Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 08. 2016.

Šta kontroverzni Dejmijan Herst donosi u Srbiju

Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu od 2. septembra do 14. oktobra ugostiće prvu veliku izložbu kontroverznog britanskog umetnika Dejmijana Hersta (51) pod nazivom „Nova religija“.

Šta kontroverzni Dejmijan Herst donosi u Srbiju

foto: blic.rs

Izložba posvećena odnosu religije i nauke, pre svega medicine, sastoji se od 44 printa i četiri skulpture i stiže u Srbiju nakon gostovanja u Banjaluci i Skoplju, zahvaljujući Britanskom savetu (British Council). Tim povodom naš sagovornik je bio Pol Stolper, galerista i bliski saradnik Dejmijana Hersta u čijoj galeriji je „Nova religija“ premijerno izložena 2005. godine.

Da li postoji poseban razlog što izložba obilazi četiri zemlje balkanskog regiona?

- Ubrzo posle otvaranja izložbe 2005, Britanski savet me je pitao za dozvolu da organizuje postavke u zemljama gde ima predstavništva. Iz logističkih razloga nemoguće je dobiti veliku, retrospektivnu postavku Dejmijana Hersta, ali kako je on vrlo popularan van Velike Britanije, „Nova religija“ je savršen način da se njegovo delo predstavi drugima.

Pol Stolper

Izložba se bavi odnosom religije i medicine kao nekom vrstom nove forme u koju ljudi slepo veruju. Kakvu poruku šalje izložba? Da li, možda, postoji neki srednji put, put slobodnog izbora?

- Nisam siguran da izložba šalje bilo kakvu poruku, više je odraz savremenih shvatanja života i smrti, utiska da ljudi danas možda više veruju u medicinu nego u religiju. Elementi koji čine „Novu religiju“ formiraju svetilište posvećeno želji da se smrtnost drži na bezbednoj udaljenosti iako to ne može mnogo pomoći pri neizbežnom suočavanju sa smrću. Verovanje i u religiju i u medicinu je zasnovano na toj želji, koja je ovde samo potvrđena kroz umetničku predstavu.

Dejmijan Herst je među nekolicinom svetski poznatih umetnika današnjice. Da li slava pomaže umetniku ili ga ometa?

- Ne možemo ignorisati slavu ili novac koji toliko preovlađuju u savremenoj umetnosti. Važan je način na koji se umetnik nosi s tim. Ona ne mora nužno da utiče na sadržaj ili koncept nečijeg dela.

Da li je jedno umetničko delo zaista vredno na desetine miliona dolara? Naročito delo koje se sastoji od preparirane životinje u formaldehidu ili police sa pilulama (oba su rad D. Hersta, prim. nov.)?

- Vrednost jednog dela može se meriti samo količinom novca koju je neko spreman da plati za njega. Niko nije primoran da kupi bilo šta, a aukcije su otvoreno tržište gde kupci određuju vrednost.

Dejmijan Herst "Duša na lestvicama Jakovljevim", 2005.

Kako se danas definiše umetnost i ko je definiše?

- Umetnost današnjice uvek određuju i oblikuju raniji stvaraoci (njeni prethodnici), a može je definisati samo vreme.

Šta razlikuje dobrog umetnika od ostalih? Stiče se utisak da je danas za uspeh potrebniji dobar marketing i PR od talenta i samog kvaliteta umetnosti?

- Postoji samo lični ukus. Ne možete logikom da dokazujete nedokazivo. „Kvalitetnu“ umetnost više određuje lična emocija nego neka nemerljiva definicija. Možete jednako biti impresionirani i nekom detaljno urađenom srednjovekovnom drvenom rezbarijom i minimalističkom slikom iz 20. veka.

Kako komentarišete kritike da je Herst „unazadio umetnost za 100 godina“, da je živi primer da je „talenat ništavan i da novac vlada“, da je njegova umetnost „jednolična, besmislena i odvratna“ te da on „nije nikakav umetnik“?

- Svako ima pravo na svoje mišljenje.

 

 

Izvor: blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage