Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

07. 02. 2018.  - Autor: Tanjug/RTV

Zečević: Pričam priču koju zaista osećam

BEOGRAD - Film "Izgrednici" Dejana Zečevića imaće domaću premijeru 1. marta u Sava Centru, u okviru 46. Festa, a reditelj ističe da se bavi prepoznatljivim temama naše svakodnevnice, problemima mladih, nasiljem, nemanjem perspektive, ali kroz drugačiju prizmu. ...

Zečević: Pričam priču koju zaista osećam

Foto:Tanjug(Filip Krainčanić)

"Dosta smo navikli da se takve priče pričaju kroz perspektivu tih mladih ljudi, koji se nalaze u životnoj kolotečini, koju ne mogu da prevaziđu, koja ih nosi i ne nudi nikakvu vrstu mogućnosti da to posmatraju iz neke objektivnije tačke gledišta", primećuje reditelj.

Oni prave sociološki eksperiment gde pokušavaju da dokažu zanimljivu tezu da prostorna destrukcija može da dovede do socijalne destrukcije i kroz ceo film se provlači ta potpuno drugačija vizura koja baca drugačije svetlo na našu realnost", rekao je Zečević.

Film je, kako kaže, sastavljen od realnih elemenata, ali posmatranih kroz jednu drugačiju perspektivu i sve deluje malo stilizovano, ali i nije.

"To je vrsta mog ličnog ukusa i kao filmskog gledaoca i kao nekog ko se bavi filmom. Mene zaista zanima realnost, ali ne na jedan naturalistički način na koji smo navikli u poslednje vreme kroz filmove da nailazimo, već kroz jednu osobenu perspektivu", pojasnio je reditelj.

Zečević, poznat po ostvarenjima "TT Sindrom", "Kupi mi Eliota", "Neprijatelj", "Četvrti čovek", "Procep", ali i po seriji "Vojna akademija", kaže da "Izgrednike" ne bi mogao da smesti u neki konkretan žanr.

"Ima tu elemenata i psihološke drame i trilera i socijalne drame, svega pomalo i ne spada u kategoriju žanrovskog filma. Gledajući svoju dosadašnju karijeru, čini mi se da progresivno napuštam konkretno žanrove i idem ka jednom autorskijem pristupu", rekao je on.

Zečević ističe i da su "Izgrednici" vrlo atmosferičan film.

"Dosta akcenat bacam na atmosferu i mislim da ona treba da odražava unutrašnje stanje glavnih junaka i suštinu priče. Nekada je ona diktirana žanrom i stilom, nekada drugim parametrima. Mi smo se odlučili da film bude crno-beli, dosta je slika konstituisana geometrijski, s obzirom da se cela realnost posmatra kao neka vrsta geometrije, matematike, nekakvih formula koje možda vladaju našom realnošću", objašnjava reditelj.

Većina filma se događa na Novom Beogradu, što je, prema njegovim rečima, doprinelo utisku geometrije koja vlada i dodaje da se trudio da se "unutrašnji sadržaj junaka vidi u slici, da izlazi kroz fotografiju, scenografiju, montažu, muziku, kostim".

"Geometrija mi je bila zanimljiva i filmom vladaju ravne linije. Želeo sam da prikazujem našu realnost kroz drugačije oko i da ljudi prepoznaju stvari iz svoje okoline, ali da sve deluje pomalo nestvarno, pomereno, stilizovano", rekao je Zečević.

"Kao kada dođete na neku misao, uslovno rečeno do neke teorije zavere u kojoj shvatite da vaša realnost ne funkcioniše kao što ste zamišljali, kako ste naučeni i živite ceo život, nego da postoji nešto drugo što rukovodi time i onda počinje da vam se menja perspektiva i stvari oko vas počinju da deluju drugačije, jer ih vi vidite drugačije", dodao je on.

Reditelj navodi da tokom filma, kako se odvija eksperiment, koji sprovode studenti, počinje da se menja i realnost koju oni vide, počinju da se menjaju i njihovi međusobni odnosi.

"Tako sam želeo da uvodim i publiku u promenu perspektive, jer film i svaka vrsta umetnosti bi trebalo da uvuče publiku i da ona na isti način diše sa filmom i sa junacima i da uđe u taj svet koji pokušavamo da uspostavimo", objasnio je Zečević.

Kaže da film nudi pregršt zanimljivih pitanja i nada se da će ljudi nakon projekcije razgovarati o njemu i da će ga na različite načine razumeti.

O tome koja pitanja film postavlja, Zečević kaže da je to Pandorina kutija koju bi mogli da otvorimo.

"U prvom sloju su pitanja vezana za generacije mladih ljudi u ovom trenutku u ovoj zemlji ili uopšte u svetu, preko osećanja da naše živote kontrolišu neke druge sile kojima može da se pristupi na različite načine - od nekog socijalno-političkog do naučnog pristupa, do odnosa sistema prema mladima, nemogućnosti potpunog ispoljavanja onoga što je u nama, zarobljenosti određenim konvencijama i ispraznih odnosa među ljudima. Ima svašta, ali najinteresantnija je tačka iz koje se stvari posmatraju", rekao je Zečević.

On primećuje da svaka generacija ima svoje probleme i u trenutku odrastanja smatra svoje živote vrlo komplikovanim i opterećenim i sa nedovoljno perspektive.

"Verujem da je mladim ljudima danas dosta teško u ovom sistemu uspostavljenih vrednosti, tranzicije, ludila, koji mi u tom svom ciklusu ponavljanja već deluju pomalo apsurdno. Dosta je teško ispoljiti se, pronaći se. Bombardovanje lošim stvarima sa svih strana je veoma prisutno i to promišljanje se u velikoj meri nalazi i u filmu", istakao je Zečević.

On je dodao da ima privilegiju da se bavi režijom i snima nešto što zaista oseća, da ispriča priču koju zaista oseća.


Izvor: Tanjug

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage