Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Svilajnčanin doneo kosti diplodokusa u našu zemlju

22. 09. 2012.

Srbin koji je iskopao dinosaurusa

Srđan Filipović iz Svilajnca prvi je Srbin koji je iskopao dinosaurusa i doneo prvu originalnu kost jednog diplodokusa starog 145 miliona godina u Srbiju. On se pre nedelju dana vratio iz države Vajoming u SAD gde je sa međunarodnom ekspedicijom dve nedelje iskopavao fosile ovih životinja. Ekskluzivno za Press nedelje priča najupečatljivije utiske svoje avanture.

 

Filipović nije ni paleolog ni arheolog, već dizajner enterijera i likovni umetnik koji se, može se reći, slučajno našao među dinosaurusima. On je već dve godine deo tima koji radi na projektu Prirodnjačkog centra koji se uskoro otvara u Svilajncu i njegovo delo je veliki park iza zgrade centra, sa eksponatima dinosaurusa i ogromnim vulkanom.
 
Kako bi sto vernije uredio postavku muzeja, snimio dokumentarni film i što više naučio o ovim čudesnim stvorenjima, zaputio se sa internacionalnom ekspedicijom koju je činilo još petoro volontera i studenata iz Belgije, Holandije i Švajcarske.
 
Prerijska avantura
 
- Vođa tima je sedamdesetogodišnji Švajcarac Kirbi Siber koji je trenutno najkompetentniji čovek u Evropi kada je reč o iskopavanju skeleta dinosaurusa i naučno-istraživačkom radu u tom pogledu. On se bavi iskopavanjem već 17 godina na tom terenu i poseduje svoj muzej u Švajcarskoj. Godišnje tu provodi između dva i tri meseca i beleži svaki pedalj, a da bi se iskopao jedan skelet potrebno mu je šest do sedam godina. Inače, nikada nijedan skelet nije pronađen potpun, već se kompletnim smatra skelet koji ima od 80 do 90 odsto kostiju. Do sada su tamo uspeli da kompletiraju četiri skeleta dinosaurusa. Vrednost jednog skeleta je otprilike pet do šest miliona dolara, a za njegovo iskopavanje, montažu i transport do muzeja potrebno je uložiti oko milion dolara. Sa druge strane, vrednost jedne kosti dinosaurusa je od 1.000 do 10.000 dolara, zavisno u kakvom je stanju, mada se kopanjem i prodajom pojedinačnih kostiju bave isključivo takozvani „boun hantersi" za koje Siber kaže da samo uništavaju nalazišta - kaže Filipović.
 
On objašnjava da su ostvarili dobar kontakt sa Siberom preko jednog holandskog umetnika koji je u njegovom timu već 10 godina.
- Međutim, nisam mogao samo da se muvam okolo i zapitkujem, morao sam da budem član tima i da kopam. Ja sam im pomagao, a Siber je odgovarao na svako moje pitanje i dozvolio mi je da snimam - iskren je Srđan.
 
On je doslovno boravio u preriji, pravoj pravcatoj pustinji i predelu kao iz kaubojskih filmova na kojima je odrastao. Pohvalio se da je doživeo da sedi sa pravim kaubojima, a tamo su, kaže, i žene kauboji. Prvi gradić nalazi se čak na 150 kilometara, a da bi tu mogli da kopaju, morali su da sklope ugovor o najmu sa farmerom čija je zemlja.
 
 
Sudbina kopača
 
Srđan Filipović otkriva da mu je posebno drago što je upoznao Pita Larsona.
- Posle deset godina Larson je postao beskućnik, ali ljubav prema iskopavanju vukla ga je dalje. Na kraju je našao i iskopao tireksa, ali ga je FBI uhapsio i dobio je dve godine zatvora zato što je kopao na državnoj zemlji. Tokom suđenja dokazalo se da je to parče zemlje pripadalo indijanskom rezervatu. Indijanci su dobili pravo na skelet i prodali ga Prirodnjačkom muzeju u Njujorku za osam miliona dolara, dok je Larson ostao da leži na robiji. Posle godinu dana, napisao je knjigu koja je postala bestseler i na konto nje napravljen je film, tako da je Larson postao milioner. Taj novac je uložio u dalja iskopavanja. Iskopao je osam tireksa u čemu drži rekord u svetu - priča Filipović.
- U toj dolini Big horn bejsn nalaze se delovi zemljine kore koji su stari od 500 do 70 miliona godina, tako da su se svugde oko mene nalazile planine koje se sastoje iz slojeva različitih boja, kao torte. Mesto gde oni kopaju je iz doba Jure, ima posebnu, narandžastu boju i zove se „Morison formacija". Svi svetski geolozi imaju želju da u životu posete baš to mesto zato što će na jednom mestu videti kompletnu istoriju planete Zemlje. Rano ujutru sam sa kolegom iz Holandije išao van kampa i on me je učio kako da prepoznam taj tip zemljišta. Već trećeg dana sam pronašao svoje mesto za iskopavanje i svog dinosaurusa, ali to parče zemlje nismo smeli da diramo zato što je državno. U dolini gde smo iskopavali nalazi se skupina skeleta i pretpostavlja se da je tu nekada bilo pojilo ili hranilište, ali nisu svi dinosaurusi nestali u istom trenutku i svi datiraju iz različitih perioda. Skeleti su stari oko 145 miliona godina i za to vreme su različite promene pretumbale kosti na različite dubine. Nešto dalje je Jeloustoun odakle sam doneo komad vulkanske lave - priča Srđan.
 
Surovi uslovi za rad
 
On smatra da je najznačajnije što je naučio u preriji koliko je iskopavanje skeleta naporan i težak fizički rad, koliko su surovi uslovi na terenu i kolika je istovremeno želja, volja i ljubav volontera prema tom poslu. Sa druge strane, najteže mu je, priznaje, pao strah od divljih životinja, jer je okolina njihovog kampa puna kojota, zmija zvečarki, škorpiona, bizona, jelena, vukova i šakala, a nešto dalje ima i medveda i grizlija.
 
- Može se reći da je to pravi park iz doba Jure. Dve devojke koje su bile sa nama fascinirale su me svojom snagom da izdrže te uslove. Spavali smo u šatorima i imali smo samo jednu kamp kućicu u kojoj smo čuvali i spremali hranu. Baš u vreme ručka došla nam je zmija zvečarka u kamp. Prvi put ove godine tamo je napravljen poljski toalet zbog tih devojaka, inače je u poslednjih 17 godina otići u toalet značilo otići iza nekog brdašceta. Imali smo veoma čvrstu disciplinu u kampu, znalo se kada se jede i tada su morali da se okupe svi članovi tima, jer miris hrane može da privuče životinje. Nakon obroka sve od posuđa mora da se opere odmah i do tada niko ne sme da napusti to mesto. Ako neko ide do toaleta ili želi da napravi pauzu, mora to da javi ostalima, jer u svakom trenutku mora da se zna gde je ko. Ustaje se u sedam, ali ja sam ustajao dva sata ranije zbog obilaska terena i snimamnja dokumentarca, i kopa se do sedam uveče. U sred dana temperatura je 40 stepeni, a ujutru je toliko hladno da smo morali da nosimo i po nekoliko slojeva odeće - ističe Filipović.
 
Kaže da su mu najinteresantniji bili ljudi koje je tamo upoznao. Sreo je one koji se već 30 godina bave iskopavanjem skeleta i koje je u početku pokretala ljubav prema tome, a danas su milioneri. Pritom se, tvrdi Srđan, oni uopšte ne ponašaju kao milioneri, već im je to postao način života i novac koji zarađuju, dalje ulažu u ekstremna putovanja i istraživanja. Siguran je da će se i naredne godine vratiti u Vajoming da nastavi započeto.
Vredne uspomene
 
- Za uspomenu sam dobio rebro dinosaurusa koje sam iskopao, pretpostavlja se da je reč o diplodokusu, biljojedu, što može da se odredi kada se kompletira skelet, a biće postavljeno kao eksponat u Prirodnjačkom centru. Najčešće se pronalaze delovi rebara i pršljenovi, pa sam se oduševio kada sam pronašao i jedan zub dinosaurusa mesoždera. Mogao sam da donesem samo fragmente zato što mi nismo imali ugovor sa tim fragmentom, a druge kosti koje sam iskopao ostale su tamo da čekaju ako se to desi u budućnosti.
 
Veliki planovi u Svilajncu 
 
Predrag Milanović, predsednik opštine Svilajnac koja je finansirala Srđanovo učešće u ekspediciji u Vajomingu, navodi da je Prirodnjački centar deo projekta „Naučna infrastruktura". 
 
- Prirodnjački centar je investicija vredna više od šest miliona evra. Da bismo u nauci bili dobri, kupili smo deo eksponata, a kao korak dalje želeli smo da donesemo originale i dokumentarni film o iskopavanju dinosaurusa. Zbog toga je Srđan i otišao sa međunarodnom ekspedicijom u Vajoming. U Srbiji ne postoji nijedna originalna kost dinosaurusa osim u Svilajncu. Nameravamo da kada centar počne da radi od ulaznica finansiramo dalje ekspedicije i u Srbiji pošto se smatra da su dinosaurusi živeli i na Staroj planini - objašnjava Milanović.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati