Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 09. 2017.

Dejvid Rasel: Kusturičine filmove je bolno gledati

Američki vizuelni umetnik i ilustrator Dejvid Rasel, jedan od najangažovanijih storibord umetnika današnjice, kaže da Srbija ima odlične pripovedače među filmskim stvaraocima, a među najboljima je Emir Kusturica.

Dejvid Rasel: Kusturičine filmove je bolno gledati

Foto:B92.net

S obzirom na to da je oženjen Srpkinjom Mašom Marjanović, Rasel nije prvi put u Srbiji, posećuje supruginu familiju u Nišu i upoznat je sa srpskom kinematografijom, a ovoga puta boravi u Beogradu kao gost Kulturnog centra Kaleidoskop.

"Kusturica je jedan od najboljih reditelja ovde, ali pravi priče koje američka publika ne može da razume, sa specifičnom političkom sofisticiranošću oslikava događaje i neke njegove filmove je bolno gledati", istakao je Rasel, koji će narednih dana u Kulturnom centru "Reks" držati master-klas "Režija pre snimanja", namenjen profesionalcima i studentima umetničkih fakulteta.

Rasel se u intervjuu Tanjugu prisetio svog prvog dolaska u Beograd i razgovora sa američkim diplomatom.

"U jednom trrenutku me je povukao u stranu i rekao: 'Znaš, ovde sam pet godina i stvarno ne razumem ove ljude. Ne kapiram, šta je to sa tim srpskim duhom'. Ja sam se naravno nasmejao i predložio sam mu da pogleda Kusturičine filmove kako bi bolje razumeo Srbe i njihovu kulturu. Moć, strast, osećaj za ljubav isijavaju iz njegovih filmova i to je primer kako reditelj može postati predstavnik celokupne kulture", istakao je on.

Rasel potpisuje više od 80 filmova, od prvog - "Ratova zvezda: Povratak Džedaja", koji mu je otvorio vrata u svet filma, preko "Terminatora 2", "Mulen ruža", "Narnije", "Betmena", "Vulverina", "Gospodar i komadant", "Boja purpura", do najnovijeg ostvarenja iz franšize "Pirati sa Kariba", sarađujući sa Džordžom Lukasom, Stivenom Spilberga, Džejmsom Kameronom, Martinom Kembelom, Piterom Virom, Timom Bartonom.

Primećuje veliku dominaciju militarizma u savremenom američkom filmu kao odraz trenutne političke situacije u SAD.

"Meka moć je pravi izraz za Holivud. Ne smemo da zaboravimo da je film veoma uticajan medij i da on uvek uključuje mnogo socijalnih i političkih elemenata. Iznenađuje me koliko je prisutan militarizam u savremenom americkom filmu, ali je to odraz političke situacije u SAD", kazao je cenjeni umetnik. Holivud je, podseća Rasel, uvek bio veoma osetljiv na to i često se dešavalo da se filmovi snimaju mimo namere i ideje autora po zahtevu političkih entiteta.

"To je trenutno skoro dominantno u SAD i mnogo poruka koje dolaze iz holivudskih filmova su negativne i ekstremne", primećuje Rasel.

Ipak, raduje ga, kako kaže, činjenica da polako počinje da opada uticaj Holivuda na globalnu filmsku industriju i zapaža da se zahvaljujući digitalnom dobu čuju glasovi filmskih stvaralaca iz različitih krajeva sveta, što otvara vrata mladim umetnicima da pronađu svoju publiku. Teško mu je da izdvoji filmove koji su mu bili najinspirativniji, ali je ipak pomenuo svakako Lukasovo ostvarenje "Ratovi zvezda: Povratak Džedaja", istakavši da uspeh te franšize leži u univerzalnoj priči o pobedi svetla nad tamom koja prevazilazi sve kulturloške razlike i granice.

Na konferenciji za novinare prisetio se da je krajem sedamdesetih godina bio među onima koji su čekali u redovima da bi videli prvi film "Ratovi zvezda" da bi nešto kasnije dobio priliku i da radi na jednom od filmova.

"Ljudi su bili željni herojske priče u kojoj dobro pobeđuje zlo i Lukas je uspeo da stvori priču koja dopire do srca ljudi prevazilazeći sve razlike. Kao što je Koka-kola prepoznatljiva ljudima od Azerbejdžana preko Alžira do Avganistana po svom znaku, tako su i 'Ratovi zvezda' postali prepoznatljiv simbol širom sveta", istakao je veliki fan originalne trilogije.

Potpuno jedinstveno iskustvo mu je bio film "Mulen ruž" zbog pozorišnog efekta, a Tanjugu je otkrio da mu je najteže pala saradnja sa Džejmsom Kameronom na filmu "Terminator 2", međutim nije želeo da navede razloge.

"On ima moćnije avdovake od mene", kroz smeh je dodao poznati umetnik. Kaže da danas imaju problem zbog vizuelnih efekata koji su postali vrlo kreativno sredstvo, ali istovremeno se zloupotrebljavaju. "Postalo je moguće napraviti skoro sve, ali reditelj ima odgovornost da kontroliše vizuelne efekte. Ukoliko to ne uradi, vizuelni efekti mogu izmaći kontroli i film postaje vizuelni spektakl, ali bez ikakvog smisla u pogledu priče", rekao je on.

Rasel će 22. i 23. septembra održati master-klas posvećen storibord umetnosti, a zahvaljući "Nordeusu" priliku da besplatno prisustvuju njegovom predavanju dobila su 44 studenta umetničkih fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Hrvatske. "Storibording je na neki način tajna veština. Nema mnogo kurseva u umetničkim školama posvećenih toj veštini. Uglavnom umetnici razvijaju tu veštinu u kompanijama posvećenim animaciji, a poslednjih godina mahom dolaze iz sveta komjuterskih igrica", rekao je Rasel, dodavši da svojim master-klasom želi da popuni tu rupu u obrazovnom sistemu.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage