Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

02. 03. 2018.  - Autor: Milena Gojkov

Upoznajte Đerdapsku klisuru biser Srbije

UPOZNAJTE Đerdapsku klisuru je najdužu i najveć klisuru u Evropi.

Upoznajte Đerdapsku klisuru biser Srbije

Foto: Printscreen

Đerdapska klisura je najduža i najveća klisura u Evropi.

Đerdapska klisura predstavlja kompozitnu (čine ga naizmenično 4 kotline i 4 klisure), antescedentnu (usecanje korita je išlo paralelno sa tektonskim pomeranjima) dolinu i ona izgleda ovako:

  1. Golubačka klisura
  2. Ljupkovska kotlina
  3. Klisura Gospođin vir
  4. Donjomilanovačka kotlina
  5. Klisura Kazan
  6. Oršavska kotlina
  7. Sipska klisura
  8. Vlaško-pontijska nizija


klisuri ima arheoloških nalaza i kulturno-istorijskih spomenika, kao što su naselje Lepenski virGolubački grad, ostaci Trajanovog mostaTrajanove table, kao i razni očuvani primeri narodne slovenske arhitekture.

Nakon izgradnje hidroelektrane Đerdap, došlo je do podizanja nivoa vode i tako je nastalo akumulaciono Đerdapsko jezero.

Đerdapska klisura jedan je od najlepših prizora u ovom delu sveta, gde Dunav menja svoju širinu od par kilometara do par stotina metara, vijuga i juri, gradeći moćnu klisuru visokih stenovitih litica. Kada ste već tu, nemojte propustiti ni da pogledate čuvenu Trajanovu tablu, koja se vidi samo iz čamca.

Kad se umorite od silne prirodne lepote, prošetajte po jedinstvenom 8000 godina starom neolitskom naselju Lepenski vir ili bacite pogled na ostatke starih rimskih utvrđenja i srednjevekovnih tvrđava...

 

Istorija Đerdapske klisure

Đerdap se pominje još od pre nove ere, kada su trgovci iz stare Grčke tuda prevozili robu malim drvenim brodovima. Veći značaj Đerdap dobija za vreme rimskih careva, kada se probijaju putevi na levoj i desnoj obali, kojima je trebalo omogućiti legionarima prolaz u pohod na Dakiju (današnja Rumunija). Mnogi rimski carevi su učestvovali u uređenju Đerdapa, počevši još od Julija Cezara, ali je najpoznatiji ostao Trajan, osvajač Dakije, koji je uspeo da obezbedi prolaz kroz klisuru. On je dovršio put uklesan u stene desne obale Dunava, i izgradio prvi most na Dunavu između Turnu-Severina i Kostola, koji su njegovi naslednici srušili pri povlačenju iz Dakije, u strahu da ova plemena ne napadnu već oslabljenu rimsku imperiju. 

Tokom srednjeg veka, za vreme krstaških ratova i nakon dolaska Turaka, Dunav postaje poprište borbi, pa se u ovim predelima grade tvrđave.

Pojavom parnih brodova, negde u XVIII veku, Đerdap postaje opet aktuelan, i aktivira se stari problem. Naime, još u rimsko doba, Dunav je u predelu današnjeg Sipa dobio naziv Željezna vrata, jer je u ovom delu plovidba bila faktički onemogućena, zbog velikog pada nivoa vode i podvodnih stena. Zato je već dvadesetih godina XIX veka počelo ispitivanje plovidbenih uslova i probijanje kanala kod Sipa, ali i pored toga, Dunav nije obuzdan sve do šezdesetih godina XX veka, kad je izgrađena brana i hidrocentrala (Đerdap I, II i III, jedno od najvećih postrojenja u ovom delu Evrope), čime je potpuno izmenjen tok reke. Na žalost, ovim je poplavljen i rimski put, i jedino što svedoči o njemu sad je Trajanova tabla, koja se može videti samo iz broda, jer je svega par metara iznad nivoa vode.

Godine 1966. na platou iznad Dunava, otkriveno je i 8.000 godina staro neolitsko naselje Lepenski Vir, gde se mogu videti ostaci (osnove) kuća i svetski poznate kamene statuice.

Izgradnjom akumulacionog jezera, plato gde je bilo naselje je potopljen, a lokalitet je izmešten na 25 metara viši nivo.

 

Kako stići do Đerdapske klisure?

Glavni centar nacionalnog parka Đerdap je Donji Milanovac, pored koga se nalazi i Lepenski Vir. Drugi bitan centar je Kladovo, odakle takođe možete početi obilazak.

Iz Beograda ide mnoštvo autobusa do Kladova, pa i do Donjeg Milanovca. Najbolji su oni koji idu za Kladovo preko Milanovca.

Odatle možete krenuti u obilazak klisure na više načina: sami - koristeći auto-stop ili lokalne autobuse, ili posredstvom neke od agencija u Kladovu - organizovani izleti, vožnje Dunavom po klisuri...

Za detaljnije informacije:

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati