Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 04. 2014.

Da li je moguća odšteta Srbiji od zemalja NATO?

Iako su nakon 15 godina od NATO bomardovanja male šanse da Srbija tužbama ostvari naknadu štete za posledice razaranja, stručnjaci, svaki u svojoj oblasti, imaju ideje za rešavanje tog pitanja.

Da li je moguća odšteta Srbiji od zemalja NATO?

Glavni pravnik u Ministasrtvu spoljnih poslova Srbije Rodoljub Etinski smatra da ne postoji pravna mogućnost da Srbija vodi sudske postupke za naknadu štete uzrokovane bombardovanjem 1999. godine, ali da bi to pitanje moglo da se rešava na neformalan način, uz ekonomsku i drugu podršku našoj državi.

"Međunarodna zajednica u kojoj živimo nije savršena. Ona je više politička nego pravna zajednica i ne postoji mogućnost da pravnim putem ostvarimo naknadu štete", rekao je Etinski Tanjugu.

Međutim kako je naveo, države koje su učestvovale u bombardovanju bi mogle da, bez formalnog priznavanja odgovornosti i obaveze na naknadu, pomognu da se ublaže posledice bombardbovanja kroz određenu ekomonsku i finansijsku podršku ili druge oblike angažovnaja koji bi unapredili ekonomsko-socijalnu situaciju u državi.

"Na taj način oporavak Srbije bi mogao da teče brže i lakše, a s druge strane, te države bi zadovoljile i neku svoju moralnu obavezu", smatra Etinski.

On je podsetio da je SRJ u aprilu 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde, organom Ujedinjenih nacija, ali da se sud oglasio nenadležnim pošto SRJ nije bila u to vreme članica UN. 

Prema njegovim recicma, i Evropski sud za ljudska prava odlučio je na isti način po tužbama na naknadu štete koje su mu podnosile žrtve bombardovanja i njihovi srodnici.

Nisu uspešno prošli ni pokušaji da se postupci vode pred nacionalnim sudovima država koje su ucestvovale u bombardovanju, dok postupci pred našim sudovima nisu mogući jer tu države uživaju sudski imunitet, naglasio je Etinski koji je i profesor Fakulteta pravnih nauka u Novom Sadu.

S druge strane njegov kolega sa Pravnog falukteta Univerziteta u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da postoji šansa da se Srbija izbori za odštetu i to uz pomoć međunarodnih organizacija kao u slučaju trgovine organima i zlocicna OVK na Kosovu i Metohiji.

"Pravni put kojim bi Srbija mogla da pokuša da ostvari naknadu štete, jeste primer kako se radilo povodom trgovine organa na Kosovu i Metohiji - preko Saveta Evorpe i izvestilaca i njihovih izveštaja...Sad smo blizu formiranja posebnog suda koji bi trebalo da isptuje odgovornost za trgovinu organima na Kosovu", rekao je Milisavljević Tanjugu.

Preko međunarodnih organizacija Saveta Evrope ili Ujedinjenih nacija mogli bismo, kako je naveo, da tražimo osnivanje posebne komisije koja bi utvrđivala obim i visinu štete od NATO bombardovanja.

Ta komisija bi trebalo da utvrdi visinu radijacije, zagađenosti zemljišta, vode i životne sredine i uopteše pričinjene štete, precizirao je profesor.

Na osnovu tih izveštaja komisije mi bi posle mogli da tražimo aktivinije delovanje UN i formiranje mešovitog sudskog tela samo za taj slučaj, naglasio je Milisavljević i dodao da je to realan put ostvariv na duži rok, u narednih pet do 10 godina.

Profesor Višeslav Hadžitanović, kardiolog, budućoj vladi Srbije predočiće još konkretniju ideju za saniranje posledica NATO bombardovanja, a to je humanitarna akcija izgradnje specijalne bolnice za maligne bolesti koju bi finansirale članice NATO-a koje su učestvovale u bombardovanju. 

"Znamo da su tokom bombardovanja korišćene uranijumske radioaktivne bombe i da je u Srbiji porast broja obolelih i umrlih od malignih oboljenja, a srpsko zdravstvo ne može da izađe na kraj sa tim problemom", rekao je Hadžitanović Tanjugu.

On se zalaže za ulazak države u pregovore sa članicama NATO-a da finasiraju izgradnju i opremanje bolnice koja bi, kako je naveo, bila specijalizavana za otkrivanje i lečenje malignih oboljenja.

"Da sam ja ministar zdravlja ja bih ušao u pregovore sa članicama NATO-a. Na taj način bi se pomoglo bolesnima da prežive i da dobiju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, jer ljudi cesto ili ne dobiju ili kasno dobiju zdravstvenu zaštitu", naveo je doktor.

On je izrazio optimizam da bi NATO zemlje bile raspoložene da učestvuju u toj akciji koja je pre svega humanitarna.

Država Srbija bi, kako je naveo, sa svoje strane mogla da da 10 do 30 hektara za izdradnju bolnice koja bi bila opremljena sa najmodernijom tehnologijom za dijagnostiku, a u njoj bi radili kako naši tako i stručnjaci iz zemalja koje su u četstvovale u bombardovanju.

"To bi bila dobra međunarodna akcija da se saniraju posledice bombardovanja", naveo je Hadžitanović koji očekuje da se njegovoj inicijativi pridruže i nevladine organizacije koje se bave epidemiologijom.

Izvor: Tanjug

Tagovi

Komentari (5)

ostavi komentar
Sigurno [neregistrovani]
 [17.04. 2014., 09:41]

Obavezujuće, za sve vlade

Bez obzira,ko god bio na vlasti!Prioritet je opstanak naroda.Izgradnja bolnica,
centara za rehabilitaciju,od posledica bombardovanja.Obavezna nadoknada štete,
izgradnja svega što su porušili kao i materijalna nadoknada za sve žrtve i poro
dice žrtava.Bombardovanje je bila nelegalna akcija NATO protivno povelji UN.
PRAVO JE:'ZA KOLATERALNI,ZLOČIN I ŠTETU,KOLATERALNA ODŠTETA'!

Odgovori
Vidi odgovore
AleksandarNS [neregistrovani]
 [17.04. 2014., 03:43]

Moguća je...

...u nekom paralelnom svemiru.Tamo se Evropska unija pridružuje Srbiji,jer očekuje da joj to donese investicije,a mladi iz svih zapadnih zemalja,posle završenih fakulteta,dolaze da rade kod nas.

Odgovori
Vidi odgovore
krstarollen [neregistrovani]
 [16.04. 2014., 20:54]

milosrdni andjeo

A sta ocekivati od satanskih sila i njihovih sudova kada su razarali nase gradove i ubijali nasu decu bez ikakvog povoda nazvavsi operaciju Milosrdni andjeo,padali im takvi andjeli na njihove gradove,i taman posla da ih sada molimo da nam prave bolnice da lecimo njihove krvave posledice,imamo mi snage i pameti sami za to,samo treba Bogu da se pomolimo i rukave zavrnemo i sve mozemo postici.Bog nam je sva dobra dao samo da se upamet vrnemo i u svoje kljuse pouzdamo.

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [16.04. 2014., 19:56]

zippo

Ma da sa sloganom Eu ili harakiri sigurno ce da nam plate

Odgovori
Vidi odgovore
Nedo [neregistrovani]
 [16.04. 2014., 19:38]

Dobra ideja

A kome da ich tuzite ?Srpskom pravosudju?

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati