Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

14. 10. 2016.

"Pod žrvnjem" premijerno 16. oktobra u JDP-u

Predstava "Pod žrvnjem" Dragoslava Nenadića u režiji Egona Savina i dramaturgiji Miloša Krečkovića biće premijerno izvedena na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, najavljeno je na konferenciji za novinare.

"Pod žrvnjem" premijerno 16. oktobra u JDP-u

Foto:B92.net

Umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović rekao je da Nenadićev komad nije izvođen više od 100 godina i da su odlučili da to nepravedno skrajnuto i zaboravljeno delo "izvedu na svetlo dana", jer je u pitanju "duboko živa, bolno aktuelna i pozorišno podatna materija". 

On je pomenuo i predstavu "Tako je moralo biti" koju je takođe režirao Savin i primetio da zajedno sa "Pod žrvnjem" one pružaju "dubok uvid u to kako mi danas živimo".

Foto: Nenad Petrović
Foto: Nenad Petrović

 

Stojanović je primetio da je "Pod žrvnjem" zahtevna kamerna predstava na kojoj publika sedi na sceni, naturalistički komad pisca koji je pisao za pozorište uzbudljive i ubedljive likove, na jednom nivou prepoznatljive, a s druge strane mračnu poeziju visoke dramske lepote. 

Savin je naglasio da početak 20. veka, kada je nastao tekst "Pod žrvnjem", i današnje vreme povezuje sirotinja. 

"Mi pozorišni ljudi smo malo nastrani i volimo kada imamo gomilu nesreće i onda tu ljudsku nesreću i patnju treba scenski oblikovati. Treba mnogo smisla i napora da čovek oživi literaturu koja kao svaka dobra literatura negde se zaista i dogodila kao sam život", rekao je reditelj.

Foto: Nenad Petrović
Foto: Nenad Petrović

 

On je kazao da je Beograd između dva svetska rata bio jedina evropska metropola u kojoj je 80 posto stanovništva živelo ispod granice siromaštva. 

"To oslikava ovaj komad na uzbudljiv način i nadam se da predstava ima dozu prijemčivosti ne samo da opominje, već da omogući da postanemo svesni u kom i kakvom svetu živimo i da razvijemo sposobnost da ljudski jad razumemo i prihvatimo kao deo svoje svakodnevnice", naglasio je Savin. 

On je istakao da je tema predstave zloupotreba dece od strane roditelja i da su koreni ljudskog zla u bedi.

Foto: Nenad Petrović
Foto: Nenad Petrović

 

U omnibusu sastavljenom od tri priče igraju Boris Isaković, Anita Mančić, Marko Janketić, Jelena Petrović, Amar Chorović, Bojan Lazarov, Nebojša Milovanović, Vesna Stanković, Milica Gojković, Miodrag Dragičević, Nenad Jezdić i Nebojša Ljubišić. 

Mančić, koja igra u sve tri priče, kaže da je privuklo komadu "Pod žrvnjem" činjenica da se "u Srbiji, ma koliko ona oblika promenila, zapravo ništa ne menja kada je nesreća u pitanju, niti se može promeniti". 

"Postoji knjiga 'Ubijanje duše', koju je u logoru pisao jedan psihoterapeut o tome dokle čovek može da ide u ektremnim uslovima, kada prestaje da bude čovek i odustaje od moralnih i čovečnih osobina. U ovoj predstavi smo pokušali da pokažemo iskonsku bedu kada nam krče creva i šta se javlja u prirodi čoveka kada se nađe u ekstremnim uslovima", rekla je Mančić.

Foto: Nenad Petrović
Foto: Nenad Petrović

 

Jezdić je podsetio na izreku "sit gladnome ne veruje" i ocenio da je to "iskonski paradoks našeg društva". 

"Mi smo radeći sa Egonom dobili šansu da pokušamo da to opovrgnemo i da nama sitima publika poveruje da postoje gladni, uniženi, bedni i jadni", istakao je Jezdić, dodavši da mu je žao što nije "vesnik iskonske tragike" koju svi ostali glumci u predstavi ispovedaju. 

Scenograf je Vesna Popović, kostimografi Bojana Nikitović i Stefan Savković, izbor muzike potpisuje Savin, a za scenski govor je zadužena Ljiljana Mrkić Popović.

O predstavi

 

Ekonomske krize 21. veka probudile su novo interesovanje za dramski prvenac mladog i gotovo zaboravljenog autora Dragoslava Nenadića, nastao početkom 20. veka. Drama Pod žrvnjem otkriva nam – kako je kritika primetila – svet periferije, umorno vegetiranje u vlažnim i prljavim straćarama i zapuštenim dvorištima, polusvet sa svojim razorenim porodicama, spreman na sve: na nož, krađu, prostistuciju, podvođenje... Nenadićevi živopisni beogradski likovi, iako u živom pesku do grla, gaje nadu da je moguće nešto lepše i bolje: bilo kao san o spasonosnom bekstvu (otići bilo gde, u grad, u Ameriku), bilo kao vera da negde možda postoji srećna zemlja... Ovi obespravljeni junaci, otuđeni i često animalni, u tom presudnom času – pod žrvnjem – imaju pred sobom tri puta... 

Dragoslav Nenadić, koji je u Parizu studirao ekonomiju i tokom najvećeg dela života radio u Ministarstvu finansija, pripadao je pokolenju srpskih dramskih pisaca koji su modernizovali srpski teatar, i među koje ubrajamo Simu Matavulja, Branislava Nušića, Vojislava Jovanovića Maramba, Milivoja Predića, Svetozara Ćorovića, Milutina Bojića...

Dragoslav Nenadić

(Soko Banja, 1888 – Beograd, 1940) 

Dramski pisac i pripovedač koji je stvarao pre Prvog svetskog rata. 

Pažnju literarnih krugova privukao je njegov dramski triptih iz beogradskog života Pod žrvnjem, koji je nagrađen na konkursu Narodnog pozorišta i prikazan početkom 1908. Na istoj sceni odigrana je i drama Srećkovići, kao i jednočinka Izvan života. Časopis Delo objavio je 1914. dramu Jedrilica bez jedrila, a Brankovo kolo jednočinku Ugašeno ognjište. S obzirom da mu kritičari nisu bili naklonjeni, prestao je da piše drame. 

Osim drama, Nenadić je pisao kratke priče i feljtone za Beogradske novine, Štampu, Novu iskru i Politiku. 

Školovao se u Beogradu i Parizu. Radio je kao državni činovnik u Ministarstvu finansija. Zbog visoko moralnog odnosa prema poslu bile su mu često poveravane važne misije u inostranstvu.

Egon Savin

Režiju je diplomirao 1979. na FDU u Beogradu u klasi profesora Dejana Mijača. Već svojim prvim režijama predstavio se kao jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih reditelja. Radi kao redovni profesor na Katedri za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. 

Iza sebe ima osamdeset režija raznovrsnog dramskog repertoara, od savremenih domaćih autora koje je režirao u neformalnim trupama do svetskih klasika u najvećim nacionalnim teatrima. Radio je širom bivše Jugoslavije i u inostranstvu: Budimpešta, Trst, Gorica, Beograd, Zagreb, Novi Sad, Skoplje, Sarajevo, Podgorica, Rijeka, Sombor, Kruševac i Zrenjanin. U JDP-u je režirao predstave Muke po Živojinu Radoslava Pavlovića (1985), Na letovanju Maksima Gorkog (1990), Mletački trgovac Vilijama Šekspira (2004), Šuma A.N. Ostovskog (2005), Tako je moralo biti Branislava Nušića (2007), Molijerovog Tartifa (2008), U močvari Marine Kar (2009), Unosno mesto A.N. Ostrovski (2014). 

Višestruki dobitnik najznačajnijih nagrada za režiju u zemlji i inostranstvu.

 

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati