Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 05. 2015.

Poslednji slikar filmskih plakata

Daleko od reflektora Kanskog festivala, poslednji slikar filmskih plakata u Grčkoj Vasilis Dimitriou radi u svom malom studiju na najnovijoj narudžbini.

Dimitriou ima 80 godina, radi sam i zna da su dani njegovog posla odbrojani - njegova leva ruka blago drhti zbog početka Parkinsonove bolesti. 

Ali Dimitriou, koji je preživeo nacističku okupaciju Grčke, odlučan je da nastavi usamljenu borbu protiv digitalnih filmskih plakata. Za njega, to je umetnost koja istinski dolazi iz srca. 

Više od 65 godina, sitni umetnik sa beretkom oslikavao je sva velika imena filma ali je na neke obraćao posebno pažnju. 

"One koje volim lepo crtam. One koje ne volim ne crtam lepo", rekao je Dimitriou AFP-u i dodao: 

"Na primer, Klinta Istvuda sam nacrtao 50 puta. Ako zatvorim oči sada, mogu da nacrtam Klinta Istvuda". 

Tokom 1960-ih kada su film i bioskopi bili na vrhuncu popularnosti u Grčkoj, Dimitriou je nedeljno radio i po 10 plakata. Sada, samo jedan bioskop u Atini - "Atinaion" se drži ove tradicije. 

"Slikarstvo je medij koji čini sve intimnijim u dobu kada je sve postalo plastično", kaže suvlasnica bioskopa Virdžinija Aksioti. "Laminirani bilbordi su nešto što se koristi jedan dan i onda baci. To nije naš mentalitet, mi volimo tradiciju, volimo da negujemo veze izmedju umetnosti". 

"Za mene, muzika, slikarstvo, ples i film su jedno", rekla je Aksioti. 

Rođen u radničkoj porodici 1935. Dimitriou je šegrtovao kod češkog majstora filmskih plakata i kasnije je razvio sopstveni stil. Na vrhuncu karijere imao je dva asistenta a i supruga mu je pomagala kako bi za tuce bioskopa u Atini mogli da isporuče po plakat dnevno. 

Danas, za jednu narudžbinu su mu potrebna tri dana. Trenutno radi na plakatu za "Fantastičnu četvorku" koja u bioskope stiže na leto a uradio je i plakat za "Cymbeline" sa Itanom Houkom i Milom Jovović. 

Prolaznici koji danas prodju ispred "Atinaiona" u užurbanom centru Atine retko kada obrate pažnju na plakate ali to nije bio slučaj pre nekoliko decenija kada su filmski plakati budili strasti. 

"Početkom 1960-ih napravio sam rizični plakat za to vreme, sa glumicom u bikiniju. Vlasnik bioskopa me je zvao da se požali da se grupa besnih harpija okupila ispred bioskopa. Morao sam da dodjem sa četkicama i bojama i malo pokrijem damu", ispričao je Dimitriou. 

Nekoliko godina kasnije dogodilo se suprotno - Dimitriou je pozvan da "razotkrije" Sofiju Loren jer je procenjeno da joj je poprsje bilo previše pokriveno. 

"Kada sam sišao sa merdevina, nekoliko muškaraca se okupilo da aplaudiraju", ispričao je on.

Dete traumatične nacističke okupacije Atine u Drugom svetskom ratu, kada je na hiljade umrlo, Dimitriou se i dalje seća gladi. "Majka je stalno govorila da će joj deca umreti", rekao je on. 

Poput većine dece njegovog doba, popeo bi se na drvo kako bi gledao filmove u bioskopu na otvorenom. 

Jedne noći, zaposleni u bioskopu su ga povukli sa drveta i pao je u dvorište bioskopa, a ta priča je kasnije dospela i u italijanski klasik "Sinema Paradiso". 

"To je bila moja prilika. Kinooperater mi je ponudio da gledam filmove besplatno ako mu pomognem. Kasnije, menadžer bioskopa je video neke moje skice i rekao mi da odem negde na obuku", ispričao je Dimitriou. 

Slikar kaže da je odlučan da se i dalje bavi svojom umetnošću. 

"Osećam da uvek mogu bolje", rekao je on. 

Ali, Dimitriou više ne ide u bioskop. Kaže da mu nedostaje vreme kada su se ljudi doterivali za bioskop a kasnije nalazili u foajeu na piću u pauzi filma.

Izvor: B92.net

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage