti UN. Prekršila bi i Rezoluciju Generalne skupštine UN od 21. decembra 2017. godine kojom se države pozivaju da ne otvaraju diplomatske misije u Jerusalimu, a za koju je i sama glasala. Za državu koja oslonac u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta pronalazi u međunarodnom pravu i rezolucijama relevantnih međunarodnih institucija, kršenje istih bio bi ozbiljan presedan... Na kraju, treba reći da ovakva odluka Srbije nije preterano iznenađujuća. Obraćajući se na konferenciji Američko-izraelskog komiteta za javne poslove početkom marta 2020. godine, predsednik Vučić je najavio da će uskoro Srbija u Jerusalimu otvoriti ne samo kancelariju privredne komore, već i „zvaničnu državnu kancelariju”... Sada se političkim obavezivanjem o premeštanju ambasade otišlo i korak dalje.

Moguće koristi za Srbiju:

1. U napređivanje odnosa sa najmoćnijom silom današnjice, naročito ukoliko Donald Tramp osvoji još jedan mandat u Beloj kući u novembru;

2. Smanjivanje pritiska na Srbiju u pogledu brzog rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije;

3. Moratorijum od godinu dana na pokušaje Kosova* da stekne članstvo u međunarodnim organizacijama;

4. Potpora za unapređivanje regionalne saobraćajne infrastrukture;

5. Stvaranje uslova za brži protok ljudi, usluga, robe i kapitala između Srbije i Kosova* kroz razvoj infrastrukture i integraciju u Mali-Šengen;

6. Dodatni podsticaji za preduzetnike u Srbiji, naročito nakon predviđenog otvaranja kancelarije Međunarodne razvojne finansijske korporacije SAD u Beogradu;

7. Stvaranje povoljnije investicione klime u Srbiji;

8. Potvrda garancija za zaštitu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji;

9. Dodatni podsticaj za konačno rešavanje pitanja nestalih i interno raseljenih lica, među kojima je i veliki broj interno raseljenih i nestalih Srba;

10. Unapređivanje odnosa za Izraelom u ekonomskoj i političkoj sferi, kao i snažnije oslanjanje na proizraelske organizacije u SAD.

Mogući troškovi za Srbiju:

1. Obavezivanje da će biti uspostavljen jednogodišnji moratorijum na sprovođenje veoma uspešne kampanje povlačenja priznanja, dok se zauzvrat dobija jednak moratorijum na (u poslednje vreme) neuspešnu kosovsku kampanju pokušaja učlanjivanja u međunarodne organizacije;

2. Dvosmislena formulacija koja se može tumačiti i kako se Srbija nadalje (ne samo na godinu dana) obavezala na obustavljanje napora za sprečavanje priznanja Kosova* i stupanja Kosova* u međunarodne organizacije;

3. Narušavanje odnosa sa Ruskom Federacijom zbog približavanja Americi i zbog tačke o diversifikaciji energenata;

4. Narušavanje odnosa sa Kinom zbog obavezivanja da se neće nabavljati 5G tehnologija od „nepouzdanih dobavljača”;

5. Narušavanje odnosa sa većim delom država Bliskog istoka (od kojih su neke veoma važni partneri Srbije, poput Turske) zbog odluke da se ambasada Srbije preseli u Jerusalim;

6. Izrael će biti još jedna važna država koja će priznati Kosovo*;

7. Bezbednosna pretnja za srpske pripadnike misije UNIFIL u Libanu, čije je sedište na teritoriji pod uticajem Hezbolaha;

8. Antagonizacija odnosa sa EU zbog selidbe Ambasade Srbije u Izraelu u Jerusalim, kao i zbog činjenice da se o ključnim pitanjima za EU pregovaralo van okvira Brisela, pa da čak Brisel nije bio ni adekvatno obavešten o toku pregovora.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati