Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Promocije

28. 05. 2015.

Put od nauke do religije Aleksandra Zečevića

U Odeljenju umetnosti Biblioteke grada Beograda sinoć je predstavljena knjiga "Istina, lepota i granice znanja" Aleksandra Zečevića o kojoj su osim autora, govorili Miša Vasić, Bogoljub Šijaković i Petar V. Arbutina.

Put od nauke do religije Aleksandra Zečevića

          U Odeljenju umetnosti Biblioteke grada Beograda sinoć je predstavljena knjiga "Istina, lepota i granice znanja" Aleksandra Zečevića o kojoj su osim autora, govorili Miša Vasić, Bogoljub Šijaković i Petar V. Arbutina. U svetu, objavljivanje ovakvih studija nije retkost, ali je ova postala povod za osnivanje predmeta koji se proučava na Univerzitetu Santa Klara u Kaliforniji i univerzitetima u Boliviji i Indiji. Te kurseve i seminare drži profesor Aleksandar Zečević, i svi su veoma uspešni i cenjeni među studentima i u naučnoj javnosti. "Nepisano pravilo kojeg se drži većina onih koji pišu o nauci i religiji jeste da rezultate savremene fizike, biologije i informatike treba prezentirati na najprostiji mogući način, bez ikakvih dodatnih objašnjenja" objasnio je autor. Prema rečima Zečevića, "pristup koji on predlaže je bitno drugačiji. Čitalac će lako uvideti razliku ako obrati pažnju na strukturu ove knjige, čiji je prvi deo skoro u potpunosti posvećen pregledu novih naučnih dostignuća (od kojih mnoga dovode u pitanje naše intuitivno shvatanje stvarnosti)". "Fizika i matematika imaju značajnu ulogu čak i u poglavljima koja se bave teologijom, estetikom i etikom, mada u ovom kontekstu služe prevashodno kao izvor analogija. Važno je naglasiti da oni koji nisu "matematički nastrojeni" nemaju čega da se plaše. Iako ova knjiga sadrži određeni broj dijagrama i prostih formula, autor se trudio da prezentira sve relevantne koncepte na način koji je pristupačan širokoj publici", objasnio je  Arbutina. On smatra da je "interesantno napomenuti da široka javnost nije baš najbolje upoznata s rezultatima savremene nauke, i da većina ljudi i dalje razmišlja o prirodi u okvirima klasične Njutnove mehanike (koja pretpostavlja, između ostalog, da su fizički procesi u principu predvidljivi). Činjenica je, međutim, da ovakav "deterministički" pristup predstavlja samo vrh ledenog brega i da je fizička stvarnost zapravo znatno komplikovanija, dinamičnija i puna nepravilnosti (koje ponekad mogu biti zapanjujuće lepe". Kako je kazao Arbutina, "treba takođe imati na umu da je fundamentalna struktura prirode nešto što će zauvek ostati van našeg domašaja, i da jezik kojim pokušavamo da je opišemo nikada neće biti potpuno adekvatan". U tom pogledu postoji izvesna sličnost između nauke i teologije, koja nam eventualno može poslužiti kao polazna tačka za konstruktivan dijalog. Jasno je, međutim, da bilo kakve paralele te vrste zahtevaju određeno poznavanje savremene nauke i njenih najvažnijih dostignuća, dodao je on. Autor Zečević objasnjava da se "odnos između nauke i religije ne može svesti na prosto izbegavanje kontradikcija. Usklađivanje verskih učenja s postojećim naučnim teorijama očigledno je važan preduslov za dijalog, ali teolozi treba da preuzmu mnogo aktivniju ulogu u ovom procesu". "Da bi premostili duboki jaz koji trenutno razdvaja ove dve discipline, teolozi moraju da se potrude da saznaju što je moguće više o novim naučnim otkrićima, i da bar donekle razumeju jezik kojim se služe matematika, fizika i biologija. Ako to ne urade, šanse da se promeni postojeći status kvo biće znatno umanjene. Da bismo bolje  shvatili kakvu korist teologija može imati od ovakvog pristupa, zamislimo na trenutak da je ljudsko znanje nalik balonu koji je potopljen u more nepoznatih istina", kaze Zečević.  

Izvor: Tanjug.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati