Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Najbolji srpski reporter u Valjevu

23. 09. 2012.

Oj, Valjevko, „Gorenja devojko...

Volim Valjevo. Grad dobrih ljudi i lepih žena. Neke od najcrnjih alkoholnih rupa u sećanju vezuju me za ovo mesto. Tolika tenjarska jutra, kažu da su prelepa, ne sećam se, negde su u tim rupama...

- Nema više grafita - pitam devojku, dostojnu naslednicu onih Valjevki zbog kojih smo netragom nestajali iz Beograda. Zorana, kaže to je dovoljno, što se mene tiče i previše. Plava kosa, plave oči, zamiriše vazduh kad govori...

Sad je smerna supruga

Ne, nema više tog čuvenog grafita „Valjevke su najlepše Beograđanke", a zaista su to bile! Doduše, nisu više ni Beograđani naročita robna marka na obali Kolubare, barem ne otkad su stigli Žabari i Slovenci.

Ajde ovi prvi, ali podtriglavske šonje da mi se zore Valjevom, ne biva, bre, ne biva...

- More, samo nek dolaze! Da nije „Gorenja", ni to malo što radi ne bi imalo posla. Čekam, pravo da vam kažem, tu drugu fabriku koju će navodno otvoriti, pa da pokušam da zaposlim sina, ćerka je već otišla odavde... - pazarim kokice, trudim se da slušam monolog čoveka sa slanikom u ruci, ali ne ide, beže oči ko psi pušteni s lanca...

Šta li je sada s njom? Verovatno je majka, smerna supruga, možda sputana u snovima koje je živela? Davno je to bilo, svi smo živeli od snova, za više nismo imali... Ako se nađe za litar brlje, kutija pljuga ukrug i tešnjarska kaldrma.

- Nije to više taj grad. Zamro je s propašću „Krušika", mlado je otišlo na sve strane - valjda je ko što prosedi kokičar veli, mada bih voleo da greši.

Zaista, kao da su svi otišli iz Valjeva. Čitave generacije koje sam poznavao. Nije ovo toliki grad da nikoga ne sretneš. Možda se jednostavno ne možemo poznati na javi, živeli smo od snova, za više nismo imali.

- E, moj druže Stevane, da ti pravo kažem, ako već drugi nisu, sve za šta si se borio otišlo je niz Kolubaru. Slovenci su tu, ali ne kao socijalistička braća, već kao stranci, bre! Mrski kapitalisti, buržuji i petokolonaši! Pozdravi Kardelja sretneš li ga gde, i poruči mu da se tera u tri lepa samoupravljanja i isto toliko radničkih saveta. Od vašeg „Fabrike narodu" ostalo je „Narod u fabrike koje su pokupovali tajkuni" - raportiram Stevanu Filipoviću, starom železnom znancu iz onih noći kada smo pod njegovom nepokornom figurom flašom razvijali „kozaračko".

- Daj neki dinar, bato - prenu me slinavo romče usred nadahnute besede nad senima palih drugova i više puta palih drugarica.

One su još i znale da ustanu, otresu travu i trunje sa uniformi, nakrive „titovku" i nastave dalje sa širenjem „bratstva i jedinstva", za razliku od drugova koji su padali ničice.

- Bež', bre, nemam! Nije drug Stevan poginuo da bi ti danas prosio, već imao prava i mogućnosti da zaradiš, budeš sindikalno organizovan i samoupravan... - razume me koliko i ja njega dok me, pretpostavljam, psuje na jeziku predaka iz Egipta, il' Indije, ne znam tačno od kojih je, ali u kolosalnog prvoborca pilji kao u sekundarnu sirovinu koje će se kad-tad dočepati. Samo da još malo poodraste, pa ode ti, druže Stevane, u komade i na kilo.

S vidikovca puca pogled na grad već zaboravljenog Dušana Mihajlovića.

Pranje nogu u Kolubari

Markova stolica - po legendi s nje je Marko prao noge u Kolubari. Izvesno koliko i da je onaj drugi, mlađi i ne toliko kraljević zaradio prvi milion raznoseći gajbice...

- Tako legenda kaže - sležući ramenima, poprilično ravnodušno konstatuje mlađani konobar u kafani s odličnom „ljutom".

Dakle, Srbija je nekada bila zemlja titana, s obzirom na to da od stolice do reke ima najmanje 100 metara. Ili to, ili Marko, onaj Kraljević, duuuuuugo nije sekao nokte.

Da je sačekao koji vek pa da se ne zajebava s pranjem na ruke - stižu Slovenci sa svojim veš-mašinama, 'bale ih one!

- Niste ranije bili u Valjevu... - jok, ti si, ljubopitljiva ženo u sutonu tihom, do kojeg ima još pet-šest sati.

Mada, možda i nisam. To je bio daleko vedriji grad, ili je kroz dno flaše izgledao tako?

Kako god, tek jednu stvar ni Slovenci ne mogu da naprave bolje od Valjevaca, pa da su još toliki - Valjevke!

One koje su nekada bile najlepše Beograđanke.

Izvor: Press

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
Pedja [neregistrovani]
 [23.09. 2012., 22:52]

Moj Mihailo.I Vi i taj konobar gresite.To nije Makova stolica.Ona je na reci Gradac.Ovo je gde ste se slikali Paviljon.I taj konobar je dokaz koliko nas je malo valjevaca ostalo.Nema on pojma pa jos i prica to sto ne zna :(

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati