Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

26. 08. 2016.

Bradić: Nasleđe nije poklon iz prošlosti

Peti "Antikafest", ove godine posvećen smehu i Migelu Servantesu, biće održan sutra na lokalitetu Feliks Romulijana kod Zaječara i tom prilikom će premijerno biti izvedena predstava "Međuigra u međuigri" u režiji Nebojše Bradića.

Bradić: Nasleđe nije poklon iz prošlosti

foto: tanjug.rs

Peti "Antikafest", ove godine posvećen smehu i Migelu Servantesu, biće održan sutra na lokalitetu Feliks Romulijana kod Zaječara i tom prilikom će premijerno biti izvedena predstava "Međuigra u međuigri" u režiji Nebojše Bradića.

"Posle Vergilija, zatim antičkih komada, Nušića, savremenih dela, došli smo do Servantesa. Učinilo nam se da u godini kada obeležavamo 400 godina od smrti Servantesa i Šekspira, ovaj prvi nije dobio dovoljno mesta u našem javnom prostoru, a njegova uloga i mesto u svetskoj kulturi, pa i u našoj, zaista je značajna", kaže Nebojša Bradić.

On je u intervju Tanjugu naglasio da Servantes nije značajan samo kao pisac jednog od prvih modernih romana - "Don Kihota", već je stvaralac izvanrednih dela u oblasti pozorišta, pa je primera radi jedna njegova komedija poslužila kao prototip liku Karmen.

Ovogodišnje izdanje "Antikafesta" biće održano pod nazivom "Smeh od Segovije do Romulijane" i biće posvećeno smehu - trajnom nasleđu koje je veliki pisac ostavio svetskoj kulturi, smehu kao delu svakodnevnog života, a posebno kao delu društvenih običaja prema Konvenciji o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Bradić naglašava da Servantes, kao i svaki veliki pisac, ima mnogo da kaže o nama samima.

"Za Šekspira se češto govori da je naš savremenik. Nušić je postao naš savremenik, pa i Servantes, ako ga čitamo ne samo kao nešto što pripada određenoj kulturnoj istoriji, već kao nešto što posreduje izvesne vrednosti, teme, bilo da se radi o društvenim, političkim, psihološkim ili nekim važnim pojavama u oblasti kulture i nauke, neko ko prelazi taj most vremena i dolazi kod nas neoštećen", primetio je reditelj.

Na osnovu Servantesovih međuigara, Bradić je, zajedno sa koreografom Verom Obradović i mladim glumcima Andrijom Kuzmanovićem, Sandrom Bugarski, Milošem Petrovićem, Lakom Nikolićem i Isidorom Građanin, postavio predstavu "Međuigra u međuigri".

"Servantesove međuigre su mali biseri pozorišnog zanata i pozorišne veštine, a bile su izvođene između komedija i ozbiljnih predstava kao neka vrsta relaksacije uz muziku i ples sa vrlo živim tipovima i plastičnim situacijama", objasnio je reditelj.

Bradić kaže da se Servantes u međuigrama bavio temama svog vremena, ali da te teme vrlo lako mogu biti tretirane i u ovom vremenu.

"Priče su o vojnicima koji su ostali bez plate i časti, pokvarenim popovima i lakim ženama, o mešetarima različitih vrsta i kada to na neki način pokušamo da čitamo iz našeg trenutka, u njemu prepoznajemo te lažne doktore, lažne stručnjake raznih oblasti", pojasnio je on.

Bradić je rekao da su im Servantesove međuigre poslužile da se "poigraju sa ulogom pozorišta u ovom vremenu kada kultura nije najbolje podržana od strane vlasti".

"Ovo je prilika da govorimo jezikom pozorišta, ali i o onome što je za nas bilo važno kada smo pokrenuli Antikafest. Bogato kulturno nasleđe, koje ima Srbija, veliki je izazov za sve one koji se bave njime. Nasleđe je pozajmljeno od budućih generacija, ono nije poklon iz prošlosti i treba ga tretirati kao mogućnost da ga afirmišemo, učinimo vidljivim, koristimo i pravimo novo kulturno nasleđe, jer to je uloga savremene umetnosti", istakao je Bradić.

On je naglasio da je veza između savremene umetnosti i kulturnog nasleđa veoma bitna.

"Ono što se dešava na takvim manifestacijama na otvorenom, posebno programi koji se odvijaju na tako važnim lokalitetima koji su na listi UNESCO-a, mogu biti atraktivni kako za publiku, tako i za ljude koji se bave zaštitom kulturnog nasleđa.

Zato je Antikafest značajan za prostor na kome se odvija i može da posluži kao primer pozitivne prakse za druge lokalitete bilo iz perioda antike, srednjeg veka ili modenog vremena", ocenio je Bradić.

On je objasnio da je iskoristio nekoliko Servantesovih međuigara, tipove iz tih međuigara i postavio ih kao neku vrstu radionice "gde velikog majstora literature i pozorišta stavljamo u procep Scile i Haribde savreme pozorišne prakse".

"Biće zanimljivo i verujem duhovito poigravanje različitim tehnikama, pokušajem da savremeno shvatanje određenih pozorišnih praksi primenimo na klasičan predložak", dodao je reditelj.

Jedna od tema jeste i odnos komercijalnog i nekomercijalnog teatra.

"Intresantna je situacija da danas, kada su fondovi za kulturu skraćeni, kada su rezovi na svakom koraku, uvek razmišljamo šta je dobitak koji kultura i umetnost mogu dati određenoj zajednici, državi, gradu i društvu uopšte", kaže Bradić.

On je uveren da je taj dobitak mnogostruk: "Ja koristim i termin umetnička dividenda. To je onaj deo akcije koji ostaje kao vrsta profita i može se tretirati na različite načine - u domenu obrazovanja, afirmacije umetnosti, određenih ekonomskih stvari i što je najvažnije reputacije države".

"Mi često zaboravljamo da naša kultura i jezik na najbolji način čuvaju i predstavljaju sve naše identitetske modele koje bismo želeli da predstavimo svetu", rekao je Bradić.

Pored premijere predstave "Međuigra u međuigri", sutra će na Feliks Romulijani biti otvorena izložba đačkih radova na temu "Don Kihot i smeh", predstavljene knjige "Daily life in Medieval Serbia" grupe autora, u izdanju "Klia" i "Demoni i rituali" prof. dr Danijela Sinanija i prikazan film "Legenda o lapotu" Gorana Paskaljevića.

 

Izvor: tanjug.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage