Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Intervju Nenad Jezdić

07. 10. 2012.

Trnovit put do dobrote

Teskoba Led nije suvie dinamičan film, ali jeste film stanjai osećanja, film koji u svakom svom segmentu, bez mnogo reči,sublimie sliku i ton i dočarava teskobu života na selu

Beogradska premijera filma „Led" Jelene Bajić Jočić biće održana prekosutra u 20.30 časova u Sava centru. Glumac Nenad Jezdić glumi gastarbajtera Miroslava, čoveka koji se bori sa demonima iz mladosti, u ovom delu koje govori o ljubavi, odanosti i neumitnom propadanju srpske porodice u šumadijskom selu sedamdesetih godina prošlog veka.

Jezdić kaže da je lik koji tumači emocionalno, sadržajno i ljudski istinit, a da njegove kolege smatraju da je uzbudljivo to što se događa između njega kao karaktera u stvarnom životu i njega kao karaktera na filmu.
 
Šta uloga Miroslava znači za vas?
- Taj lik je emocionalno, sadržajno i ljudski istinit i to je dobro. Taj čovek je stigao da izgovori sve ružno što je mogao da uradi i sve gnevno što je mogao da uradi, pa i strašno i neljudski, ali je izašao iz ovog filma sa jako lepim, ljudskim i emotivnim rečima. A to zapravo definiše sve nas. To su dve razine između koje se mi, ljudi, krećemo. Jedna je vrlina. Jedna je mana. I što više prikrijemo vrlinu, to smo više ljudi, to smo više dostojni pripadnosti ljudskom rodu. Takav je i moj lik i vidim po reakcijama ljudi i kolega da reaguju pozitivno.
 
Miroslav u početku filma deluje kao negativac?
- Prijatelji mi stalno govore da vodim računa, da ima zlih ljudi. Ali ja stvarno mislim i želim da živim u uverenju da je dobrota u svim ljudima. Samo moramo da nađemo način kako da dođemo do nje. Takođe mislim, kao neko ko ume da bude i gnevan i surov, da je i to ponekad dobro ako uvidiš da tako ne treba raditi. Da shvatiš da je to nešto što kvari harmoniju među ljudima, što kvari odnose u ljubavi, u profesionalnom odnosu.
 
Kako izgleda saradnja sa Jelenom Bajić Jočić?
- Ona će sa ovim filmom dobro pozicionirati kao emotivan, misaoni reditelj. Ovo nije suviše dinamičan film, ali jeste film stanja i osećanja, film koji u svakom svom segmentu, bez mnogo reči, sublimiše sliku i ton i dočarava teskobu života na selu. Ali, ova priča se transponuje u emotivnom smislu i na ljude koji nisu sa sela. Posebno je karakteristična ta metafora leda, koja je svojstvena životu na selu.
 
Šta vi vidite u njoj?
- To je onaj led po kome mi kao ljudi hodamo i gledamo da se ne okliznemo. Led koji se kondenzuje negde na nebu i samo čeka da nam se sruči na glavu. A da li će se sručiti ili ne, zavisi od naše vrline i čistote kao naroda. To može da bude led ispod kojeg se guši davljenik. Zato je „Led" jedno istinski vredno umetničko delo. I dragoceno za porodicu Bajić, jer su se oni ranije na komičan način bavili selom, a ovo je sad sofisticiran i emotivan, umetnički pristup.
 
Kako teče rad na seriji „Ravna gora", u kojoj sarađujete sa Radošem Bajićem? Bilo je glasina da neće biti dovoljno novca za završetak projekta?
- Tako značajna priča ne može i neće da propadne. Nažalost, u 15 epizoda, po mom ubeđenju, obrađuje se samo jedan segment našeg nacionalnog problema. To je aprilski slom, početak rata i trenutak kada su se Srbi podelili. Serija govori o nama, građanima koji su se podelili na one koji žive sa zakletvom i na one koji su se zakleli drugoj vrlini, koja se zove jednakost, socijalna ravnopravnost... I evo sada, posle 60 godina, mi s pravom možemo da kažemo da je i to bila neka vrsta utopije. Pravo je vreme za „Ravnu goru" i to mora biti saga, a ne samo teza koja se bavi onih nekoliko meseci 1941. godine.
 
Mislite da će projekat moći da se proširi?
- Mi koji radimo taj projekat zasad smo otvorili pet, šest tomova. A trenutno sa ovim serijalom tek smo na prve tri, četiri stranice. „Ravna gora" je istina o nama koji ne možemo da se sastanemo u zajedničkoj tački već 60 godina, da se dogovorimo o tome šta jesu naši društveni, građanski i nacionalni interesi.
 
Smatrate li da to može da pomogne ili da odmogne u saznavanju pune istine?
- Naravno da može da pomogne. Meni je Josip Broz jednako inspirativan kao Draža Mihailović. Činjenica da je Broz hteo da ima Dražu u svom vrhovnom štabu, da su se sretali mnogo puta u kraju u kojem sam ja rođen, pokazuje to da je njihovo duboko nerazumevanje pokidalo narod za decenije koje su usledile. Činjenica je i to da je u jednom montiranom procesu Draža bio žrtva pobednika. Draža je izgubio rat, kao i mi, koji smo izgubili svoj rat i zato smo danas pred celim svetom predstavljeni kao negativci. Zato što je poraženi uvek negativac. Da li je uvek u životu tako, to su stvari kojima mi treba da se bavimo. I partizani i četnici su bili oslobodilačka vojska. Mogu li dve oslobodilačke vojske da budu na različitim stranama? Ova serija ne želi da nahrani razdor, nego da pomiri.

Izvor: Press

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
Jelena [neregistrovani]
 [08.10. 2012., 08:03]

Odlican intervju, poucne reci, genijalan covek...

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage