Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

28. 02. 2018.  - Autor: Noizz.rs

Kako je Hitler pokušao da napravi svoj Holivud

Više od 1.000 filmova snimljeno je za vreme vladavine Adolfa Hitlera. Nije strano da je voleo umetnost, da je bio blizak s jedom od najboljih rediteljki u istoriji Leni Rifenštal i da je sa svojim šefom propagande stvarao svoj Holivud. Baš o tome delu stvaralaštva Trećeg rajha u svom dugomentražnom dokumentarcu "Hitlerov Holivud" govori reditelj Rudiger Zuhsland, koji je gost ovogodišnjeg FEST-a.

Kako je Hitler pokušao da napravi svoj Holivud

Foto: Screenshot

Za NOIZZ priča i o tome šta je među tih 1.000 filmova pronašao, šta im je veza, ali i šta se nikako ne nalazi na trakama koje su tada nasnimljene, a koje su pravo savršenstvo gledajući produkcione i estestke detalje. No, može li umetnost bez etike i šta je ona u tom slučaju?

Da li je to možda razlog što Hitlerov Holivud nikada nije preživeo i što je njegova fabrika snova, nastala u najgorem košmaru za planetu, nestala tako brzo? Zašto je uopšte imao potrebu za sopstvenim Holivudom?

Zuhsland: Hitler i njegov ministar propagande Gebels su želeli da stvore tu fabriku snova, koja bi bila u skladu s njihovom propagandom, jer je bilo potrebno stvoriti iluziju. Oni su žeželi fabriku snova, kako bi u bioskopima prikazivali Nemačku u kojoj je mir u kojoj žive lepi ljudi, iako to nije imalo veze s realnošću u kojoj je besneo rat, u kojoj je bilo groznih ljudi koji su ubili čitav jedan narod. U bioskopima je ljudima nuđen beg od stvarnosti. Tu su se osećali prijatnije nego na ulici.

Rudiger Zuhsland
Rudiger Zuhsland Foto: Dušan Milenković / Noizz.rs

Zuhsland povlači paralele između tadašnjeg nacističkog bioskopa i današnje vitruelne realnosti na internetu u koju savremen čovek beži. Zanimljivo je koliko se te virtuelne i ove prave realnosti prepriću i koliko utiču jedna na drugu. Svesni upravo tog uticaja, iako je među 1.000 filmova bilo najmanje popagandnih, nacisti su imali omiljene i zabranjene žanrove.

Zuhsland: Nacisti su voleli mjuzikle, komedije, zabavu. Ono što nisu voleli su kriminalističke priče i naučna fantastika.

Filmovi su prikazivali kako je sve perfektno, jer je to bio deo propagande. U državi kakvu zamišljaju nacisti nema ničeg nesavršenog.

Zuhsland: Kada se podvuče crta, ono što je zajedničko za sve te filmove jeste da se oni bave iluzijom. Oni su prikazivali brojne laži, besmislice i simulirali su stvarnost. U suštini su ti filmovi govorili da je u redu lagati ponekad i ne govoriti istinu.

Ono što ove filmove razlikuje, jeste što su oni skriveno stavljali do znanja publici kako treba da reaguje, oni su edukovali neobrazovane onako kako je to propagandnoj mašineriji odgovaralo. Najbolji primer za to Zuhsland vidi u filmovima Leni Rifenštal u kojima ona prikazuje konvenciju Hitlerove partije.

Leni Rifenštal i Adolf Hitler
Leni Rifenštal i Adolf Hitler Foto: Profimedia

Zuhsland: Vi imate jednu figuru na sceni, a onda imamo prikaz reakciju publike, koja je indentična kadrovima s nekog pop koncerta današnjice. Tako je publika u bioskopima dobijala poruku o tome kako ona treba da reaguje na ono što vidi na platnu.

NOIZZ: Šta mislite o Leni Rifenštal?

Zuhsland: Ona je sjajna glumica, sjajna reditelja, jedna nemoralna osoba i to se savršeno uklapalo. Mi imamo nekoliko takvih primera u našim zemljama. Ona je našla način da u takvoj Nemačkoj stvara dobre filmove. Imaja je dobar odnos s Hitlerom, što se Gebelsu nije sviđalo, jer nije mogao da je kontroliše. Leni je...

Tu je zastao u pokušaju da je definiše, ali se u njemu u tom trenutku očigledno borio čovek i reditelj, što je čest problem kada želite da govorite o Leni. Vi ne možete da osporite njen ogroman doprinost kinematografiji, jer je smislila mnogobrojne objektive, uvela novine u kadrovima i montaži, ali s ljudske strane imate potrebu da je osudite, jer je sve to bilo u funkciju propagande. Zato mu je bilo važno da na ovom mestu objasni jedan od razloga zbog kog je ušao u čitav proces.

Zuhsland: Pokušao sam da saznam šta se zaista dešavalo u njihovim glavama, šta su oni zaista mislili. Nisam uspeo u tome, jer je bilo jako teško. Želim da verujem, iako sam svestan da Leni svakako nije bila naivna, da su ti ljudi to radili jer su istinski verovali u ideologiju partije. Da im je to bila religija. Naravno to nije izgovor, samo moj pokušaj da razumem da nisu svi nacisti bili zli, nego da su to radili po dužnosti. Teško je razumeti da su neki od tih ljudi ubijali preko dana decu, a onda uveče odlazili kući i sa svojom decom svirali Betovena, ali to se dešavalo. Možda je dobro što ne možemo da razmemo?

No, nije Zuhslandov film samo priča o nekoj tamo prošlosti, on nas priseća do čega može da dovede kombinacija straha, siromaštva i građenja kulta vođe uz koga treba da budeš i kome treba da se klanjaš da bi mogao da uradiš ono što želiš. Zato nam reditelj poručuje da izučavamo Gebelsa, kako bismo bolje razumeli šta nam se danas dešava.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage