Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

11. 06. 2015.

ISTORIJA VAMPIRIZMA Srpski vampir napada svoje selo

U okviru Festivala fantastične književnosti Art-Anima protekle nedelje je u knjižari "Plato" održana dobro posećena tribina pod nazivom "Vampiri u folklornoj fantastici i književnosti".

ISTORIJA VAMPIRIZMA Srpski vampir napada svoje selo

Foto:Blic.rs

Prvi pisani dokumenti o vampirizmu potiču iz 1725, iz izveštaja carskog nadzornika Fromvalda o misterioznim događajima ili kasnije nadaleko poznatom slučaju Petra Blagojevića kod Velikog Gradišta koji je tada stigao i do bečkih novina. Desetak godina kasnije, „vampir“ je uvršten u oksfordski rečnik.

- Vampir je ušao u anglo-saksonsku književnost zahvaljujući Džonu Polidoriju, lekaru i Bajronovom prijatelju, i njegovu kratku priču koja je za istoriju značajna – ustanovljena je paradigma vampira kao plemića, satanskog zavodnika koji i tela i duše upropaštava i prevodi na mračnu stranu. Stoker će kasnije, 1897, sa romanom „Drakula“ ustoličiti vampira koji je kasnije dobijao varijacije. Vampir sad dolazi iz druge kulture, iz daleke Transilvanije, dakle, koncept je mi protiv njega, on protiv nas. Oseća se ksenofobija, kulturno-rasističko poimanje i slovena i svekolike drugosti u anglosaksonskoj-kulturi. Srpski vampir pak se okreće prema svojoj familiji, ona napada meštane svog sela, ne ide u drugo a kamoli ne u drugu zemlju – objašnjava dr Dejan Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar, esejista i prevodilac.

Verovanja o mitskim bićima koja piju ljudsku krv postoje još od osvita cvilizacija, a priče i legende ostale su rasprostranjene i do današnjih dana.

Prva predstava vampira za mnoge je ipak po uzoru na lik Bele Lugošija u filmu „Drakula“– markantni plemić koji zavodi, a svedoci smo poslednjih godina da se lik vampira „kroji“ prema ukusima tinejdžera.

- Moj doživljaj je više kao spona sa nepoznatim svetom, u ravni je duhova, utvara.. Drvo, na putu Belušić-Oparić kod Rekovca, već 200 godina meštanima uliva strah u kosti. Nije četinar ali mu lišće ne opada, visoko je tri metra i isto toliko je širina krošnje, plod podseća na smežuranu jabuku ali ga niko nikada nije probao... Ljudi se ne usuđuju da ga pipnu. Priča je da je knez Miloš prespavao ispod njega jedno popodne, njemu se ništa nije desilo, ali je konj kad ga je zajahao iz čista mira polomio nogu. I na desetine je sličnih primera.. Radeći priču za novine, meštani su me upozoravali. Shvatio sam ozbiljno kad mi je jedan ispričao kako je kolega Milan Panić drvo obilazio i zadirkivao svega nekoliko pre nego što će umreti – kaže Vlada Arsić, novinar, istaživač, pisac.

Od pojave „Drakule“, u skoro 120 godina, vampir dobija različite oblike i u književnosti, ali i na filmu.

Ognjanović u poseti svetom mestu srpske vampirologije i hororistike: Prema legendi Sava Savanović se gostio krvlju vodeničara kraj sela Zarožje/foto:The Cult of Ghoul

- Imamo i krvožedne, monstrume, sa velikim ali i sa malim zubima, ružne i ćelave, slatke i našminkane, imamo i vampirice...Sve je to svedočanstvo bogatstva arhetipa i motiv koji se stalno vraća jer se temelji na silama ljubavi i smrti, na strahu od smrti i čežnji o besmrtnosti, na moralnosti, i to su sve univerzalne teme - zaključuje dr Ognjanović.

Izvor: Blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati