Press Online :: Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/rss.html ŽIRI DONEO ODLUKU SA SAT VREMENA ZAKAŠNJENJA Dejan Atanacković je dobitnik NIN-ove nagrade http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404169/ziri-doneo-odluku-sa-sat-vremena-zakasnjenja-dejan-atanackovic-je-dobitnik-nin-ove-nagrade-.html Dobitnik ovogodišnje NIN - ove nagrade je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija". Stručni žiri koji je u podne trebalo da saopšti dobitnika nagrade, odluku je doneo sa sat vremena zakašnjenja, posle duge rasprave. ]]> Foto:Blic.rs

Žiri je radio u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).

U finalu su bili romani "Srodnici" Jovice Aćina, "Gorgone" Mire Otašević, "Luzitanija" Dejana Atanackovića, "Danas je sreda" Davida Albaharija i "Srebrna magla pada" Srđana Srdića.

Jovica Aćin i Dejan Atanacković konkurisali su sa svojim prvencima. Srđan Srdić je prethodnih godina dva puta bio u drugom krugu, a Mira Otašević u finalu, dok je David Albahari već ovenčan NIN-ovom nagradom 1996. za roman "Mamac".

Svečana dodela nagrade i obeležavanje 83.rođendana NIN-a biće upriličeni u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1) 22.januara u 17 časova.

]]>
Mon, 15 Jan 2018 14:16:24 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404169/ziri-doneo-odluku-sa-sat-vremena-zakasnjenja-dejan-atanackovic-je-dobitnik-nin-ove-nagrade-.html
Ponovo dobar urod Dinje http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404092/ponovo-dobar-urod-dinje.html Ako niste čuli za Sandru Silađev Dinju, sva je prilika da nemate kompjuter, ili barem da između vas i interneta postoji neka neotklonjiva prepreka: tehničke, psihološke ili neke treće naravi. Što je šteta: manje zbog interneta, više zbog Dinje. Ovo je prava mala antropološka studija (pre svega) mladih žena danas i ovde, duhovita i jetka, a opet i nepropovedajuća, čak melanholična. ]]> Foto:B92.net

Kako god, to jest bili vi online ili offline, evo Dinje po drugi put u čarobnoj Gutenbergovoj galaksiji, pa vam je dostupna u svakoj varijanti, ne gubeći mnogo od izvornog idejnog i izvođačkog šarma, a s druge strane profitirajući kroz kreativnu saradnju s izvanrednim ilustratorom Dušanom Stokićem.

Zurück, mala napomena (ipak) za one koji nisu ranije pratili gradivo: Sandra Silađev, u online svetu DINJA, glumica je i humanitarka veoma širokog spektra profesionalnih i "hobističkih" angažmana i interesovanja, a javno je postala prepoznatljiva kad je pre nekih 2-3 godine počela da "kači" na internet svoje kratke, gerilski snimane video radove (takoreći, spiritualne selfije!) u kojima je uglavnom i jedina protagonistkinja, a koji su se brzo iskristalisali kao svojevrsne kenoovske "stilske vežbe" na temu ljudskih naravi – primetno usredotočene na Sada i Ovde, ali s i te kakvim univerzalnim potencijalom. Ubrzo je Dinja (da se ne smaramo više s velika slova) postala samorodni fenomen s armijom vrlo zainteresovanih pratilaca i fanova, a svakako i s podarmijicom hejtera koji nikako nisu kapirali u čemu je, jbt, štos...

Samizdat B92 prošle je jeseni objavio prvu kolekciju Dinjinih radova Ne zna svinja šta je Dinja, vrlo umešno i uspešno prenesenih u drugačiji medij – štampanu knjigu: izvorni Dinjin tekst je tu, a "sliku" zamenjuju Stokićeve ilustracije, duhovite, lucidne, dosledno posvećene minucioznom prenošenju autorkine zamisli, ali istovremeno i tako kreativno "pršteće" da Stokić zapravo postaje ravnopravni koautor, ponekad i "popravljač": čak i kad Dinja podbaci – a i to se dešava – briljantna ilustracija će "ispeglati" nedopečenost ideje i teksta...

Kada se prva Dinjina knjiga pojavila, izvesni T. P. je u magazinu Elle napisao, između ostalog, i ovo: "Šta, dakle, radi Dinja? Ono što je piscu, naročito dramskom, kao i režiseru, dramaturgu i glumcu najprimerenije: posmatra ljude, karaktere, tipove, situacije; opservira društvo, ono ’večito ljudsko‘ (naročito večito žensko) u njemu, ali i ono što donose nove društvene i tehnološke okolnosti, ono globalno, ali i ono lokalno, srpsko, čak beogradsko (ne u onom napornom, opravdano zloglasnom "dorćolocentričnom" smislu). Potom ono što vidi sintetizuje i komprimuje u radove često ne duže od nekoliko desetina sekundi ili minut-dva, a u kojima prepoznajemo tipove i karaktere iz sopstvenog okruženja – ili, uostalom, fragmente sebe samih – izdefinisane i svedene na suštinu, a obrađene kroz perfektne monološke minijature."

Godinu dana kasnije, teško je nešto dodati rečima uglednog, godinu dana mlađeg kolege, osim radosne vesti da se nedavno pojavila, kod istog izdavača, nova Dinjina kolekcija Pokondirena dinja, dakako opet u duetu s Dušanom Stokićem.

Dramatičnijeg "poetičkog" pomaka u odnosu na prvu knjigu nema – što nije zamerka, jer je prvobitni model još nudio i te kako dovoljno pogodnog materijala za nova istraživanja – ali ima izvesnog (re)fokusiranja: ako je prva knjiga tematski izrazito raznolika (ljubavni i paraljubavni jadi i sav teatar – okrutnosti, smeha, glumatanja, ucenjivanja, autentičnog jada samoće i neautentične sreće "harmoničnog" zajedništva Uspešnih itd. itd, – koji ih okružuje, zavodljivost, ali i inherentna tupoumnost narcisističkog samoemitovanja kroz tzv. društvene mreže, predrasude izolovanog i patrijarhalnog društva, ali i snobizam i skorojevićevstvo njegovih tobožnjih ili barem površnih protivnika, patologija radnih odnosa u amalgamu nasleđa onog najgoreg iz socijalizma i džikljanja onog najgoreg u kapitalizmu, malograđanština svih vrsta i kroz sva moguća ospoljenja (od kojih je jedno, ali vredno, i ono "antimalograđansko" etc.) onda je druga mnogo oštrije i doslednije fokusirana pre svega na žensko-muške odnose (što uključuje i prateću pojavu ženskog odmeravanja, takmičenja, ponekad čak i solidarnosti), te na žensku stranu sveta uopšte: Pokondirena Dinja je prava mala antropološka studija (pre svega) mladih žena danas i ovde, duhovita, visprena, jetka do ubojitosti, a opet i (auto)ironična, nepropovedajuća, nekad rezignirana, upravo melanholična. Kao celina i celost: jaka knjiga o "slabim" (nesigurnim, lažljivim, deluzivnim, infantilnim, sebičnim) karakterima; slabim ne zato što su ženski, nego zato što su ljudski.

Pokondirena Dinja je, dakako, feministička u svakom iole bitnom aspektu i smislu – danas se, nemojmo se lagati, ne može ne biti feminist(kinj)a u suštinskom, mada se i te kako može, a ponekad i mora biti protiv napornih parafeminističkih nuspojava raznih vrsta, od diskursa "političke korektnosti" preko svojevrsne nametljive (a opet – nemoguće, na propast osuđene) deseksualizacije međuljudskih odnosa i želja izvan famozne "spavaće sobe" iliti (van)bračne ložnice itd. – a opet je beskrajno daleko od svake ideološke kodifikovanosti. Ovo dolazi naprosto otuda što je Sandra Silađev, da prostite, umetnica, a ne aktivistkinja ovoga ili onoga: njeno je poslanje da opservira, interpretira i na sastavne delove razlaže ljudsko ponašanje, njegove (od sebe i drugih) neretko skrivane uzroke, izvore i mehanizme, i da iz lociranih i uhićenih odlomaka slobodnoplutajućeg javnog diskursa izvlači na sunce moguće, ako ne i neizbežne konsekvence.

Dušan Stokić Dinjinu reč & misao besprekorno prati i nadograđuje, a ovo potonje naprosto znači da ilustrator sebi pušta na volju i neretko Dinjine "didaskalije" ne samo da otelotvoruje doslovno – što već izaziva dodatni humorni efekat, naime, ta ozarujuće direktna transformacija verbalnog u vizuelno – nego ih i "nadopunjava" sjajnim detaljima koji u (mnogobrojnim) uspelijim slučajevima dodiruju zaumnost harmsovske dosetke, prevedene u medij crteža. A Stokić pomno vodi računa o ama baš svakom detalju, i pogrešićete silno ako se ne zagledate pomno u svaki od njegovih crteža: letimičan pogled otkriće vam samo "prvi sloj", a ono najbolje je vrlo često zakopano malo dublje.

Kuda će Dinja dalje od ove tačke? Ko zna, ali ne sumnjam da će biti uzbudljivo. Kuda god da krene neće pogrešiti, pod razumnim uslovom da se i ubuduće pridržava onoga što joj je do sada umetnički instinkt tvrdo nalagao: njeno je da posmatra, a ne da presuđuje. Dobro, naravno da u načinu posmatranja uvek ima i izvesne "presude", ali nije to najbitnije: kao i uvek u umetnosti, najvažniji je način, a Sandrin je najzdraviji mogući: otvorenost, pamet, dar, oko, glas. Kristalna bistroća uvida koja može da zazvuči brutalno, a zapravo je nežna i empatična prema svakoj slabosti, jer svaku od njih prepoznaje prvo u sebi, kao i ovaj koji je gleda i čita.

]]>
Thu, 11 Jan 2018 14:11:20 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404092/ponovo-dobar-urod-dinje.html
Knjiga pape Franje "Oče naš" objavljena na srpskom jeziku http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403837/knjiga-pape-franje-oce-nas-objavljena-na-srpskom-jeziku.html Izdavačka kuća "Novoli" iz Beograda objavila je najnoviju knjigu pape Franje "Oče naš" u prevodu Igora Radojčića. ]]> Foto:B92.net

U knjizi papa Franja jednostavnim i svima razumljivim jezikom objašnjava molitvu "Oče naš", u formi odgovora na pitanja sveštenika Marka Poca, bogoslova i zatvorskog paroha.

"Tumačeći pažljivo, red po red, molitvu 'Oče naš', papa Franja povezuje pojedine delove molitve sa stvarnim životom i iznosi epizode iz svog života koje je doživeo kao sveštenik i kardinal u Buenos Ajresu, ali i nemire i nade žena i muškaraca u današnjem svetu", navodi se na sajtu novoli.rs.

Knjiga je objavljena u Srbiji mesec dana po objavljivanju originalne verzije, i pre nego što će izaći na engleskom, nemačkom i španskom jeziku.

]]>
Thu, 4 Jan 2018 14:00:14 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403837/knjiga-pape-franje-oce-nas-objavljena-na-srpskom-jeziku.html
Božićni sajam knjiga od 4. do 18. januara u Domu omladine http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403790/bozicni-sajam-knjiga-od-4-do-18-januara-u-domu-omladine.html U Domu omladine Beograda u četvrtak, 4. januara biće otvoren Božićni sajam knjiga koji će trajati dve nedelje, do 18. januara. ]]> foto:b92.net

Kako je najavljeno, na sajmu učestvuju svi eminentni izdavači iz Beograda. Božićni sajam knjiga je tradicionalna manifestacija koja se održava 19 godina zaredom.

Svake godine sajam u proseku poseti tri do četiri hiljade ljubitelja knjiga svih uzrasta. Božićni sajam knjiga biće otvoren u četvrtak u podne.

]]>
Wed, 3 Jan 2018 13:41:49 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403790/bozicni-sajam-knjiga-od-4-do-18-januara-u-domu-omladine.html
NOVI ROMAN NA KNJIŽEVNOM NEBU! Upoznajte Ljiljanu Šarac i njen "Zid tajni" (FOTO) http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403246/novi-roman-na-knjizevnom-nebu-upoznajte-ljiljanu-sarac-i-njen-zid-tajni-foto.html Književnici Ljiljani Šarac ovo je treći roman u izdanju "Evro Book" ]]> ​Pažnju čitalačke javnosti privukla je prethodnim romanima "Opet sam te sanjao" i "Gde smo to pogrešili".

Ljiljana je odvojila vremena za portal PressOnline i pružila priliku publici da je kroz intervju bliže upoznaju.

1. Kako ste spoznali svet književnosti i kada se rodila ljubav prema pisanju?

Dugo sam bila opčinjena brojevima, zadacima i dodatnom iz matematike na koju su išli najlepši dečaci iz moje osnovne škole. Na to interesovanje uticalo je više faktora: lakoća s kojom sam rešavala one zadatke ,,sa zvezdicom’’, izazov da se takmičim sa najboljima,
okupljanje kod nekog iz društva i vežbanje zadataka po čitav dan uz ploče Bjelog dugmeta i Bajage i instruktora.

Čitanje je bilo deo obaveza koje mi nisu bile najmilije, ali koje sam, kao savestan đak, odrađivala preko leta. Oni koji su rođeni u prošlom veku dobro se sećaju da smo tada imali po dvanaest-trinaest lektira po razredu. A onda se, na zimskom raspustu petog razreda, na
mom stolu kao slučajno pojavila jedna debela knjiga, u bordo povezu i sa zlatnim slovima utisnutim naslovom ,,Grof Monte Kristo’’. Bilo je dovoljno samo da zavirim u nju, pa da mi zauvek promeni život! Mislim da je na to moj dobri, mudri otac i računao. Suptilno,
nenametljivo, uveo me je u svet čuda, u kom sam ostala zarobljena, ali i zaštićena do dana današnjeg.

Sličnu magijsku moć na mene ima i pisanje. Ono me ponese na talasu priče gdegod da pomislim, i skloni me od briga, nervoze, i muka svake vrste. Kada se sa tog puta vratim, više nisam ona ista koja je na njega pošla. Imam mnogo više strpljenja i razumevanja za sve što
me čeka u stvarnom svetu.

Mogućnost takvog bekstva otkrila sam odavno, kada sam se oslobađala napetosti tako što sam pisala pesme, ali izgleda da se u poslednje vreme mnogo toga nakupilo, te sam posegnula za romanesknom formom.

Displaying a384.jpg

2. Koliko je teško u Srbiji izboriti se za svoje mesto pod zvezdama?

Zvuči pomalo apsurdno ovo što ću reći, ali ispada da je pisanje romana najlakši deo posla! Sve ostalo spada u domen naučne-fantastike: pronalaženje izdavača koji je voljan da vam primi rukopis, dobijanje odgovora bilo koje vrste da je odbijen ili prihvaćen,
pozicioniranje na tržištu jer ste nevidljivi dok ste nepoznati, a ne možete da postanete poznati ukoliko nemate prilike da prozborite koju reč o svom radu i knjizi koju ste objavili… Sve je jedan začarani krug od koga vam se zavrti u glavi!

Pa, opet, vera da radite nešto što može da izađe iz okvira kućne radionice i porodičnog kružoka, i da zaintrigira i čitaoce koji vas ne znaju, ali koje zanima tema koju ste obradili, mi je pomogla da istrajem i pokucam na mnoga vrata. A ko kuca – otovriće mu se bar
neka!...

Moji snovi su postali stvarnost kada su mi odgovorili iz Izdavačke kuće Evro Giunti (sadašnji Evro Book) da će štampati moj roman prvenac ,,Opet sam te sanjao’’. Naivno sam poverovala da je to – to. Eto mene među piscima. Svi će da čuju, svi će da
znaju. Nekome će knjiga da se dopadne, nekome ne, biće to stvar afiniteta i ličnog izbora, ali mi se činilo da sam ja svoj deo posla obavila! Kakva zabluda! Prava borba, trud, pregalaštvo, snalaženje, domišljanje, ozbiljan rad, stalno učenje marketinških i PR
caka traju od tada pa do sada, i trajaće dok pišem i objavljujem!

Moja sreća je da sam istrajna i uporna (valjda me spasava onaj jarac iz podznaka!), i da su se knjige dopale čitaocima, pa uporno grabim napred. Rad i kvalitet, ljubav i rešenost da se uspe u onome što se započelo, pomažu da se načine ozbiljni pomaci (ma koliko se meni činili mali). Sva tri moja romana: ,,Opet sam te sanjao’’, ,,Gde sam to pogrešila?’’ i ,,Zid tajni’’ doživeli su drugo izdanje, a to mi govori da činim pravu stvar na pravi način.

Displaying a333.jpg

3. Koliko odricanja je potrebno da bi se stvorilo jedno delo?

Za mene pisanje nije odricanje, već resetovanje, oslobađenje od dnevnih doza nezadovoljstava i raznih frustracija.
Sve drugo se mora, pisanje je privilegija. Na moju baku je slično dejstvo imalo predenje vune. Ona je sa velikim entuzijazmom i zadovoljstvom uzimala vreteno, jer je to bilo vreme kada će da sedene i da se odmori. Rad na rukopisu angažuje svaki minut mog slobodnog vremena. Dok kuvam, perem, peglam, ja smišljam zaplete i razrađujem narativnu nit.

Dok se vozim autobusom, posmatram kuće, pamtim fizionomije, kradem tuđe osmehe i pohranjujem ih u svoju memoriju, jer će mi možda zatrebati. Što su opisi verniji, iskreniji i bliži istini, to im čitaoci više ,,veruju’’. A onda, kad ugrabim mrvičak vremena, ja sednem i
otisnem se u pustolovinu u kojoj istinski uživam.

Za mene je pisanje kao spuštanje niz jedan jako dug tobogan. Uz stepenice se penjem sporo, ne žureći, dajući priči vremena da sazri, a sebi priliku da sve dobro osmislim i istražim. Međutim, kada se otisnem, tada sam kao u nekom bunilu. Sa mislima o onome što radim ja uveče ležem, a izjutra se budim. Umem čak ponekad i da sanjam poneku scenu poneki lik. U meni tada sve ključa i vri, kao u ekspres-loncu.

Kako se gvožđe kuje dok je vruće, imam pravilo koga se držim, da pišem svakodnevno, pa makar to bilo nekoliko rečenica ili stranica, da ne bih dozvolila da se sve ,,ohladi’’.

4. Možete li da nam opišete koliko dugo ste radili na poslednjem romanu i kako ste
zadovoljni kako je to na kraju ispalo?

Poslednji roman ,,Zid tajni’’ plod je jednogodišnjeg istraživanja i traganja za oskudnim podacima o Jeleni Karađorđević, ćerki kralja Petra Karađorđevića i Zorke, iz čvene crnogorske loze Petrovića. U centru svih istorijskih knjiga su po pravilu bili njen otac i braća Aleksandar i Đorđe, a ona se nalazila na njihovim marginama. Posegnula sam za ruskom literaturom kako bih upotpunila sliku o toj čudesnoj ženi koja me je potpuo očarala.

Priča je širila svoj opseg, pa sam zajedno sa svojom junakinjom upoznavala sve velike evropske dvorove. Otisnula sam se u mašti na put od Cetinja, Ženeve, Sankt Peterburga, Rima, Beograda do Pariza, otkrivajći priču o jednoj blagorodnoj prirodi koja je tako
opčinila Romanove, udavši se za Ivana Konstantinoviča Romanova, da su je s ljubavlju zvali Čarobnica.

Iako je sreću našla u dalekom Sankt Peterburgu, Jelena nije zaboravila svoj narod i nesebično mu je pomagala u vreme balkanskih i Prvog svetskog rata, otvorivši bolnicu u Vranju i opremivši je sanitetskim materijalom. Povela je milosrdne sestre i lekare, i sa
njima rame uz rame lečila srpske ranjenike jer je studirala neko vreme medicinu. Ona je bila živi, lepi, dokaz o bratskoj vezi i ljubavi između Srba i Rusa.

Kada su joj revolucionari uhapsili muža sa ostalim članovima carske porodice, ona je sa njim krenula u dobrovoljno izgnanstvo! Verna, strastvena, odana, izrastala je srpska heroina pred mojim očima, pokazujući kako je njena priča predugo čekala da bude ispričana, ali će u mom trećem romanu moći da se zaviri iza zida kako bi se otkrile mnoge tajne.

Displaying a332.jpg

5. Na nedavnom Sajmu knjiga imali ste promociju, kako ste zadovoljni?

Za nekog ko je završio književnost, Sajam knjiga je za mene praznik, nešto čemu se radujem i što iščekujem čitave godine! Otkako pišem, odbrojavanje je još srčanije! Evro Book priredi jednog sajamskog dana potpisivanje mojih knjiga.

Moćan je osećaj kada dočekujete nepoznate ljude, koji već jesu, ili će postati vaši čitaoci, sa raskošnim šarenilom, iza sebe, izuzetno bogate godišnje produkcije svoje izdavačke kuće!

Iako još nisam izašla iz anonimnosti, iako malo ljudi zna ko sam ja i šta radim, pod onim svetlima kupole doživljavam zvezdane trenutke čiste radosti! Sav rad, trud, napor, te večeri dobiju svoj smisao, kada sebi kažem: Vredelo je!

Susret sa čitaocima je predivno iskustvo! Razmena mišljenja i utisaka je od velike koristi. Uvek me odvedu korak dalje jer deluju podsticajno, motivišući me na dalji rad. Jedna nepoznata divna žena je prišla, držeći u rukama knjige za potpis i rekla čarobne reči: - Pišite! Samo pišite!

Posle svakog beogradskog sajma popnem se jedan stepenik više, jer zahvaljujući njemu moji romani stižu u nove ruke, a glas se čuje dalje nego što je dopirao do tada.

6. Da li imate neku poruku za čitalačku publiku u Srbiji?

Od sebe se ne može pobeći, te ću i ja na kraju nastupiti profesorski, parafrazirajući reči koje su mene motivisale: Čitajte! Samo čitajte!
Mnogi sa oprezom i zazorom pristupaju domaćim piscima, a ja im kažem da treba da nam pruže šansu! Verujem da domaće knjige, kao i domaće jabuke, imaju miris naše duše!

]]>
Fri, 15 Dec 2017 16:38:10 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403246/novi-roman-na-knjizevnom-nebu-upoznajte-ljiljanu-sarac-i-njen-zid-tajni-foto.html
Neprikoslovena književnica Violeta Božović: Poezija je kazna, dar i privilegija! Prijatelji su moja skrivena snaga http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403197/neprikoslovena-knjizevnica-violeta-bozovic-poezija-je-kazna-dar-i-privilegija-prijatelji-su-moja-skrivena-snaga.html U kući Đure Jakšića 5. decembra je održano književno veče pod nazivom "Ljubav je velika tajna", a predstavljen je portret neprikoslovene književnice Violete Božović ]]>
Pesnikinja Violeta Božović čitala je poeziju i sa dušom predstavila svoje stihove, a publika je s oduševljenjem pozdravila maestralnu autorku gromoglasnim aplauzom. 

Violeta je za portal PressOnline iznela utiske o ovoj čarobnoj noći.

Ona je istakla da pitanje u vezi sa zadovoljstvom o večeri ne treba da bude upućeno njoj.

- To pitanje ne treba da bude upućeno meni, jer mera zadovoljstva promocije poezije ljubavi je publika koja je najbolji kriterijum uspešnosti večeri - rekla je Viloete i dodala.

- Publika je ujedno i ogledalo harizme samog autora. Iz tog razloga u knjigu utisaka su se upisali neki od prisutnih.

Ova izvanredna pesnikinja ističe da je poezija istovremeno kazna, dar i privilegija.

Фотографија корисника Violeta Bozovic

- Uvek sam govorila da je poezija kazna dar i privilegija. Tome svedoči istina da je samo Tvorcu i pesnicima dato stvaranje novog sveta u već postojećem. Setimo se, Miljković je apostol stiha, mučenik, koji je život zavestao vremenu i ljudima, davši ga za poeziju. Ona mu se odužila darujući mu besmrtnost. Za pisca pisati znači disati. Celi život pisac u stvari piše jednu knjigu a svaki nasov u njoj je samo jedna od tema koja je dominantna u tom trenutku.

Ona je dodala da se svaka uspešna zemlja ili grad prepoznaje upravo po ulaganju u kulturu.

Фотографија корисника Violeta Bozovic

- Svaka uspešna zemlja ili grad prepoznaje se po ulaganjima u kulturu. Otkad znam za sebe pišem i zaustavljajući vreme olovkom činim večnim one koje sam volela. Kako rekoh na promociji rođena kad objavih prvu knjigu svedočim da sam nastala iz reči na koju me zakucalo vreme da ispisujem ljubav kao vlastiti Krst. Jer ljubav je jedini Krst na koji se ide pevajući. Taj krst radosno nosim skupa sa svojih devet objavljenih knjiga i kako se čini teret je lagan jer ga nosi Ljubav prema životu i ljudima - rekla je maestralna Violeta Božović.

Podršku ima sa svih strana, a najevća joj je podrška, kako sama ističe, publika i ljudi koji su uvek prisutni na njenim promocijama i književnim večerima.

Фотографија корисника Violeta Bozovic

- Ljudi koji su bili prisutni na prpmociji poezije ljubavi su na najlepši način mi odgovorili emocijom i radošću koja je lebdela u atmosferi od samog početka do kraja večeri. U vremenu kad je ljubav redak dijamant,probuditi tu svetlost u ljudima uplašenim životom  a koji imaju strah od vezivanja je velika privilegija.

Ona je veče posvetila svim prijateljima.

- Ovo veče sam posvetila svojim prijateljima koji su u mom prolasku kroz vreme emotivno i duhovno učestvovali u trenucima nastajanja nekih od mojih knjiga. Bili su moja skrivena snaga koja me činila sretnom i ispunjenom da stvaram jer me obavezivala i tolika vera u ovaj put koji sam izabrala. U obeljudjenom vremenu obezvjerene vjere verovati u vrednosti i imati svoj put  je kako rekoh Dar kazna i privilegija. Ako su sinoć oni koji su prisustvovali izašli drugačiji i ispunjeniji moj cilj je postignut. Sve ružno što nam se dešava moramo lečiti lepotom i stvaranjem. U to ime radost stvaranja vas pratila - zaključila je Violeta.





]]>
Tue, 12 Dec 2017 16:27:10 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403197/neprikoslovena-knjizevnica-violeta-bozovic-poezija-je-kazna-dar-i-privilegija-prijatelji-su-moja-skrivena-snaga.html
Vladika Grigorije dobitnik nagrada "Kočićevo pero" i "Kočićeva knjiga" http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403178/vladika-grigorije-dobitnik-nagrada-kocicevo-pero-i-kociceva-knjiga.html Vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije dobitnik je nagrade "Kočićevo pero" za zimu i godišnje nagrade "Kočićeva knjiga" za 2017. godinu, saopštila je Zadužbina Petra Kočića. ]]> Foto:B92.net

Žiri u sastavu Nikola Vukolić (predsednik), Miljenko Jergović i Mladen Vesković, odlučio je da prestižnu nagradu "Kočićevo pero" (dodeljuje se četiri puta godišnje) dodeli vladiki Grigoriju za zbirku priča "Preko praga", dok je istom piscu pripala i nagrada "Kočićeva knjiga" koju Zadužbina dodeljuje za celokupno književno stvaralaštvo.

"Zbirka 'Preko praga', napisana lepim kočićevskim jezikom, jeste ispovest duše autorove koja je i duša jednog pokoljenja suočena s velikim iskušenjima krajem prošlog veka: samim tim i istorija nacionalna i evropska viđena iznutra, kroz ljudske i porodične sudbine", naveo je u obrazloženju predsednik žirija književnik Nikola Vukolić.

Kad je reč o autorovom celokupnom književnom delu, Vukolić je naglasio da "danas vladika Grigorije predstavlja jedno od značajnih imena našeg književnog prostora, čije je književno stvaralaštvo jedan veliki duhovni svetionik mudrosti u najboljoj tradiciji pripovedača kao što su Petar Kočić, Ivo Andrić, Meša Selimović i drugi".

Nagrade "Kočićevo pero" i "Kočićeva knjiga" biće svečano uručene laureatu 22. decembra u 12 časova u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu.

]]>
Mon, 11 Dec 2017 13:25:23 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403178/vladika-grigorije-dobitnik-nagrada-kocicevo-pero-i-kociceva-knjiga.html
Preporuka za čitanje: Aleksandar Đuričić - "Čuvarkuće: udovice pisaca“ http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403156/preporuka-za-citanje-aleksandar-djuricic---cuvarkuce-udovice-pisaca.html One su čuvarkuće, kućepaziteljke ovekovečene žudnje, ogledala besmrtnika, svetlucavi odrazi divova, Muze iz senke, Euridike Orfejima. Bez njih, naših velikana, svi patimo, one tuguju najviše. ]]> Foto:B92.net

Crnina je njihova sudbina i uniforma – ali one nisu vojska spasa. Udovice pisaca, vezuju nas svojim životima za besmrtna dela svojih muževa, produžavajući kult sećanja na njih. Ova magijska vrsta idolopoklonstva, razotkrivanje intime književnih genija, hranom bogova okrepljuje dušu. Oni, kao i svetitelji crkve, postaju još veći, nakon svoje fizičke smrti.

Ljiljana Pekić, nastavila je da živi nakon smrti svog Bore alijas Duška, kako su ga zvali članovi porodice i svi intimni prijatelji, brinući se o njegovoj zaostavštini, audio zapisima, reizdanjima njegovih knjiga. Ljubav bračnog para Pekić potrajala je 34 godine, a već je 25 godina prošlo od njegove smrti. Interesantno je da Ljiljana Pekić danas, šest decenija nakon što je prvi put ušla u njegovu orbitu, stanuje u ulici Borislava Pekića, na Vračaru.

Za Miku Oklopdžića i njegovu suprugu Branu sve je počelo u Beogradu, u kultnoj kafani „Resava“, uz jecanje ciganske violine. Poznanstvo dugo 38 godina i zajedništvo dve godine kraće, prekinuto je Mikinom smrću 2007. Kao i Pekići, i Oklopi su morali u stranstvovanje, prvi u London, drugi u Kaliforniju. Obe dame su izdržavale porodicu u belom svetu, baveći se istim poslom, dok su njihovi muževi pisali „za fioku“.

Između profesora Milorada Pavića i njegove studentkinje Jasmine nije planula samo ljubav, erotska i renesansna, već i uzajamno strahopoštovanje. Da u ljubavi nema pravila, govori i razlika u godinama između njih, koja za prstohvat premašuje tri decenije. Danas, Jasmina je živi eksponat u legatu Milorada Pavića, otvorenom u saloncu na Dorćolu, u kojem su živeli, spava sa dve burme i čeka da joj njen dragi dođe u san, prostor u kojem se može voditi ljubav između ljubavnika koji pripadaju različitim svetovima.

Antonije Isaković i Leposava Milin bili su ljubavni partneri i profesionalni rivali. Njihovu ljubav kalile su prepreke, osude, zavist, kao usijano gvožđe pod kovačkim mehom.

Zbog Ljiljane, lepe stjuardese na interkontinentalnim letovima, Moma je bio jedini Kapor koji se razveo, „ostali Kapori su ubijali svoje žene na spavanju“ kozerski je dodavao veliki pisac.

Moma, čija je mama zaklonila njegovo telo prilikom bombardovanja 1941, i poginula, i Oskar, čiji je brat Mirko, ubijen umesto njega u Jasenovcu, napisao je pesmu „Trema smrti“ kojom rekonstruiše krvlju svoje poezije, smrt za koju je sebe smatrao odgovornim.

Stan koji je Oskar Davičo imao u Rovinju, kupio je lako, bez velikog šparanja i finansijske gimnastike, samo od jedne književne nagrade (AVNOJ-eve). Danas se od NIN-ove nagrade može prisvojiti cirka pet do deset kvadratnih metara stana, toliko su književne nagrade obezvređene, a teško da će je neko drugi poput Oskara tri puta dobiti, pa da napabirči hipotetičkih 15 do 30 kvadrata životnog prostora. Ostali će preživljavati u oskudici.

Ljubav između Oskara i Branke, zemaljske stjuardese, krunisana je Oskarovim kasnim očinstvom, u 68. godini života.

Mirko Kovač, Petru Krdu, Libero Markoni, Đorđe Lebović, Antonije Isaković, Momo Kapor, Mika Oklop, Milorad Pavić, Borislav Pekić, otkrivaju nam svoje neodoljive, intimne tajne putem promuklih i zavodljivih šaptačica, oličenim u njihovim životnim saputnicama, koje su njih, književne gorostase, opčinile, a koje odolevaju s ove strane života, boreći se sa melanholijom i usamljenošću, legatima, zaostavštinom, reizdanjima i prevodima svojih muževa, ponekad i sa brojnim avetima i vetrenjačama.

Borislav Pekić 3.500 stranica „Zlatnog runa“ prekucavao je na pisaćoj mašini sedam puta. Davičo je neprekidno dopisivao svoju prozu i poeziju. Pisao je latinicom, rasporedivši materijal čak na tri radna stola, u sveskama, ceo dan, ustajući u zoru, ležući u postelju najkasnije u 22h. Vrata njegove radne sobe držao je otvorena. Za Mirka Kovača „tamo gdje je kompjuter, tamo je dom“. Da li je za pisca važnija gumica ili olovka, saznaćete kroz Kovačevu i Pekićevu vizuru.

Da li su spavali na slanim ili slatkim jastucima, bili krotki ili prgavi, kratkog fitilja ili dugotrpeljivi, nežni ili divlji, ljuti ili gorki, da li su bili sačinjeni od leda ili vatre, bunta ili proroštva – raspredaće vam naširoko ovo štivo. Saznaćete u koliko su sati ustajali, na koji način pisali, kakve su im bile radne navike, odnosi sa drugim piscima, izdavačima, čitaocima, kakvi su bili kao ljudi, prijatelji, da li su se družili sa kolegama ili mimo literarnih svetova, da li su putovali ili stranstvovali, bili neprimetni ili bučni. Da li su bili apatridi, beskućnici, na marginama društva ili državni, popularni i nagrađivani pisci, koja politička uverenja su imali, da li su bili apolitični ili polemični, koga su voleli a koga mrzeli...

Kakvi su naši idoli bili? Odgonetaju nam njihove Muze koje su ih videle gole. Pijane, mamurne, bolesne, uplašene i besmrtne.

]]>
Fri, 8 Dec 2017 13:07:00 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403156/preporuka-za-citanje-aleksandar-djuricic---cuvarkuce-udovice-pisaca.html
Poezija i pozitivna energije obeležila je književno veče "Ljubav je velika tajna" koje je okupilo ljubitelje vrsne poete Violete Božović http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403061/poezija-i-pozitivna-energije-obelezila-je-knjizevno-vece-ljubav-je-velika-tajna-koje-je-okupilo-ljubitelje-vrsne-poete-violete-bozovic.html U kući Đure Jakšića sinoć je održano književno veče pod nazivom "Ljubav je velika tajna", a predstavljen je portret neprikoslovene književnice Violete Božović ]]> Pesnikinja Violeta Božović čitala je poeziju i sa dušom predstavila svoje stihove, a publika je s oduševljenjem pozdravila maestralnu autorku gromoglasnim aplauzom. Pesnikinju je na gitari pratio Milija Tanasković , dok je specijalni gost bio kantautor iz Jagodine Duško Dimitrijević.

Violeta je članica Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore i Novosadske Matice Srpske.

Aca i Vesna Jovanović

Na promociji ove izuzetne pesnikinje bile su mnoge poznate ličnosti: Aca i Vesna Jovanović, poznati estradni menadžer Raka Marić kao i Perica Stojanović, inače široj javnosti poznatiji kao nekadašnji bubnjar Vatrenog poljupca i grupe Ambasadori, kao i mnogih drugih grupa, a danas uspešan biznismen i Dragana Tripić glavna i odgovrna urednica portala PressOnline.

Perica Stojanović i Zdravko Čolić

Image result for raka MArić

estradni menadžer Raka Marić

Dobitnica je mnogih priznanja i pobednica je brojnih književnih festivala i maratona poezije.

 

Violeta Božović vrši funkciju predsednika Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore - Prijedor.

Фотографија корисника Violeta Bozovic

Inače, svi ljubitelji ove božanske poezije uživali su u svim pesmama insiprisane Violete Božović koja im je na sebi svojstven način priredila nezaboravno druženje i zasigurno dotakla srca svih onih koji još veruju u ljubav.

]]>
Thu, 7 Dec 2017 00:39:34 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/403061/poezija-i-pozitivna-energije-obelezila-je-knjizevno-vece-ljubav-je-velika-tajna-koje-je-okupilo-ljubitelje-vrsne-poete-violete-bozovic.html
SUTRA OBAVEZNO POSETITE! Skadarlija - Kuća Đure Jakšića, Književno veče "Ljubav je velika tajna" http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402162/sutra-obavezno-posetite-skadarlija---kuca-djure-jaksica-knjizevno-vece-ljubav-je-velika-tajna.html Preporuka za književno veče koje se organizuje u čast poezije ljubavi, a reč je o književnoj večeri Violete Božović. ]]> Kuća Djure Jakšića sutra od 19 časova organizuje književno veče pod nazivom "Ljubav je velika tajna", a predstavlja se portret književnice Violete Božović. Inače, ovu svečanost će uveličati Milija Tanasković Pesnik sa gitarom, a specijalni gost je kantautor iz Jagodine Duško Dimitrijević.

 

Uredništvo Horizonta poziva Vas, poštovani prijatelji, da svojim prisustvom uveličate ovo veče i uživate u vrhunskoj poeziji Violete Božović a njeno majstorstvo pisanja pročitajte u narednim pesmama koje smo priredili za Vas.

Violeta je članica Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore i Novosadske Matice Srpske.

Objavila je sledeće knjige:

"Kandilo sećanja'' 2ooo

"Remenje monaških sandala'' 2oo2

"Kako se pravi nebo" 2oo4

Romani "Dnevnik Slađane Kobas" 2006

,,U vihoru ljubavi i smrti'' 2009

,,Sveštenik'' 2011 

Antologijski izbor najznačajnijih autora Potkozarja, Prijedor 2010

Knjigu poezije "Da sam te srela prije proleća" 2010

i "Ljubav je velika tajna'' 2013 

,,San u kamenitom vrtu'' 2016

Njena dela su prevođena na više jezika.

Pobednica je brojnih književnih festivala i maratona poezije.

Dobitnik ZLATNOG PESNIČKOG PRSTENA U SUBOTICI 2001. godine i MILjKOVIĆEVIH VEČERI POEZIJE. Dobitnik statue Branka Miljkovića, na Miljkovićevim danima u Nišu 2009. godine. 

2015. godine nastupa kao pobednik ,,ZLATNOG PERA'' najvećeg međunarodnog priznanja Udruženja srpskih književnika Slovenije. Violetina pesma ,,Nije lako voleti ljude'', po kriterijumima akademskog žirija Udruženja srpskih književnika Slovenije, proglašena je za pesmu godine.

Bavi se esejistikom i književnom kritikom.

Vrši funkciju predsednika Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore - Prijedor.

]]>
Mon, 4 Dec 2017 12:13:58 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402162/sutra-obavezno-posetite-skadarlija---kuca-djure-jaksica-knjizevno-vece-ljubav-je-velika-tajna.html
Kakvi su zapravo bili? Knjiga o slavnim piscima iz ugla njihovih udovica http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402408/kakvi-su-zapravo-bili-knjiga-o-slavnim-piscima-iz-ugla-njihovih-udovica.html Nedavno održani Sajam knjiga u Beogradu izazvao je brojne polemike pre svega, kako izdavači kažu, zbog nemarnog odnosa prema samim knjigama. Jedna knjiga, međutim, pobudila je veliku pažnju i izazvala nepodeljeno interesovanje kako ozbiljnih čitalaca, tako i ljubitelja takozvane lake literature. ]]> Foto:B92.net

Knjiga „Čuvarkuće“, Aleksandra Đuričića, nastala je kao plod razgovora koje je autor vodio sa udovicama deset čuvenih pisaca, kako kaže, velikana jugoslovenske književnosti. Radi se o suprugama Borislava Pekića, Milana Oklopdžića, Milorada Pavića, Antonija Isakovića, Mome Kapora, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića, Slobodana Markovića alijas Libera Markonija, Petre Krdua i Mirka Kovača. Zanimljiv izbor pisaca, sličnih po vremenu u kom su radili i nespornom kvalitetu, a potpuno različitih po stavovima, načinu života, političkim uverenjima. Knjiga obiluje informacijama kako od supruga, tako i od prijatelja i savremenika pisaca i detalja koji su i zanimljivi i dragoceni za shvatanje vremena i prostora u kom su pisci živeli.

Aleksandar Đurićić o knjizi „Čuvarkuće“ za WDR kaže: “Po meni to je prvenstveno knjiga o ljubavi i knjiga o samoći. Knjiga o ljubavi iz vremena dok su te žene živele sa svojim muževima i knjiga o samoći kada većina njih nije znala kako da nastavi da živi bez velikana. Mislim da je naslov sto odsto tačan jer su to žene koje su čuvale kuće pisaca za vreme dok su oni bili živi. Ono što je fascinantno je da te kuće i dalje postoje i da one na isti način, možda i sa povećanom dozom pažnje, njih čuvaju od kada njihovih supruga, velikana jugoslovenske književnosti više nema”.

I lepo i strašno

Udovice pisaca Aleksandru Đuričiću sa puno poverenja govore o životu sa muževima, uspesima, strahovima i onom najtežem, kako su preživele njihove odlaske. Iz svedočenja Slobodane Matić Kovač saznaje se iz prve ruke koliko je dramatično i na svaki način teško bilo definitivno preseljenje njenog supruga Mirka Kovača iz Srbije za Rovinj. Udovica Borislava Pekića, Ljiljana kaže: „Prve godine bez njega bilo je strašno. Nisam bila u stanju da izađem iz kuće. Šta ću među ljudima kad stalno plačem?“. Prepričavajući susrete sa udovicama Aleksandar Đuričić ističe: “Bilo je dosta suza, a bilo je i smeha. Tim ženama je prvi put neko pokucao na vrata i pitao ih da pričaju o svojim muževima i njihovim delima. Sećam sa da mi je jedna od njih, Zlata Lebović, ispraćajući me iz stana rekla ‘A šta ja da radim sad kad Vi odete?‘. Prosto, raskopale su se i proključale emocije, a onda sam se ja trudio da ih pametno spakujem”.

Opsednutost piscima

Jedna od, nazovimo ih „čuvarkuća“, supruga Milorada Pavića, Jasmina Mihajlović, od piščeve smrti izdala je sto petnaest njegovih knjiga i dogovorima oko prevoda Pavića na albanski, vijetnamski i uskoro tamilski obezbedila da se legendarni pisac čita na preko četrdeset jezika. O iskustvu čitanja „Čuvarkuća“, za WDR kaže: “Knjiga Čuvarkuće je za mene bila potpuno iznenađenje zato što sam prvi put videla kolika je, kao i kod mene, opsednutost drugih žena pisaca bila tim ljudima. To je jedan isti osećaj. To je priča o opsednutosti nas njihovih žena baš time što su bili pisci. Što su bili različiti. Zato i danas sve to čuvamo, zato što je to nešto dragoceno, nešto drugačije…”

]]>
Mon, 20 Nov 2017 12:32:37 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402408/kakvi-su-zapravo-bili-knjiga-o-slavnim-piscima-iz-ugla-njihovih-udovica.html
"Kad đavo drži sveću" - roman koji se ne ispušta iz ruku http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402095/kad-djavo-drzi-svecu---roman-koji-se-ne-ispusta-iz-ruku.html Uzbudljiv roman Karin Fosum "Kad đavo drži sveću" na potpuno nov način dotiče neke od najvažnijih tema savremenog društva. Troje najbržih čitalaca koji pošalju ime, prezime i broj telefona na lifestyle@b92.net osvojiće knjigu "Kad đavo drži sveću" u izdanju Samizdata B92. ]]>  

Foto:B92.net

Karin Fosum je dobro poznata iole pomnijim ovdašnjim poklonicima nordic noir talasa, ali svaki put mora biti što jasnije i što glasnije naglašeno da je reč o jednojh od možda rodonačelnica tog (pod)žanra i pravca. To potvrđuje i roman Kad đavo drži sveću (s norveškog oprevela Sofija Bilandžija, objavio Samizdat B92), u Norveškoj prvobitno izdat još 1998. godine; u ovom romanu Fosum mapira i trasira put budućeg crnila koje će svetu ponuditi Mankel, Lašon, Nesbe i brojni drugi, ali najsnažniji utisak pri čitanju ove vrsne višekrake misterije ipak ostavlja upravo već pominjana ambicioznost izrade, kakva se docnije retko sretala kod kolega Fosumove, a većih zvezda na knjiško-knjižarskom nebu sadašnjice. Nominalno gledano, Karin Fosum se i ovde kreće u okvirima žanra, ali u isti mah Kad đavo drži sveću, roman utemeljen u priči o spirali na prvi pogled sitnijih iskliznuća i potonjih velikih iskušenja, ovde pruža nedvosmisleno zanatski spretnu studiju karaktera i stanja stvari u tom skandinavskom pokušaju raja na zemlji, kao i i mogućnosti ambicioznijih zahvata uz dužno poštovanje prema uzusima žanra. U tom smislu, ovaj roman Karin Fosum na uzorku svih njenih dela dosad dostupnih u prevodima na srpski jezik, najsugestivnije ukazuje na njen pripovedački dar i apartnu poziciju unutar te pominjane struje, gde akutna svrsishodnost često ume da žrtvuje zanat, stil i finese zarad žanrovske učinkovitosti i ciljane pitkosti. Kad đavo drži sveću odvažno ibalansira na toj skliskoj razmeđi žanrovske i umetničke proze, dajući dovoljno povoda da bude smatrama uspelim izdankom i jedne i druge fele.

O knjizi:

U potrazi za uzbuđenjem, tinejdžeri Andreas i Zip ukradu torbicu iz bebinih kolica i pokrenu nesrećni niz događaja koji se završi smrću deteta. Nesvesni počinjenog zločina, Andreas i Zip prate staricu, slučajnu prolaznicu, do ulaznih vrata, i Andreas ulazi u njenu kuću s nožem. Zip čeka prijatelja, ali Andreas se ne pojavljuje. Inspektor Sejer i njegov saradnik ne mogu da povežu smrt deteta s prijavljenim nestankom lokalnog delinkventa. I dok u gradiću raste strah zbog misterioznih događaja, neverovatna istina skrivena je u podrumu staričine kuće…

Karin Fosum izbliza proučava tri smrti u ovom romanu u kome zlo dotiče i porodicu samoga inspektora Sejera... Dok Karin Fosum istražuje različite teme i živopisno ih oslikava, knjiga postaje moćna istraga o zlu i snazi koju ono poseduje, moći da menja živote ljudi. Uzbudljiva i kontemplativna, knjiga „Kad đavo drži sveću“ izuzetan je roman koji se na nov način dotiče nekih od najvažnijih tema savremenog društva. Ovo je knjiga o tome kako životi običnih ljudi izmaknu kontroli, kako dođe do tragedije – bilo to pukim slučajem ili zbog letargije i neaktivnosti društva i lošeg okruženja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O autorki:

Karin Fosum je proslavljena norveška autorka kriminalističkih romana, poznata kao „norveška kraljica krimića“. Njeni književni počeci vezani su za pisanje poezije, a svoju prvu zbirku pesama objavila je 1974, kada je imala 20 godina. Za nju je iste godine dobila nagradu „Tarjei Vesaas“ za debitante. Neko vreme je radila u bolnicama, lečilištima i centrima za odvikavanje od droge. Posle toga seli se u okolinu Osla i započinje vrlo uspešnu književnu karijeru, obeleženu serijalom knjiga o inspektoru Sejeru, koje su postale međunarodno uspešan bestseler preveden na preko 16 jezika. Za roman „Ne osvrći se” osvojila je nagrade „Stakleni ključ“ i „Riverton“. Za roman „Kad đavo drži sveću“ dobila je nagradu „Gumshoe“ za najbolji evropski kriminalistički roman 2006. godine. Do sada je ekranizovano šest romana o inspektoru Sejeru. Napisala je i dve zbirke kratkih priča. Živi u Oslu.

]]>
Mon, 13 Nov 2017 13:17:48 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402095/kad-djavo-drzi-svecu---roman-koji-se-ne-ispusta-iz-ruku.html
Nagrada "Živojin Pavlović" uručena Radomiru Smiljaniću http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402012/nagrada-zivojin-pavlovic-urucena-radomiru-smiljanicu.html U Književnom klubu "Đura Jakšić" u Jagodini, sinoć je, srpskom književniku, publicisti i prevodiocu Radomiru Smiljaniću, uručena književna nagrada "Živojin Pavlović", za 2016. godinu. ]]> Foto:B92.net

Nagradu je, u prisustvu brojnih pisaca Jagodine i Pomoravlja i porodice Smiljanića, Smiljaniću uručila predsednica kluba prof. Snežana Bihler, koja je i predsedvala žirijem za dodelu nagrade.

"Velika mi je čast što sam dobio ovu nagradu, nemam reči da se zahvalim mojim sugrađanima, stanovnicima grada u kome sam se rodio, pre 84 godine", rekao je Smiljanić.

Jagodina je specifično mesto sa specifičnim ljudima, ne samo što sam ja ovde ponikao već što znam lično mnoge ljude, a posebno me inspiriše i raduje vaša želja, da budete još jedan velegrad u Srbiji, dodao je on.

Smiljanić je najavio u okviru Akademije "Ivo Andrić" uvođenja nagrade i specijalnog priznanja za "istraživačku književnost". Smiljanić se posebno osvrnuo na saradnju sa Živojinom Pavlovićem, pre svega na delo i film "Budjenje pacova" i istakao da je "veoma važno da se na ovaj način nastavi negovanje uspomena na velikog Živojina Pavlovića".

Nagrada "Živojin Pavlović", ustanovljena je 2002. godine u znak sećanja na jednog od najistaknutijih srpskih romanisijera, pripovedača, esejiste i filmskog reditelja Živojina Pavlovića, a dodeljuje se za najbolju knjigu proze piscima iz Jagodine i Pomoravlja, ili onima koji su rođenjem vezani za ovaj grad.

Smiljanić je rodjen 1934. godine u Jagodini, spada medju najprevodjenije srpske pisce i svrstava se među 20 najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka, koji se ogledao u svim žanrovima književnosti, od pripovetke, satire do romana i od dramskih dela i pisanja scenarija za televiziju, film do poezije za decu i odrasle i satiričnih aforizama.

Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, odsek za nemački jezik i književnost. Žiri za dodelu nagrade u sastavu prof. Snežana Bihler, istoričar mr. Dejan Tanić i hroničar stare Jagodine istoričar Ninoslav Stanojlović, bio je jednoglasan, a o delima Smiljanića i istorijatu porodice Smiljanić, govorili su sinoć Tanić i Stanojlović.

Nagrada, se sastoji od unikatne povelje, rad Tonija S. Stojanovića i novčanog iznosa dar Skupštine grada. Smiljanić je nagradu dobio za "sveukupan književni i publicistički rad", stoji u obrazlozazenju žirija. Nagrada "Živojin Pavlović" ustanovljena je 2002. godine, u spomen na jednog od najistaknutijih srpskih romansijera, pripovedača, esejiste i filmskog reditelja druge polovine prošlog veka Živojina Pavlovića (1933. - 1998.) koji je mladost proveo u Jagodini.

Autor je dela: "Krivudava reka", "Dve večeri u jesen", "Cigansko groblje", "Ubijao sam bikove", "Kriške vremena" (zbirka pripovedaka), "Divlji vetar", "Ispljuvak pun krvi"... Većina Pavlovićevih filmova ima antologijski značaj u okviru srpske i svetske kinematografije: "Povratak", "Budjenje pacova", "Kad budem mrtav i beo", "Zaseda", "Zadah tela", "Do vidjenja u sledećem ratu"...

]]>
Fri, 10 Nov 2017 11:59:34 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402012/nagrada-zivojin-pavlovic-urucena-radomiru-smiljanicu.html
SAJAM KNJIGA I ONO ŠTO NE SMETE PROPUSTITI! Sjajni romani Ljiljane Šarac! http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401236/sajam-knjiga-i-ono-sto-ne-smete-propustiti-sjajni-romani-ljiljane-sarac.html Ovogodišnji sajam donosi mnoštvo zanimljivih naslova, a Ljiljanini romani se obavezno moraju naći na vašem "meniju". ]]> Foto: PressOnline


Mnoštvo pisaca i autora pojavilo se na ovogodišnjem Sajmu knjiga , koji se još naziva praznik knjige.

Sajam okuplja mnoštvo različitih žanrova, naslova i autora iz različitih krajeva sveta, a ono što istinski preporučujemo jesu romani Ljiljane Šarac.

Ko je zapravo ona?

Displaying DSC_2203.JPG

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću.

Godinama je radila u preduzeću "Lasta", a nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi ‚‚Stefan Dečanski" u Beogradu.

Godinama je pisala i objavljivala pesme, a dobitnik je i ‚‚Smederevskog Orfeja".

Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama ‚‚Lutka učaurene duše" 1997. godine.

Član je Književnog kluba Čukarica. 

Displaying DSC_2268~01.jpg

Iza sebe ima tri objavljena romana, ,,Opet sam te sanjao'' 2015, ,,Gde sam to pogrešila?'' 2016, i ,,Zid tajni''.
Sva tri pomenuta romana na ovogodišnjem Sajmu knjiga imaće drugo izdanje, što sama autorka smatra velikim uspehom. 

Mi vam prenosimo sažetak romana "Opet sam te sanjao":

- Lik nepoznate žene probija se kroz Damjanove snove udahnjujući nov smisao njegovom životu, obesmišljenom otkad je izgubio suprugu i dete. Kad napokon spozna da je tajanstvena žena koja ga opseda u snovima despotica Irina Branković, Damjan se malo- pomalo menja. Seli se u Smederevo, Jerininu negdašnju prestonicu, i spoznaje da samo on može doneti spokoj senima despotice, koja strahuje da će joj lovci na blago razvejatin kosti. Kad se uz Damjanovu pomoć Jerenina duša napoko smiri, i Damjan će pronaćimir blagosloven novom ljubavlju.

Omražena i nevoljena srpska despotica, kojoj se danas ni grob ne zna, Prokleta Jerina dobila je priliku u ovom romanu da progovori kao žena - ispovedajući se iskreno i snažno i pokazujući novo lice toliko različito od onog u srpskoj narodnoj tradiciji.

]]>
Wed, 25 Oct 2017 14:39:24 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401236/sajam-knjiga-i-ono-sto-ne-smete-propustiti-sjajni-romani-ljiljane-sarac.html
Ko je bila Dijana Budisavljević? http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401232/ko-je-bila-dijana-budisavljevic.html Knjiga "Dijanina lista", romansirana biografija Dijane Budisavljević, žene koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više hiljada srpske dece iz logora u NDH, iz pera austrijskog pisca Vilhelma Kuesa, jedno je on najznačajnijih izdanja na štandu Samizdata B92 na 62. Beogradskom sajmu knjiga. ]]> Foto:b92.net

Vredan predgovor ovom značajnom izdanju napisao je istoričar Milan Koljanin. Predgovor prenosimo u celini:

Knjiga austrijskog pisca i publiciste Vilhelma Kuesa pod naslovom Dijanina lista pojavljuje se pred srpskim čitaocima već nekoliko meseci posle njenog objavljivanja u Austriji kod ugledne izdavačke kuće Tirolija. Za to su postojali dobri razlozi, kako zbog teme kojoj je knjiga posvećena, tako i zbog načina na koji je ona predstavljena čitaocima.

Naša javnost je upoznata, ali ni približno u dovoljnoj meri, s jednom od najvećih humanitarnih akcija tokom Drugog svetskog rata ne samo na tlu podeljene i okupirane Jugoslavije nego i u Evropi pod okupacijom ili dominacijom nacističke Nemačke. Reč je o akciji spasavanja više hiljada srpske dece iz logora Nezavisne Države Hrvatske čiji spiritus movens je bila Dijana Budisavljević, rođena Obekser, poreklom iz Insbruka. Objavljivanje ove knjige na nemačkom jeziku pokazuje da za ovu temu postoji zanimanje i u austrijskoj javnosti. To je svakako rezultat interesovanja za istorijske teme koje su malo poznate ili su nepoznate, ali i zanimanja za takozvanu drugu stranu rata. Pažnja široke javnosti usmerena je i na humanu stranu tog strašnog rata, uz akcije spasavanja, čemu su svakako doprinela sredstva masovnih komunikacija, pre svega film. Zahvaljujući filmu o spasavanju velike grupe poljskih Jevreja koju je organizovao Oskar Šindler, o čemu je Stiven Spilberg 1993. snimio film, ova akcija je postala veoma poznata najširem krugu publike. Stoga ne čudi da je Vilhelm Kues svoju knjigu naslovio sa Dijanina lista jer to jasno asocira na temu knjige i njenu junakinju.

Pred srpskim čitaocem je knjiga kojoj nije lako odrediti žanr. Već posle nekoliko pročitanih strana moguće je uveriti se da je reč o vešto pisanom romanesknom štivu kompoziciono dobro uobličenom i strukturisanom, čime je sam sadržaj dobio na sugestivnosti. Istovremeno, odmah je jasno da je autor svoje izlaganje zasnovao na korišćenju izvora i istoriografskih dela koja u većoj ili manjoj meri dodiruju samu temu. Svoj metod on je objasnio na sledeći način: ustvrdivši da istorijski izvori nisu dovoljno pouzdani niti objavljeni na odgovarajući način, on je odlučio da je najbolja forma izlaganja romaneskna. Njegova ocena o izvorima u prvom redu se odnosila na dnevnik Dijane Budisavljević, koji je pisan u originalu na nemačkom jeziku. Sam dnevnik, koji je na hrvatski jezik prevela i priredila za štampu njena unuka Silvija Sabo, glavni je autorov izvor i čini okosnicu samog izlaganja. Na više mesta autor je citirao pojedine delove iz dnevnika, a sam dnevnik je izvanredan istorijski izvor koji pruža mnoštvo prvorazrednih podataka.

Jedno od pitanja koja se nameću čitaocu Kuesove knjige jeste: zašto akcija spasavanja dece iz ustaških logora, i pored njenog značaja, tako dugo nije imala odgovarajuću pažnju javnosti? Iako i sam autor daje odgovore na ovo pitanje, neke činjenice treba posebno naglasiti. U našoj javnosti i publicistici vezanoj za temu Drugog svetskog rata dugo je vladao takozvani herojski narativ, koji je imao i svoju političku funkcionalizaciju. Socijalistička Jugoslavija je svoj legitimitet zasnivala i na „tekovinama antifašističke borbe“, odnosno na uspešno izvedenoj socijalnoj revoluciji. Kada je reč o zločinima, za njih su okrivljivani ne samo okupatori, nego i njihovi domaći sledbenici. U tome je postojala određena simetrija zločina i zločinaca obično izražavana pandanom ustaša i četnika. U takav narativ nije bilo lako uklopiti ono što nije bilo vezano za borbu, oružani sukob, velike bitke i pobede. To je delom bilo odraz stanja u istoriografiji koja je tek od sedamdesetih godina prošlog veka počela da otvara nove teme i uvodi metodološke inovacije u izučavanje perioda Drugog svetskog rata. Na takvo stanje su uticali i nedostupnost istorijskih izvora, i određena ideološka ograničenja tako da je to svakako bila „istoriografija pod nadzorom“.

Akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora u svom punom obimu otpočela je posle operacije nemačkih i snaga NDH u Bosanskoj Krajini i na Kozari, juna i jula 1942. Tada je cela jedna velika oblast, naseljena gotovo isključivo Srbima, uništena. Posle užasnih pokolja tokom same operacije, desetine hiljada osoba svih uzrasta je deportovano u najveći koncentracioni logor i logor smrti ustaške države, Jasenovac. Veliki broj zatočenika je odmah ubijen, dok je jedan broj muškaraca i žena upućen u logore u Nemačkoj ili Norveškoj, direktno ili preko logora na Beogradskom sajmištu. Pre deportovanja od žena su oduzeta deca, čak iako se radilo o sasvim malim bebama. Tako se početkom leta 1942. u ustaškim logorima u Jasenovcu, Staroj Gradiški i okolini našlo više hiljada srpske dece odvojene od roditelja, među kojom je ubrzo nastao pomor od gladi i bolesti. Jedna velika grupa dece je usmrćena otrovnim gasom u logoru Stara Gradiška. Potpuno uništenje ovih malih zatočenika sprečila je akcija koju je vodila Dijana Budisavljević, tada već sa širokim krugom saradnika.

Iako je o akciji spasavanja relativno dosta pisano, ona je predstavljana javnosti na jedan specifičan način. Naglašavano je pre svega da se radi o deci, a često je samo iz konteksta moglo da se shvati da su to srpska deca i da je reč o zbivanjima koja su deo politike ustaške države da uništi srpski narod. Sistematsko istraživanje masovnog stradanja srpske dece nije obavljeno sve do devedesetih godina prošlog veka, kada je javnost u radovima Dragoja Lukića upoznata s pravim razmerama tragedije. Lukić je koristio i jedan novi, javnosti nepoznat, istorijski izvor, dnevnik Diane Budisavljević. Njeno ime je do tada u vezi sa akcijom spasavanja pominjano samo uzgred, ili nije ni pominjano.

Iako je od oktobra 1941. bila inicijator i organizator akcije spasavanja srpske dece iz logora, u koju su se kasnije uključile desetine drugih ljudi, Dijana Budisavljević se nije uklapala u zvaničan istoriografski narativ o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji. U njemu su uvek u prvom planu bili Komunistička partija Jugoslavije i njene organizacije, tako da je i akcija spasavanja dece iz logora predstavljana kao njihovo delo. U stvarnosti, akcija je bila plod lične inicijative Dijane Budisavljević i ona je nastojala da tako i ostane, mada joj je bilo jasno da su u nju uključeni i komunisti. Ona je pred očima imala isključivo humane motive i svaka pomoć u spasavanju hiljada dece od sigurne smrti bila je dobrodošla. Drugim rečima, govoreći rečnikom tog vremena, ona nije bila „organizovana“, a ni neke druge okolnosti joj nisu išle u prilog. Ona je bila Austrijanka i sa svojim mužem dr Julijem Budisavljevićem pripadala je zagrebačkoj društvenoj eliti i krugu malobrojnih Srba koji su pošteđeni progona u ustaškoj državi. Za nosioce nove vlasti to se graničilo sa kolaboracijom. Osim spasavanja dece iz logora, njihovog lečenja i zbrinjavanja, svakako jedan od najvećih rezultata humanitarne akcije koja je dobila ime po samoj Dijani Budisavljević bilo je formiranje kartoteke spasene dece. Ona je znala da će posle oslobođenja tu kartoteku preuzeti neka državna ustanova. Međutim, bila je teško povređena načinom na koji su joj nove vlasti oduzele kartoteku sa znacima koje je samo ona mogla da dešifruje, kao i isključivanjem iz rada na pomoći razdvojenim porodicama. Pred kraj života ona se sa mužem preselila u rodni Insbruk, gde je i umrla.

No, vratimo se knjizi koja je pred čitaocima. Iako se Kues pre svega oslanjao na dnevnik Dijane Budisavljević, njegov izvor su bila i svedočenja drugih učesnika akcije spasavnja, kao i obimna istoriografska literatura. Romaneskna forma izlaganja je autoru dala izvesnu slobodu u tumačenju događaja, ali je on donekle sebe obavezao na to da njegovo izlaganje bude u skladu sa istoriografski utvrđenim činjenicama. Na to upućuje ne samo obiman spisak izvora, nego i pogovor. U njemu je autor dao i svoju ocenu istorijskog perioda kojem je knjiga posvećena, kao i istoriografije i uticaja političkih događaja na nju, pogotovo u vreme raspada Jugoslavije u poslednjoj deceniji prošlog veka. Istorija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, kao i istorija Nezavisne Države Hrvatske, izuzetno su složene istoriografske teme. Njihovo razumevanje i interpretacija veliki su izazov ne samo za publiciste kao što je Kues nego i za profesionalne istoričare. Stoga i ne čudi da se u izlaganju mogu naći ocene i opisi događaja koji ne slede istorijski utvrđene činjenice ili to čine samo delimično. Na neke od njih autor ovih redova je ukazao u svojim primedbama na odgovarajućim mestima. Kako se Kuesova knjiga ne može analizirati kao istoriografski rad, treba razumeti da su to samo najosnovnije napomene. I pored toga, treba naglasiti da je autor uspeo da prikaže magistralne istorijske tokove i njihove aktere, odnosno da čitaocima predstavi i akciju dobrotvorne organizacije Diane Budisavljević i okolnosti u kojima su se one odvijale.

Glavni junak ove knjige je svakako Dijana Budisavljević. Pored nje pred čitaocem je cela galerija likova, od predstavnika ustaških vlasti, nemačkih oficira, lekara, ustaških policajaca i komandanata, verskih velikodostojnika i humanitarnih radnika. Koristeći književne metode, pre svega dinamično izlaganje i dijaloge, Kues je uspeo verno da dočara ono što je bilo osnovno: atmosferu masovnih progona i smrti. On je nedvosmisleno pokazao da je masovno umiranje srpske dece u logorima bilo deo planiranog uništenja srpskog naroda u ustaškoj državi. Nije umanjivao ni odgovornost nemačke vojske i njenih komandanata, pri čemu je isticao licemernost politike nacističke države. Njoj je trebao pacifikovani prostor koji je izvor jeftine radne snage i drugih resursa. Istovremeno, pokazalo se da je nemački uticaj u ustaškoj državi izuzetno jak i da je reč nemačkih oficira odigrala značajnu ulogu u akciji spasavanja srpske dece iz ustaških logora. I tu je uloga Dijane Budisavljević bila nezamenljiva jer se zahvaljujući njenoj upornosti i društvenim vezama usporio mehanizam masovnog ubijanja, što je omogućilo spas nekoliko hiljada dece od sigurne smrti iz ustaških logora.

Knjiga Vilhelma Kuesa Dijanina lista ima izuzetan značaj za upoznavanje široke javnosti sa jednim tako značajnim humanitarnim poduhvatom kakav je spasavanje srpske dece iz ustaških logora. Autor je uspeo u onome što je bilo najvažnije: da verno prikaže akciju spasavanja koju je organizovala Dijana Budisavljević, svu njenu dramatiku i njene glavne aktere, kao i celinu događaja i njihovu istorijsku pozadinu. Dramatika i tragika samih događaja bili su zahvalna tema upravo za ovakav način njihovog predstavljanja. Ponovo se pokazalo da su književna sredstva i njeni metodi veoma bliski istoriografiji i da njihova simbioza može da pruži značajne rezultate. Na kraju treba naglasiti da je ova knjiga među onim delima, bilo da su istoriografska u užem smislu reči, bilo da su dokumentarna ili romaneskna proza, koja na velika vrata uvode humani narativ u istoriju Drugog svetskog rata. Tek na taj način ta istorija dobija uverljivost i snagu univerzalne poruke.

Milan Koljanin, istoričar

]]>
Wed, 25 Oct 2017 11:55:10 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401232/ko-je-bila-dijana-budisavljevic.html
Nobelovka Herta Miler: "Srbija je sama sebi nanela zlo" http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401148/nobelovka-herta-miler-srbija-je-sama-sebi-nanela-zlo.html "Srbija je sama sebi nanela zlo i njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju", smatra nobelovka Herta Miler. ]]> Foto:B92.net

Nemačka književnica, na tribini u Jugoslovenskom dramskom pozorištu pod nazivom "Logika 29. februara", o eksploziji nacionalizma na prostoru bivše Jugoslavije razgovarala je sa našim književnikom i prevodiocem Ivanom Ivanjijem i nemačkim piscem Mihaelom Martensom.

"Na Kosovu i u Bosni se dogodilo mnogo zla uz prisustvo nacionalizma i u svemu tome je učestvovala Srpska pravoslavna crkva. Bila sam iznenađena da se sve to dešava u Jugoslaviji koja je bila otvorena zemlja i u kojoj su ljudi mogli da putuju. Iz moje perspektive života u Rumuniji, Jugoslavija je bila polu-raj. Iznenadilo me da je u takvoj zemlji eksplodirao nacionalizam", kazala je Miler.

Foto: Aleksandar Dmitrovic
Foto: Aleksandar Dmitrovic

Ona smatra da se nešto slično dešava danas u Ukrajni.

"U Ukrajini je mnogo ljudi nastradalo i verujem da bi tim ljudima moralo da se da oružje zato što se neke pobede ne mogu tek tako izvojevati. Pitam se zašto postoji NATO? Rusi mogu totalno da unište tu zemlju...U Ukrajini praktično ne može normalno da se živi samo zato što su hteli u Evropsku uniju. Rumunija je ušla u NATO samo zato što je bila u strahu od Rusije. Svi su imali taj strah. Svi su strahovali od KGB-a i Moskve", tvrdi Miler.

Foto: Aleksandar Dmitrovic
Foto: Aleksandar Dmitrovic

Prema njenim rečima, kada se raspao SSSR, svi su očekivali da će demokratija zameniti totalitarizam.

"Nije se to dogodilo. Putin je sve izvrnuo. Danas je povređen novinar koji kritikuje Putina. On je u životnoj opasnosti. To su stvari za koje smo mislili da se neće više događati. Ako ne ide diplomatski onda mora vojno da se zaustave takvi tipovi. Tako su i Miloševića morali da sruše", kazala je Miler.

Veče sa nemačkom književnicom Hertom Miler pod nazivom "Logika 29. februara" upriličeno je u okviru 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, i programa "Četiri zemlje jedan jezik", čiji su domaćini zemlje nemačkog govornog područja Nemačka, Austrija, Lihtenštajn i Švajcarska.

]]>
Tue, 24 Oct 2017 10:33:21 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401148/nobelovka-herta-miler-srbija-je-sama-sebi-nanela-zlo.html
Dani Srpske u Srbiji: Književnost kao mesto čuvanja identiteta http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/400517/dani-srpske-u-srbiji-knjizevnost-kao-mesto-cuvanja-identiteta.html Razgovori o književnosti kao mestu čuvanja identiteta i svedočanstvu vremena, održaće se u okviru manifestacije "Dani Srpske u Srbiji" 18. septembra u 18 časova u prostorijama Udruženja "Milutin Milanković". ]]> fotob92net

U razgovorima učestvuju Željko Pržulj i Miroslav Toholj, dok je urednik Vesna Kapor.

Pogledajte kako izgleda ostatak programa manifestacije "Dani Srpske u Srbiji" 

 

 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 12:04:16 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/400517/dani-srpske-u-srbiji-knjizevnost-kao-mesto-cuvanja-identiteta.html
Priznanje za Srbiju na Sajmu knjiga u Pekingu http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399775/priznanje-za-srbiju-na-sajmu-knjiga-u-pekingu.html Učešće izdavača iz Srbije na najvećem sajmu knjiga u Kini nagrađeno je priznanjem za "najbolji izlagački proboj" na kinesko tržište, saopštila je Biblioteka grada Beograda. ]]> Foto:B92.net

Zapažen paviljon Srbije i nagrada Sajma omogućavaju značajan dalji nastup srpskog izdavaštva i kreativne industrije u Kini. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Pekingu, održanom od 23. do 27. avgusta, na srpskom štandu bile su izložene knjige domaćih autora prevedene na kineski jezik, odabrani naslovi iz aktuelne pesničke i prozne produkcije, kapitalna monografska izdanja i teorijska literatura.

Polazište za srpski program na pekinškom sajmu bio je projekat "Dijalozi" Biblioteke grada Beograda, posvećen jubilejima - 250 godina od rođenja Filipa Višnjića i 125 godina od rođenja Ive Andrića. O vezama između usmene književnosti, velikih romana 20. veka i savremenog književnog stvaralaštva, kao i o statusu poezije, eseja i putopisa u srpskoj književnosti u Pekingu su govorili pisci Vladan Matijević i Vladimir Pištalo, kao i profesor Radosav Pušić.

Profesor Pušić, šef Katedre za sinologiju na Filološkom fakultetu u Beogradu, govorio je o temi "Pregled prevedenih dela u izdavačkoj delatnosti Srbije i Kine i budući razvoj" na Međunarodnom izdavačkom forumu, a na srpskom štandu predstavljeno je i kinesko izdanje "Knjige o bambusu" Vladislava Bajca. Katalogom "Srbija čita/Čitaj Srbiju" na kineskom i srpskom jeziku kineskim prevodiocima i izdavačima preporučeno je 15 knjiga svih žanrova koje su u poslednje dve godine dobile najuglednije nagrade u Srbiji, a publici i privrednim partnerima ponuđeni su i elektronski adresar srpskih izdavačkih kuća, promotivni video i programska brošura.

Dizajn štanda Srbije i promotivnih publikacija bio je inspirisan godišnjicama rođenja velikana naše kulture Filipa Višnjića i Ive Andrića. Inače, nastup domaćih izdavača i autora u Pekingu organizovali su Ministarstvo kulture i informisanja, Biblioteka grada Beograda i Privredna komora Srbije. Sajam knjiga u Pekingu predstavlja referentnu tačku izdavaštva na globalnom nivou i sve relevantne izdavačke kuće, institucije i univerziteti iz SAD, EU, Velike Britanije i drugih zemalja predstavile su se štandovima.

]]>
Tue, 5 Sep 2017 13:56:08 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399775/priznanje-za-srbiju-na-sajmu-knjiga-u-pekingu.html
Pesnik Džon Ešberi preminuo u 91. godini http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399699/pesnik-dzon-esberi-preminuo-u-91-godini.html Džon Ešberi, koji se smatra jednim od najvećih svetskih pesnika, umro je juče u 91. godini, saopštio je njegov suprug Dejvid Kermani. ]]> Foto:B92.net

On je rekao da je proslavljeni američki pesnik umro u svom domu u Hadsonu, u državi Njujork.

Njegova zbirka pesama iz 1975 "Self-Portrait in a Convex Mirror" nagrađena je najvišim američkim nagradama, uključujući i Pulicerovu.

Kako prenosi AP, Ešberi je bio enigmatični genije moderne poezije, čija su energija, smelost i bezgranično poznavanje jezika uzdigli američku poeziju do izuzetnih visina.

]]>
Mon, 4 Sep 2017 13:50:42 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399699/pesnik-dzon-esberi-preminuo-u-91-godini.html
Parni valjak uništio neobjavljene romane Terija Pračeta http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399475/parni-valjak-unistio-neobjavljene-romane-terija-praceta.html Hard disk na kojem su se nalazila neobjavljena dela britanskog pisca Terija Pračeta nepovratno je uništen parnim valjkom, po sopstvenoj želji samog autora, prenosi Independent. ]]> Foto:b92.net

Parni valjak zauvek je uskratio ljubiteljima Pračetovih romana nove avanture njima poznatih i nepoznatih likova, a sve se dogodilo pred otvaranje nove izložbe o liku i delu jednog od najpoznatijih pisaca sveta.

Pračet, koji je poznat po svojoj živopisnoj i satiričnoj seriji o Disksvetu, umro je u martu 2015. nakon duge bitke protiv Alchajmerove bolesti.

Popularni autor objavio je za života više od 70 romana.

Dobitnik je Ordena Britanske imperije, odnosno titule sera, za zasluge u literaturi.

]]>
Wed, 30 Aug 2017 13:27:18 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399475/parni-valjak-unistio-neobjavljene-romane-terija-praceta.html