Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

30. 01. 2018.  - Autor: Milena Gojkov

Sedam zanimljivosti velikana klasične muzike

Klasična muzika predstavlja svojevrsnu šetnju kroz vekove, budi radost u duši i ušima mnogih generacija. Betoven, Mocart, List, Šubert i ostali, predstavljaju genija muzičke scene. Međutim, malo je onih koji znaju za tamnu stranu nekih od ovih genija, za njihove neobične navike ili bolesti od kojih su patili. Predstavljamo vam neke od činjenica u vezi sa njima, za koje malo ko zna.

Sedam zanimljivosti velikana klasične muzike

foto:City Magazine

1. Eroika (Pobeda) i osveta (lat. Vendeta)
Simfoniju br. 5 Ludvig van Betoven komponovao je još kao maloletni dečak, a prvi put je izvedena 1808. godine. Ova kompozicija poznatija je pod nazivom Eroika, a razlog za to je jednostavan. Četiri početne note ove simfonije (sol-sol-sol-mi, b-mol), koristile su se u periodu Drugog svetskog rata kao kôd za uspostavljanje veze sa radio Londonom. Transkribovane Morzeovom azbukom (tačka-tačka-tačka-crta) daju slovo V, simbol pobede. Ova sekvenca se pominje i u filmu „V kao Vendeta“, verovatno iz istog ovog razloga.

2. Žene nisu mogle da prate svoju strast prema muzici
Nemački kompozitor Feliks Mendelson bio je čudo od deteta kada je muzika u pitanju, ali ne i jedini takav u porodici. Njegova sestra Fani Mendelson, bila je podjednako talentovani muzičar i tekstopisac. Međutim, s obzirom na to je da Fani bila žensko, njoj nije bilo dozvoljeno da se muzički usavršava i prati svoju strast prema muzici. Upravo ju je porodica u tome sprečavala, a Feliks je i sam priznao da je objavio nekoliko njenih kompozicija pod svojim imenom. Primer za to jeste pesma ,,Italija”, koju je navodno Feliks komponovao za kraljicu Viktoriju, a koja je kasnije postala i njena omiljena pesma. Ova kompozicija zapravo je Fanino delo, a kraljica nije znala da je delo komponovala jedna žena.

3. Zasluge mačaka u stvaranju dela klasične muzike
Fuga u g-molu Domenika Skarlatija, manje je poznata pod nazivom „Mačja fuga“. Razlog za to? Skarlati je inspiraciju za ovo delo pronašao u zvuku koji je proizvela njegova mačka Pulćinela, dok je hodala po dirkama klavira. Ovo je bilo dovoljno da inspiriše Skarlatija na komponovanje ovog čuvenog dela.

4. Fetišizam obožavatelja Franca Lista
Fetišizam (slepo obožavanje i mistifikacija nečega) nije fenomen današnjice, već postoji od davnina. Mađarski kompozitor Franc List bio je preplavljen zahtevima svojih obožavalaca, koji su tražili da im pošalje svoje dlake. U jednom trenutku, List se dosetio da nabavi jednog psa, kojem je očistio krzno i njegove dlake slao svojim fanovima, rekavši da je u pitanju njegova kosa.

5. Prljavi humor Volfganga Mocarta
Opštepoznato je da je Mocart neprikosnoveni muzički genije. Međutim, malo ko zna za njegovu strast prema prljavim rečima. U svojim pismima, čak i kao zabeleške na nekim od njegovih dela, Mocart često pominje ljudski izmet. On je jednom prilikom šokirao i Čeličnu lejdi, Margaret Tačer, koja je nakon jedne predstave prokomentarisala da ne može da veruje da takav genije ima toliko „prljavu“ stranu. „Mislim da je sramota za Narodno pozorište prizor jednog Mocarta koji govori tako ružne stvari. Nemoguće je da se kompozitor tako elegantne i čudesne muzike izražava na taj način.“

6. Misterija Simfonije br. 8 Franca Šuberta
Simfonija br. 8 Franca Šuberta poznatija je pod nazivom „Nedovršena“, jer je autor komponovao i izveo delo sa samo dva stava, što nije bilo uobičajeno za ovaj muzički oblik u to doba. Hipoteze o tome zašto je to uradio su različite. Mogao je biti u pitanju eksperiment, ili pak nedostatak optimizma (Šubert je bio ubeđen da neće moći da završi delo, te ga je ostavio nedovršeno). Postoje i zagovornici pretpostavke da ga je otkriće da boluje od sifilisa duboko potreslo i sprečilo da završi simfoniju. Međutim, najprihvatljivija je teorija da su dva završena stava ove simfonije bila toliko savršena i sama po sebi dovoljna da izraze ono što je Šubert želeo da prenese, te je klasičan završetak simfonije bio nepotreban.

7. Hipohondrija Čajkovskog
Veliki ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, između ostalog i autor dela „Krcko Oraščić“, bio je toliki hipohondar da je rukom držao svoju bradu dok je dirigovao. Tvrdio je da to radi iz straha da će mu pasti glava. Odbijao je da pije pića koja nisu bila u zatvorenoj boci, iz straha da se ne zarazi nekom prenosivom bolešću. Ironija sudbine je u tome da mu je 1893. dijagnostikovana kolera, a samo nekoliko sati kasnije je i umro. Ima i onih koji sumnjaju u istinitost navedenog. Sovjetska muzičarka Aleksandra Orlova tvrdi da se Čajkovski ubio arsenikom, posle pretnji koje je primio, a koje su se odnosile na obelodanjivanje njegove homoseksualne orijentacije.
Iako ste u prethodnom tekstu pročitali neke čudne, svakako neočekivane, a na nekim mestima i pomalo bizarne činjenice o velikanima klasične muzike, nemojte im suditi po njima, već ih volite zbog savršenih kompozicija koje su nam za sobom ostavili.

Izvor: pressonline

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage