Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

07. 03. 2016.

Šta zaista znači najpoznatiji vrisak u istoriji?

Ispod nemirnog, ključajućeg neba prošaranog buktećim žutim, narandžastim i crvenim tonovima na mostu stoji androgina figura. Obučena u teget-plavi kaput, stopljena sa ljubičastom i akvamarin plavom pozadinom izleda kao da lebdi iznad mosta na kom stoji. Dve izmučene šake čvrsto stiskaju ćelavu glavu nalik na lobanju. Iskolačenih očiju figura ispušta zastrašujući krik. U pozadini se vide dve staložene figure, ali to ne može da ublaži zastrašujuću pojavu čoveka koji vrišti.

Šta zaista znači najpoznatiji vrisak u istoriji?

Foto:Blic.rs

Radi se svakako o čuvenoj slici "Vrisak" Edvarda Munka, posle Leonardove Mona Lize, najpoznatijoj slici na svetu. Ili da budemo precizniji, radi se o jednoj od četiri verzije "Vriska" koliko ih je za života naslikao Munk. Najranija je verzija iz 1893. godine koja se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Oslu.

U Munkovom muzeju nalazi se još jedna slikana verzija iz 1910. godine kao i reprodukcija u pastelu iz 1893.

Za razliku od ove tri, verzija "Vriska" koja je opisana na početku teksta jeste urađena u pastel tehnici na kartonu 1895. godine i jedina je koja se nalazi u privatnom vlasništvu. Ona je 2012. godine prodata na aukciji u Njujorku za 120 miliona dolara, što je čini najskuplje prodatim umetničkim delom u istoriji. Kupac slike je bio Lion Blak, američki finansijer, koji je sliku pozajmio za izložbu "Munk i ekspresionizam" koja se održava u njujorkškoj Novoj galeriji (Neue Galerie). Po rečima istoričarke umetnosti, Džil Lojd, najvrednije je ulje na platnu koje se nalazi u muzeju u Oslu, mada smatra i pastelnu verziju neverovatnom i vrlo bitnom jer linije na ovoj slici su mnogo življe i jasnije nego na njenoj uljanoj dvojnici.

Izložba u Novoj galeriji se bavi Munkovim odnosom sa ekspresionističkim poktretom osnovanim u Nemačkoj i Austriji početkom 20. veka. Iako je slika vrisak koja je izložena na izložbi nastala tri godine pre njegovog preseljenja u Berlin, ona je našla svoje mesto na izliožbi.

Munk je u Nemačkoj proveo svoj najkreativniji period družeći se sa umetnicima i piscima, poput Avgusta Strindberga, što je doprinelo najvećem broju slika koje se smatraju njegovim najvećim delima, poput slike "Vampir i Madona".

Vampir i Madona
Foto: Tanjug/APVampir i Madona

Ova dela smatraju se vrhuncem njegove karijere jer je kroz njih predstavio osećanja poput ljubavi, seksualnosti i smrti i prikazao ih kao univerzalne simbole. Originalna verzija Vriska iz 1893. jeste jedan od 22 elementa u ovom ciklusu slika koji je poznat pod nazivom "Životni frizovi".

1892. godine Munk je naslikao sliku koja je prethodila Vrisku "Stanje bolesti u sumrak, očaj" na kojoj je bilo prikazano plamteće nebo, most sa tri figure, zeleno-plavo jezero čiji je prikaz bio vrlo radikalan u to vreme.

Inspiraciju za sliku Vrisak Munk je opisao u svom dnevniku 22. januara 1892. godine:"Dok sam se šetao sa dva prijatelja, sunce je zalazilo i za trenutak sam se osetio tužnim. Odjednom, nebo je postalo krvavo crveno. Zastao sam, smrtno umoran, dok je plamteće nebo prekrilo modri fjord i grad. Prijatelji su nastavili da koračaju, a ja sam zastao ispunjen neopisivim strahom i osetio ogroman, beskrajan vrisak koji odzvanja prirodom".

U tom slučaju, vrišteća figura na slici bi u neku ruku mogla da predstavlja Munkov auto-portret inspirisan smrću njegove starije sestre Sofi. Munk je imao trinaest godina kad je umrla.

Istoričari umetnosti tvrde da bi inspiracija za sliku mogla da bude i Munkova poseta izložbi u Parizu 1889. gde je prvi put video peruansku mumiju.

Munkov "Vrisak" pored toga što je bio inspiracija ekspresionistima, bio je i okidač za slike Fransisa Bejkona na kojima su predstavljene vrišteće pape, kao i za Vorholovu seriju printova Vriska u živahnim koloritima.

Fransis Bejkon "Vrišteći papa"
Foto: Francis Bacon / WikipediaFransis Bejkon "Vrišteći papa"

Između ostalih umetnika koji su odali poštu Munku, nalazi se i Marina Abramović koja je u njegovu čast vrištala u centru Osla.

Popularna maska iz holivudskog blokbastera inspirisana Vriskom
Foto: ProfimediaPopularna maska iz holivudskog blokbastera inspirisana Vriskom

Koliko je jaka poruka ove slike govori činjenica da je ona postala mnogo poznatija od svog autora. Istoričarka umetnosti, Džil Lojd kaže da Vrisak na najbolji mogući način opisuje savremenog čoveka i njegov osećaj nepripadanja svetu koji ga okružuje.

 

Izvor: Blic.rs

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati