Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 06. 2018.  - Autor: B92.net

Potresna priča paraolimpijke: Posle Rija želim da umrem

Za Marieke Vervot, 37-godišnju belgijsku paraolimpijku, atletska trka u Riju će ujedno biti i poslednja u karijeri.

Potresna priča paraolimpijke: Posle Rija želim da umrem

Foto: screenshot

Naime, Mariete boluje od neizlečive degenerativne bolesti koja joj, kako kaže, ubija želju za životom. 

Vervotova trpi nepodnošljive bolove, a vremenom su počeli da je muče i mentalni problemi. 

A kako je Belgija još 2002. legalizirala eutanaziju, odluka je, čini se pala. 

Mariete je, pišu belgijski mediji, odredila datum svoje smrti. To će se dogoditi negdje u 2017. godini. Eutanazija je u Belgiji legalna još od 2002. godine. 

Da priča bude sablasnija, atletičarka je već počela da planira svoju sahranu. 

“Želim da svi u rukama imaju čašu šampanjca i da svi na trenutak pomisle na mene.” 

Mariekeni zdravstveni problemi počeli su još 2000. godine kada je saznala da boluje od teške i neizlečive bolesti. Ubrzo je završila i u invalidskim kolicima. 

Međutim, hrabra Belgijanka nije odustajala od života, počela je da igra košarku u kolicima, a nakon toga i da nastupa u triatlonu 2007. 

Nažalost, godinu dana kasnije, njeno stanje se drastično pogoršalo i morala je da odustane od zahtevnog sporta i da se prebaci se na atletiku. 

“Bolovi su tako jaki da sam provela bezbroj besanih noći. Često i padam u nesvest”, rekla je Vervotova za i objasnila što joj znači kada se takmiči na atletskoj stazi. 

“U tih nekoliko minuta sve nestaje. Zaboravim na bol, iz sebe izbacim svu negativnu energiju, borim se protiv straha i patnji.” 

Poslednja želja u životu joj je - zlatna medalja u Riju. U Londonu se već popela na najviše postolje nakon trke na 100 metara, a na 200 metara brani srebro. 

“Strašno patim, noću spavam tek desetak minuta. Moje telo je iscrpljeno, a ujutro mi medicinska sestra daje injekciju morfijuma. Svi me vide nasmejanu za zlatnom medaljom oko vrata, ali malo ljudi zna šta stvarno preživljavam. Rio je moja poslednja želja!” 

Za eutanaziju u Belgiji potrebna su pismena odobrenja troje lekara, a statistike govore da od 2002. godine na taj način život okonča oko 1400 ljudi godišnje.

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati