Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15. 12. 2017.  - Autor: PressOnline

NOVI ROMAN NA KNJIŽEVNOM NEBU! Upoznajte Ljiljanu Šarac i njen "Zid tajni" (FOTO)

Književnici Ljiljani Šarac ovo je treći roman u izdanju "Evro Book"

NOVI ROMAN NA KNJIŽEVNOM NEBU! Upoznajte Ljiljanu Šarac i njen "Zid tajni" (FOTO)

​Pažnju čitalačke javnosti privukla je prethodnim romanima "Opet sam te sanjao" i "Gde smo to pogrešili".

Ljiljana je odvojila vremena za portal PressOnline i pružila priliku publici da je kroz intervju bliže upoznaju.

1. Kako ste spoznali svet književnosti i kada se rodila ljubav prema pisanju?

Dugo sam bila opčinjena brojevima, zadacima i dodatnom iz matematike na koju su išli najlepši dečaci iz moje osnovne škole. Na to interesovanje uticalo je više faktora: lakoća s kojom sam rešavala one zadatke ,,sa zvezdicom’’, izazov da se takmičim sa najboljima,
okupljanje kod nekog iz društva i vežbanje zadataka po čitav dan uz ploče Bjelog dugmeta i Bajage i instruktora.

Čitanje je bilo deo obaveza koje mi nisu bile najmilije, ali koje sam, kao savestan đak, odrađivala preko leta. Oni koji su rođeni u prošlom veku dobro se sećaju da smo tada imali po dvanaest-trinaest lektira po razredu. A onda se, na zimskom raspustu petog razreda, na
mom stolu kao slučajno pojavila jedna debela knjiga, u bordo povezu i sa zlatnim slovima utisnutim naslovom ,,Grof Monte Kristo’’. Bilo je dovoljno samo da zavirim u nju, pa da mi zauvek promeni život! Mislim da je na to moj dobri, mudri otac i računao. Suptilno,
nenametljivo, uveo me je u svet čuda, u kom sam ostala zarobljena, ali i zaštićena do dana današnjeg.

Sličnu magijsku moć na mene ima i pisanje. Ono me ponese na talasu priče gdegod da pomislim, i skloni me od briga, nervoze, i muka svake vrste. Kada se sa tog puta vratim, više nisam ona ista koja je na njega pošla. Imam mnogo više strpljenja i razumevanja za sve što
me čeka u stvarnom svetu.

Mogućnost takvog bekstva otkrila sam odavno, kada sam se oslobađala napetosti tako što sam pisala pesme, ali izgleda da se u poslednje vreme mnogo toga nakupilo, te sam posegnula za romanesknom formom.

Displaying a384.jpg

2. Koliko je teško u Srbiji izboriti se za svoje mesto pod zvezdama?

Zvuči pomalo apsurdno ovo što ću reći, ali ispada da je pisanje romana najlakši deo posla! Sve ostalo spada u domen naučne-fantastike: pronalaženje izdavača koji je voljan da vam primi rukopis, dobijanje odgovora bilo koje vrste da je odbijen ili prihvaćen,
pozicioniranje na tržištu jer ste nevidljivi dok ste nepoznati, a ne možete da postanete poznati ukoliko nemate prilike da prozborite koju reč o svom radu i knjizi koju ste objavili… Sve je jedan začarani krug od koga vam se zavrti u glavi!

Pa, opet, vera da radite nešto što može da izađe iz okvira kućne radionice i porodičnog kružoka, i da zaintrigira i čitaoce koji vas ne znaju, ali koje zanima tema koju ste obradili, mi je pomogla da istrajem i pokucam na mnoga vrata. A ko kuca – otovriće mu se bar
neka!...

Moji snovi su postali stvarnost kada su mi odgovorili iz Izdavačke kuće Evro Giunti (sadašnji Evro Book) da će štampati moj roman prvenac ,,Opet sam te sanjao’’. Naivno sam poverovala da je to – to. Eto mene među piscima. Svi će da čuju, svi će da
znaju. Nekome će knjiga da se dopadne, nekome ne, biće to stvar afiniteta i ličnog izbora, ali mi se činilo da sam ja svoj deo posla obavila! Kakva zabluda! Prava borba, trud, pregalaštvo, snalaženje, domišljanje, ozbiljan rad, stalno učenje marketinških i PR
caka traju od tada pa do sada, i trajaće dok pišem i objavljujem!

Moja sreća je da sam istrajna i uporna (valjda me spasava onaj jarac iz podznaka!), i da su se knjige dopale čitaocima, pa uporno grabim napred. Rad i kvalitet, ljubav i rešenost da se uspe u onome što se započelo, pomažu da se načine ozbiljni pomaci (ma koliko se meni činili mali). Sva tri moja romana: ,,Opet sam te sanjao’’, ,,Gde sam to pogrešila?’’ i ,,Zid tajni’’ doživeli su drugo izdanje, a to mi govori da činim pravu stvar na pravi način.

Displaying a333.jpg

3. Koliko odricanja je potrebno da bi se stvorilo jedno delo?

Za mene pisanje nije odricanje, već resetovanje, oslobađenje od dnevnih doza nezadovoljstava i raznih frustracija.
Sve drugo se mora, pisanje je privilegija. Na moju baku je slično dejstvo imalo predenje vune. Ona je sa velikim entuzijazmom i zadovoljstvom uzimala vreteno, jer je to bilo vreme kada će da sedene i da se odmori. Rad na rukopisu angažuje svaki minut mog slobodnog vremena. Dok kuvam, perem, peglam, ja smišljam zaplete i razrađujem narativnu nit.

Dok se vozim autobusom, posmatram kuće, pamtim fizionomije, kradem tuđe osmehe i pohranjujem ih u svoju memoriju, jer će mi možda zatrebati. Što su opisi verniji, iskreniji i bliži istini, to im čitaoci više ,,veruju’’. A onda, kad ugrabim mrvičak vremena, ja sednem i
otisnem se u pustolovinu u kojoj istinski uživam.

Za mene je pisanje kao spuštanje niz jedan jako dug tobogan. Uz stepenice se penjem sporo, ne žureći, dajući priči vremena da sazri, a sebi priliku da sve dobro osmislim i istražim. Međutim, kada se otisnem, tada sam kao u nekom bunilu. Sa mislima o onome što radim ja uveče ležem, a izjutra se budim. Umem čak ponekad i da sanjam poneku scenu poneki lik. U meni tada sve ključa i vri, kao u ekspres-loncu.

Kako se gvožđe kuje dok je vruće, imam pravilo koga se držim, da pišem svakodnevno, pa makar to bilo nekoliko rečenica ili stranica, da ne bih dozvolila da se sve ,,ohladi’’.

4. Možete li da nam opišete koliko dugo ste radili na poslednjem romanu i kako ste
zadovoljni kako je to na kraju ispalo?

Poslednji roman ,,Zid tajni’’ plod je jednogodišnjeg istraživanja i traganja za oskudnim podacima o Jeleni Karađorđević, ćerki kralja Petra Karađorđevića i Zorke, iz čvene crnogorske loze Petrovića. U centru svih istorijskih knjiga su po pravilu bili njen otac i braća Aleksandar i Đorđe, a ona se nalazila na njihovim marginama. Posegnula sam za ruskom literaturom kako bih upotpunila sliku o toj čudesnoj ženi koja me je potpuo očarala.

Priča je širila svoj opseg, pa sam zajedno sa svojom junakinjom upoznavala sve velike evropske dvorove. Otisnula sam se u mašti na put od Cetinja, Ženeve, Sankt Peterburga, Rima, Beograda do Pariza, otkrivajći priču o jednoj blagorodnoj prirodi koja je tako
opčinila Romanove, udavši se za Ivana Konstantinoviča Romanova, da su je s ljubavlju zvali Čarobnica.

Iako je sreću našla u dalekom Sankt Peterburgu, Jelena nije zaboravila svoj narod i nesebično mu je pomagala u vreme balkanskih i Prvog svetskog rata, otvorivši bolnicu u Vranju i opremivši je sanitetskim materijalom. Povela je milosrdne sestre i lekare, i sa
njima rame uz rame lečila srpske ranjenike jer je studirala neko vreme medicinu. Ona je bila živi, lepi, dokaz o bratskoj vezi i ljubavi između Srba i Rusa.

Kada su joj revolucionari uhapsili muža sa ostalim članovima carske porodice, ona je sa njim krenula u dobrovoljno izgnanstvo! Verna, strastvena, odana, izrastala je srpska heroina pred mojim očima, pokazujući kako je njena priča predugo čekala da bude ispričana, ali će u mom trećem romanu moći da se zaviri iza zida kako bi se otkrile mnoge tajne.

Displaying a332.jpg

5. Na nedavnom Sajmu knjiga imali ste promociju, kako ste zadovoljni?

Za nekog ko je završio književnost, Sajam knjiga je za mene praznik, nešto čemu se radujem i što iščekujem čitave godine! Otkako pišem, odbrojavanje je još srčanije! Evro Book priredi jednog sajamskog dana potpisivanje mojih knjiga.

Moćan je osećaj kada dočekujete nepoznate ljude, koji već jesu, ili će postati vaši čitaoci, sa raskošnim šarenilom, iza sebe, izuzetno bogate godišnje produkcije svoje izdavačke kuće!

Iako još nisam izašla iz anonimnosti, iako malo ljudi zna ko sam ja i šta radim, pod onim svetlima kupole doživljavam zvezdane trenutke čiste radosti! Sav rad, trud, napor, te večeri dobiju svoj smisao, kada sebi kažem: Vredelo je!

Susret sa čitaocima je predivno iskustvo! Razmena mišljenja i utisaka je od velike koristi. Uvek me odvedu korak dalje jer deluju podsticajno, motivišući me na dalji rad. Jedna nepoznata divna žena je prišla, držeći u rukama knjige za potpis i rekla čarobne reči: - Pišite! Samo pišite!

Posle svakog beogradskog sajma popnem se jedan stepenik više, jer zahvaljujući njemu moji romani stižu u nove ruke, a glas se čuje dalje nego što je dopirao do tada.

6. Da li imate neku poruku za čitalačku publiku u Srbiji?

Od sebe se ne može pobeći, te ću i ja na kraju nastupiti profesorski, parafrazirajući reči koje su mene motivisale: Čitajte! Samo čitajte!
Mnogi sa oprezom i zazorom pristupaju domaćim piscima, a ja im kažem da treba da nam pruže šansu! Verujem da domaće knjige, kao i domaće jabuke, imaju miris naše duše!

Izvor: PressOnline

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage