Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

21. 10. 2015.

Predstavljen Zakonik cara Stefana Dušana u SANU

Zakonik cara Stefana Dušana (knjiga 4, tom 1-2) u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji su urednici prof. dr Đorđe Bubalo i dopisni član SANU Kosta Čavoški predstavljen je juče u svečanoj sali Akademije.

Predstavljen Zakonik cara Stefana Dušana u SANU

Foto:Tanjug

Prisutne je pozdravio predsednik SANU akademik Vladimir S. Kostić, koji je istakao da je današnja promocija "upravo onaj trenutak u kome susret sa nekim postignućem iz rutine kurtoazije prerasta u iskaz istine i tačnosti".

"Ovo pred nama je kapitalno delo ili delo kapitalnog sleda i tu nema kurtoazije, radi se o istini, tačnom iskazu", rekao je on.

Kostić je zahvalio svima koji su radili na ovom projektu, jer se, kako je naglasio "radi o formi stvaralaštva koje opravdava postojanje i duh same Akademije.

On je naveo da Zakonik obrađuje 13 prepisa - Patrijaršijski, Đorđoških, Popinački, Tekelijin, Sandićev (Stratimirovićev), Koviljski, Beogradski ili Rudnički, Reževski (Zagrebački), Karlovački, Vršački, Grbljanski, Bogišićev i Jagićev.

Kostić je podsetio da tekst Dušanovog zakonika, koji je pisan u dva navrata 1349. i 1354. godine nije sačuvan u originalu, ali da postoje njegovi brojni prepisi.

"Često infantilno, pokušavajući da ukažemo na korene sopstvene srednjovekovne kulture, umemo da navodimo apokrifne priče o vremenima kada smo jeli zlatnim viljuškama, a varvari na zapadu rukama. Taj stav pre pokriva činjenicu da je zapravo naš ulazak u civilizaciju obeležen zakonima, a ne viljuškama", rekao je Kostić.

Predsednik SANU je dodao da su srpski kraljevi u državi Nemanjića izdavali povelje i donosili propise "partikularnog dometa", a da je tek Stefan Dušan ujednačio raznorodno feudalno pravo i izdao svoj zakonik.

Književnik Miro Vuksanović je istakao da su ova dva toma knjige "svečana, kako po opremi, tako i po sadržini".

Vuksanović je naglasio da je malo naroda koji 666 godina imaju vlastiti i originalni pravni spis na svom ondašnjem jeziku.

Akademik Mirjana Živojinović istakla je da je ovom četvrtom knjigom "Zakonik cara Stefana Dušana", Odbor za izvore srpskog prava SANU zaokruzio izdavanje svih prepisa starije i mlađe redakcije Zakonika, osim jednog prepisa na rumunskom jeziku.

Ona je ocenila da je Zakonik cara Stefana Dušana, među do sada izdatim diplomatičkim izvorima u našoj zemlji, a i šire u svakom pogledu, "najbolje i najpotpunije izdanje".

Bubalo je naglasio da je prošlo ravno 220 godina od prvog izdanja Dušanovog zakonika u "Istoriji" Jovana Rajića.

"Splet istorijskih okolnosti učinio je da slavu Dušanovog zakonodavnog rada prvi pronese rukopis iz biblioteke aradskog plemića Save Tekelije", rekao je Bubalo.

"Ova knjiga predstavlja nezaobilaznu polaznu tačku za dalja jezička i tekstološka proučavanja mlađe redakcije Zakonika, kao i za poduhvat rekonstrukcije njegove sudbine i primene kod Srba u 18. veku", zaključio je Bubalo.

Čavoški je podsetio da se pet decenija radilo na ovom velikom poduhvatu, a da su prethodne knjige izdate 1975, 1981. i 1997. godine, kao i da je začetnik tog poduhvata akademik Toma Živanović.

On je takođe napomenuo da je akademik Sima Ćirković tek nakon 2005. pokrenuo pripremu preostalih 13 rukopisa za objavljivanje.

"Ovom četvrtom knjigom završeno je objavljivanje svih nama poznatih prepisa Dušanovog zakonika", istako je Čavoški.

Čavoški je naglasio da su svi srednjovekovni zakonski spomenici pisani na srpsko-slovenskom jeziku, tadašnjem govornom jeziku srpskog naroda.

"Na zapadu je to bilo drugačije - svi engleski pravni akti iz 13. veka, pa i kasnije bili su sastavljeni na latinskom jeziku", rekao je Čavoški, dodavši da se naš prvi veliki zakonodavac Sveti Sava nije dvoumio, nego je zakon doneo i objavio na srpsko-slovenskom jeziku.

"Objavljivanje ovog dela je prilika da se svi podsetimo kakvu smo državu nekada imali i kakvi su bili njeni zakonodavci, koji nisu zaostajali za zapadnoevropskim uzorima", naglasio je Čavoški.

Izvor: Tanjug

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati