Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

19. 01. 2018.

"U Holivudu jedan čovek drži novčanik i odlučuje o svemu"

Belgijski reditelj Mihael Roskam, čiji se film "Vernost" prikazuje u programu "Savremene tedencije" 11. festivala "Kustendorf", održao je sinoć radionicu za studente i mlade autore.

"U Holivudu jedan čovek drži novčanik i odlučuje o svemu"

Foto:B92.net

Prema sinopsisu, kada je Đino sreo Benedikt desila se ljubav na prvi pogled, strasna, bezuslovna, vatrena. Ona radi u porodičnoj firmi, ali je i vozač na auto-trkama, dok je Đino onaj normalan tip, zgodan i kul, međutim sa tajnom koja može da ugrozi njegov život i život ljudi oko njega.

Đino i Benedikt moraće da se bore protiv sudbine, razuma i slabosti kako bi sačuvali svoju ljubav.

Roskam je objasnio da ga je film noar uvek intrigirao i oduvek voli taj žanr i smatra da sve velike priče imaju u sebi elemente kriminala.

"Ako želite da portretišete ljudsko biće, ne možete da ignorišete ono izvan zakona. Ako isključite te elemente, onda ograničavate sebi mogućnosti opisa ljudske prirode. Svako od nas nosi u sebi određen moralni kod koji prekrši bar nekoliko puta tokom života, ali to ne znači da postajemo kriminalci", rekao je Roskam.

Element nasilja, prema njegovim rečima, takođe je nešto što je deo ljudske prirode i smatra da to ne može da se ignoriše.

"Ljudi kažu da je tanka linija između poštovanja zakona i kriminala. Ja smatram da je to velika siva zona kojom možete dugo da se krećete tokom života".

Roskam primećuje da sebe smatramo civilizovanim bićima, ali da ispod toga smo svi zapravo životinje i samo je pitanje kada će ta skrivena priroda izbiti na površinu.

Kaže da mu nije cilj da edukuje ljude o moralu, već da pokaže da i sa strahovima i skrivenim zeljama može da se živi, a da se ne upadne u opasnost.

Umetnost u tome ima važnu ulogu, kao vrsta rituala i igre.

Kao "homo ludens", čoveku je svojstveno da se igra, a Roskam svaki ritual smatra igrom, pa čak i suđenje.

Dečija igra, fudbal, pozorište, film, sve je, prema njegovom mišljenju, igra koja u jednom trenutku dok traje postaje realnost i tu se igramo najdubljim emocijama što nije opasno.

Film, prema njegovim rečima, ne može da prouzrokuje nasilje, može ga podstaći ako već postoji namera, zbog čega smatra da ima više prednosti nego mana.

U "Vernosti" on istražuje i temu apsolutne ljubavi, šta je apsolutna ljubav i koje su njene posledice.

"Svi maštamo o apsolutnoj ljubavi kao nečemu što traje do smrti, o ljubavi koja podrazumeva da ćemo ostati verni drugoj osobi i u najesktremnijim uslovima, ali zapravo ne želimo da se dese takve situacije koje će nam potvrditi tu apsolutnu ljubav. Ja u filmu istražujem temu apsolutne ljubavi, ali ne želim takav život kakav imaju moji junaci da bih potvrdio da je u pitanju takva ljubav", objasnio je reditelj ostvarenja "Bikova glava" i "Prljava isporuka".

Studenti su primetili da film počinje prizorima lepog vremena, sa puno svetlosti i živopisnim kostimima, da bi se na kraju filma to promenilo u loše vreme, sivilo, što utiče na atmosferu filma i emocije publike.

Roskam je bio oduševljen tim zapažanjem i rekao da je svom direktoru fotografije rekao da želi vizuelno da film bude kao trakačka staza - sivi asfalt sa bojama okolo, dodavši da je Brisel siv grad u koji su ubacili boje.

Ne voli probe sa glumcima, te praktikuje da u garderobi razgovara sa glumcima i zajedno grade likove.

"Garderoba je sjajno mesto za diskusiju o likovima. Glumci vole više sami da probaju, a ja da dođu prvog dana na snimanje i predstave mi lik koji su izgradili. Mislim da ako glumcu daš slobodu da sam izgradi svoj lik i donese ti prvog dana snimanja, osećaće manji pritisak tokom snimanja", objasnio je Roskam svoj proces rada sa glumcima.

Na pitanje ko je od reditelja najviše uticao na njega, Roskam je rekao da je takav uticaj veći na početku karijere i da sa svakim novim filmom autor postaje nezavisniji i udaljava se od onih koji su uticali na njega.

Više voli sebe da posmatra kao deo određene kinematografske tradicije u koju unosi svoj jedinstven glas, ali je ipak pomenuo Skorsezea koji je uticao na njega pre nego što je uopšte odlučio da se bavi filmom, zatim braću Koen, ali i Spilberga i Majkla Mena.

Podjednako voli da snima u Americi i Evropi, ali primećuje i međusobne razlike u filmskoj industriji koje postoje i koje on prihvata.

Ističe da u evropskim zemljama, poput Belgije, država je ta koja finansira kinematografiju, dok u Holivudu "jedan čovek drži novčanik" i odlučuje o svemu, zbog čega autori imaju veću slobodu i mogućnost improvizacije u Evropi, nego u Americi gde producenti sve kontrolišu.

"U Evropi onaj koji dobije novac, poseduje film. U Americi onaj koji daje novac, poseduje film", primetio je Roskam i najavio da će sledeće ostvarenje snimati u SAD.

Roskam je pohvalio studente jer postavljaju odlična pitanja i dodao da mu je veoma zabavno da odgovara na njih, pa ih je na kraju radionice pozvao da nastave druženje pošto ostaje u Drvengradu do kraja festivala.

Čim je stigao u Drvengrad, Roskam je bio vidno uzbuđen jer je čuo da je to mesto potpuno posvećeno umetnosti, pa se unapred raduje svom učešću u svemu tome.

Izvor: b92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage