Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

26. 05. 2017.

Počeo deveti Mikser festival

Deveti "Mikser festival" počeo je u silosima nekadašnjeg Žitomlina na Donjem Dorćolu, a do 28. maja, pod sloganom "Migracija", ugostiće veliki broj vrhunskih imena iz oblasti arhitekture i dizajna, urbanog razvoja i planiranja, stručnjake novih tehonologija, angažovane umetnike i muzičare iz regiona i sveta.

Počeo deveti Mikser festival

Foto:B92.net

Otvarajući juče festival kreativna direktorka Maja Lalić istakla je da je za njih ovo teška godina, ali da su naučili da sve stvari posmatraju sa svetlije strane te tako i odlazak iz Savamele gledaju kao novi početak. 

"Mikser festival se vratio kući, u silose", rekla je Lalić i zahvalila novom prijatelju manifestacije timu "Nordeus" kompanije, koja pokazuje kako mladi kreativni ljudi ne odlaze već ostaju ovde i koji su u jednom od silosa kreirali "fantastičan digitalni svet". 

Kreativni direktor "Nordeusa" Deril Klulou, koji je iz Londona došao u Beograd da živi, kaže da je teško pronaći mesto za izlaganje kao što su silosi. "Mesta poput ovog razbijaju granice i dozvoljavaju da pogledate radove drugih, bilo da su oni u digitalnom svetu ili nastali tradicinalnim pristupima. Imamo slike, ilustracije, muziku, sve to pomešati i razbiti granice je dovoljno inspirativno", rekao je Klulou.

Tanjug / Dragan Kujundžić
Tanjug / Dragan Kujundžić

 

"Mikser festival" je otvorio gudački ansambl "Lola Klasik", a umetnički rukovodilac Ljubiša Jovanović kaže da ono što Maja i Ivan Lalić čine za sve u Beogradu daje nadu da ćemo preživeti sva vremena, da će opstati ne samo umetnost, muzika, već i stav prema stvaralaštvu koji oni neguju. 

"Klasična muzika je deo života. Ovi mladi ljudi sviraju Mocarta i Pjacolu, Bregovića, a završiće sa temom iz "Star Wars". Muzika je univerzalna i ovde gledamo umetnost izbeglica. Sve je to sjajan miks koji nas vodi možda u bolju budućnost", istakao je Jovanović u izjavi Tanjugu. 

"Mikser festival" se ove godine bavi svim oblicima kretanja u savremenom društvu u 21. veku, a ključne teme obrađivaće se kroz dobro poznate segmente: Mikser Talks, Pitanja grada, Dizajn, Vizuelne umetnosti, Edu zona, Mikser Kids, Kino Mikser i Mikser Music. Treći put se organizuje regionalna multimedijalna izložba "Black Box 2017", koja se prema rečima autora Marka Lađušića bavi mladim autorima i graničnim oblastima umetnosti i posvećana je autorima koji se bave dizajnom i koji nisu etablirani u likovnom životu ovde, ali su vrlo interesantni.

Tanjug / Dragan Kujundžić
Tanjug / Dragan Kujundžić

 

"Ove godine tema je "Pad u budućnost" koja je vrlo aktuelna zato što se bavi tim nekim graničnim situacijama kada govorimo o kontekstu vremena u kome živimo, pre svega o tehnologijama, neoliberalnom kapitalizmu koji nas gazi decenijama. Imamo nove probleme koji se tiču egzistencije, to je strah od tehnologije, terorizam. Postoji jedna zabuna da postoji neko globalno rešenje, a zapravo vidimo anarhiju, jer se moderan čovek jednostavno ne snalazi", primetio je Lađušić. 

Izložba "Ghost Project", tradicionalna smotra mladih talenata, koja je krenula kao srpska platforma za otkrivanje talenata, a onda postala međunarodna platforma za autore iz oblasti industrijskog dizajna, ovoga puta predstavlja 30-tak radova iz preko 15 zemalja Evrope, ali i Hong Konga. 

"Mnogi od tih mladih autora su se uključili u festival jer donose zanimljiva iskustva, posebno u radu sa decom, sa stanovništvom u kreiranju nameštaja u javnim prostorima i ima zanimljivih tema koje se preklapaju sa našim idejama o gradu koji uključuje sve nas", objasnila je Maja Lalić. To je, prema njenim rečima, neka vrsta čvorišta gde gosti festivala, eksperti, i mladi ljudi se susreću i razmenjuju svoja znanja. "Ghost Project" se ove godine bavi "novim nomadima", a Lalić kaže da smo svi mi novi nomadi.

Tanjug / Dragan Kujundžić
Tanjug / Dragan Kujundžić

 

"Migracija se ne odnosi samo na izbeglice, nego smo svi mi na neki način u pokretu. Današnje društvo i 21. veka definišu kretnje ljudi - iz sela bežimo u gradove, iz zapuštenih delova gradova bežimo u razvijenije, umetnici traže nove horiznote, saobraćaj, turizam. Više nije važno gde je naše radno mesto, ako imamo kompjuter i internet možemo da glumimo da smo bilo gde na planeti", ističe Lalić. 
Gradovi, kako primećuje ona, više ne mogu da se rade na osnovu urbanističkih planova, jer tehnologija menja način na koji živimo i ponašamo se, te je potreban mnogo fleksibilniji način planiranja grada i mnogo participativniji. "O tome pričamo ovde. Ne znamo sve odgovore, ali zato smo se ovde okupili da vidimo šta dalje", poručila je Lalić

Tanjug / Dragan Kujundžić
Tanjug / Dragan Kujundžić

 

.

Tanjug / Dragan Kujundžić
Tanjug / Dragan Kujundžić

 

.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage