Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Ispovest jedine Srpkinje u selu Brezenik kod Peći među 100 albanskih kuća

10. 02. 2013.  - Autor: Zoran Vlašković

Četrnaest godina pakla i samoće

Posle smrti sestre Slobodanke u maju prošle godine sumornu ulogu “poslednje mohikanke” u selu Brezenik kod Peći, u očaju, je preuzela 63-godišnja Nataša Marković, kojoj jedino društvo sada prave dvadesetak koza i nekoliko pasa. Okružena je samo albanskim življem. Od ukupno stotinak kuća u selu i okruženju, jedina koja nije albanska je ona u kojoj živi Nataša Marković

Četrnaest godina pakla i samoće
Četrnaest godina pakla i samoće

- Nema nikog da me nazove, ni zdravo, ni dobro jutro, a plašim se i da ne zaboravim srpski u ovoj osami - veli najsamotnije srpsko uvo u Metohiji.

Samoća, očaj i strah su od maja meseca prošle godine postali deo svakodnevnog života za Natašu Marković. Od gubitka svoje sestre ona samuje i boluje na periferiji sela Brezenik, danas velikog čisto albanskog sela sa stotinu domaćinstava.

U Brezeniku, koji je od Peći udaljen samo četiri kilometra, bilo je više od 25 srpskih kuća, koje su sve do jedne, osim Natašine, zapaljene, a svi Srbi proterani juna 1999. godine. Tog, za Srbe, tragičnog juna, sestre Nataša i Slobodanka su se iz sela sklonile sa kozama u obližnju šumu i posle petnaestak dana vratile u selo, u jedinu preostalu nezapaljenu srpsku kuću.

Najsamotnija srpska duša

Nataša i Slobodanka su preživele 13 godina pakla i samoće, od kada su Srbi proterani iz sela, a one odlučile da, ipak, ostanu na svojoj imovini, koja je vekovima unazad pripadala njihovoj familiji. Sestra Slobodanka umrla je u 66. godini kao dugogodišnji šećeraš, pokošena konstantnim stresom i strahom. Nataša je od tog trenutka preuzela ulogu poslednje srpske žiteljke Brezenika, ovog nekada Srbima vrlo naseljenog sela.

- Živele smo ja i sestra, ne teško, već preteško. Ali, teret, muka, očaj i jad su se nadvili nadamnom kad mi se sestra upokojila u maju prošle godine. Samoća, strah i žalost me ubijaju iz dana u dan. Ne znam šta bi bilo sa mnom da nemam ove koze i kučiće. Sa njima se jedino razgovaram. Plašim se da ne zaboravim i srpski, jer nema nikog niotkuda, da mi nazove, ni zdravo, ni dobar dan. A kako su mi tek noći duge!? Nemam ni radio, ni televizor, a od uređaja samo imam sijalice i ništa više. Nedeljama ni sa kim ne progovorim ni reč - uz suze priča Nataša koja u kući u kojoj živi nema ni vodu ni kupatilo.

Oko velike nedovršene kuće, u kojoj živi Nataša, sve “puca” od samoće i tišine. Ni nekoliko kučića koje drži Nataša nemaju na koga da laju, jer tuda se ne očekuje ni putnik namernik, a oni zaduženi da pomognu Nataši retko se sete da zavire kod jedine preostale srpske duše u Brezeniku. Na dotrajaloj kući bez fasade ni na jednom od prozora nema svih stakala. Vetar ih, kaže Nataša, porazbijao. Oko kuće na sve strane prislonjena drva za ogrev, koja ona sama ručnom testerom reže.

- Meni nije potrebno mnogo. Za sada imam brašna, šećera i svega što mi treba. Nedostaje mi mleka jer sada koze ne muzem. Primam socijalnu pomoć iz Beograda, pa onda odem peške do Peći ponekad da kupim po nešto. U Peć svratim i kod Rumene Ljubić, koja se vratila u svoj stan pa sa njom popijem kafu i čaj. Ona piše knjigu o stradanju Srba. Bila je profesor književnosti. Eto, i ljudi dobre volje su mi dosta pomogli i novčano i materijalno posle objavljivanja u novinama kako živim - kaže Nataša.

Željna sam da čujem srpski

Selo Brezenik je na pola puta između Peći i Goraždevca, velikog srpskog sela sa 900 Srba. Ne postoji nikakav putokaz ili znak koji bi kazao gde se nalazi Brezenik. Pored nekoliko albanskih kuća samo blatnjavi makdam vodi do najsamotnijeg srpskog uveta danas u Metohiji.

- Srpska opština Peć, čije je sedište u Goraždevcu, prošle godine je platila radnike iz ovog sela da pokose moje livade i sakupe seno za koze. Ja nemam kuda odavde. Naučila sam ovde, pa dokle izdržim! Samo kada bi imala nekog od naših u komšiluku sve bi mi lakše bilo. Željna sam da čujem srpski jezik više nego što me ova samoća odvojila od sveta i što nemam mnogo toga. A nije me toliko strah, koliko sam u opasnom okruženju. Više me boli to što mi Albanci seku i odnose nasu šumu i što koriste imovinu bez nadoknade. Žalila sam se i policiji, ali ništa - žali se Nataša.

Nataša sada svake nedelje ode pešice do groblja u Goraždevcu, tri kilometra od Brezenika, i zapali sveću sestri Slobodanki. Kaže da joj je monaško dečansko bratstvo pomoglo prošle godine oko sahrane sestre.

Posle dva sata provedenih sa najsamotnijom Srpkinjom u Metohiji odlazimo iz Brezenika. Nataša nas poziva da je opet nekada posetimo uz zahvalnost što smo je obišli.

Izvor: Pressonline

Tagovi

Komentari (14)

ostavi komentar
Иван Радованов [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 20:12]

Спасите ову жену, па сваку цену.

Ова жена не само да заслужује помоћ свих патриотских и родољубивих грађана Србије, него заслужује одликовање - медаљу за храброст. Наравно да она од тога неће имати никакве користи, али она је жртва обеју држава: Самопрокламована држава Косово на њеном примеру показује право лице своје власти да је грађане поделила на албанезе и остале. Сви остали грађани су без икаквих грађанских и људских права над којима се врши терор, застрашивање и одмазда. Србија у њеном случају показује, да је деценијама лагала своје грађане да је Косово и Метохија саставни део Србије, над којим нема никаквих компентенција. Ову жену полако убијају, али сигурно из дана у дан, из часа у час и она је неми показатељ трулежи властољубивих структура и Шипара и Срба, који од личне трагедије појединаца граде своје државничке и мегаломанске прохтеве. Спасите ову жену, по сваку цену, јер њу су заборавили и људи, па и Господ Бог.

Odgovori
Vidi odgovore
PECANAC [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 19:44]

Danasnji susret

Danas sam je sreo u gradu prilikom placanja racuna za struju cekala u red ispred mene pitao sam gospodju malo izneveren zbog ovih preteskih reci objavljene u portalu bila ISKRENA to su novinari pisu po svojoj volji?

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 11:45]

Pretuzno

Jako potresno! Ne mogu ni da zamislim kako je ziveti njen zivot...

Odgovori
Vidi odgovore
Poligraf istine [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 10:48]

sve je laz

Autor teksta, ima mnogo neistine u svom clanku. Ona najveca je, da su albanci proterali srbe sa svoja kuca. Potpuna neistina, jer kad su se proterani albanci iz Miloseviceg rezima podrskom i kosovski srba, vratili u svoje ignjiste, srba u stvari nije bilo (osim Natase i svojih koza, koje sigurno nisu uzele oruzje u ruke). Drugo, zasto su srbi sami izbegli pre sprske vojske, to znate i vi i Natasa. Trece, Brzenik nije selo, nego deo periferije Peci, gde 27 marta 1999 su ubijeni 66 civila, najmaldji 14 godina, najstari 88. A Natasa, mora da odluci, hoce li uzeti socialnu pomoc iz Beograda, il iz Prishtine, jer s obe strane ne moze. Ne sto necemo, nego nemamo, vjerujte nas.

Odgovori
Vidi odgovore
Bekana [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 10:27]

Туга

Несрећна Србијо! Нестајеш полако,али сигурно...Ма ко ће о овоме бринути,када је ту мода,естрада,тајкуни,ко је коме и ко је кога...

Odgovori
Vidi odgovore
xxxx [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 10:05]

banjalučanka

Svaka čast na hrabrosti ovoj čestitoj ženi. Pozdrav iz B.Luke

Odgovori
Vidi odgovore
Jelka [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 09:53]

jelka

Oslobodicemo Srbijuod okupatora i domacih izdajnika ni jedan Siptar nece ostati sve do Draca.

Odgovori
Vidi odgovore
viking [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 09:46]

udaj se za mene

Nikad nije kasno za novi pocetak.Sifra Viking od Hercegovine.p.s.mozda mi je to mana!?

Odgovori
Vidi odgovore
Milica [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 09:43]

Ziveti zajedno

Draga hrabra zeno, ti sto sada branis drzavne granice na tom podrucju, neka ti bog podari zdravlja i istrajnosti da docekas da ti se sto brze tu vrate bivse komsije Srbi, da zivite zajedno.Nadamo se svi da ce nova vlast uspeti u tome.

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous MUSA [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 08:06]

EU KOSOVO ELITA

TO SU LJUDI KOJI BI TREBALO DA BUDU PRIMLJENI U EU, STVRNO BI BILI ELITA ZA EU, BEZ OBZIRA STO SE U EU VODI VISE RACUNA O ZIVOTINJAMA NEGO NA KOSOVO O LUDIMA, PONEKAD MI JE ZAO STO SAM COVEK STO ZNAM DA GOVORIM PISEM I CITAAM KAD VIDIM KOLOKO ZLA LJUDI NOSE U SEBI, VISE BI VOLELA
DA SAM SAMO MALA PTICICA KOJA SLOBODNO LETI GDE GOD POZELI, JER OVAJ SVET JE MNOGO SUROV, LJUDI SUPOSTALI NAJVECE ZVERI TO JE TESKO PODNETI .

Odgovori
Vidi odgovore
majka [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 06:29]

pomozite

Dobri ljudi

Odgovori
Vidi odgovore
Nada [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 01:47]

Otvorite racun

Zar je tesko otvoriti racun, da se kupi ovoj zeni racunar, televizor, ves masina i mobilni telefon. Na neki nacin bi bila povezana sa svijetom i mnogo bi se manje osjecala usamljenom. Trebao bi Pres pokrenuti tu akciju. Uz malo dobre volje za cas bi se novac skupio.

Odgovori
Vidi odgovore
dragan [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 01:21]

Eh

Tuga.I realnost.
A Hašim Tači opet izjavljuje kako su svi građani Kosova JEDNAKI!
Gde su sada naše poznate nevladine organizacije i samozvane humanistkinje Nataša,Sonja,Borka i ta ekipa koje su svojevremeno nosile transparente ALBANKE SU NAŠE SESTRE, a ostaju neme na ovakve patnje i nepravde svojih sunarodnika.Gde je sad ta priča o ljudskim pravima i humanitarnoj katastrofi.Ali, naravno, stradanje Srba nije tema na kojoj oni mogu da profitiraju i zato ćute.

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [11.02. 2013., 00:17]
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati