Press Online :: Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/rss.html Kakvi su zapravo bili? Knjiga o slavnim piscima iz ugla njihovih udovica http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402408/kakvi-su-zapravo-bili-knjiga-o-slavnim-piscima-iz-ugla-njihovih-udovica.html Nedavno održani Sajam knjiga u Beogradu izazvao je brojne polemike pre svega, kako izdavači kažu, zbog nemarnog odnosa prema samim knjigama. Jedna knjiga, međutim, pobudila je veliku pažnju i izazvala nepodeljeno interesovanje kako ozbiljnih čitalaca, tako i ljubitelja takozvane lake literature. ]]> Foto:B92.net

Knjiga „Čuvarkuće“, Aleksandra Đuričića, nastala je kao plod razgovora koje je autor vodio sa udovicama deset čuvenih pisaca, kako kaže, velikana jugoslovenske književnosti. Radi se o suprugama Borislava Pekića, Milana Oklopdžića, Milorada Pavića, Antonija Isakovića, Mome Kapora, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića, Slobodana Markovića alijas Libera Markonija, Petre Krdua i Mirka Kovača. Zanimljiv izbor pisaca, sličnih po vremenu u kom su radili i nespornom kvalitetu, a potpuno različitih po stavovima, načinu života, političkim uverenjima. Knjiga obiluje informacijama kako od supruga, tako i od prijatelja i savremenika pisaca i detalja koji su i zanimljivi i dragoceni za shvatanje vremena i prostora u kom su pisci živeli.

Aleksandar Đurićić o knjizi „Čuvarkuće“ za WDR kaže: “Po meni to je prvenstveno knjiga o ljubavi i knjiga o samoći. Knjiga o ljubavi iz vremena dok su te žene živele sa svojim muževima i knjiga o samoći kada većina njih nije znala kako da nastavi da živi bez velikana. Mislim da je naslov sto odsto tačan jer su to žene koje su čuvale kuće pisaca za vreme dok su oni bili živi. Ono što je fascinantno je da te kuće i dalje postoje i da one na isti način, možda i sa povećanom dozom pažnje, njih čuvaju od kada njihovih supruga, velikana jugoslovenske književnosti više nema”.

I lepo i strašno

Udovice pisaca Aleksandru Đuričiću sa puno poverenja govore o životu sa muževima, uspesima, strahovima i onom najtežem, kako su preživele njihove odlaske. Iz svedočenja Slobodane Matić Kovač saznaje se iz prve ruke koliko je dramatično i na svaki način teško bilo definitivno preseljenje njenog supruga Mirka Kovača iz Srbije za Rovinj. Udovica Borislava Pekića, Ljiljana kaže: „Prve godine bez njega bilo je strašno. Nisam bila u stanju da izađem iz kuće. Šta ću među ljudima kad stalno plačem?“. Prepričavajući susrete sa udovicama Aleksandar Đuričić ističe: “Bilo je dosta suza, a bilo je i smeha. Tim ženama je prvi put neko pokucao na vrata i pitao ih da pričaju o svojim muževima i njihovim delima. Sećam sa da mi je jedna od njih, Zlata Lebović, ispraćajući me iz stana rekla ‘A šta ja da radim sad kad Vi odete?‘. Prosto, raskopale su se i proključale emocije, a onda sam se ja trudio da ih pametno spakujem”.

Opsednutost piscima

Jedna od, nazovimo ih „čuvarkuća“, supruga Milorada Pavića, Jasmina Mihajlović, od piščeve smrti izdala je sto petnaest njegovih knjiga i dogovorima oko prevoda Pavića na albanski, vijetnamski i uskoro tamilski obezbedila da se legendarni pisac čita na preko četrdeset jezika. O iskustvu čitanja „Čuvarkuća“, za WDR kaže: “Knjiga Čuvarkuće je za mene bila potpuno iznenađenje zato što sam prvi put videla kolika je, kao i kod mene, opsednutost drugih žena pisaca bila tim ljudima. To je jedan isti osećaj. To je priča o opsednutosti nas njihovih žena baš time što su bili pisci. Što su bili različiti. Zato i danas sve to čuvamo, zato što je to nešto dragoceno, nešto drugačije…”

]]>
Mon, 20 Nov 2017 12:32:37 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402408/kakvi-su-zapravo-bili-knjiga-o-slavnim-piscima-iz-ugla-njihovih-udovica.html
OBAVEZNO POSETITE! Skadarlija - Kuća Đure Jakšića, Književno veče "Ljubav je velika tajna", 5. decembra http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402162/obavezno-posetite-skadarlija---kuca-djure-jaksica-knjizevno-vece-ljubav-je-velika-tajna-5-decembra.html Preporuka za književno veče koje se organizuje u čast poezije ljubavi, a reč je o književnoj večeri Violete Božović. ]]> Kuća Djure Jakšića 5. decembra od 19 časova organizuje književno veče pod nazivom "Ljubav je velika tajna", a predstavlja se portret književnice Violete Božović. Inače, ovu svečanost će uveličati Milija Tanasković Pesnik sa gitarom...

U programu učestvuju:

prof. Veselinka Životić, 
Miroljub Sekulić, 
Nikola Rajaković, 
mr Luka Joksimović Barbat 
i autorka.

Uredništvo Horizonta poziva Vas, poštovani prijatelji, da svojim prisustvom uveličate ovo veče i uživate u vrhunskoj poeziji Violete Božović a njeno majstorstvo pisanja pročitajte u narednim pesmama koje smo priredili za Vas.

Violeta je članica Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore i Novosadske Matice Srpske.

Objavila je sledeće knjige:

"Kandilo sećanja'' 2ooo

"Remenje monaških sandala'' 2oo2

"Kako se pravi nebo" 2oo4

Romani "Dnevnik Slađane Kobas" 2006

,,U vihoru ljubavi i smrti'' 2009

,,Sveštenik'' 2011 

Antologijski izbor najznačajnijih autora Potkozarja, Prijedor 2010

Knjigu poezije "Da sam te srela prije proleća" 2010

i "Ljubav je velika tajna'' 2013 

,,San u kamenitom vrtu'' 2016

Njena dela su prevođena na više jezika.

Pobednica je brojnih književnih festivala i maratona poezije.

Dobitnik ZLATNOG PESNIČKOG PRSTENA U SUBOTICI 2001. godine i MILjKOVIĆEVIH VEČERI POEZIJE. Dobitnik statue Branka Miljkovića, na Miljkovićevim danima u Nišu 2009. godine. 

2015. godine nastupa kao pobednik ,,ZLATNOG PERA'' najvećeg međunarodnog priznanja Udruženja srpskih književnika Slovenije. Violetina pesma ,,Nije lako voleti ljude'', po kriterijumima akademskog žirija Udruženja srpskih književnika Slovenije, proglašena je za pesmu godine.

Bavi se esejistikom i književnom kritikom.

Vrši funkciju predsednika Udruženja pisaca Republike Srpske i dijaspore - Prijedor.

]]>
Tue, 14 Nov 2017 17:08:32 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402162/obavezno-posetite-skadarlija---kuca-djure-jaksica-knjizevno-vece-ljubav-je-velika-tajna-5-decembra.html
"Kad đavo drži sveću" - roman koji se ne ispušta iz ruku http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402095/kad-djavo-drzi-svecu---roman-koji-se-ne-ispusta-iz-ruku.html Uzbudljiv roman Karin Fosum "Kad đavo drži sveću" na potpuno nov način dotiče neke od najvažnijih tema savremenog društva. Troje najbržih čitalaca koji pošalju ime, prezime i broj telefona na lifestyle@b92.net osvojiće knjigu "Kad đavo drži sveću" u izdanju Samizdata B92. ]]>  

Foto:B92.net

Karin Fosum je dobro poznata iole pomnijim ovdašnjim poklonicima nordic noir talasa, ali svaki put mora biti što jasnije i što glasnije naglašeno da je reč o jednojh od možda rodonačelnica tog (pod)žanra i pravca. To potvrđuje i roman Kad đavo drži sveću (s norveškog oprevela Sofija Bilandžija, objavio Samizdat B92), u Norveškoj prvobitno izdat još 1998. godine; u ovom romanu Fosum mapira i trasira put budućeg crnila koje će svetu ponuditi Mankel, Lašon, Nesbe i brojni drugi, ali najsnažniji utisak pri čitanju ove vrsne višekrake misterije ipak ostavlja upravo već pominjana ambicioznost izrade, kakva se docnije retko sretala kod kolega Fosumove, a većih zvezda na knjiško-knjižarskom nebu sadašnjice. Nominalno gledano, Karin Fosum se i ovde kreće u okvirima žanra, ali u isti mah Kad đavo drži sveću, roman utemeljen u priči o spirali na prvi pogled sitnijih iskliznuća i potonjih velikih iskušenja, ovde pruža nedvosmisleno zanatski spretnu studiju karaktera i stanja stvari u tom skandinavskom pokušaju raja na zemlji, kao i i mogućnosti ambicioznijih zahvata uz dužno poštovanje prema uzusima žanra. U tom smislu, ovaj roman Karin Fosum na uzorku svih njenih dela dosad dostupnih u prevodima na srpski jezik, najsugestivnije ukazuje na njen pripovedački dar i apartnu poziciju unutar te pominjane struje, gde akutna svrsishodnost često ume da žrtvuje zanat, stil i finese zarad žanrovske učinkovitosti i ciljane pitkosti. Kad đavo drži sveću odvažno ibalansira na toj skliskoj razmeđi žanrovske i umetničke proze, dajući dovoljno povoda da bude smatrama uspelim izdankom i jedne i druge fele.

O knjizi:

U potrazi za uzbuđenjem, tinejdžeri Andreas i Zip ukradu torbicu iz bebinih kolica i pokrenu nesrećni niz događaja koji se završi smrću deteta. Nesvesni počinjenog zločina, Andreas i Zip prate staricu, slučajnu prolaznicu, do ulaznih vrata, i Andreas ulazi u njenu kuću s nožem. Zip čeka prijatelja, ali Andreas se ne pojavljuje. Inspektor Sejer i njegov saradnik ne mogu da povežu smrt deteta s prijavljenim nestankom lokalnog delinkventa. I dok u gradiću raste strah zbog misterioznih događaja, neverovatna istina skrivena je u podrumu staričine kuće…

Karin Fosum izbliza proučava tri smrti u ovom romanu u kome zlo dotiče i porodicu samoga inspektora Sejera... Dok Karin Fosum istražuje različite teme i živopisno ih oslikava, knjiga postaje moćna istraga o zlu i snazi koju ono poseduje, moći da menja živote ljudi. Uzbudljiva i kontemplativna, knjiga „Kad đavo drži sveću“ izuzetan je roman koji se na nov način dotiče nekih od najvažnijih tema savremenog društva. Ovo je knjiga o tome kako životi običnih ljudi izmaknu kontroli, kako dođe do tragedije – bilo to pukim slučajem ili zbog letargije i neaktivnosti društva i lošeg okruženja.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O autorki:

Karin Fosum je proslavljena norveška autorka kriminalističkih romana, poznata kao „norveška kraljica krimića“. Njeni književni počeci vezani su za pisanje poezije, a svoju prvu zbirku pesama objavila je 1974, kada je imala 20 godina. Za nju je iste godine dobila nagradu „Tarjei Vesaas“ za debitante. Neko vreme je radila u bolnicama, lečilištima i centrima za odvikavanje od droge. Posle toga seli se u okolinu Osla i započinje vrlo uspešnu književnu karijeru, obeleženu serijalom knjiga o inspektoru Sejeru, koje su postale međunarodno uspešan bestseler preveden na preko 16 jezika. Za roman „Ne osvrći se” osvojila je nagrade „Stakleni ključ“ i „Riverton“. Za roman „Kad đavo drži sveću“ dobila je nagradu „Gumshoe“ za najbolji evropski kriminalistički roman 2006. godine. Do sada je ekranizovano šest romana o inspektoru Sejeru. Napisala je i dve zbirke kratkih priča. Živi u Oslu.

]]>
Mon, 13 Nov 2017 13:17:48 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402095/kad-djavo-drzi-svecu---roman-koji-se-ne-ispusta-iz-ruku.html
Nagrada "Živojin Pavlović" uručena Radomiru Smiljaniću http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402012/nagrada-zivojin-pavlovic-urucena-radomiru-smiljanicu.html U Književnom klubu "Đura Jakšić" u Jagodini, sinoć je, srpskom književniku, publicisti i prevodiocu Radomiru Smiljaniću, uručena književna nagrada "Živojin Pavlović", za 2016. godinu. ]]> Foto:B92.net

Nagradu je, u prisustvu brojnih pisaca Jagodine i Pomoravlja i porodice Smiljanića, Smiljaniću uručila predsednica kluba prof. Snežana Bihler, koja je i predsedvala žirijem za dodelu nagrade.

"Velika mi je čast što sam dobio ovu nagradu, nemam reči da se zahvalim mojim sugrađanima, stanovnicima grada u kome sam se rodio, pre 84 godine", rekao je Smiljanić.

Jagodina je specifično mesto sa specifičnim ljudima, ne samo što sam ja ovde ponikao već što znam lično mnoge ljude, a posebno me inspiriše i raduje vaša želja, da budete još jedan velegrad u Srbiji, dodao je on.

Smiljanić je najavio u okviru Akademije "Ivo Andrić" uvođenja nagrade i specijalnog priznanja za "istraživačku književnost". Smiljanić se posebno osvrnuo na saradnju sa Živojinom Pavlovićem, pre svega na delo i film "Budjenje pacova" i istakao da je "veoma važno da se na ovaj način nastavi negovanje uspomena na velikog Živojina Pavlovića".

Nagrada "Živojin Pavlović", ustanovljena je 2002. godine u znak sećanja na jednog od najistaknutijih srpskih romanisijera, pripovedača, esejiste i filmskog reditelja Živojina Pavlovića, a dodeljuje se za najbolju knjigu proze piscima iz Jagodine i Pomoravlja, ili onima koji su rođenjem vezani za ovaj grad.

Smiljanić je rodjen 1934. godine u Jagodini, spada medju najprevodjenije srpske pisce i svrstava se među 20 najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka, koji se ogledao u svim žanrovima književnosti, od pripovetke, satire do romana i od dramskih dela i pisanja scenarija za televiziju, film do poezije za decu i odrasle i satiričnih aforizama.

Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, odsek za nemački jezik i književnost. Žiri za dodelu nagrade u sastavu prof. Snežana Bihler, istoričar mr. Dejan Tanić i hroničar stare Jagodine istoričar Ninoslav Stanojlović, bio je jednoglasan, a o delima Smiljanića i istorijatu porodice Smiljanić, govorili su sinoć Tanić i Stanojlović.

Nagrada, se sastoji od unikatne povelje, rad Tonija S. Stojanovića i novčanog iznosa dar Skupštine grada. Smiljanić je nagradu dobio za "sveukupan književni i publicistički rad", stoji u obrazlozazenju žirija. Nagrada "Živojin Pavlović" ustanovljena je 2002. godine, u spomen na jednog od najistaknutijih srpskih romansijera, pripovedača, esejiste i filmskog reditelja druge polovine prošlog veka Živojina Pavlovića (1933. - 1998.) koji je mladost proveo u Jagodini.

Autor je dela: "Krivudava reka", "Dve večeri u jesen", "Cigansko groblje", "Ubijao sam bikove", "Kriške vremena" (zbirka pripovedaka), "Divlji vetar", "Ispljuvak pun krvi"... Većina Pavlovićevih filmova ima antologijski značaj u okviru srpske i svetske kinematografije: "Povratak", "Budjenje pacova", "Kad budem mrtav i beo", "Zaseda", "Zadah tela", "Do vidjenja u sledećem ratu"...

]]>
Fri, 10 Nov 2017 11:59:34 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/402012/nagrada-zivojin-pavlovic-urucena-radomiru-smiljanicu.html
SAJAM KNJIGA I ONO ŠTO NE SMETE PROPUSTITI! Sjajni romani Ljiljane Šarac! http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401236/sajam-knjiga-i-ono-sto-ne-smete-propustiti-sjajni-romani-ljiljane-sarac.html Ovogodišnji sajam donosi mnoštvo zanimljivih naslova, a Ljiljanini romani se obavezno moraju naći na vašem "meniju". ]]> Foto: PressOnline


Mnoštvo pisaca i autora pojavilo se na ovogodišnjem Sajmu knjiga , koji se još naziva praznik knjige.

Sajam okuplja mnoštvo različitih žanrova, naslova i autora iz različitih krajeva sveta, a ono što istinski preporučujemo jesu romani Ljiljane Šarac.

Ko je zapravo ona?

Displaying DSC_2203.JPG

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću.

Godinama je radila u preduzeću "Lasta", a nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi ‚‚Stefan Dečanski" u Beogradu.

Godinama je pisala i objavljivala pesme, a dobitnik je i ‚‚Smederevskog Orfeja".

Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama ‚‚Lutka učaurene duše" 1997. godine.

Član je Književnog kluba Čukarica. 

Displaying DSC_2268~01.jpg

Iza sebe ima tri objavljena romana, ,,Opet sam te sanjao'' 2015, ,,Gde sam to pogrešila?'' 2016, i ,,Zid tajni''.
Sva tri pomenuta romana na ovogodišnjem Sajmu knjiga imaće drugo izdanje, što sama autorka smatra velikim uspehom. 

Mi vam prenosimo sažetak romana "Opet sam te sanjao":

- Lik nepoznate žene probija se kroz Damjanove snove udahnjujući nov smisao njegovom životu, obesmišljenom otkad je izgubio suprugu i dete. Kad napokon spozna da je tajanstvena žena koja ga opseda u snovima despotica Irina Branković, Damjan se malo- pomalo menja. Seli se u Smederevo, Jerininu negdašnju prestonicu, i spoznaje da samo on može doneti spokoj senima despotice, koja strahuje da će joj lovci na blago razvejatin kosti. Kad se uz Damjanovu pomoć Jerenina duša napoko smiri, i Damjan će pronaćimir blagosloven novom ljubavlju.

Omražena i nevoljena srpska despotica, kojoj se danas ni grob ne zna, Prokleta Jerina dobila je priliku u ovom romanu da progovori kao žena - ispovedajući se iskreno i snažno i pokazujući novo lice toliko različito od onog u srpskoj narodnoj tradiciji.

]]>
Wed, 25 Oct 2017 14:39:24 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401236/sajam-knjiga-i-ono-sto-ne-smete-propustiti-sjajni-romani-ljiljane-sarac.html
Ko je bila Dijana Budisavljević? http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401232/ko-je-bila-dijana-budisavljevic.html Knjiga "Dijanina lista", romansirana biografija Dijane Budisavljević, žene koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više hiljada srpske dece iz logora u NDH, iz pera austrijskog pisca Vilhelma Kuesa, jedno je on najznačajnijih izdanja na štandu Samizdata B92 na 62. Beogradskom sajmu knjiga. ]]> Foto:b92.net

Vredan predgovor ovom značajnom izdanju napisao je istoričar Milan Koljanin. Predgovor prenosimo u celini:

Knjiga austrijskog pisca i publiciste Vilhelma Kuesa pod naslovom Dijanina lista pojavljuje se pred srpskim čitaocima već nekoliko meseci posle njenog objavljivanja u Austriji kod ugledne izdavačke kuće Tirolija. Za to su postojali dobri razlozi, kako zbog teme kojoj je knjiga posvećena, tako i zbog načina na koji je ona predstavljena čitaocima.

Naša javnost je upoznata, ali ni približno u dovoljnoj meri, s jednom od najvećih humanitarnih akcija tokom Drugog svetskog rata ne samo na tlu podeljene i okupirane Jugoslavije nego i u Evropi pod okupacijom ili dominacijom nacističke Nemačke. Reč je o akciji spasavanja više hiljada srpske dece iz logora Nezavisne Države Hrvatske čiji spiritus movens je bila Dijana Budisavljević, rođena Obekser, poreklom iz Insbruka. Objavljivanje ove knjige na nemačkom jeziku pokazuje da za ovu temu postoji zanimanje i u austrijskoj javnosti. To je svakako rezultat interesovanja za istorijske teme koje su malo poznate ili su nepoznate, ali i zanimanja za takozvanu drugu stranu rata. Pažnja široke javnosti usmerena je i na humanu stranu tog strašnog rata, uz akcije spasavanja, čemu su svakako doprinela sredstva masovnih komunikacija, pre svega film. Zahvaljujući filmu o spasavanju velike grupe poljskih Jevreja koju je organizovao Oskar Šindler, o čemu je Stiven Spilberg 1993. snimio film, ova akcija je postala veoma poznata najširem krugu publike. Stoga ne čudi da je Vilhelm Kues svoju knjigu naslovio sa Dijanina lista jer to jasno asocira na temu knjige i njenu junakinju.

Pred srpskim čitaocem je knjiga kojoj nije lako odrediti žanr. Već posle nekoliko pročitanih strana moguće je uveriti se da je reč o vešto pisanom romanesknom štivu kompoziciono dobro uobličenom i strukturisanom, čime je sam sadržaj dobio na sugestivnosti. Istovremeno, odmah je jasno da je autor svoje izlaganje zasnovao na korišćenju izvora i istoriografskih dela koja u većoj ili manjoj meri dodiruju samu temu. Svoj metod on je objasnio na sledeći način: ustvrdivši da istorijski izvori nisu dovoljno pouzdani niti objavljeni na odgovarajući način, on je odlučio da je najbolja forma izlaganja romaneskna. Njegova ocena o izvorima u prvom redu se odnosila na dnevnik Dijane Budisavljević, koji je pisan u originalu na nemačkom jeziku. Sam dnevnik, koji je na hrvatski jezik prevela i priredila za štampu njena unuka Silvija Sabo, glavni je autorov izvor i čini okosnicu samog izlaganja. Na više mesta autor je citirao pojedine delove iz dnevnika, a sam dnevnik je izvanredan istorijski izvor koji pruža mnoštvo prvorazrednih podataka.

Jedno od pitanja koja se nameću čitaocu Kuesove knjige jeste: zašto akcija spasavanja dece iz ustaških logora, i pored njenog značaja, tako dugo nije imala odgovarajuću pažnju javnosti? Iako i sam autor daje odgovore na ovo pitanje, neke činjenice treba posebno naglasiti. U našoj javnosti i publicistici vezanoj za temu Drugog svetskog rata dugo je vladao takozvani herojski narativ, koji je imao i svoju političku funkcionalizaciju. Socijalistička Jugoslavija je svoj legitimitet zasnivala i na „tekovinama antifašističke borbe“, odnosno na uspešno izvedenoj socijalnoj revoluciji. Kada je reč o zločinima, za njih su okrivljivani ne samo okupatori, nego i njihovi domaći sledbenici. U tome je postojala određena simetrija zločina i zločinaca obično izražavana pandanom ustaša i četnika. U takav narativ nije bilo lako uklopiti ono što nije bilo vezano za borbu, oružani sukob, velike bitke i pobede. To je delom bilo odraz stanja u istoriografiji koja je tek od sedamdesetih godina prošlog veka počela da otvara nove teme i uvodi metodološke inovacije u izučavanje perioda Drugog svetskog rata. Na takvo stanje su uticali i nedostupnost istorijskih izvora, i određena ideološka ograničenja tako da je to svakako bila „istoriografija pod nadzorom“.

Akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora u svom punom obimu otpočela je posle operacije nemačkih i snaga NDH u Bosanskoj Krajini i na Kozari, juna i jula 1942. Tada je cela jedna velika oblast, naseljena gotovo isključivo Srbima, uništena. Posle užasnih pokolja tokom same operacije, desetine hiljada osoba svih uzrasta je deportovano u najveći koncentracioni logor i logor smrti ustaške države, Jasenovac. Veliki broj zatočenika je odmah ubijen, dok je jedan broj muškaraca i žena upućen u logore u Nemačkoj ili Norveškoj, direktno ili preko logora na Beogradskom sajmištu. Pre deportovanja od žena su oduzeta deca, čak iako se radilo o sasvim malim bebama. Tako se početkom leta 1942. u ustaškim logorima u Jasenovcu, Staroj Gradiški i okolini našlo više hiljada srpske dece odvojene od roditelja, među kojom je ubrzo nastao pomor od gladi i bolesti. Jedna velika grupa dece je usmrćena otrovnim gasom u logoru Stara Gradiška. Potpuno uništenje ovih malih zatočenika sprečila je akcija koju je vodila Dijana Budisavljević, tada već sa širokim krugom saradnika.

Iako je o akciji spasavanja relativno dosta pisano, ona je predstavljana javnosti na jedan specifičan način. Naglašavano je pre svega da se radi o deci, a često je samo iz konteksta moglo da se shvati da su to srpska deca i da je reč o zbivanjima koja su deo politike ustaške države da uništi srpski narod. Sistematsko istraživanje masovnog stradanja srpske dece nije obavljeno sve do devedesetih godina prošlog veka, kada je javnost u radovima Dragoja Lukića upoznata s pravim razmerama tragedije. Lukić je koristio i jedan novi, javnosti nepoznat, istorijski izvor, dnevnik Diane Budisavljević. Njeno ime je do tada u vezi sa akcijom spasavanja pominjano samo uzgred, ili nije ni pominjano.

Iako je od oktobra 1941. bila inicijator i organizator akcije spasavanja srpske dece iz logora, u koju su se kasnije uključile desetine drugih ljudi, Dijana Budisavljević se nije uklapala u zvaničan istoriografski narativ o Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji. U njemu su uvek u prvom planu bili Komunistička partija Jugoslavije i njene organizacije, tako da je i akcija spasavanja dece iz logora predstavljana kao njihovo delo. U stvarnosti, akcija je bila plod lične inicijative Dijane Budisavljević i ona je nastojala da tako i ostane, mada joj je bilo jasno da su u nju uključeni i komunisti. Ona je pred očima imala isključivo humane motive i svaka pomoć u spasavanju hiljada dece od sigurne smrti bila je dobrodošla. Drugim rečima, govoreći rečnikom tog vremena, ona nije bila „organizovana“, a ni neke druge okolnosti joj nisu išle u prilog. Ona je bila Austrijanka i sa svojim mužem dr Julijem Budisavljevićem pripadala je zagrebačkoj društvenoj eliti i krugu malobrojnih Srba koji su pošteđeni progona u ustaškoj državi. Za nosioce nove vlasti to se graničilo sa kolaboracijom. Osim spasavanja dece iz logora, njihovog lečenja i zbrinjavanja, svakako jedan od najvećih rezultata humanitarne akcije koja je dobila ime po samoj Dijani Budisavljević bilo je formiranje kartoteke spasene dece. Ona je znala da će posle oslobođenja tu kartoteku preuzeti neka državna ustanova. Međutim, bila je teško povređena načinom na koji su joj nove vlasti oduzele kartoteku sa znacima koje je samo ona mogla da dešifruje, kao i isključivanjem iz rada na pomoći razdvojenim porodicama. Pred kraj života ona se sa mužem preselila u rodni Insbruk, gde je i umrla.

No, vratimo se knjizi koja je pred čitaocima. Iako se Kues pre svega oslanjao na dnevnik Dijane Budisavljević, njegov izvor su bila i svedočenja drugih učesnika akcije spasavnja, kao i obimna istoriografska literatura. Romaneskna forma izlaganja je autoru dala izvesnu slobodu u tumačenju događaja, ali je on donekle sebe obavezao na to da njegovo izlaganje bude u skladu sa istoriografski utvrđenim činjenicama. Na to upućuje ne samo obiman spisak izvora, nego i pogovor. U njemu je autor dao i svoju ocenu istorijskog perioda kojem je knjiga posvećena, kao i istoriografije i uticaja političkih događaja na nju, pogotovo u vreme raspada Jugoslavije u poslednjoj deceniji prošlog veka. Istorija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, kao i istorija Nezavisne Države Hrvatske, izuzetno su složene istoriografske teme. Njihovo razumevanje i interpretacija veliki su izazov ne samo za publiciste kao što je Kues nego i za profesionalne istoričare. Stoga i ne čudi da se u izlaganju mogu naći ocene i opisi događaja koji ne slede istorijski utvrđene činjenice ili to čine samo delimično. Na neke od njih autor ovih redova je ukazao u svojim primedbama na odgovarajućim mestima. Kako se Kuesova knjiga ne može analizirati kao istoriografski rad, treba razumeti da su to samo najosnovnije napomene. I pored toga, treba naglasiti da je autor uspeo da prikaže magistralne istorijske tokove i njihove aktere, odnosno da čitaocima predstavi i akciju dobrotvorne organizacije Diane Budisavljević i okolnosti u kojima su se one odvijale.

Glavni junak ove knjige je svakako Dijana Budisavljević. Pored nje pred čitaocem je cela galerija likova, od predstavnika ustaških vlasti, nemačkih oficira, lekara, ustaških policajaca i komandanata, verskih velikodostojnika i humanitarnih radnika. Koristeći književne metode, pre svega dinamično izlaganje i dijaloge, Kues je uspeo verno da dočara ono što je bilo osnovno: atmosferu masovnih progona i smrti. On je nedvosmisleno pokazao da je masovno umiranje srpske dece u logorima bilo deo planiranog uništenja srpskog naroda u ustaškoj državi. Nije umanjivao ni odgovornost nemačke vojske i njenih komandanata, pri čemu je isticao licemernost politike nacističke države. Njoj je trebao pacifikovani prostor koji je izvor jeftine radne snage i drugih resursa. Istovremeno, pokazalo se da je nemački uticaj u ustaškoj državi izuzetno jak i da je reč nemačkih oficira odigrala značajnu ulogu u akciji spasavanja srpske dece iz ustaških logora. I tu je uloga Dijane Budisavljević bila nezamenljiva jer se zahvaljujući njenoj upornosti i društvenim vezama usporio mehanizam masovnog ubijanja, što je omogućilo spas nekoliko hiljada dece od sigurne smrti iz ustaških logora.

Knjiga Vilhelma Kuesa Dijanina lista ima izuzetan značaj za upoznavanje široke javnosti sa jednim tako značajnim humanitarnim poduhvatom kakav je spasavanje srpske dece iz ustaških logora. Autor je uspeo u onome što je bilo najvažnije: da verno prikaže akciju spasavanja koju je organizovala Dijana Budisavljević, svu njenu dramatiku i njene glavne aktere, kao i celinu događaja i njihovu istorijsku pozadinu. Dramatika i tragika samih događaja bili su zahvalna tema upravo za ovakav način njihovog predstavljanja. Ponovo se pokazalo da su književna sredstva i njeni metodi veoma bliski istoriografiji i da njihova simbioza može da pruži značajne rezultate. Na kraju treba naglasiti da je ova knjiga među onim delima, bilo da su istoriografska u užem smislu reči, bilo da su dokumentarna ili romaneskna proza, koja na velika vrata uvode humani narativ u istoriju Drugog svetskog rata. Tek na taj način ta istorija dobija uverljivost i snagu univerzalne poruke.

Milan Koljanin, istoričar

]]>
Wed, 25 Oct 2017 11:55:10 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401232/ko-je-bila-dijana-budisavljevic.html
Nobelovka Herta Miler: "Srbija je sama sebi nanela zlo" http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401148/nobelovka-herta-miler-srbija-je-sama-sebi-nanela-zlo.html "Srbija je sama sebi nanela zlo i njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju", smatra nobelovka Herta Miler. ]]> Foto:B92.net

Nemačka književnica, na tribini u Jugoslovenskom dramskom pozorištu pod nazivom "Logika 29. februara", o eksploziji nacionalizma na prostoru bivše Jugoslavije razgovarala je sa našim književnikom i prevodiocem Ivanom Ivanjijem i nemačkim piscem Mihaelom Martensom.

"Na Kosovu i u Bosni se dogodilo mnogo zla uz prisustvo nacionalizma i u svemu tome je učestvovala Srpska pravoslavna crkva. Bila sam iznenađena da se sve to dešava u Jugoslaviji koja je bila otvorena zemlja i u kojoj su ljudi mogli da putuju. Iz moje perspektive života u Rumuniji, Jugoslavija je bila polu-raj. Iznenadilo me da je u takvoj zemlji eksplodirao nacionalizam", kazala je Miler.

Foto: Aleksandar Dmitrovic
Foto: Aleksandar Dmitrovic

Ona smatra da se nešto slično dešava danas u Ukrajni.

"U Ukrajini je mnogo ljudi nastradalo i verujem da bi tim ljudima moralo da se da oružje zato što se neke pobede ne mogu tek tako izvojevati. Pitam se zašto postoji NATO? Rusi mogu totalno da unište tu zemlju...U Ukrajini praktično ne može normalno da se živi samo zato što su hteli u Evropsku uniju. Rumunija je ušla u NATO samo zato što je bila u strahu od Rusije. Svi su imali taj strah. Svi su strahovali od KGB-a i Moskve", tvrdi Miler.

Foto: Aleksandar Dmitrovic
Foto: Aleksandar Dmitrovic

Prema njenim rečima, kada se raspao SSSR, svi su očekivali da će demokratija zameniti totalitarizam.

"Nije se to dogodilo. Putin je sve izvrnuo. Danas je povređen novinar koji kritikuje Putina. On je u životnoj opasnosti. To su stvari za koje smo mislili da se neće više događati. Ako ne ide diplomatski onda mora vojno da se zaustave takvi tipovi. Tako su i Miloševića morali da sruše", kazala je Miler.

Veče sa nemačkom književnicom Hertom Miler pod nazivom "Logika 29. februara" upriličeno je u okviru 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, i programa "Četiri zemlje jedan jezik", čiji su domaćini zemlje nemačkog govornog područja Nemačka, Austrija, Lihtenštajn i Švajcarska.

]]>
Tue, 24 Oct 2017 10:33:21 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/401148/nobelovka-herta-miler-srbija-je-sama-sebi-nanela-zlo.html
Dani Srpske u Srbiji: Književnost kao mesto čuvanja identiteta http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/400517/dani-srpske-u-srbiji-knjizevnost-kao-mesto-cuvanja-identiteta.html Razgovori o književnosti kao mestu čuvanja identiteta i svedočanstvu vremena, održaće se u okviru manifestacije "Dani Srpske u Srbiji" 18. septembra u 18 časova u prostorijama Udruženja "Milutin Milanković". ]]> fotob92net

U razgovorima učestvuju Željko Pržulj i Miroslav Toholj, dok je urednik Vesna Kapor.

Pogledajte kako izgleda ostatak programa manifestacije "Dani Srpske u Srbiji" 

 

 

]]>
Mon, 18 Sep 2017 12:04:16 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/400517/dani-srpske-u-srbiji-knjizevnost-kao-mesto-cuvanja-identiteta.html
Priznanje za Srbiju na Sajmu knjiga u Pekingu http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399775/priznanje-za-srbiju-na-sajmu-knjiga-u-pekingu.html Učešće izdavača iz Srbije na najvećem sajmu knjiga u Kini nagrađeno je priznanjem za "najbolji izlagački proboj" na kinesko tržište, saopštila je Biblioteka grada Beograda. ]]> Foto:B92.net

Zapažen paviljon Srbije i nagrada Sajma omogućavaju značajan dalji nastup srpskog izdavaštva i kreativne industrije u Kini. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Pekingu, održanom od 23. do 27. avgusta, na srpskom štandu bile su izložene knjige domaćih autora prevedene na kineski jezik, odabrani naslovi iz aktuelne pesničke i prozne produkcije, kapitalna monografska izdanja i teorijska literatura.

Polazište za srpski program na pekinškom sajmu bio je projekat "Dijalozi" Biblioteke grada Beograda, posvećen jubilejima - 250 godina od rođenja Filipa Višnjića i 125 godina od rođenja Ive Andrića. O vezama između usmene književnosti, velikih romana 20. veka i savremenog književnog stvaralaštva, kao i o statusu poezije, eseja i putopisa u srpskoj književnosti u Pekingu su govorili pisci Vladan Matijević i Vladimir Pištalo, kao i profesor Radosav Pušić.

Profesor Pušić, šef Katedre za sinologiju na Filološkom fakultetu u Beogradu, govorio je o temi "Pregled prevedenih dela u izdavačkoj delatnosti Srbije i Kine i budući razvoj" na Međunarodnom izdavačkom forumu, a na srpskom štandu predstavljeno je i kinesko izdanje "Knjige o bambusu" Vladislava Bajca. Katalogom "Srbija čita/Čitaj Srbiju" na kineskom i srpskom jeziku kineskim prevodiocima i izdavačima preporučeno je 15 knjiga svih žanrova koje su u poslednje dve godine dobile najuglednije nagrade u Srbiji, a publici i privrednim partnerima ponuđeni su i elektronski adresar srpskih izdavačkih kuća, promotivni video i programska brošura.

Dizajn štanda Srbije i promotivnih publikacija bio je inspirisan godišnjicama rođenja velikana naše kulture Filipa Višnjića i Ive Andrića. Inače, nastup domaćih izdavača i autora u Pekingu organizovali su Ministarstvo kulture i informisanja, Biblioteka grada Beograda i Privredna komora Srbije. Sajam knjiga u Pekingu predstavlja referentnu tačku izdavaštva na globalnom nivou i sve relevantne izdavačke kuće, institucije i univerziteti iz SAD, EU, Velike Britanije i drugih zemalja predstavile su se štandovima.

]]>
Tue, 5 Sep 2017 13:56:08 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399775/priznanje-za-srbiju-na-sajmu-knjiga-u-pekingu.html
Pesnik Džon Ešberi preminuo u 91. godini http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399699/pesnik-dzon-esberi-preminuo-u-91-godini.html Džon Ešberi, koji se smatra jednim od najvećih svetskih pesnika, umro je juče u 91. godini, saopštio je njegov suprug Dejvid Kermani. ]]> Foto:B92.net

On je rekao da je proslavljeni američki pesnik umro u svom domu u Hadsonu, u državi Njujork.

Njegova zbirka pesama iz 1975 "Self-Portrait in a Convex Mirror" nagrađena je najvišim američkim nagradama, uključujući i Pulicerovu.

Kako prenosi AP, Ešberi je bio enigmatični genije moderne poezije, čija su energija, smelost i bezgranično poznavanje jezika uzdigli američku poeziju do izuzetnih visina.

]]>
Mon, 4 Sep 2017 13:50:42 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399699/pesnik-dzon-esberi-preminuo-u-91-godini.html
Parni valjak uništio neobjavljene romane Terija Pračeta http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399475/parni-valjak-unistio-neobjavljene-romane-terija-praceta.html Hard disk na kojem su se nalazila neobjavljena dela britanskog pisca Terija Pračeta nepovratno je uništen parnim valjkom, po sopstvenoj želji samog autora, prenosi Independent. ]]> Foto:b92.net

Parni valjak zauvek je uskratio ljubiteljima Pračetovih romana nove avanture njima poznatih i nepoznatih likova, a sve se dogodilo pred otvaranje nove izložbe o liku i delu jednog od najpoznatijih pisaca sveta.

Pračet, koji je poznat po svojoj živopisnoj i satiričnoj seriji o Disksvetu, umro je u martu 2015. nakon duge bitke protiv Alchajmerove bolesti.

Popularni autor objavio je za života više od 70 romana.

Dobitnik je Ordena Britanske imperije, odnosno titule sera, za zasluge u literaturi.

]]>
Wed, 30 Aug 2017 13:27:18 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399475/parni-valjak-unistio-neobjavljene-romane-terija-praceta.html
IN MEMORIAM! Preminuo pisac Dušan Puvačić http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399424/in-memoriam-preminuo-pisac-dusan-puvacic.html Preminuo je mirni i istrajni Dušan Puvačić, pisac, prevodilac i lektor, pridruživši se tako generaciji prvih diplomaca na tek osnovanoj Svetskoj književnosti u Beogradu (Kiš, Mužijević, Pervić, Koljević i dr.). ]]> Foto: Promo

Rođen je u Banja Luci gde je završio gimnaziju. Uz školske predmete počeo je privatno da uzima časove engleskog jezika što je za ono vreme bilo neobično, a što će kasnije trasirati njegov životni put.

Kolege su ga više upoznale na samom završnom ispitu gde je iznenadio poznavanjem starih istočnih književnosti i biblije.
Posao je našao u “Književnim novinama”, u to vreme najznačajnijem nedeljniku u našoj sredini. Tu je počeo da piše književnu kritiku na tekuća dela mahom mladih pisaca, gde je iskazao svoj tanani osecaj za književne pojave koje tek dolaze i koje će da smene uobičajeni izraz starije generacije. Pisao je knjizevne kritike za Nin.Sredinom sedamdesetih Univerzitet u Lankasteru ga prima za lektora srpsko-hrvatskog jezika i književnosti, što on prihvata sa oduševljenjem.

Iz Lankastera prelazi u London na Visoku školu kao lektor i profesor, gde radi zajedno sa koleginicom Silvijom Hovskord, na novom udžbeniku našeg jezika, gde on samostalno piše priručnik koji je izazvao pažnju brojnih lingvista. Sada on svoj vidokrug pretežno usmerava ka recepciji srpske savremene književnosti upoznavajuci svet sa piscima i delima našeg sveta.  Piše o Andriću, Krleži, Crnjanskom i jevrejstvu, sa tezom da su Jevreji imali ulogu graditelja mostova i pomiritelja između većinskih naroda među koje su došli.

U našoj književnoj sredini, Puvačić se iskazao i kao darovit priređivač i urednik, kao i pouzdan prevodilac dela sa engleskog jezika.
Zajedno sa akademikom Predragom Palavestrom spasao je od propasti opus Branka Lazarevića , međunarodnog filozofa i diplomatu, kome je u kovitlacu posleratne revolucionarne stvarnosti pretilo potpuno uništenje.

Porodica mu je, dok je bio na bolesničkoj postelji, štampala knjigu eseja na engleskom jeziku pod naslovom Balkan Themes.

]]>
Tue, 29 Aug 2017 15:39:45 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399424/in-memoriam-preminuo-pisac-dusan-puvacic.html
"Kad đavo drži sveću": Knjiga koju nećete ispuštati iz ruku http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399189/kad-djavo-drzi-svecu-knjiga-koju-necete-ispustati-iz-ruku.html Uzbudljiv roman Karin Fosum "Kad đavo drži sveću" u izdanju Samizdata B92 na potpuno nov način dotiče neke od najvažnijih tema savremenog društva. ]]> Foto:B92.net

U potrazi za uzbuđenjem, tinejdžeri Andreas i Zip ukradu torbicu iz bebinih kolica i pokrenu nesrećni niz događaja koji se završi smrću deteta. Nesvesni počinjenog zločina, Andreas i Zip prate staricu, slučajnu prolaznicu, do ulaznih vrata, i Andreas ulazi u njenu kuću s nožem. Zip čeka prijatelja, ali Andreas se ne pojavljuje. Inspektor Sejer i njegov saradnik ne mogu da povežu smrt deteta s prijavljenim nestankom lokalnog delinkventa. I dok u gradiću raste strah zbog misterioznih događaja, neverovatna istina skrivena je u podrumu staričine kuće…

Karin Fosum izbliza proučava tri smrti u ovom romanu u kome zlo dotiče i porodicu samoga inspektora Sejera... Dok Karin Fosum istražuje različite teme i živopisno ih oslikava, knjiga postaje moćna istraga o zlu i snazi koju ono poseduje, moći da menja živote ljudi. Uzbudljiva i kontemplativna, knjiga „Kad đavo drži sveću“ izuzetan je roman koji se na nov način dotiče nekih od najvažnijih tema savremenog društva. Ovo je knjiga o tome kako životi običnih ljudi izmaknu kontroli, kako dođe do tragedije – bilo to pukim slučajem ili zbog letargije i neaktivnosti društva i lošeg okruženja.

Biografija:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Karin Fosum je proslavljena norveška autorka kriminalističkih romana, poznata kao „norveška kraljica krimića“. Njeni književni počeci vezani su za pisanje poezije, a svoju prvu zbirku pesama objavila je 1974, kada je imala 20 godina. Za nju je iste godine dobila nagradu „Tarjei Vesaas“ za debitante. Neko vreme je radila u bolnicama, lečilištima i centrima za odvikavanje od droge. Posle toga seli se u okolinu Osla i započinje vrlo uspešnu književnu karijeru, obeleženu serijalom knjiga o inspektoru Sejeru, koje su postale međunarodno uspešan bestseler preveden na preko 16 jezika. Za roman „Ne osvrći se” osvojila je nagrade „Stakleni ključ“ i „Riverton“. Za roman „Kad đavo drži sveću“ dobila je nagradu „Gumshoe“ za najbolji evropski kriminalistički roman 2006. godine. Do sada je ekranizovano šest romana o inspektoru Sejeru. Napisala je i dve zbirke kratkih priča. Živi u Oslu.

]]>
Thu, 24 Aug 2017 11:46:44 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399189/kad-djavo-drzi-svecu-knjiga-koju-necete-ispustati-iz-ruku.html
Betovenova pisma u biblioteci Beča dostupna onlajn http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399146/betovenova-pisma-u-biblioteci-beca-dostupna-onlajn.html Biblioteka Beča u skupštini grada raspolaže velikom zbirkom pisama kompozitora Ludviga van Betovena. Sva pisma, kojih ukupno ima 58, sada su digitalizovana i dostupna putem interneta. ]]> Foto:B92.net

Zbirka obuhvata period od 1805, godine kada je premijerno izvedena njegova opera Leonore (kasnije Fidelio), do 1826. godine, nekoliko meseci pre smrti kompozitora. Pisma su adresirana na članove porodice, plemićke mecene, pravnike, bankare, kolege, a najviše na izdavače Zigmunda Antona Štajnera i Tobijasa Hazlingera. Betoven ih je u pismima oslovljavao sa "Generalisimus“ i "Ađutant“.

Pisma izdavačima su koncentrisana u godinama 1816-1817. U to vreme Betoven objavljuje 7. i 8. simfoniju, ciklus pesama „Dalekoj voljenoj“ i sonatu za klavir op. 101. Najznačajniji eksponat zbirke je pismo upućeno Francu Grilparceru, u kome Betoven piše o Grilparcerovom libretu za operu "Meluzina“.

Pisma možete pogledati OVDE.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 14:52:41 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399146/betovenova-pisma-u-biblioteci-beca-dostupna-onlajn.html
Srbija na Sajmu knjiga u Pekingu http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399145/srbija-na-sajmu-knjiga-u-pekingu.html Međunarodni sajam knjiga u Pekingu počinje danas, a Srbija treći put učestvuje u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja. ]]> FotoB92.net

Na srpskom štandu biće izložene knjige domaćih autora prevedene na kineski jezik, odabrani naslovi iz aktuelne pesničke i prozne produkcije, kapitalna monografska izdanja i teorijska literatura.

Polazište za srpski program na pekinškom sajmu je projekat "Dijalozi" Biblioteke grada Beograda, posvećen jubilejima - 250 godina od rođenja Filipa Višnjića i 125 godina od rođenja Ive Andrića.

O vezama između usmene književnosti, velikih romana 20. veka i savremenog književnog stvaralaštva, kao i o statusu poezije, eseja i putopisa u srpskoj književnosti u Pekingu će govoriti pisci Vladan Matijević, Vladimir Pištalo i profesor Radosav Pušić.

Profesor Pušić, šef Katedre za sinologiju na beogradskom Filološkom fakultetu, govoriće i o temi "Pregled prevedenih dela u izdavačkoj delatnosti Srbije i Kine i budući razvoj" na Međunarodnom izdavačkom forumu koji organizuje Kineska grupacija za izdavaštvo, domaćin Sajma u Pekingu.

Katalogom "Srbija čita/Čitaj Srbiju" na kineskom i na srpskom jeziku prevodiocima i izdavačima biće preporučeno 15 knjiga svih žanrova koje su u poslednje dve godine dobile najuglednije nagrade u Srbiji.

Za Sajam knjiga u Pekingu pripremljeni su i elektronski adresar srpskih izdavačkih kuća, promotivni video-snimak i programska brošura "Dijalozi".

Dizajn štanda Republike Srbije i promotivnih publikacija takođe je inspirisan godišnjicama rođenja velikana naše kulture Filipa Višnjića i Ive Andrića.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 14:47:43 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/399145/srbija-na-sajmu-knjiga-u-pekingu.html
Nagrada ,,Branko Radičević" Jirgenu Izraelu http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397519/nagrada-branko-radicevic-jirgenu-izraelu.html Prestižna međunarodna pesnička nagrada ''Branko Radičević'' pripala je ove godine uglednom nemačkom pesniku Jirgenu Izraelu. ]]> Ilustracija:freeimages.com/len-k-a

Na današnjoj završnoj sednici, ovu odluku jednoglasno je doneo žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić, Stevan Tontić i Mićo Savanović.

Među dosadašnjim dobitnicima ove međunarodne nagrade nalaze se istaknuti pesnici iz sveta: Vjačeslav Kuprijanov (Švajcarska), Filip Tanselen (Francuska), Naso Vajena (Grčka), Nikita Danilov (Rumunija), Kerol En Dafi (Velika Britanija), Valerij Latinjin (Rusija), Slavomir Gvozdenović (Rumunija), Babken Simonjan (Jermenija), Petar Milošević (Mađarska) i Enes Kišević (Hrvatska).

Međunarodna nagrada ''Branko Radičević'' svečano će biti uručena Jirgenu Izraelu,u najstarijoj srpskoj gimnaziji, na 46. Brankovom kolu, koje će trajati od 8. do 18. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu.

Tom prilikom biće promovisana, i za ovu priliku štampana u izdanju Brankovoga kola, kao oblik nagrade, knjiga izabranih pesama Jirgena Izraela u prepevu Stevana Tontića.

]]>
Mon, 10 Jul 2017 11:40:19 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397519/nagrada-branko-radicevic-jirgenu-izraelu.html
Preporuka za čitanje: „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397202/preporuka-za-citanje-psihijatri-psiholozi-i-drugi-bolesnici.html Rodrigo Munjos Avia je španski autor, rođen 1967, školovani filozof sa diplomom univerziteta Complutense u Madridu. Literata, scenarista, tumač stvaralaštva svojih roditelja, slikara Lusija Munjosa i Amalije Avie. Njegov roman „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“, objavljen 2005. godine, doživeo je veliki uspeh. Do ovog dela slovio je za dečijeg pisca. Po romanu „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ 2009. godine snimljen je istoimeni film, u režiji Pedra Telećeje. ]]> Foto:b92.net

Rodrigo Montalvo Leteljiijer je protagonista romana „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“, piščev imenjak, moguće i dvojnik. Živi u poznatom predgrađu Madrida, Park Konde de Orgas, otac je dvoje dece, Markosa i Belen, uzrasta deset i šest godina, oženjen je Patrisijom, čiji je nadimak Peti. Ona drži radnju za uramljivanje slika sa još dve partnerke. Stanuju u jednoj trećini kuće Rodrigovog oca, kao četvoročlana porodica, imaju kućnog ljubimca Arnolda, mačora koji laje. Pored njih žive njegovi roditelji, otac Španac i majka Francuskinja, dve godine mlađa sestra Nurija, vrsni advokat, i zet Ernesto – psihijatar. Oni su dobrostojeći, a njegovi roditelji u svojoj kući imaju lift koji klizi kroz četiri etaže, u kome se Rodrigova deca voze do iznemoglosti... 

Rodrigov otac je vlasnik fabrike za proizvodnju liftova, a Rodrigo je zaposlen tamo kao direktor. Firma se zove Herman Montavlo, kao i njegov otac. Postoji više od 35 godina, nešto kraće od samog Rodriga. 

Rodrigo na proslavi ćerkinog rođendana, doživljava svoj prvi psihički ispad, prvu fobiju, kolaps, histeričnu reakciju ugledavši dugmad Ernestove zimske jakne. Svedočeći njegovom psihičkom slomu, zet mu nudi svoje profesionalne usluge. Dotad su živeli u idiličnim susedskim, prijateljskim i rođačkim odnosima. Ernesto je u svom neposrednom okruženju smatran „gospodinom savršenim“, njegovo posprdno ime je bilo „gospodin Perfekcija“, što mu nije donosilo epitet uzbudljivog i popularnog, već na smrt dosadnog i predvidljivog čoveka. Bazen je punio u maju, kosio travu redovno i rano izjutra, kad svi spavaju, dosađujući komšiluku, a božićne kolače kupovao već u oktobru. Jedina zajednička tačka Rodriga i njegovog zeta Ernesta bila je obostrana mržnja prema ćudljivom mačku Arnoldu. 

Rodrigo ima 38 godina, 15 godina staža, deceniju i kusur braka, neodoljiv smisao za humor, dobru introspekciju, zdrav pogled na svet, sina geparda, ćerku oklopnika, ženu nosoroga, mačora koji ima identitet psa. Ušuškan u idiličnom predgrađu, dobro je plaćen, živi kao buržuj, bonvivan bez velikih briga. Nema razloga da ne bude srećan, ispunjen je kao otac, muž, sin, brat, prijatelj, komšija, potrošač, u svim svojim ulogama, sve do dana kada doživljava nervni ispad, koji pokušava kao čovek svog vremena, da prevaziđe terapijama. Religija je za njega efemerna. Vera skrajnuta. Ima li njegov život centar, smisao, svrhu? Jedna seansa kod stručnjaka za ljudsku psihu košta 60 evra. Ali, umesto da mu od nje bude bolje, on sve dublje psihički tone, počinje da pije lekove za umirenje, a njegova opšta psihička slika postaje razlupano ogledalo. Ipak, Rodrigo se rađe smeje samome sebi, uzimajući poveću pilulu humora, nego što očajava nad krhotinama svakodnevice. 

Nakon incidenta na ćerkinom rođendanu odlazi kod svog zeta, koji odmah pokušava da mu nametne novi odnos – lekar i pacijent. Jedino što isplivava na prvoj od niza profesionalnih seansi je parafazija, umesto istant rešenja, poremećaj u govoru, izgovaranje reči deformisanjem, zamenjivanjem slogova, premeštanjem slova i inverzijom slogova u okviru izgovorenih reči, što se ispoljava kao novi veliki dodatni simptom. Parafazični iskazi čine samostalni sloj u romanu, osvežavajući i komičan. Što više terapeuta posećuje, a luta od psihijatara, do psihoterapeuta, psihologa, iscelitelja, prepušta se akupunkturi, holističkoj medicini, nutricionistima, maserima, on se sve umornije oseća. Iako heroj, Rodrigo sve čini da se predstavi kao antiheroj. 

Razlika između psihijatra i psihologa odmah mu je bila jasna, prvi su lekari, drugi nisu, prvi sve rešavaju tabletama, drugi kaučem. Od terapeuta do terapeuta, Rodrigo zaključuje da su oni veći bolesnici od svojih pacijenata. Zbog svojih psihičkih problema biraju baš te fakultete, ne bi li sebi prvima pomogli, a kasnije, kada steknu titulu i potvrde se u struci, svoje neizlečene tegobe prenose svojim pacijentima. Indukcijom. 

Rodrigo nije muva, plen u paukovoj mreži terapije, koga oni koji se bave psihom nisu izlečili, iako proširuje svoje simptome. Više to nije samo fobija od dugmadi i parafazija, to je reakcija na mučno ubistvo komšijskog psa, asocijativni san o smrti i strah od smrti, neuroza modernog doba. Srećom, za razliku od beznadežnih profesionalaca, koji indukuju pacijentima svoje psihičke bolesti, život je žilav, prijatelji i porodica nepresušan izvor psihičke snage. A ljubav u svim svojim oblicima, najjača je sila u univerzumu.

]]>
Tue, 20 Jun 2017 11:36:48 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397202/preporuka-za-citanje-psihijatri-psiholozi-i-drugi-bolesnici.html
Srbi i Albanci kroz vekove: Istorija zajedničkog života, ne susedstva http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397184/srbi-i-albanci-kroz-vekove-istorija-zajednickog-zivota-ne-susedstva.html “Potreba da napišem knjigu Srbi i Albanci kroz vekove nastala je u meni iz duboke pobude da se suočim sa istorijom ova dva naroda koja žive u susedstvu preko hiljadu godina. Zanimalo me je da spoznam njihove odnose: kakvi su bili, šta ih je zbližavalo i šta ih je udaljavalo jedne od drugih, šta ih je dovodilo do prijateljstava i do neprijateljstava. Nastojao sam da obuhvatim unutrašnje i spoljnje tokove u istorijskoj vertikali koji su uticali na postupke njihovih pripadnika, vođa i običnih ljudi”, rekao je autor Petar Imami na promociji knjige u izdanju Samizdata B92. Sada stiže i prvi prikaz knjige koji je za list "Koha ditore" napisao Aleksandar Pavlović. ]]> Foto:b92.net

Knjiga Srbi i Albanci kroz vekove Petrita Imamija predstavlja višestruko prerađeno, dopunjeno i uvećano izdanje istoimene knjige koja je objavljena pre dvadesetak godina. Zanimljivo je podsetiti da je prvo izdanje najpre objavljeno 1998. godine, u vreme žestokih sukoba na Kosovu, i da je tada policija upala u prostorije izdavača, Samizdata B92, i zaplenila praktično kompletan tiraž. Knjiga se ipak pojavila dve godine kasnije, nakon pada Miloševića s vlasti, u poznatom prethodnom izdanju koje je već sadržalo neke dopune i korekcije u odnosu na ono prvo iz 1998. godine. 

Ovo novo izdanje je barem dvostruko duže od prethodnog, i podeljeno je na čak tri toma. Prva knjiga, objavljena 2016. godine, obuhvata događaje od najranijih vremena pa do 1944. godine, drugi tom, koji je izašao ove godine, obrađuje događaje od 1945. godine do danas, a pri kraju je treći tom, koji će u celosti biti posvećen srpsko-albanskim međusobnim kulturnim vezama. Tako je ova publikacija već sada dostigla impresivnih 900 stranica, a sa trećim tomom biće ih, dakle, i znatno više. 

Najveći značaj ove knjige enciklopedijskog obima i karaktera ukratko bih sveo na dve ključne karakteristike: 

Do dana današnjeg, knjiga Srbi i Albanci kroz vekove bila je i ostala jedina knjiga koja nastoji da u celosti i kontinuitetu opiše srpsko-albanske odnose od najranijih vremena do danas, na bilo kom jeziku, i zbog toga zaista zaslužuje punu pažnju i priznanje. U periodu između prvog i najnovijeg izdanja pojavio se niz publikacija posvećen ovoj tematici, uglavnom zbornika radova, kao i niz knjiga stranih autora posvećenih mahom Kosovu i etničkim i političkim problemima između dva naroda. Međutim, nijedna od tih knjiga nije ni pokušala da ponudi ono što nudi Imamijeva – uporedni prikaz koji prati povest etničkih, istorijskih i političkih odnosa između Srba i Albanaca od dolaska Slovena na Balkan do sada. 

Druga stvar koju bih istakao kao izuzetno značajnu, jeste da ova knjiga pokazuje da su Srbi i Albanci gotovo 1.500 godina živeli ne jedni pored drugih, već jedni sadrugima, dakle da su mnogi krajevi Balkana bili međusobno etnički izmešani sve do relativno novijeg vremena. Drugim rečima, pre nastanka nacionalnih programa i nastojanja da se uspostave nacionalne i etničke (čiste) države, dakle od druge polovine devetnaestog veka naovamo, na Balkanu se živelo zajedno. Naravno, uz iskušenja, povremena neslaganja, lične razmirice, i u različitim političkim okvirima gde su dominirali nekada pravoslavni, katolički ili muslimanskih vladari, strani ili domaći gospodari i tako dalje. Bolje ili lošije, teže ili lakše, ali živelo se zajedno. Dakle, naša istorija je, u osnovi, istorija zajedničkog života, ne susedstva. 

Poseban problem jeste – kako čitati ovu knjigu, kao istorijsku studiju ili kulturološki pregled? Knjiga svakako ima istorijske pretenzije i oslanja se na mnoštvo istorijskih izvora, ali po mom mišljenju ona nije standardna istorija – Imami nije profesionalni istoričar niti se takvim pravi. On ne pokušava da uradi ono što istoričari po pravilu rade, da zađe duboko u uzroke zbivanja, da sudi o istorijskim ličnostima i opisuje motive, uglavnom ne ulazi u pitanje verodostojnosti izvora i autora koje citira, a često ne daje ni opšti, širi kontekst događaja. Naravno, u ovako obimnoj knjizi ima izuzetaka u odnosu na ovaj pristup, ali je u principu njegov stil uzdržan, deskriptivan, nepristrasan. Ipak, on je savestan autor i ova njegova knjiga je pouzdanija od mnogih istorijskih knjiga koje su pisane izrazito pristrasno. Sve u svemu, rekao bih da knjiga ponajpre predstavlja jedan kulturološki pregled srpsko-albanskih odnosa, i to onako kako su oni percipirani kroz istoriju iz prevashodno srpskog ugla. Naime, njemu nije ambicija da utvrdi istorijske istine, da razmatra događaj iz 4-5 različitih izvora i razotkrije jednu, apsolutnu istinu. On kao da nastoji da potpuno, minuciozno pomene, citira, pobroji sve moguće srpske izvore o određenim događajima. Tako, recimo, kada govori o prelasku preko Albanije, ili Berlinskom kongresu i i proterivanju Albanaca iz topličkog kraja, on navodi izjave političara, napise iz novina, memoare učesnika, sve do vojnih i diplomatskih izvora.

Nijedna knjiga nije savršena, pa se naravno ne može očekivati ni da autor uvek bude nepogrešiv u izlaganju ovako obimne građe. Ovo se najpre odnosi na odsustvo kritičke evaluacije korišćenih izvora. Tako, naročito na početku gde se razmatraju pitanja porekla albanskog jezika, naroda i njihove izvorne teritorije, nalazimo mnoštvo citata različitih autora, iz raznih oblasti, koji iznose drugačije i međusobno kontradiktorne stavove. Moglo bi se reći da autor ostavlja čitaocu da sam donese svoj sud, ali bi ipak stavljanje u kontekst i razmatranje utemeljenosti nečijih tvrdnji čitaocu bilo od velike pomoći. Akademski nastrojeni čitaoci takođe će primetiti da je obilje citata dato paušalno, bez jasno označenih referenci i broja stranice izvora, što je takođe preduslov kod korišćenja istoriografske građe. I, najzad, moglo bi se u knjizi naći grešaka koje profesionalni istoričar ne bi napravio, pa tako, recimo, nalazimo staru tezu o tome kako je Skenderbeg odrastao kao poturčenjak i janjičar u Carigradu, što su istoričari odavno odbacili kao neutemeljeni mit. Ipak, takvih je grešaka srazmerno malo u jednoj ovakvoj eruditnoj publikaciji enciklopedijskog obima. 

Najzad, posebno treba istaći svojevrsnu dramaturgiju i ritam ove knjige. Što se više približavamo sadašnjosti, ona postaje sve mučnija i teža za čitanje – pratimo sve veće neprijateljstvo, sve žešće i krvavije sukobe, sve jaču političku podelu i nacionalističke aspiracije i, kao u nekoj drami šekspirovog tipa, u prvih par činova još niste sigurni da li će radnja otići u pravcu tragedije ili hepienda. Ipak, kako napredujemo kroz vreme i događaje, postaje jasno da neće uslediti srećan kraj. Knjiga Srbi i Albanci kroz vekove ne imenuje krivca za takav ishod, niti joj je to namera, ali ostavlja gorak ukus pružajući uvod u mnoštvo aktera koji su doveli do toga. Međutim, važno je naglasiti kako ona posebnu pažnju posvećuje onima koji su, poput srpskih levičara s početka dvadesetog veka i mnogih drugih, imali različit pogled u odnosu na zvaničnu politiku i jasno govorili da nije kasno da se negativan trend promeni i da se izbegne neprijateljstvo, sukobi i međusobna ubijanja. 

Imamijev pristup kontroverznim pitanjima jeste da ih ne prećutkuje, dakle da piše o njima, ali bez senzacionalizma, trezveno i nepristrasno, kao što i inače piše. Ipak, autorski glas ili komentari postoje u ovoj knjizi i, kada ih nađemo, u njima prepoznajemo, rekao bih, stavove nekoga ko veruje u duboku bliskost i prijateljstvo Srba i Albanaca i jednako im želi dobro. U tim, relativno retkim, autorskim ekskursima, nalazimo jezgrovite iskaze koji sublimiraju dugotrajno istorijsko i životno iskustvo. Tako bi se, recimo, autorova sintagma “Istorijski gledano, geografska ‘prirodna granica’ naroda predstavlja relativan pojam”. (tom I, str. 222) mogla uzeti kao njegov sumaran, lapidaran odgovor na pitanje o istorijskom pravu na Kosovo. Sumu tragike i farsičnosti našeg istorijskog iskustva nose i sledeći autorovi redovi: 

“Istoričar Panta Srećković, čest saputnik Jastrebovu po Kosovu i Makedoniji, zabeležio je njegove reči: ‘Na Kosovu su Srbi izgubili carstvo, na Kosovu će odsudna bitka rešiti budućnost Balkanskog poluostrva i budućnost srpskog naroda.’ (Uistinu, to se dogodilo stotinak godina kasnije, 1999. godine, kao posledica agresivne politike prema Albancima na Kosovu koju je vodio ‘vođa’ srpskog naroda s kraja XX veka Slobodan Milošević. U težnji za stvaranjem konačnog rešenja, izazvao je intervenciju NATO alijanse, posle čega je između albanskog i srpskog stanovništva povučena etnička demarkaciona linija na Kosovu.”) (tom I, str. 165). 

Tako bi se, dakle, kraj ove knjige mogao čitati i kao antiklimaks, jer smo, posle 1.500 godina zajedničkog života, danas zapravo prvi put u situaciji da – s malim izuzecima koji predstavljaju velike probleme – više ne živimo jedni s drugima i jedni među drugima, nego jedni pored drugih. U kontekstu bogatih i dugih istorijskih, porodičnih, plemenskih, običajnih i svih drugih veza koje opisuje ova dragocena i mnogostrana knjiga, takav se ishod može posmatrati samo kao neuspeh. 

]]>
Mon, 19 Jun 2017 11:28:50 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397184/srbi-i-albanci-kroz-vekove-istorija-zajednickog-zivota-ne-susedstva.html
"Noć knjige" na 54 lokacije u 27 gradova Srbije http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397127/noc-knjige-na-54-lokacije-u-27-gradova-srbije.html "Noć knjige" će se odvijati na 54 lokacije u 27 gradova u Srbiji i regionu. Regionalni karakter manifestaciji daju "Lagunini" klubovi čitalaca u Banjaluci, Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću. ]]> Foto:B92.net

U svim knjižarama i klubovima gostovaće domaći pisci i gosti iz inostranstva poput Erlenda Lua koji će od 18 sati potpisivati svoje knjige u knjižari "Delfi" u SKC-u. U knjižarama "Delfi" i "Laguninim" klubovima čitalaca, sutra će, od 17 sati do ponoći, biti održana 16. regionalna "Noć knjige".

"Laguna" je za "Noć knjige" pripremila nove naslove i obezbedila specijalne popuste te će tako čitaoci moći da kupe knjige ovog izdavača sa popustom od 25 odsto, za dve knjige obezbeđen je popust od 30 odsto, za tri knjige 35 odsto, a za cetiri i više popust iznosi 40 odsto.

Ekskluzivno u "Noći knjige" u prodaji će se naći novi roman Tonija Parsonsa iz serijala o detektivu Maksu Vulfu - "Poslednja žrtva", tu je i treći roman iz serijala "Onlajn Devojka" - "Onlajn devojka solira" Zoi Sag.

Autorka bestseler serijala o kupoholičarki Sofi Kinsela obradovala je čitaoce još jednom knjigom "Moj ne tako savršeni život", "Tom Gejts - Izvanredni izgovori (i druge dobre stvari)" Liz Pišon nastavak je višestruko nagrađivanog serijala za školarce.

Ekskluziva u "Noći knjige" je i roman "Simpatizer" Vijeta Tan Nujena koji je ovenčan Pulicerovom nagradom za 2016. godinu, a po specijalnoj ceni moći će da se kupi i roman "Deobe" Dobrice Ćosića.

]]>
Thu, 15 Jun 2017 10:58:15 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397127/noc-knjige-na-54-lokacije-u-27-gradova-srbije.html
Miroslavljevo jevanđelje za biblioteku Kazahstana http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397035/miroslavljevo-jevandjelje-za-biblioteku-kazahstana.html Predsednik Srbije poklonio je danas Biblioteci prvog predsednika Kazahstana - Elbasi, u Astani, kopiju Miroslavljevog jevanđelja. ]]> Foto:b92.net

Aleksandar Vučić je nacionalnu biblioteku Kazahstana obišao u nastavku posete toj zemlji, gde boravi kao specijalni gost kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva, na otvaranju međunarodne specijalizovane izložbe "Astana Ekspo - 2017". 

Biblioteka u Astani je napravljena kao muzej i posvećena je životu prvog predsednika Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, sa kojim će Vučić sutra imati zvanični sastanak. 

Biblioteka je posvećena životu Nazarbajeva i podizanju Kazahstana na noge i sadrži ličnu kolekciju knjiga predsednika Kazahstana, ličnih fotoalbuma njemu najbližih ljudi i porodice, kao i o njegovom životu uopšte. U Biblioteci je, u čast posete predsednika Srbije, jedan deo posvećen saradnji sa našom zemljom, a izloženi su posvete i orden, koji je Nazarbajev prošlog avgusta dobio od tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, ali i ranijim odlikovanjima naše zemlje. 

Kupola zdanja je, inače, u obliku oka koje gleda u nebo, a poruka je da Kazahstan gleda u budućnost. 

Miroslavljevo jevanđelje je najznačajniji ćirilični spomenik srpske i južnoslovenske, odnosno srpskoslovenske pismenosti iz 12. veka. 

Unesko ga je 2005. godine uvrstio u svoju biblioteku "Pamćenje sveta" čime je postao deo 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija. 

Rukopis se do 1896. nalazio u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu. Danas se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a jedan list Miroslavljevog jevnađelja je u Narodnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. 

U Miroslavljevom jevanđelju su, inače, uporedo zastupljena dva pravopisa: zetsko-humski i raški. Nastalo je po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje, najverovatnije u Kotoru, oko 1185. godine, a za potrebe Crkve Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju na Limu, i same zadužbine kneza Miroslava, koja je docnije postala episkopsko sedište Humske eparhije Srpske pravoslavne crkve. 

Ne zna se pouzdano koji je bio motiv kneza Miroslava da naruči izradu Jevanđelja, koje je kasnije po svom naručiocu i dobilo ime - Miroslavljevo jevanđelje. Godine 1998. izvršena je konzervacija originala i restauriran povez knjige. 

Duga je istorija Miroslavljevog jevanđelja, a novija beleži da je između dva svetska rata ostalo u posedu porodice Karađorđević, uprkos odluci Ministarstva prosvete iz 1903. da se ono preda na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije. Knez Pavle, koji se u to vreme starao o Miroslavljevom jevanđelju, poklonio ga je 1935. godine sopstvenom muzeju. 

Tako je u bombardovanju 6. aprila 1941. rukopis izbegao sudbinu više stotina srednjovekovnih povelja, rukopisnih knjiga i inkunabula, skoro 50.000 kompleta časopisa i novina i oko 350.000 knjiga, koje su izgorele u do temelja sravnjenoj zgradi Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu. 

Za Jevanđeljem su tragali i Nemci i četnici, pa je ono skrivano na raznim mestima sve do oslobođenja Beograda. Godine 1945. osnovana je komisija koja je utvrdila stanje rukopisa i predala ga na čuvanje Umetničkom muzeju - današnjem Narodnom muzeju u Beogradu, gde je zavedeno pod inventarskim brojem 1536. Miroslavljevo jevanđelje je bilo izloženo sve do 1966. u vitrini koja nije imala adekvatne uslove za čuvanje takvog rukopisa, pa je odatle preneto u fundus Narodnog muzeja. 

Od 1985. povremeno je izlagano. Država Srbija je osnovala je 1991. Fond za konzervaciju i fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja, koje je postalo stalna stavka u državnom budžetu. Uprkos tome, svi izdavači koji su želeli da naprave fototipsko izdanje bili su u tome sprečavani. Udruženi izdavači, Autorsko-izdavačka zadruga „Dosije“ i Službeni list SRJ, 1993. godine počeli su samoinicijativno, bez korišćenja budžetskih sredstava, sa prikupljanjem materijala za fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja. 

Ono je štampano u Johanesburgu, u Južnoafričkoj Republici, 1998. i predstavlja vernu, savršenu kopiju originala, kako po sadržaju tako i po spoljašnjem izgledu. Štampano je u 300 primeraka, od kojih se neki nalaze u specijalnim kolekcijama najvećih svetskih biblioteka kao što su Kongresna biblioteka u Vašingtonu, Britanska nacionalna biblioteka, biblioteke Univerziteta Harvard, Prinston, Jejlu...

]]>
Fri, 9 Jun 2017 13:20:44 +0200 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/397035/miroslavljevo-jevandjelje-za-biblioteku-kazahstana.html