Press Online :: Vesti dana http://www.pressonline.rs/info/rss.html Najnovije vesti - Politika, Hronika, Srbija, Društvo, Biznis, Beograd, Kolumne, Komentar dana, Press RS sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Vesti dana http://www.pressonline.rs/info/rss.html PSIHOLOZI ZABRUNUTI ZBOG KAMPA NA ZLATIBORU: Kako to brinu "ratne igrice" na kompu, a kamp - ne? http://www.pressonline.rs/info/hronika/412527/psiholozi-zabrunuti-zbog-kampa-na-zlatiboru-kako-to-brinu-ratne-igrice-na-kompu-a-kamp---ne.html Psilohog Vesna Brzev Ćurčić podseća da su psiholozi izričito protiv toga da se maloj deci kupuje oružje, jer se postavlja pitanje čemu ih učimo. ]]>  Psilohog Vesna Brzev Ćurčić Foto V. Danilov

Psilohog Vesna Brzev Ćurčić Foto V. Danilov

Kamp na Zlatiboru, u kojem su deca učila vojničke veštine, je zatvoren i deca su vraćena kući, ali ostaje pitanje posledica, jer takva vrsta obuke je po oceni stručnjaka, u psihološkom smislu jako štetna.
Psilohog Vesna Brzev Ćurčić smatra da je odgovornost za formiranje takvog kampa prvo na onima koji su to osmislili, ali i na roditeljima koji su dobrovoljno poslali svoju decu u jedan takav kamp.

“Što se tiče mladih uzrasta od 10 godina pa do punoletstva, njima se nudi jedan način koji se žigoše ili ne toleriše u društvu, a to su borbene igre, bez obzira što to nije bilo pravo oružje, nego simulacija. Ista takva simulacija postoji na kompjuterskim igrama, pa se roditelji ‘hvataju za glavu’ kada im se dete igra”, rekla je Brzev Ćurčić za Tanjug.

Ona podseća da su psiholozi izričito protiv toga da se maloj deci kupuje oružje, jer se postavlja pitanje čemu ih učimo.

“Nije to odbrana. Oni se nikada ne igraju odbrane, deca se uvek igraju napada, jer tada više sebe doživljavaju kao moćne. Kada se igraju odbrane onda su u pasivnoj ulozi, odnosno ulozi žrtve”, objasnila je ona.

Smatra da to može da utiče na različite načine. Prvo, kako kaže, postaje društveno prihvatljivo da se puca na nevidljivog, zamišljenog, kakvog god neprijatelja i stvara se jedna psihoza, odnosno utisak da taj neprijatelj tu negde postojioko nas i da dete ima obavezu i moć da mu presudi tako što će u njega pucati.

Dakle, kao da postoji pretpostavka krivice, a ne pretpostavka da je neko u startu nevin, dodaje ona.

“S druge strane, to može da pojača strah naročito kod nesigurne dece. Ovakvo izlaganje nečemu što jako imitira život, a što mi matori hteli ili ne hteli omogućavamo deci da gledaju preko društvenih mreža, televizije, novina, preko različitih rijalitija, jeste nešto što njih može i da uplaši”, kaže Brzev Ćurčić.

Oni će možda, kako kaže, nekada potegnuti nož, kamen ili bilo šta drugo jer im je nekako predočeno da neprijatelj stvarno postoji i da se s njim treba obračunati.

Psiholog ukazuje da bi mnogo konstruktivnije bilo da se mladi obučavaju pružanju prve pomoći i ocenjuje da je cela ideja kampa “nadrealna” i ne zna se čemu je namenjena.

Fizičke vežbe, sklekovi, gađanje, trčanje, korišćenje oružja neke su od stvari kojima su se mladi bavili prethodnih dana na Zlatiboru.

Organizator kampa, predsednik Saveza ratnih veterana Srbije Željko Vukelić rekao je novinarima da u tome ne vidi ništa sporno.

S druge strane, u Ministarstvu omladine i sporta koje inače finansira kampove za mlade kažu da iza ovog ne stoje.

“Ministarstvo omladine i sporta finansira sportske kampove kao posebne programe u okviru predviđenog budžeta, a godišnje kroz njih prođe oko 3.000 dece svih uzrasta. Ministarstvo nema nikakve veze sa ovim kampom”, rečeno je Tanjugu.

Prema navodima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, zbog moguće zloupotrebe dece policija je zatvorila kamp na Zlatiboru, a na zatvaranje kampa se osvrnuo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da to nije Srbija budućnosti i nije Srbija kakvom želimo da se ponosimo.

Javnost je, inače, za kamp na Zlatiboru saznala putem snimaka koji su se pojavili, a na kojima su mladi u uniformama i sa oružjem u rukama. 
]]>
Fri, 17 Aug 2018 17:57:41 +0200 Hronika http://www.pressonline.rs/info/hronika/412527/psiholozi-zabrunuti-zbog-kampa-na-zlatiboru-kako-to-brinu-ratne-igrice-na-kompu-a-kamp---ne.html
Knjiga o srpskom nasleđu u SAD http://www.pressonline.rs/info/drustvo/412526/knjiga-o-srpskom-nasledju-u-sad.html Povodom jubileja - 800. godišnjice samostalnosti Srpske crkve završen je rad na jedinstvenoj monografiji "Srpsko hrišćansko nasleđe Amerike", koja će izaći pred čitaoce na engleskom jeziku ]]>

POVODOM jubileja - 800. godišnjice samostalnosti Srpske crkve završen je rad na jedinstvenoj monografiji "Srpsko hrišćansko nasleđe Amerike". U ovoj knjizi sabrano je gotovo celokupno istorijsko, duhovno i kulturno prisustvo srpske dijaspore u Severnoj i Južnoj Americi od 1814. godine do danas.

Ova monografija, koja će pred čitaoce izaći na engleskom jeziku, obuhvatiće tekstove istaknutih istoričara, teologa, umetnika i drugih pisaca posvećene delovanju Srba na prostoru od Aljaske do Patagonije.

Bazirana je velikim delom na arhivskoj građi, a kroz fotografije i dokumente prikazan je život i rad srpskih pravoslavnih eparhija, crkveno-školskih opština, parohija o drugih organizacija u Americi i Kanadi.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 17:52:07 +0200 Društvo http://www.pressonline.rs/info/drustvo/412526/knjiga-o-srpskom-nasledju-u-sad.html
Dani stripa u "Poletu" http://www.pressonline.rs/info/beograd/412525/dani-stripa-u-poletu.html Dani stripa u "Poletu" ]]> Dani stripa u Poletu 2018FOTO: PROMO

2. Dani stripa biće održani 18. i 19. avgusta u Galeriji "Polet".

Tokom dva dana vikenda, od 16h do 20:30h, u saradnji sa Centrom za umetnost stripa i Udruženjem stripskih umetnika Srbije, Školom stripa, ilustracije i koncept arta „Đorđe Lobačev“, Udruženjem „Oko nas, Centar za kulturnu akciju“, kao i sa izdavačkim kućama Veseli četvrtak, System Comics, Makondo, Darkwood i Forma B, biće upriličene promocije strip izdanja, radionice strip crtanja i ilustracija, tematske tribine, gostovanja relevantnih domaćih autora i stvaralaca iz ove oblasti, izložba strip radova „Comic Book Roundtable“, ali i prodaja stripova izdavača koji će, pored bogate ponude, za posetioce pripremiti i specijalne popuste.

Galerija "Polet" nalazi se u Cetinjskoj 15a.

PROGRAM

Subota, 18. avgust - 16:30–19:30
- Pustolovine prevodioca stripa u Srbiji — Nada Maslovara
- Međunarodni uspesi Škole i radionice „Đorđe Lobačev“ — Vladimir Vesović sa gostima
- Problem je u superjunaku: „Carstvo tvoje“ Marka Vejda i Aleksa Rosa u izdanju „Darkvuda“ — Aleksandar Nešić sa gostima
- Nezamenljivi leksikoni: „Beskonačni itinerer kroz svet strip albuma“ 3 i 4, Zagreb 2018. — Vladimir Topolovački
- Pogled iznutra: francusko-belgijsko tržište originala, posveta i grafika –- Dragan Lazarević
- Dolazak princeze: Modesti Blejz u „Darkvudovim“ knjigama na srpskom — Aleksandar Nešić sa gostima
- Najpoznatije Modesti Jugoslavije — Rade Tovladijac, slikar ilustracija za Modesti Blejz, predsednik Udruženja stripskih umetnika Srbije

Nedelja, 19. avgust - 16:30–19:30

- Smuđa, Kordej, Gera, Meseldžija, Jovanović, Gajić... novi domaći stripovi „Sistem komiksa“ — Vladimir Vesović sa gostima
- Veliki povratak omiljenog jugoslovenskog autora Brane Nikolića — Zoran Stefanović
- „Forma B“ kao novi izdavač domaćih autora — Ilija Mirović
- Veličanstvenost vesterna: od Lensa do Pogrebnika u „Makondovoj“ biblioteci „Kolt“: Kristijan Relić
- Umetnost ilustrovanja: ilustrovane edicije „Makonda“ sa književnim i likovnim remek delima — Kristijan Relić sa gostima
- Savremeni ruski strip — Irina Antanasijević, prof. univerziteta u Beogradu i Tjumenju
- Nova saznanja i izdanja povodom Zlatnog doba stripa Beograda i Kraljevine Jugoslavije (1935-1941) — prof. Irina Antanasijević i Zoran Stefanović

(Svi živi programi traju do 25 minuta)

]]>
Fri, 17 Aug 2018 17:44:41 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412525/dani-stripa-u-poletu.html
MUP zatvorio vojni kamp za decu na Zlatiboru VIDEO http://www.pressonline.rs/info/srbija/412521/mup-zatvorio-vojni-kamp-za-decu-na-zlatiboru-video.html MUP zatvorio vojni kamp za decu na Zlatiboru VIDEO ]]> screenshot
screenshot

 


 

"Mi smo dali nalog za raspuštanje kampa zbog moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti", rekao je Stefanović.

On je dodao da se trenutno "odvija završni deo rasklapanja kampa".

Podsetimo, na Zlatiboru je bio otvoren prvi “omladinsko-patriotski“ kamp za decu, koji su organizovale “srpske i ruske veteranske i patriotske grupe“

Ima ih 44, 34 dečaka i deset devojčica. Stari su od 12 godina do 23 godine i umesto letnjeg raspusta odabrali su da uče vojne veštine – obučeni u vojne uniforme i sa oružjem u rukama.

“To su vežbovne puške koje je vojska nekada koristila na svojim vežbama. Takođe, to su aluminijumski pištolji, nema blage veze sa vatrenim naoružanjem. Mi kao ratni veterani jednostavno želimo da naša deca budu spremna danas-sutra ne daj bože da nas neko napadne, da budu spremna da se brane“, naglašava Željko Vukelić, učesnik oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. 

Organizatori tvrde da se sve radi u skladu sa zakonom i da je kamp prijavljen kao javni skup. Dozvola, ali i finansijska podrška dobijena je od opštine Čajetina i za predsednika te opštine nema ništa sporno. 

“Ovo je humanitarni patriotski kamp gde se deca uče tradicionalnim srpskim vrednostima, gde nisu plaćena, kao u ovim rijaliti emisijama. Oni to rade zato što hoće da zaštite sebe, da se spreme za život“, rekao je predsednik opštine Milan Stamatović. 

Kamp na Zlatiboru organizovan je po ugledu na kamp u Rusiji, a kampovi ovakve vrste postoje i u drugim zemljama.

"Nedopustivo i neprihvatljivo"

Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) pozdravila je danas odluku MUP-a da zatvori kamp na Zlatiboru, na kome su deca prolazila vojničku obuku, i gde su devojčice i dečaci uzrasta od 12 do 18 godina učili kako da se ponašaju u borbama. 

Kako se navodi u saopštenju, uključivanje dece u kampove na kojima prolaze vojničku obuku predstavlja grubo kršenje Konvencije o pravima deteta, kao i zloupotrebu dece, i daleko je od najboljeg interesa deteta, zbog čega je "nedopustivo i neprihvatljivo" da se kampovi i aktivnosti takvog tipa dodatno finansiraju iz javnog budžeta. 

MODS podseća da je Srbija potpisnica Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima deteta o učešću dece u oružanim sukobima, koji je nastao iz potrebe da se deca zaštite od učešća u oružanim sukobima. 

MODS apeluje i na roditelje da ne dozvole da neko priprema njihovu decu za učešće u oružanim sukobima i da na taj način deca budu zloupotrebljena i izmanipulisana i poziva nadležne državne organe i institucije, na nacionalnom i lokalnom nivou, da u budućnosti ne dozvole organizovanje i održavanje sličnih kampova i aktivnosti.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 17:19:49 +0200 Srbija http://www.pressonline.rs/info/srbija/412521/mup-zatvorio-vojni-kamp-za-decu-na-zlatiboru-video.html
Izmenjen tender - i NBS prodaje svoj udeo http://www.pressonline.rs/info/srbija/412520/izmenjen-tender---i-nbs-prodaje-svoj-udeo.html Ministarstvo privrede izmenilo je uslove tendera za prodaju udela u beogradskom Rekreatursu. ]]> Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Razlog za to je jer su ponuđenom paketu akcija pridružene i akcije tog preduzeća koje su u vlasništvu Narodne banke Srbije (NBS). 

Po početnoj ceni od 7,55 miliona evra ponuđeno je 36,9 odsto akcija Rekreatursa, od čega je 26,1 odsto u vlasništvu Republike Srbije, u vlasništu Akcionarskog fonda je 5,8 odsto akacija, a vlasnik 4,9 odsto akcija je NBS. 

Zainteresovani kupci mogu podneti prijave za učešće u nadmetanju za kupovinu tog preduzeća, čija je delatnost hotelski i sličan smeštaj, do 14. septembra, a otvaranje ponuda je 18. septembra. 

Tender za prodaju kapitala Rekretaursa objavljen je 28. juna kada je ponuđeno 31,9 odsto akcija po početnoj ceni od 6,53 miliona evra, a rok za dostavljanje prijava za učešće u tom postupku bio je 24. avgust. 

Prethodni tender za prodaju vlasništva države i Akcionarskog fonda u Rekretaursu, objavljen u novembru prošle godine, bio je neuspešan, a početna cena bila je sedam miliona evra.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 17:13:45 +0200 Srbija http://www.pressonline.rs/info/srbija/412520/izmenjen-tender---i-nbs-prodaje-svoj-udeo.html
Kamere prvi put snimaju i radove http://www.pressonline.rs/info/beograd/412514/kamere-prvi-put-snimaju-i-radove.html Austrijski "Štrabag" će postaviti video-nadzor tokom trajanja rekonstrukcije Trga republike. Ovakav zahtev dosad nismo imali - kažu iz kompanije ]]> FOTO:P. Milošević

 SLIKE Posao bi trebalo da bude završen za 420 dana Foto P. Milošević

SLIKE Posao bi trebalo da bude završen za 420 dana 

RADOVI na rekonstrukciji Trga republike, koji uskoro počinju, biće pod budnim okom sugrađana! Zamenik gradonačelnika Goran Vesić tražio je od "Štrabaga", firme koja je dobila posao na tenderu za obnovu Trga, da se postave kamere na gradilištu kako bi sugrađani mogli da prate kako obnova centra grada napreduje.

Ovakav zahtev, da se gradilište nadgleda kamerama austrijskom "Štrabagu" upućen je prvi put iz Srbije.

- Nije uobičajeno da klijenti zahtevaju ovako nešto na tržištima na kojima poslujemo - kažu u "Štrabagu" za "Novosti". - Ipak, imali smo slučajeve kada smo ugradili video-kamere na gradilište, ali kako bi se bolje dokumentovao napredak gradnje. Zbog uznapredovale digitalizacije i u graditeljskom poslu, verujemo da će u budućnosti ovakve mere biti izuzetno važne. U isto vreme, zakonska regulativa koja se tiče prava na privatnost građana mora da bude ispoštovana.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić nedavno je objasnio šta je ideja za postavljanje video-nadzora.

- Sanacija Trga trajaće 420 dana, i biće 24 sata pokrivena kamerama, kako bi žitelji Beograda u realnom vremenu mogli da prate napredak na uređenju Trga - rekao je Vesić. - Svi će biti u prilici da putem interneta vide kojim tempom se radi i koliko radnika u svakom trenutku ima na gradilištu.

NEĆE PROBLEME KAO NA SLAVIJI

Na ideju da se postave kamere kojima bi se pratilo kako teku radovi na obnovi centra prestonice, došlo se posle problema i naknadnih prepravki na Trgu Slavija.

Hoće li video-nadzor zaista ubrzati radove, odnosno primorati izvođača da sve završi u roku, ostaje da se vidi.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 15:38:11 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412514/kamere-prvi-put-snimaju-i-radove.html
Novi peroni od novembra? http://www.pressonline.rs/info/beograd/412513/novi-peroni-od-novembra.html Radovi na izgradnji dela autobuske stanice u bloku 42 biće završeni za manje od tri meseca. Aneks sa 1.200 kvadrata ispod Mosta na Adi ]]>
 Budući izgled nove autobuske stanice u Bloku 42

Budući izgled nove autobuske stanice u Bloku 42

NOVA autobuska stanice u Bloku 42 dobija svoje obrise! Aneks, objekat koji će služiti kao veza između glavne autobuske stanice koja tek treba da se gradi i železničke stanice "Novi Beograd", trebalo bi da bude gotov u oktobru. To znači da bi već od novembra, umesto sa BAS, autobusi ka drugim gradovima u Srbiji mogli da kreću sa Novog Beograda.

Reporteri "Novosti" juče su obišli gradilište. Dosada su završeni svi zemljani i betonski radovi, urađena je kompletna čelična konstrukcija objekta sa protivpožarnom zaštitom, urađeni su vodovod i kanalizacija.

- U toku su radovi na izradi fasade, ugrađuju se prozori i vrata - objašnjavaju u Direkciji za gradsko građevinsko zemljište i izgradnju.

- Majstori rade na podnoj i krovnoj konstrukciji, kao i na pripremi instalaterskih radova za struju, vodu, grejanje, ventilaciju... Po završetku instalaterskih radova sledi ugradnja kompletnog enterijera i opreme, izrada trafostanica za potrebe priključaka za struju i telekomunikacije, kao i spoljno uređenje oko objekta.

Da podsetimo, aneks ima oko 1.200 kvadratnih metara i nalazi se ispod konstrukcije pristupnih puteva Mostu na Adi, odnosno prekoputa ulaza u otvoreni tržni centar na Novom Beogradu. Kao objekat privremene autobuske stanice, dok se ne sagradi nova, u njemu će se nalaziti službene prostorije, sanitarni čvorovi i putnički pretinci, trgovinski i ugostiteljski objekti.

Radovi, vredni 140,5 miliona dinara, trebalo bi da budu gotovi u oktobru, pa bi Beogradska autobuska stanica već u novembru mogla da bude premeštena na novobeogradsku stranu.

Majstori su juče postavljali podno grejanje Foto P. Milošević

GRADE I PARKING IZA BUVLjAKA

Osim zgrade pomoćnog objekta, završena je i izrada projekata za rekonstrukciju saobraćajnica Antifašističke borbe, Marka Hristića i Jurija Gagarina, koje okružuju kompleks. U toku je izrada tehničke dokumentacije za izgradnju parkinga sa 238 parking-mesta iza sadašnjeg otvorenog tržnog centra, sa pristupnom saobraćajnicom iz Ulice Jurija Gagarina.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 15:24:37 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412513/novi-peroni-od-novembra.html
"Šeširijada" u Skadarliji http://www.pressonline.rs/info/beograd/412512/sesirijada-u-skadarliji.html Tradicionalna manifestacija "Šeširijada" održaće se u subotu od 18 sati u Skadarliji ]]> TRADICIONALNA manifestacija "Šeširijada" održaće se u subotu od 18 sati u Skadarliji. Defile šešira predvodiće dobošar, a kreteće se od kuće Đure Jakšića do bivšeg restorana "Dva bela goluba". Za posetioce je pripremljen program glumačke trupe, a zatim će nastupiti "Skadarlijski momci". Izbor najlepšeg šešira odvijaće se u tri kategorije: dečji, damski, najlepši šešir i etno.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 15:16:54 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412512/sesirijada-u-skadarliji.html
Bogato rimsko nasleđe od oružja do odeće u Knez Mihajlovoj http://www.pressonline.rs/info/beograd/412510/bogato-rimsko-nasledje-od-oruzja-do-odece-u-knez-mihajlovoj.html Izložba antičkog nasleđa sa tla Srbije od večeras u Galeriji Srpske akademije nauka. U postavci šlemovi iz Breskova, mač iz Viminacijuma, odeća matrona... ]]> Foto Galerija SANU
 Foto Galerija SANU Bog Danubijus

 Bog Danubijus

KAO svojevrstan uvod u 24. međunarodni Limes kongres, koji će od 2. do 9. septembra u Viminacijumu, okupiti više od 100 istraživača sa svih kontinenata, beogradski Arheološki institut će večeras od 19 časova u Galeriji SANU predstaviti deo bogate baštine Rimskog carstva sa naših prostora. Izložba "Rimski Limes i gradovi na tlu Srbije", je prema rečima Miomira Koraća, prevashodno arheološka postavka, čiji je cilj dočaravanje i približavanje ovog dela prošlosti savremenim posmatračima.

- Svaki eksponat oživljava neku priču iz prošlosti - ističe Korać, uz napomenu da se neki predmeti prvi put izlažu. Prema njegovim rečima, život se suštinski od vremena Rimskog carstva do danas nije promenio, pa bi Rimljane sada eventualno mogao da iznenadi jedino avion.

Na čelu tima Arheološkog instituta, koji je brojao više od 20 stručnjaka, rad na izložbi predvodio je naučni saradnik dr Stefan Pop-Lazić.

- Namera nam je da ovom izložbom antičko nasleđe približimo svakom ko prošeta Knez Mihailovom ulicom - objašnjava Pop-Lazić postavku koju prate jasna objašnjenja eksponata, ali i 3D animacije nekadašnjih gradova, crteži na kojima je predstavljen bog Danubijus, zidanje Trajanovog mosta... - Među eksponatima su opeke sa pečatima, koje su pravile rimske legije, čuveni šlemovi iz Breskova, delovi odeće matrona i devojaka iz Viminacijuma, odakle ekskluzivno izlažemo i jedan mač.

ČEKAJU MAČ I OKLOP

NA izložbi će prvi put biti prikazani rezultati najnovijih istraživanja, prvenstveno legijskih logora u Singidunumu, Viminacijumu, ali i na lokalitetima u Sirmijumu, Feliks Romulijani, Šarkamenu, Naisusu i Medijani. U realizaciji postavke Arheološkom institutu pomoć su pružili Muzej Srema, Muzej Vojvodine, Muzej grada Beograda, Istorijski muzej Srbije, Narodni muzej u Požarevcu, Narodni muzej u Zaječaru, Muzej Krajine u Negotinu i Narodni muzej u Nišu, dok se u utorak čekao potpis ministra vojnog, kako bi se do večeras postavci priključili jedan mač i oklop iz Vojnog muzeja u Beogradu.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 15:02:27 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412510/bogato-rimsko-nasledje-od-oruzja-do-odece-u-knez-mihajlovoj.html
DNEVNIK ZABLUDA: Kakav je rezultat konkursa? http://www.pressonline.rs/info/beograd/412509/dnevnik-zabluda-kakav-je-rezultat-konkursa.html Na nadmetanju za spomenik Zoranu Đinđiću prva nagrada data je učesniku koji je prekršio konkursne uslove jer nije imao pravo da učestvuje na njemu ]]> oto: www.alibaba.com
 Kineska fontana sa internet prodavnice Foto: www.alibaba.com

Kineska fontana sa internet prodavnice 

Velikan naše moderne arhitekture Nikola Dobrović napisao je još 1946. sledeće: "Urbanizam i država imaju zajednički interes, ali uloga države je organizaciona, a arhitektura je ta koja ima viziju i daje sebi za pravo da određuje ulogu svima, pa i državi."

Danas od ovog stava nije ostalo ništa, jer u odnosu politike prema urbanizmu odavno ništa nije slučajno, niti se prepušta slučajnosti. Upravo zato, radi dobijanja najkvalitetnijeg urbanističko-arhitektonskog rešenja postoji institucija javnog i anonimnog konkursa. Međutim, da li su ova nadmetanja zaista anonimna, ili su samo "neophodno zlo" koje obezbeđuje nužnu podršku javnosti za neki društveno značajan projekat? Investitori koji imaju interes ne ispuštaju kontrolu ni nad konkursom. Oni utiču i na sastav žirija, gde po pravilu sede "podobni" članovi koji realizuju odluke moćnika. Ali, koje smo konkurse nedavno imali i kakav je njihov rezultat?

Na dva konkursa za uređenje beogradskog trga Slavija dobili smo više dobrih rešenja, a političari su odabrali najlošije - tipsku tzv. kinesku fontanu, što nijedan učesnik nadmetanja nije predložio. Nakon više konkursa i izrađenih projekata za rekonstrukciju Narodnog muzeja, usvojeno je vankonkursno rešenje malih intervencija, što nije ponudio nijedan učesnik na konkursima. Na nadmetanju za spomenik Zoranu Đinđiću prva nagrada data je učesniku koji je prekršio konkursne uslove jer nije imao pravo da učestvuje na njemu. Konkurs za zgradu Beogradske filharmonije je propao zbog kršenja uslova zaštite područja kulture od sva tri nagrađena učesnika. Prvonagrađeni rad na konkursu za stambenu zgradu u Gramšijevoj ulici predložio je rušenje čuvene zgrade "Ikarus", a prvoplasiran rad za Gradsku galeriju na Kosančićevom vencu nezakonito je proširio objekat na tuđu imovinu. Takmičenje za nacionalni spomenik Stefanu Nemanji iznedrilo je prvonagrađen rad sa ruskim, a ne srpskim nacionalnim simbolima. Na konkursu za urbanistički projekat područja Makiša, raspisivač konkursa je protivzakonito opredelio gradnju čak 856.800 kvadratnih metara stambenih zgrada!

Lista urbanističko-arhitektonskih celina projektovanih mimo javnih konkursa daleko je duža. Među njima su: rekonstrukcija ruševine Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, Studentskog trga, Gardoša, Muzeja savremene umetnosti, kompleksa Generalštaba, gradnje stambenog kompleksa na mestu nekadašnje Ambasade SAD, kompleksa "Belgrejd skajlajn", "Beogradske kule" i "Beograda na vodi", stambenog naselja "K - distrikt" podno Kalemegdana, Nacionalnog stadiona u Surčinu, desetine šoping-molova, stambeno-poslovni kompleksi i mnogi drugi. Bez obzira na to što su investitori nekih navedenih urbanističkih celina država, privatni strani ili domaći subjekti, proces urbanističko-arhitektonskog projektovanja morao je da prođe kroz institucije javnih konkursa.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 14:54:32 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412509/dnevnik-zabluda-kakav-je-rezultat-konkursa.html
POMOZITE OVOM DEČAKU Na Karaburmi svi znaju za Matiju (13), njegova priča je ŠOKANTNA http://www.pressonline.rs/info/beograd/412503/pomozite-ovom-decaku-na-karaburmi-svi-znaju-za-matiju-13-njegova-prica-je-sokantna.html Trinaestogodišnji Matija već duže vreme na Karaburmi zlostavlja i ubija golubove, niko od nadležnih ne reaguje kako bi mu pomogli, a sugrađani koji ga sreću kažu da se ne zna čak ni ko brine o njemu! ]]> Foto:Blic

Kako kažu iz Gradskog centra za socijalni rad (GCSR) pri opštini Palilula, stručni radnici su više puta izlazili na teren, ali su nailazili na zakatančena vrata.

Park na Karaburmi Foto: Jelena Žigić / RAS Srbija

Park na Karaburmi

- U utorak, kao i u prethodnom periodu, stručni radnici su sproveli terensku posetu i nisu zatekli nikoga na navedenoj adresi. Oni će, u skladu sa procenom, potrebama i zakonom i u narednom periodu preduzimati mere iz svoje nadležnosti u odnosu na dete i porodicu koji žive na adresi koja je navedena u prijavi. Biće obavljen razgovor sa roditeljima i detetom i onda utvrditi u kakvim uslovima žive, šta je dovelo do takvog ponašanja deteta, ali i obavestiti i policiju i tužilaštvo ukoliko procene da za to ima potrebe - kažu iz GCSR Palilula.

Jelena, jedna od komšinica, inače student veterine, kaže da je još pre nekoliko godina, u parku blizu bivšeg bioskopa „Slavica“, počela da zatiče mrtve ptice...

- Kako vreme prolazi, dečak je sve snažniji i sve teže povrede im nanosi. Pokušali smo da pričamo sa njim, da mu objasnimo koliko je to loše, ali ne vredi. On nas ubedi da neće više, da hoće samo da mazi goluba, a u stvari... - kaže Jelena koja je spasila više od 40 povređenih ptica.

Redakciji „Blica“ obratila se i čitateljka koja nas je upoznala sa pričom o dečaku iz problematične porodice.

- Sve je kulminiralo pre nekoliko dana, kada je u parkiću napao šestogodišnjeg dečaka kojeg je spasao otac i koji će zbog toga podneti prijavu – tvrdi Marija K.

Golubovi u opasnosti Foto: Jelena Žigić / RAS Srbija

Golubovi u opasnosti

Kako objašnjava, u pitanju je dete kojem treba pomoći, koje teško povezuje pojmove, muca i otežano govori.

- Tamo živi jedna potpuno razorena porodica. Nekoliko osoba je pokušalo na lep način da razgovara sa majkom, koja se predstavlja kao dečakova rođaka, ali je ona uputila pogrdne reči uz objašnjenje da Matija ne radi ništa loše i da im niko ništa ne može. Ne zna se tačno ni ko brine o njemu, jer je dete po ceo dan na ulici i muči životinje – objašnjava Marija.

U parkiću nadomak čuvenog bioskopa svi znaju Matiju.

- Baš juče sam smo ga videli. Hvata golubove, nosi ih, pa ih pusti. On ne razlikuje dobro od lošeg, potpuno je ugrožen - tvrde oni.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 13:24:45 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412503/pomozite-ovom-decaku-na-karaburmi-svi-znaju-za-matiju-13-njegova-prica-je-sokantna.html
ZABRANA ZA VOJNI KAMP ZA DECU Policija kasno sinoć ušla u kamp na Zlatiboru i ZATVORILA GA http://www.pressonline.rs/info/drustvo/412502/zabrana-za-vojni-kamp-za-decu-policija-kasno-sinoc-usla-u-kamp-na-zlatiboru-i-zatvorila-ga.html Policija je kasno sinoć ušla u omladinsko-patriotski kamp na Zlatiboru, gde su u vojnim uniformama mladi prethodnih dana, po uzoru na ruske kampove učili razne vojne veštine i baratali replikala oružjem - i zatvorila ga. ]]> Foto:blic

- Kamp na Zlatiboru više ne postoji - potvrdio je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i objasnio da je dao nalog za njegovo raspuštanje zbog moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti.

Kako je dodao, prioritet je da deca budu bezbedna i da se bezbedno vrate kućama.

- To je i učinjeno. U ovom trenutku u toku su završne faze rasklapanja tog kampa, tako da on više ne postoji - zaključio je Stefanović.

Tu informaciju za "Blic" je potrvrdio i Željko Vukelić, organizator ovog kampa, koji je prethodnih dana u javnosti izazvao oprečne reakcije.

- Desilo se što se desilo. Dobili smo zabranu od užičke policije. Oni su kasno sinoć, oko 22 sata, došli do kampa, i tražili da ga zatvorimo - rekao je Vukelić.

Kako je naveo, održavanje kampa je inače bilo prijavljeno policiji kao javni skup, "sve po zakonima ove zemlje".

Vukelić je kazao i da je dvadesetak policajaca sinoć oko 22 sata došlo do kampa, da su se deca koja u njemu borave uplašila.

- Još uvek smo ovde, polako se pakujemo - kaže on za "Blic".

Vučić: Država to neće tolerisati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ono što se zbivalo na Zlatiboru u dečijem vojnom kampu, nama kao zemlji nije potrebno i poručio da država to neće tolerisati.

-  Ma koliko bilo nepopularno to nije Srbija budućnosti, nije Srbija kakvom želimo da se ponosimo. Roditelje molim da kada to i rade, ne rade u uniformama. A to su divna deca, sutra mogu i da budu dobri vojnici, ali zna se kad je vreme za vojsku, kad za učenje i školu - rekao je Vučić i dodao da o neodgovornim političarima, koji su to organizovali, ne želi da govori:

- Zamislite šta bi radili da su na vlasti, sačuvaj me bože takve države - rekao je Vučić.

Ovaj kamp na Zlatiboru, koji je trebalo da bude zatvoren u nedelju, u žižu javnosti je došao pre nekoliko dana. Naime, u njemu su deca i mladi do 24 godine učili snalaženje u prirodi, orhentiring, ali i da rukuju replikama oružja, eksplotivnim napravama u vidu petardi...

Kamp su organizovale srpske i ruske veteranske i patriotske grupe. Inače, ovakvi kampovi nisu nepoznanica u Rusiji.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 13:21:53 +0200 Društvo http://www.pressonline.rs/info/drustvo/412502/zabrana-za-vojni-kamp-za-decu-policija-kasno-sinoc-usla-u-kamp-na-zlatiboru-i-zatvorila-ga.html
BADŽIN SIN HARAO PO ELITNIM KUĆAMA Osim za pljačku Popovića osumnjičen i za provale u DESETINE VILA http://www.pressonline.rs/info/hronika/412499/badzin-sin-harao-po-elitnim-kucama-osim-za-pljacku-popovica-osumnjicen-i-za-provale-u-desetine-vila.html Vojislav Stojičić (38), sin ubijenog generala Radovana Stojičića Badže, uhapšen je zbog pljačke nakita iz vile direktora “Grand produkcije“ Saše Popovića. ]]> Foto:Blic

Stojičić je uhapšen nakon višemesečne istrage koja je usledila nakon što je Popović prijavio da mu je iz kuće na Bežanijskoj kosi odneta imovina vredna oko 100.000 evra. Na meti lopova tada su se našli Popovićev sef sa određenom dokumentacijom i nekoliko satova, nakitom i pištoljem, koji pripadaju najužim članovima porodice. Inače, Popović i njegova supruga su u vreme pljačke boravili u Opatiji, gde imaju nekoliko nekretnina. Po dolasku u porodični dom u elitnom delu Novog Beograda, u Ulici partizanske avijacije, shvatili su da im nedostaje sef, posle čega su smesta alarmirali policiju. Pljačka je odmah okarakterisana kao delo profesionalaca, a inspektori nisu našli znakove nasilnog upada u kuću, odnosno obijanja.

Preliminarne informacije iz istrage govorile su o tome da su u pljačku možda umešani i pripadnici ozloglašene internacionalne bande “Pink Panter”.

Inače, sumnja se da je Vojislav Stojičić odgovoran za pljačke desetina objekata u elitnim delovima Beograda, poput Bežanijske kose i Dedinja.

- To će biti provereno u toku istrage koja sledi - kaže za naš list izvor upoznat sa slučajem.

Sin ubijenog načelnika Resora javne bezbednosti i zamenika ministra policije Radovana Stojičića Badže hapšen je još 2010. godine i to takođe zbog pljačke, ali i zbog neovlašćenog držanja droge.

Stojičić je tada uhapšen sa Dragim Mugošom (58) zbog sumnje da su u decembru te godine pokušali da opljačkaju kuću u Užičkoj 19. Nekoliko meseci po hapšenju obojica su priznali krivicu i nagodili se sa Prvim osnovnim tužilaštvom. Stojičić je osuđen na godinu i po robije, dok je Mugoša odrobijao četiri godine. Kazna, inače, nije izrečena samo za pokušaj pljačke pomenute vile u Užičkoj, već i zbog brojnih drugih krađa koje je Stojičić priznao: tužilaštvo je tada nameravalo da ga tereti da je izvršio 23 teške krađe na teritoriji Beograda. Istom nagodbom, Mugoša je obavezan na novčanu kaznu od 60.000 dinara, a oduzeti su mu i oružje i droga koji su kod njega pronađeni.

I pre ove presude Stojičić je, prema operativnim informacijama, bio poznat policiji zbog različitih krivičnih dela. Tako je 2002. godine bio osuđen na osam meseci uslovne kazne zbog nelegalnog posedovanja pištolja CZ 99 i okvira sa 14 metaka.

Devedesetih godina, u vreme dok je njegov otac bio na čelu srpske policije, družio se sa Markom Miloševićem, sinom tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 13:10:21 +0200 Hronika http://www.pressonline.rs/info/hronika/412499/badzin-sin-harao-po-elitnim-kucama-osim-za-pljacku-popovica-osumnjicen-i-za-provale-u-desetine-vila.html
Vučić: Boriću se, moj motiv je da u istoriji ostane upisano da sam pokušao da rešim problem Kosova http://www.pressonline.rs/info/politika/412501/vucic-boricu-se-moj-motiv-je-da-u-istoriji-ostane-upisano-da-sam-pokusao-da-resim-problem-kosova.html Znam kolika se cena plaća za hrabrnost i predlaganje onoga što srpske uši ne žele da čuju, iako je precizno i istinosto - rekao je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o Kosovu i Metohiji. ]]> Foto:Blic

- Videli ste na primeru (Milorada) Dodika, koji je "od a do š" o pitanju Kosova, rekao istinu. Svaki normalan i racionalan čovek bi svako slovo potpisao. Ali mi nismo racionalni... - rekao je Vučić i dodao da će se boriti se koliko može, a sve sa ciljem da bude zapisano u istoriji da je on taj problem pokušao reši.

- To je moj motiv, ne novac ili nešto drugo - rekao je Vučić i dodao:

- Nije mi potrebno da se bilo kome u Srbiji dodvoravam, niti hoću. Svoju političku sudbinu nisam vezao za izbore, nego za budućnost. Na Kosovu ću biti 9. septembra gde želim da razgovaram sa našim narodom, a o planu ne mogu da govorim ako ga nemamo. Ne želim da rušim mogućnost bilo kakvog dogovora. Govoriću o pravcima i smeru u kome će Srbija da vodi kosovsku politiku - istakao je Vučić, istakavši da će to biti realan, odgovoran i ozbiljan pristup.

On je naveo da će svako ko je fer reći da je sve ono što se danas u Srbiji radi i razvija, uključujući i izgradnju KCS, moguće zbog teških reformi koje su 2014. godine započete. U suprotnom, dodao je, ne bismo imali novca ni za šta danas.

Kako je kazao, biće ponosan zato što je ostalo iza njega najviše kliničkih centara i fabrika.

Foto: Rade Prelić / Tanjug

Govoreći o Kosovu, on je naveo, da u međunarodnom okruženju imate mnoge koji bi želeli postizanje stabilizacije i mira, ali da bi neki bi želeli nešto drugo.

- Ušao sam u nešto što je najteže, iako su ljudi govorili da ih briga za to, a onda su neki pomisli da to mogu da iskorite kao priliku za ponovan dolazak na vlast da pljačkaju. Međutim, ne vidim i ne čujem predloge i rešenja - rekao je on.

Fabrike na sever Kosova

Kako je kazao, jutros su mu rekli da je bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević imao Gazimestan, i pitali ga šta će biti njegove poruke u Mitrovici? Rekao je i da je Milošević imao dobre namere da zaštiti srpske interese na Gazimestanu.

- Nažalost, to se u dobrom delu pretvorilo u svoju suprotnost, kako zbog stranog faktora, tako i zbog ekonomije, ali i drugih problema. Zato ne može da nosi zasluge. Moja namera je drugačija, a to je da ljudima govorim ono što nije lako da čuju, da želim da sačuvamo mir i da napravimo rešenje najbolje za naše ljude na Kosovu. To će značiti da na sever KiM, ali i u druge delove, možemo da dovodimo fabrike, da možemo da se dogovaramo sa kineskim kompanijama da mogu da ulože tamo - istakao je Vučić.

Kako je dodao, u pregovorima je sa jednom kineskom kompanijom da otvori pogon na severu Kosova ali, kako primećuje, ljudi traže garancije za posao koji će tamo da organizuju, a mi im te garancije u ovom trenutku ne možemo obezbediti.

Kako je kazao, država je uložila mnogo u zdravstvene ustanove na KiM i nastaviće to da čini još više.

- Tek ćemo da ulažemo - rekao je on.

Kazao je i da je zdravstvo od ključnog značaja za ostanak i opstanak Srba na KiM, i naglasio i da će država ulagati i plaćati zaposlene u zdravstvstvenim i obrazovnim ustanovama na KiM jer to, ističe, čuva opstanak našeg naroda. Ono što je, dodaje, uvek čuvalo Srbe na severu KiM i njihovu budućnost, bila bolnica u Mitrovici.

- Mnogo toga smo, ne u lakim uslovima, uložili da bolnica ima i pristojnu opremu i pristojne prostorije. Može bolje, tek ćemo da ulažemo. Ljudi na KiM po tom pitanju mogu da očekuju mnogo. Sve što imamo, od Štrpca, Pasjana, bolnica u Kosovskoj Mitrovicu bila je simbol otpora i opstanka Srba na severu kada nam gotovo nijedne institucije sem uviniverziteta nisu funkcionisale - kaže Vučić.

Foto: Rade Prelić / Tanjug

Kako je naveo, "čak i kad smo pričali o ZSO, i to imate u Briselskom sporazumu gde se govori o nadzoru i uticaju i mogućnosti da Beograd plaća, reč je o zdravstevnim i obrazovnim institucijama i ustanovama".

- Tako da je to ono što čuva glavu Srbina i što čuva opstanak našeg naroda, ovo sam naravno metaforično rekao - naveo je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao i da od sutra počinje da piše svoje obraćanje građanima Kosova, ali da će više detalja znati i posle sastanka u Briselu sa "Evropljanima i (Hašimom) Tačijem", posle puta u Kinu, Ameriku...

- To što ću reći tada na Kosovu, nadam se da će u vrednosnom smislu moći da važi i za 50 i 100 godina, a ne da to "pojedu" neki sledeći izbori ili TV emisija - kazao je on.

Proverite mi šećer

Upitan o izjavama kosovskih političara, Vučić kaže da ne želi da odgovara na njih.

- Oni govore da je upravljači tim za ZSO lud, da uzimaju autoput koji mi gradimo, da uzimaju Medveđu.. Neka u Prištini izjavljuju šta god žele, neću uopšte na to da odgovaram - rekao je on.

Vučić je danas bio na obeležavanju početka radova na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije, gde je u šali zamolio lekare da provere šta mu je.

- Proverite jel imam problema sa šećerom, samo vodu pijem - našalio se on.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 13:17:34 +0200 Politika http://www.pressonline.rs/info/politika/412501/vucic-boricu-se-moj-motiv-je-da-u-istoriji-ostane-upisano-da-sam-pokusao-da-resim-problem-kosova.html
LOME SE KOPLJA ZBOG KOSOVA Šta su o budućnosti srpske pokrajine rekli SVETSKI MOĆNICI http://www.pressonline.rs/info/politika/412500/lome-se-koplja-zbog-kosova-sta-su-o-buducnosti-srpske-pokrajine-rekli-svetski-mocnici.html Finalna faza pregovora Beograda i Prištine o budućnosti južne srpske pokrajine je u toku, a vodeći srpski i kosovski zvaničnici, ali i međunarodna zajednica i političari, prethodnih dana govorili su o razgraničenju Srba i kosovskih Albanaca, korekciji granica, pa i podeli KiM. Stavovi su različiti i neusaglašeni, što sve sugeriše da niko i dalje zapravo ne zna kako će se i kada priča o Kosovu završiti. ]]> Foto:Blic

Ipak, karte se polako otvaraju karte i aktivnosti svih strana uključenih u dijalog usmerene su ka traženju podrške za kompromisno rešenje kosovskog pitanja. Dva modela, moguće vrlo slična, isplivala su na površinu, a čulo se i šta nikako neće smeti da se desi.

Šta su rekli lideri svetskih sila, od čijeg stava umnogome zavisi budućnost Kosova, a šta predstavnici dve strane u dijalogu?

Merkel: Nema promena granica

Jedna od najvažnijih poruka stigla je iz najmoćnije članice EU, Nemačke, i to u formi "hladnog tuša" u trenutku kada se uveliko pričalo o razgraničenju Srba i Albanaca, korekciji granica, i različitim formama podele.

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je, naime, da promene granica na Balkanu nema, a onda i nadovezala da "izgleda mora svaki put to isto da ponavalja".

Angela Merkel Foto: Clemens Bilan / EPA;

Angela Merkel

Kako je kazala, i dalje postoji "evropska perspektiva" za sve države Zapadnog Balkana.

Na ovaj način, Merkelova je praktično jasno stavila do znanja šta je stav i Nemačke, koji, doduše, nije ništa novo.

SAD: Vreme za kreativno rešenje

Nove su, međutim, poruke koje su stigle sa adrese Sajedninjenih američkih država. Zvanično, oni su najavili da će se o sporazumu Beograda i Prištine Vašington izjasniti kada ga bude video, ali poruka koja u poslednje vreme "provejava" je da je rešenje potrebno, i da će o njemu morati da se saglase obe strane.

Donald Tramp Foto: Facebook

Donald Tramp

Američka ambasada u Beogradu je pre nekoliko dana poručila da je vreme da uključeni u pregovore o konačnom statusu Kosova budu kreativni i fleksibilni, kao i da strane u pregovoru "moraju da predlože rešenje koje neće doći sa strane".

Na pitanje "Blica", da li je američka administracija promenila svoj stav o konačnom rešenju statusa Kosova, u ambasadi SAD između ostalog kažu da su SAD spremne da saslušaju i pomognu uključenima u pregovore da nađu međusobno dogovoreni sporazum.

Rusija: Poštujemo odluku Srbije

S treće strane, Rusija, koja je zbog moći veta i globalne pozicije, takođe važan igrač, tradicionalno je na strani Srbije.

- Rusija se zalaže za doslednost i suverenitet srpske teritorije, ali ćemo poštovati sve odluke koje Srbija donese u vezi sa Kosovom - rekla je pre nekoliko dana portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Vladimir Putin Foto: Michael Klimentyev / EPA;

Vladimir Putin

Ona je kazala da Rusija poštuje međunarodno pravo i dogovore, "ali oni u jednom trenutku kao da postanu samo parče papira".

- Zato je potrebno ostati dosledan u stavu koji promovišete. Pre svega mislim na ruski stav po pitanju Kosova. On se nije menjao i ljudi u Srbiji to znaju, ne priznajemo nezavisnost Kosova - navela je ona.

NR Kina: Kosovo je Srbija

Svoj stav iznela je i Kina. Ambasador Kine u Beogradu Li Mačang rekao je da je Kosovo za Peking Srbija i da će tako ostati. Kako je kazao, Kina kao stalni član Saveta bezbednosti ne priznaje Kosovo.

Si Đinping

Si Đinping

- To znači da mi smtramo da je to Srbija. Pitanje Kosova treba rešavati na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti i u skladu sa važnim međunarodnim dokumenta. Podržavamo razgovore Beograda i Prištine, kako bi se taj problem rešio - rekao je Mančang.

Francuska: Pomoć

Eksplicitan stav Francuske kada je rešenje "kosovskog čvora" u pitanju nije u skorije vreme izgovoren javno, ali ono što jeste činjenica, jeste da je Francuska priznala kosovsku nezavisnost.

Emanuel Makron Foto: EPA / RAS Srbija

Emanuel Makron

Takođe, Francuska je u nekoliko navrata ponovila da podržava evropski put Srbije i da će joj u tome pomagati, ali i ona, kao i većina ostalih članica EU želi rešavanje unutrašnjih pitanja, pa i kosovsko, pre priključenja Srbije Uniji.

Tači: Na Preševska dolina, Srbima ni autonomija

Većina ovih poruku, usledila je upravo nakon pominjanja termina razgraničenje, korekcija granica i podela, koje su sve bile deo poruka lidera u Beogradu i Prištini.

Ispostavilo se, međutim, da su to zapravo termini o kojima se puno priča, a malo govori. I dalje je nejasno šta oni zapravo znače, kada se pretoče u relnost u kojoj Srbi i Albanci žive.

Korekcija granica je, na primer, izraz koji koristi kosovski predsednik Hašim Tači. On, navodi da ta "korekcija" praktično predviđa "potpuno pripajanje Preševa, Medveđa i Bujanovca Kosovu". Istovremeno, Tači odbacuje razmenu teritorija, podelu i autonomiju za Srbe. Povrh svega, i ne pominje drugu stranu priče, a to je pitanje severa Kosova, što je u javnosti protumačeno kao strategija i prećutkivanje drugog dela rešenja.

Hašim Tači Foto: Vassil Donev / EPA;

Hašim Tači

Upućeni smatraju da je reč o maksimalističkom predlogu, koji pre svega služi za zauzimanje pozicije u daljem dijalogu.

Haradinaj: Granice se postavljaju samo ratom

Tačijev koalicioni partner i kosovski premijer Ramuš Haradinaj ovaj predlog za sada ne prihvata, bar ne javno. On je rekao da se protivi podeli Kosova ili "korekciji granica" sa Srbijom.

Ramuš Haradinaj Foto: Đ. Kojadinović, Đorđe Kojadinović / RAS Srbija

Ramuš Haradinaj

- Granice se postavljaju ratom, samo će ih rat promeniti. Svi Albanci bi voleli da se Preševo pripoji Kosovu, ali znate da su granice postavljene ulaskom NATO, deset hiljada ljudi je poginulo zbog tih granica, ne možete se igrati sa granicama - naveo je Haradinaj.

Vučić: Razgraničenje sa Albancima je politika koju predstavljam

U Srbiji se najviši državni zvaničnici vrlo oprezno izjašnjavaju kako vide rešenje kosovskog problema. Ipak, nakon što je Tači objavio predlog o "korekciji granica", svoju ideju izneo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je rekao da se zalaže za razgraničenje sa Albancima, kao i da je to politika koju on predstavlja. Vučić, međutim, nije konkretno objasnio šta "razgraničenje" podrazumeva, jer bi, kako je rekao, "otvaranje karata ugrozilo poziciju Srbije".

- Kada ne znamo šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba i nereda, ali videćemo, za tango je potrebno dvoje - naveo je predsednik Srbije i dodao da kada bude blizu potencijalnog rešenja, jasno će ga reći građanima Srbije.

Aleksandar Vučić Foto: Sava Radovanović / Tanjug

Aleksandar Vučić

On je kratko prokomentarisao izjave Haradinaja da "nema promena granica bez rata" i Tačijeve da će "Kosovo proširiti na Preševo".

- Mi da ništa ne dobijamo, za Srbe nema ništa, a za njih dodatno proširenje granica? Čestitam samo napred. A da li će da bude... Sami znate odgovor - naveo je Vučić.

Predsednik Srbije je nešto ranije izjavio da ćemo "za 40 godina braniti Vranje, ako se ne razgraničimo sa Albancima".

Dačić: Razgraničenje na srpsko i albansko, Srbima na jugu ZSO

Koncept "razgraničenja" prvi je zapravo izneo ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji o tome govori već godinu dana. On je predložio "trajno razgraničenje na ono što je srpsko i albansko, kao i normalizaciju odnosa dve strane". Ni on nije rekao kako bi se "razgraničio sa Albancima", ali se iz njegove izjave moglo zaključiti da bi sever Kosova pripao Srbiji.

Ivica Dačić Foto: V. Lalić / RAS Srbija

Ivica Dačić

- Svima je potrebno trajno rešenje srpsko-albanskog sukoba, a do njega se može doći samo dogovorom Srba i Albanaca, gde će svako ponešto da dobije i izgubi. Zalažem se za ideju razgraničenja na ono što je srpsko i albansko, i normalizaciju naših odnosa, Zajednicu srpskih opština za Srbe na jugu, finansijsku nadoknadu za uzurpiranu privatnu i državnu imovinu - naveo je Dačić u autorskom tekstu.

On je rekao da se zalaže i za obezbeđenje srpske pravoslavne baštine, stvaranjem samostalnih manastirskih zajednica po uzoru na atoski model u Grčkoj.

Vulin: Razgraničenje sa velikom Albanijom

U okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu svoj predlog je izneo Aleksandar Vulin, ministar odbrane. On je pre dva meseca rekao da on zastupa ideju razgraničenja sa "velikom Albanijom".

- Velika Albanija se mora zaustaviti na Kosovu. Ako se to ne uradi imaćemo destabilizaciju za koju niko neće znati gde će se završiti. Mislim da je vreme da se to uradi i mislim da to svakako može da se uradi - smatra ministar odbrane.

Aleksandar Vulin Foto: V. Lalić / RAS Srbija

Aleksandar Vulin

On je rekao i da nikada ne bi mogao da napravi "takav dogovor o razgraničenju u kome bi bilo moguće da se Albanija i Kosovo posle toga ujedine, a da Srbi ostanu razjedinjeni".

Petrič: Kozmetička korekcija granica u okolini Bujanovca i Mitrovice

Austrijski diplomata i nekadašnji specijalni izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič smatra da u rešenju kosovskog problema treba pristati i na menjanje granica. On ne koristi nijedan od termina u opticaju - ni podelu ni razgraničenje, već terminologiju "administrativna kozmetička korekcija", a pojašnjava i zašto:

Volfgang Petrič Foto: Wikipedia / screenshot

Volfgang Petrič

- Ako do toga uopšte dođe, reč je o manjim kozmetičkim korekcijama koje bi uticale na manji broj sela u okolini Bujanovca i Kosovske Mitrovice. To neće menjati etničku strukturu bilo koje države, te stoga neće biti mesta negativnim efektima. U pitanju je novi realizam Balkana... Stoga, podržimo dogovor na liniji Tači - Vučić - naveo je Petrič.

Bilt: Razmena teritorija je rizik po mir

Za razliku od njega, Karl Bilt, bivši premijer Švedske i visoki predstavnik za BiH, protivnik je bilo kakvih promena postojećih granica. Novi predlozi su, po njemu, recept za "geopolitičku nestabilnost", "otvaranje Pandorine kutije" i rizik za budućnost i mir u Bosni, Makedoniji…

Karl Bilt Foto: M.Mitrović / RAS Srbija

Karl Bilt

-  Diskretno, srpski i albanski politički lideri istražuju mogućnost da pomire svoje razlike razmenom teritorija. Ideja pomirenja podela putem razmene teritorija cirkuliše već godinama u Beogradu, ali nedavno je privukla pažnju u rukovodećim albanskim krugovima - napisao je Bilt za "Vašington post".

On je naveo da bi podela KiM ponovo otvorila debatu o budućnosti Bosne, i istakao da je "tu i još teže i opasnije pitanje Makedonije, u kojoj Albanci čini značajni deo populacije".

]]>
Fri, 17 Aug 2018 13:14:48 +0200 Politika http://www.pressonline.rs/info/politika/412500/lome-se-koplja-zbog-kosova-sta-su-o-buducnosti-srpske-pokrajine-rekli-svetski-mocnici.html
DEDA DAO ŽIVOT ZA UNUKU "Zagrlila sam ga i počeli smo da tonemo, a onda me je gurnuo na površinu i NESTAO U VODI" http://www.pressonline.rs/info/hronika/412498/deda-dao-zivot-za-unuku-zagrlila-sam-ga-i-poceli-smo-da-tonemo-a-onda-me-je-gurnuo-na-povrsinu-i-nestao-u-vodi.html Zagrlila sam dedu i počeli smo da tonemo. Gurnuo me je od sebe da ne bismo oboje potonuli. Zatim je zaronio i stvorio se ispod mene, gurajući me na površinu... ]]> Foto:blic

Ovako za "Blic" govori Aleksandra Jovanović (13), koja je prisustvovala davljenju svog dede Milorada Jovanovića (60) na Dunavu u Belegišu.

Gledajući njihovu zajedničku sliku od pre nekoliko godina, priseća se kobnog dana prošle nedelje. Milorad je sa svojom mezimicom krenuo na pecanje na peščano kupalište Ada.

Devojčica pokazuje mesto gde je nju i dedu povukao vir Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

Devojčica pokazuje mesto gde je nju i dedu povukao vir

- Tog jutra otišli smo na Dunav. Deka mi je rekao da ćemo da pređemo pešice na drugu stranu obale. Ovde je plićak celom rekom, voda nam dođe do kolena, hodamo po pesku. Krenuli smo, pratili smo dvoje ljudi ispred nas, brata i sestru. U njihovu putanju bila sam sigurna, jer je jedan od njih bio Veljko, koji je jednom od utapanja spasao našu komšinicu i zna ceo Dunav - priča Aleksandra, dok sedi u domu svog pokojnog dede u Belegišu.

Kako nastavlja, Milorad i ona prateći dvoje ljudi došli su do prve peščane plaže, to jest ostrvca na reci, gde se ljudi razdvajaju.

- Ta devojka ostala je na ostrvu, a ja sam htela da deka i ja nastavimo dalje, ali za Veljkom. Ja sam već krenula za njim, a deda mi je rekao da idemo drugim putem, pravo. Tada nisam znala da je tamo najgore zbog virova ovde u Belegišu na Dunavu... - govori Miloradova unuka.

Kako dodaje, njih dvoje nisu na reku ni krenuli sa namerom da se kupaju, već samo da pecaju, iako ovde vikendom, prema njihovim rečima, zna da se kupa preko 300 ljudi.

- Hodali smo sa pecaljkama u rukama. I ranije smo dolazili zajedno na reku, ali ovo nam je bio prvi put da prelazimo put zajedno. Odjednom smo naišli na rupu, vir dubok preko tri metra. Zagrlila sam dedu i počeli smo da tonemo. Onda me je on gurnuo da ne bismo potonuli i gurao me ka obali. Tako razdvojeni, on je bio na početku rupe, ja na kraju. Počela sam da vičem: "Deda, pomozi mi, pomozi mi, bojim se", a on me je gledao belo i odjednom je nestao - priča Aleksandra.

Njen hrabri deda, inače invalid bez desne šake, u tom trenutku je zaronio u vir i doplivao ispod svoje unuke ne bi li je izbavio iz reke.

- Pojavio se ispod mene, između mojih nogu i dizao me ramenima, a ja sam ga čvrsto zagrlila. Onda sam nekako plivala, ja koja ne znam da plivam uopšte. Kada sam izašla iz vira i dotakla dno, okrenula sam se da vidim šta je sa dedom. U reci sam videla samo njegovu kosu i ništa više - kaže Aleksandra.

Pored nje u Miloradovoj kući sedi njen otac Aleksandar Jovanović. Govori da će nas odvesti na mesto gde se odigrala tragedija. Sa tim mestom želi ponovo da se suoči i njegova ćerka Aleksandra, govoreći da je "strah prevazišla".

Dolazimo do kupališta, gde nastavlja o kobnom danu, upirući prst u mesto gde se tri dana ranije davila sa dekom.

- Dok sam izašla iz reke, deka je nestao. Niko nas nije u tom trenutku ni čuo ni video. Jedini ljudi koji su bili u blizini bili su iza drveća. Čuli su me i došla sam do njih, nakon čega su mi dali da sa njihovog telefona pozovem tatu. Meni i deki su u reci nestale sve stvari - kaže Aleksandra dok gleda u reku.

Događaj je prijavljen policiji, a pripadnici Žandarmerije tragali su za Miloradovim telom dva dana. On je pronađen u ponedeljak oko 14 sati.

Milorad Jovanović je sahranjen u utorak na lokalnom groblju, a iza sebe je ostavio dva sina i petoro unučadi. Bio je razveden i živeo je sa bolesnom majkom, ali njegovu kuću često je ispunjavala graja unučadi.

Aleksandar otkriva da je njegov otac Aleksandru, svoju mezimicu, mnogo voleo.

- Moj otac je mnogo nju voleo, jer je bila prvo žensko u porodici. Najstarija je, posle nje smo dobili još dva sina i dve ćerke. Deka joj je uplatio i more, bila je u Grčkoj - kaže Miloradov sin Aleksandar, dodajući da je njegov otac bio dobar prema svima i da će ga samo po dobrom pamtiti.

Aleksandra je u nedelju prevezena u bolnicu jer je, kako kaže, povraćala i bolela je glava. Iz bolnice je izašla na dan dekine sahrane, kako bi prisustvovala. Rame je i dalje malo boli od istegnuća koje je zadobila kada ju je deka vadio iz vode.

- U bolnici su mi rekli da imam deku heroja - dodaje ona.

Jovanovići podsećaju da su se pre četiri godine na istom mestu udavila dvojica osamnaestogodišnja mladića, od kojih je jedan njihov rođak.

Komšije o Miloradu samo reči hvale

Cela ulica u Belegišu u kojoj je živeo Milorad potresena je nemilim događajem. Oni koji ga poznaju ceo život o njemu imaju samo reči hvale.

Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija

- Milorad je bio dobar čovek. Baš tog dana kad je išao s unukom, video sam ga, prošao je pored mene i javio se. On i unuka nosili su pecaljke. Veoma mi je žao - kaže Miloradov komšija iz ulice Nikola Ivančević.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 13:07:47 +0200 Hronika http://www.pressonline.rs/info/hronika/412498/deda-dao-zivot-za-unuku-zagrlila-sam-ga-i-poceli-smo-da-tonemo-a-onda-me-je-gurnuo-na-povrsinu-i-nestao-u-vodi.html
ŠTA SE KRIJE IZA TEŠKOG OBRAČUNA U CRNOJ GORI? Pripadnik JSO pokušao da likvidira Crnogorca kom je najbolji prijatelj OZLOGLAŠENI BEGUNAC http://www.pressonline.rs/info/hronika/412497/sta-se-krije-iza-teskog-obracuna-u-crnoj-gori-pripadnik-jso-pokusao-da-likvidira-crnogorca-kom-je-najbolji-prijatelj-ozloglaseni-begunac.html Državljanin Srbije Željko Pavkov (47), koji je ubijen u obračunu koji se odigrao pre tri noći u selu Potkrajci u Crnoj Gori, bio je nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO), takozvanih crvenih beretki, a onda mu se poslednjih 10 godina izgubio svaki trag. ]]> Foto:Blic

Pavkova je ubio tridesetdvogodišnji Elvis Ćatović, koji je, kako je ispričao policiji bio meta ove crvene beretke i njegovog saradnika Ljubomira Lazića (48) iz Zemuna.

Naime, Pavkov i Lazić ušli su nelegalno u Crnu Goru, a onda u noći između ponedeljka i utorka došli do kuće Elvisa Ćatovića. Prvi rezultati istrage pokazuju da su srpski državljani ušli u Crnu Goru sa namerom da Ćatovića ubiju!

Prema istrazi, oni su došli do Ćatovićeve kuće i zapucali na njega. Kako je Ćatović ispričao policiji, osetio je da je ranjen u ruku, ali pucanj navodno nije čuo. Nakon toga, prema njegovoj verziji napada, on je pobegao ka njivi i odatle zapucao na napadače.

Tokom pucnjave ubio je Pavkova, a ranio Lazića, koji je inače iz Zemuna.

Tokom saslušanja Ćatović je tvrdio da je u trenutku dok je zaključavao svoj automobil omamljen te da je nejasno video siluete možda i više od dve osobe.

Ćatović je ispričao da je bio meta napada od lica koje nije poznavao i sa njima nikada nije imao kontakt.

- On je tri lica primetio. U momentu dok je zaključavao automobil čuo je šum prilaska s leđa jednog lica, okrenuo se i u neposrednoj blizini od par metara vidio je nešto kao maglu nakon čega je počeo da gubi vid, udara telom od automobil i kuću s namerom da pobegne - rekao je Ćatovićev branilac.

Elvis Ćatovic je od ranije poznat policiji Foto: Facebook / Privatna arhiva

Elvis Ćatovic je od ranije poznat policiji

Ćatović je pogođen u predelu nadlaktice, ali je nakon ukazane medicinske pomoći uhapšen zbog pokušaja ubistva i nedozvoljenog držanja oružja.

- Prilikom vršenja uviđaja nađen je veliki broj tragova: čaure, municija kao i dva pištolja kalibra 7,76 mm, od čega jedan sa prigušivačem. Svi tragovi su izuzeti s lica mesta i poslati su na veštačenje Forenzičkom centru u Danilovgradu. Telo pokojnog Pavkova poslato je na obdukciju, dok je Lazić zadobio teške telesne povrede i nalazi se na lečenju u Kliničkom centru u Podgorici - kazao je viši državni tužilac Hasan Lukač.

Odlikovani pripadnik JSO

Pavkov je bio nekadašnji pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO), takozvanih crvenih beretki. Kao pripadnik te jedinice nagrađivan je i odlikovan spomen znakom.

Odlikovan je i priznanjem za zasluge, a u toj jedinici bio je član izviđačkog odreda.

Prema nezvaničnim informacijama u Srbiji je osuđivan zbog pokušaja ubistva 1999. godine.

Kako nezvanično saznajemo srpska policija poslednjih deset godina nema nikakav trag o kretanju Pavkova. Crnogorski mediji pišu da je on unajmljen kako bi likvidirao Crnogorca, koji nije osuđivan, pa motiv pokušaja ubistva za sada nije poznat. Prema nezvaničnim informacijama crnogorskih medija, Pavlov je navodno bio plaćeni ubica.

Imali pomoć iz Crne Gore

Izvor blizak istrazi je ispričao da su Pavkov i Lazić najverovatnije imali logističku podršku među Bjelopoljcima i da ispituju njihovo kretanje i kontakte u tom gradu.

Policija sumnja da je Ćatović praćen do kuće. U policiji sumnjaju da su Pavkov i Lazić pratili Ćatovića, s obzirom da živi u jednosmernoj ulici van Bijelog Polja do koje je teško doći za nekog ko ne poznaje grad.

Istraga u toku

S obzirom da su na mestu zločina pronađeni brojni tragovi i više oružja, policija još ispituje ko je sve pucao i ko na koga.

U neposrednoj blizini tela ubijene crvene beretke pronađen je i pištolj „vzor“, kal. 7,65 mm sa prigušivačem.

- Slede dalje policijsko-tužilačke mere radnje u ovom predmetu - navodi se u saopštenju policije.

Dugovi iz prošlosti povod za obračun?

I Ćatović je policiji poznat jer je neko vreme radio kao građevinski radnik na gradilištima u Nemačkoj odakle je proteran nakon što je naneo teške telesne povrede jednom radniku.

Kako Kodex.me saznaje iz izvora bliskih istrazi, Ćatović je konstantno dobijao preteće poruke preko svog brata od tetke zbog obračuna koji se desio u Nemačkoj.

Prema nezvaničnim informacijama, Ćatović je hapšen i u Srbiji zbog više krađa automobila u Novom Sadu. Kako se sumnja, Ćatović je otuđena vozila prodavao u Crnoj Gori. Nakon hapšenja, Ćatović je pristao na saradnju sa Specijalnim Tužilaštvom u zamenu za blažu kaznu. On je, kako saznaje ovaj portal, istražnim organima odao imena saradnika u tom poslu.

Ćatović je istražiteljima ispričao da su državljani Srbije "došli da traže" reket i kako su objavili mediji, naplate dug. Da je bio svestan da mu neraščišćeni računi predstavljaju opasnost potvrđuje i to što se uvek naoružan kretao gradom što se i nije trudio da prikrije.

Nikuda bez pancira

Da je Crnogorac znao da mu se nešto sprema govori i podatak da iz kuće nikada nije izlazio bez zaštitnog prsluka, piše ovaj list.

Prijatelj sa poznatim beguncem

Nakon bekstva iz Nemačke, Ćatović se počeo intenzivno da provodi vreme sa sugrađaninom, inače beguncem iz švajcarskog zatvora, Safetom Kolićem. Kolić je robijao zbog više desetina provala i krađa.

Ćatović i Safet Kolić Foto: Facebook / Privatna arhiva

Ćatović i Safet Kolić

Pištolj u ilegalnom posedu koji je od njega oduzet nakon vatrenog obračuna ispred kuće je, kao i džip marke "nissan", kako se javno hvalio, dobio na poklon upravo od Safeta Saka Kolića.

Kolić je, kako pišu lokalni mediji, sinoć čekao ispre Tužilaštva da se završi Ćetovićevo saslušanje.

Ćatović je u proteklom periodu bio stalno u društvu Kolića i za njega obavljao mnoge poslove vezano za izvođenje građevinskih radova.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 13:03:51 +0200 Hronika http://www.pressonline.rs/info/hronika/412497/sta-se-krije-iza-teskog-obracuna-u-crnoj-gori-pripadnik-jso-pokusao-da-likvidira-crnogorca-kom-je-najbolji-prijatelj-ozloglaseni-begunac.html
Spomenik gotov u oktobru http://www.pressonline.rs/info/beograd/412460/spomenik-gotov-u-oktobru.html Duži rok za obnovu obeležja zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu. Vajari juče klesali ispise na čeonoj i zadnjoj strani monumenta ]]>
 SLIKA Zvanično otvaranje spomenika biće naknadno organizovano T. Ćirić

SLIKA Zvanično otvaranje spomenika biće naknadno organizovano T. Ćirić

SPOMENIK zahvalnosti Francuskoj neće biti svečano prikazan, po svemu sudeći, do oktobra. Iako je celokupna rekonstrukcija i sanacija ovog ukrasa Kalemegdana trebalo da bude završena do 10. avgusta, aneksom ugovora sa izvođačem radova rok je produžen za mesec dana. Protokolarno predstavljanje srpskih i francuskih zvaničnika, biće naknadno organizovano.

Vajari su juče bili angažovani na klesanju slova. Obrisi ispisa na francuskom jeziku već su bili vidljivi, kao i srpska zahvalnica sa zadnje strane spomenika. Vremenske prilike, kako su nam kazali umetnici, diktiraju tempo ovog dela posla, ali najverovatnije, on će biti završen za dva ili tri dana.

- Ukazala se prilika da osim sanacije i rekonstrukcije spomenika, bude uređen i prostor okolo - rekao nam je Zoran Tucić, arhitekta projekta obnove. - "Zelenilo" će zasaditi cveće, a "Beograd put" urediti stazu.

Posao obnove, koji finansiraju zajedno Republika Srbija i Ambasada Francuske, košta oko 36 miliona evra. Urađena je konzervacija bronzane skulpture, zamenjen je postament, a izrađena je i replika bareljefa, prema pozitivima od gipsa iz galerije "Meštrović" u Splitu.

- Očekujemo da naredna obnova bude potrebna za najmanje 88 godina, koliko je prošlo od postavljanja spomenika. Ipak smo sada bolje uradili posao - nada se arhitekta. 

]]>
Thu, 16 Aug 2018 17:56:31 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412460/spomenik-gotov-u-oktobru.html
ROJTERS O ALIGATORU MUJI: Živahan dok jede, iako ponekad promaši plen http://www.pressonline.rs/info/beograd/412459/rojters-o-aligatoru-muji-zivahan-dok-jede-iako-ponekad-promasi-plen.html Čitaoci širom sveta koji koriste Rojters mogli su da se upoznaju sa životom aligatora koji je u Beo zoo vrt stigao još pre početka Drugog svetskog rata ]]> Britanska novinska agencija Rojters posvetila je danas deo svog servisa američkom aligatoru Muji iz Beogradskog zoološkog vrta, za kojeg se veruje da je najstariji pripadnik svoje vrste van prirodnog staništa na svetu, ali i dalje dobrog zdravlja i, za svoje godine, odličnog apetita.

Čitaoci širom sveta koji koriste Rojters mogli su da se upoznaju sa životom aligatora koji je u Beo zoo vrt stigao još pre početka Drugog svetskog rata.

Agencija piše da generacije Beograđana i turista dolaze u zoološki vrt na Kalemegdanu da vide Muju.

Muja je, iako se malo kreće, i dalje vrlo živahan za vreme obroka i tada ga posetioci mogu videti kako mljacka pacove i prepelice. Međutim, tada pokaže i svoje godine, budući da ponekad promaši kada se baci na svoju metu.

Za sada je njegov jedini zdravstveni problem gangrena, koja je dovela do amputacije prednje desne kandže 2012. godine.

"On je dobro...i zdrav je. Jede dobro i u dobroj je formi za svoje godine, tako da se nadamo da će tako i ostati još mnogo godina”, rekao je Rojtersu dikrektor Zoo vrta Srboljub Aleksić.

Muja je stigao iz Nemačke u avgustu 1937. godine, piše Rojters.

U članku o njegovom dolasku u novinama iz tog vremena navodi se da je imao dve godine, što znači da sada ima oko 80.

Muja je preživeo bombardovanje Beograda dva puta, prvi put 1941. kad su glavni grad bombardovali Nemci i 1944. u savezničkom bombardovanju.

Tada je izgubljena sva zvanična dokumentacija o njegovom transferu u Beograd. ]]>
Thu, 16 Aug 2018 17:48:51 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412459/rojters-o-aligatoru-muji-zivahan-dok-jede-iako-ponekad-promasi-plen.html
SEĆANJA BEOGRADSKE PRIČE: Zaprege umesto frižidera http://www.pressonline.rs/info/beograd/412458/secanja-beogradske-price-zaprege-umesto-frizidera.html Rashlađivanje grada i snabdevanje ledom nekad su bili sasvim drugačiji. Fabrika "Šonda" razvozila hladne pošiljke kroz grad, rashladni uređaji nisu postojali, menjale su ih "ajskasne" ]]>
 1930

1930.

VELIKA fotografija u Muzeju automobila vratila nas je u vreme iz prve polovine 20. veka, kada frižideri i zamrzivači još nisu postojali. Na snimku je ovekovečen način na koji su se naši preci snabdevali ledom tokom prvih decenija prošlog veka.

Specijalna zaprežna kola prevozila su kroz gradske ulice table sa ledom, pa su domaćinstva, a posebno gostionice, kafane i hoteli morali da se snabdevaju na taj način.

"Slatke muke"

Snimak koji smo dobili zahvaljujući Bratislavu Petkoviću, osnivaču ovog muzeja, prikazuje zapregu fabrike "Šonda", ondašnjeg velikog gradskog snabdevača ovim artiklom, pogotovo u vreme letnjih vrućina, u doba kada nisu postojali rashladni uređaji niti bilo šta njima nalik.

Informacije koje smo dobili u Muzeju grada Beograda govore kako je naš grad između dva rata imao nekoliko fabrika leda. Uglavnom su pripadale Vajfertovim, Bajlonijevim i Jagodinskim pivarama, Fabrici Klaničnog društva, kao i uglednoj familiji koja je bila vlasnik fabrike prehrambenih proizvoda - porodici Šonda.

- Prvu radnju sa slatkišima i čokoladom osnovao je Konstantin Kosta Šonda početkom 20. veka - priča nam Bratislav Petković. - Potom njegovi sinovi preuzimaju posao, a najpoznatiji naslednik bio je Mihailo Mika.

Prema rečima našeg sagovornika, Mika Šonda je bio član veoma vredne porodice koja je bila cincarskog porekl. U skladu sa tradicijom, bilo je očekivano da budu vredni trgovci.

 

Ajskasna

Šondina imperija beležila je značajan profit, a kako se posao širio, proizvodi od čokolade su stizali u udaljene metropole Starog kontinenta.

O "ledenim zapregama", opet, pričamo kao o drugom delu gradskog folklora. Tokom međuratnog perioda one su bile česte na ulicama i tokom toplijeg dela godine predstavljale su neizostavan deo varoškog ambijenta.

Dok moderni električni rashladni uređaji nisu zauzeli svoje mesto, hlađenje namirnica podrazumevalo je transport leda na ovaj način, da bi potom ledene pošiljke svoje mesto dobile u ajskasnama, u koje bi bile smeštane. Ovi sanduci za led bili su deo kuhinjskog nameštaja dobrostojećih domaćinstava.

Preteče današnjih frižidera izgledale su slično, samo što nisu imale elektromotor i sistem za hlađenje, već samo dobru izolaciju koja bi mogla dugo da sačuva led.

I danas su ajskasne izložene kao važni eksponati u Muzeju nauke i tehnike, gde saznajemo za njihovu osnovnu svrhu, kao i germanski naziv.

Zaprega sa vodom na Slaviji

Tako se, eto, odavno odomaćio termin "natkasna" (ispravno "nahtkasna"), koja predstavlja noćni ormarić koji većina porodica ima pored bračne posetlje.

U to vreme je ovaj, "ledeni" sanduk sačuvao u svom imenu reč "kasna", ali počinje rečju "ajs" koja označava led.

Kraj imperije

DRUGI svetski rat i mnogobrojne bombe koje su pale na Beograd okončale su i suštinu ove priče. Mika Šonda je tada imao naslednika koji je poneo dedino ime Konstantin, i, dabome, zajedno sa njim nadimak Kosta.

Prema Petkovićevim zapisima, Kosta je bio izuzetno krupan i naočit čovek, ali je patio od šećerne bolesti pa nije mogao da uživa u slasti čokoladnih delikatesa koje je njegova porodica decenijama proizvodila.

Ali, to je bio samo deo njegovog teškog usuda.

Njegov otac Mika Šonda bio je jedna od hiljade žrtava koje nisu preživele bombardovanja Drugog svetskog rata. Sledeći vid "bombardovanja" starim trgovcima i fabrikantima priredili su komunisti, tokom nacionalizacije, kada im je nova pošast otela imovinu. Tako je Kosti posle rata ostao samo jedan stan, ali ne i fabrika slatkiša.

- Iako je prošao teške sudbinske udarce, stari Beograđani ga nisu upamtili kao zlovoljnog i razočaranog čoveka - završava Petković ovu pripovest. - Umeo je, ipak, za sebe da kaže kako ga je "pregazio valjak istorije".

SAKADžIJE

DUGO pre nego što su ledene zaprege počele da "krstare" Beogradom, to su radile i sakadžije.

U vreme pre dva veka gradski vodovod nije postojao, a sa varoških česama su posebni taljigaši razvozili vodu u buradima kroz grad.

Mnoga domaćinstva su se tako snabdevala.

]]>
Thu, 16 Aug 2018 17:42:14 +0200 Beograd http://www.pressonline.rs/info/beograd/412458/secanja-beogradske-price-zaprege-umesto-frizidera.html