Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 12. 2006.

PRAZNOVANJE

Naredne godine zbog državnih praznika u Srbiji neće se raditi osam dana i još po jedan dan zbog verskih praznika. Neradni dani su 1. i 2. januar (ponedeljak i utorak) za proslavu Nove godine, zatim 7. januar, prvi dan pravoslavnog Božića, koji u 2007. pada u nedelju i ne pomera se za ponedeljak, s obzirom na to da je verski, a ne državni praznik.

s
s

Zaposleni u Srbiji praznovaće 2007. godine osam dana za državne praznike i još po jedan za verski praznik, ali zbog sklonosti žitelja Srbije da "spajaju" radne i neradne dane, teško je tačno utvrditi koliko će stvarno biti neradnih dana.

Prema republičkom, i još važećem saveznom Zakonu o praznicima, neradni dani su 1. i 2. januar (ponedeljak i utorak) za proslavu Nove godine, zatim 7. januar, prvi dan pravoslavnog Božića, koji sledeće godine pada u nedelju i ne pomera se za ponedeljak, s obzirom na to da je verski, a ne državni praznik.

Neradan dan je i 15. februar (četvrtak), na Sretenje, kada se slavi Dan državnosti Srbije. Za dan države koje nema, Savezne Republike Jugoslavije, 27. april (petak), neradan je jedan dan, a zahvaljujući tekovinama svetske radničke klase, za Međunarodni praznik rada ne radi se 1. i 2. maja (utorak i sreda). Dan pobede u Drugom svetskom ratu - 9. maj praznuje se radno, kao i Sveti Sava i Vidovdan - 27. januar, odnosno 28. jun.

a

Republika Srpska najviše slavi

Sudeći prema broju neradnih prazničnih dana, ipak nismo najveći "neradnici", jer su ubedljivi rekorderi u praznovanju stanovnici Republike Srpske, koji samo u januaru zvanično koriste deset neradnih dana - za Novu godinu, Božić, Dan Republike, Srpsku novu godinu, Bogojavljenje i Svetog Savu.
Na osnovu Zakona o slavama i svetkovinama, kao i na osnovu Odluke Vlade RS, neradni dani su 1. i 2. januar, tri dana Božića, Dan Republike - 9. januar, Srpska nova godina - 14. i 15. januar, Bogojavljenje - 19. januar i Sveti Sava - 27. januar.
U Hrvatskoj je za državne praznike neradno ukupno 15 dana, a uz to pravo na po jedan neradni dan imaju građani koji 7. januara slave Božić, pripadnici islamske veroispovesti u dane Ramazanskog i Kurban Bajrama, kao i Jevreji u dane Roš Hašane i Jom Kipura.
Slovenci, prema zvaničnom kalendaru svetkovina, praznuju 12 dana u godini, koliko i Grci, dok Mađari, zbog državnih praznika, ne idu na posao devet radnih dana tokom godine.

Zaposleni imaju pravo da ne rade i za verske praznike Božić i Uskrs, pravoslavci ne rade za krsnu slavu, pripadnici Islamske zajednice neradno slave Ramazanski i Kurban Bajram, a Jevreji ne rade za praznik Jom Kipur.

Zaposleni u privatnom sektoru, kako piše Tanjug, mogu u dogovoru s poslodavcem da spoje neradne dane dva bliža praznika, što je proteklih godina obilato korišćeno za vreme januarskih ili božićnog, tako da se praznovanje prilično protegne.

Kada je reč o državnom sektoru, poslanici Skupštine Srbije mogu "ad hok" odlukom da za koji dan produže dane slavlja i u državnim, odnosno društvenim firmama.

Zvaničnu računicu koliko praznovanje košta naciju teško je utvrditi i malo se ko bavi time. Svojevremeno je jedan od članova republičke vlade došao do sume od nekoliko milijardi dinara gubitka od potencijalnog bruto proizvoda u januaru, kada, prema nezvaničnim podacima, više od 50 odsto zaposlenih praznuje deset dana. Statistički podaci takođe potvrđuju da domaća privreda godinama beleži gubitke u tom mesecu.

Izvor: Press / Foto: Tanjug

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage