Press Online :: Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/rss.html Sin mu se "borio" sa drogom i alkoholom, a sad mu je posvetio i novi album http://www.pressonline.rs/kultura/411615/sin-mu-se-borio-sa-drogom-i-alkoholom-a-sad-mu-je-posvetio-i-novi-album.html Britanski rok i pop pevač Rod Stjuart izjavio je da će krajem septembra izdati novi album "Blood Red Roses" koji smatra veoma ličnim albumom. ]]>
Foto: Getty
Foto: Getty

Stjuart (73) izdao je ove nedelje singl "Didn't I" u kojem opisuje odnos sa sinom Šonom (37) koji je imao problema s drogom i alkoholom. 

Pevač u pesmi navodi da je očigledno uzaludno pokušao da sina skrene s tog puta priznajući da je u mladosti i sam koristio kokain. 

"Uvek sam govorio da albume snimam za prijatelje, ali ovog puta novi album nosi zaista lični pečat", rekao je pevač koji je prvi album izdao pre 50 godina. 

Stjuart je bio član dve rok grupe Džef Bek (Jeff Beck) i Fajsiz (Faces), potom je od 1975. ostvario uspešnu solo karijeru s hitovima " Maggie May", ", You Wear It Well", " Do You Think I'm Sexy?" i " Forever Young". 

Brtianska Elizabeta Druga mu je 2016. dodelila titulu viteza.

]]>
Fri, 20 Jul 2018 19:05:16 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411615/sin-mu-se-borio-sa-drogom-i-alkoholom-a-sad-mu-je-posvetio-i-novi-album.html
Veliko interesovanje za izložbu o Mileni Dravić u Puli http://www.pressonline.rs/kultura/411614/veliko-interesovanje-za-izlozbu-o-mileni-dravic-u-puli.html I strani turisti posećuju postavku fotografija naše cenjene glumice. ]]>
Foto: Tanjug/ Tanja Valič
Foto: Tanjug/ Tanja Valič

Više od 3.000 ljudi do sada je videlo izložbu "Milena, izložba fotografija" u Srpskom kulturnom centru u Puli posvećenu glumici Mileni Dravić, izjavio je Milan Rašula, predsednik Veća srpske nacionalne manjine u Istarskoj županiji. 

Milena Dravić prisustvovala je otvaranju izložbe 13. jula kao specijalni gost Filmskog festivala u Puli, koji je počeo dan kasnije. 

Izložbu fotografija posvećenu izuzetnom opusu heroine jugoslovenske kinematografije priredili su Maja Medić i Stefan Arsenijević. 

Deo izložbene postavke koja će trajati do 27. jula, čini i dokumentarac "Mali film o velikoj Mileni", reditelja Miloša Radovića. 

Ekipa Tanjuga je danas posetila Srpski kulturni centar u Puli, gde je zatekla ljubazno osoblje u razgovoru sa stranim turistima o karijeri i opusu Milene Dravić. 

Domaćini kažu da u velikom broju izložbu posećuju ljudi koji žive u Puli i sećaju se jugoslovenske kinematografije, ali ima i mlađih turista koji se sa likom i delom Milene Dravić sreću prvi put. 

Na fotografijama koje čine postavku izložbe nalaze se portreti velike umetnice, ali i zajednički momenti sa različitim partnerima na velikom platnu od Ričarda Bartona do Dragana Nikolića.

]]>
Fri, 20 Jul 2018 19:03:46 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411614/veliko-interesovanje-za-izlozbu-o-mileni-dravic-u-puli.html
Palić: Zlatni toranj filmu “Devojka” http://www.pressonline.rs/kultura/411613/palic-zlatni-toranj-filmu-devojka.html “Zlatni toranj” 25. Festivala evropskog filma Palić za najbolji filma, dodijeljen je, odlukom međunarodnog žirija, belgijsko-holandskom filmu “Djevojka” u režiji Lukasa Donta, saopšteno je danas na konferenciji za novinare. ]]>
Foto: FEF Palić / Promo
Foto: FEF Palić / Promo

“Ovaj film je najcjelovitije i najmoćnije djelo u Glavnom takmičarskom programu, koje ne samo da se bavi iskrenošću i kompleksnošću složene teme, već to čini duboko i bez stereotipa. Film nas je dirnuo na više nivoa”, obrazložio je žiri. 

Žiri je radio u sastavu: mađarska rediteljka Ildiko Enjedi (predsjednik), producent i glumica Ieva Norvilien (Litvanija), glumac Ibrahim Koma (Francuska), reditelj Marinus Gruthof (Holandija) i glumica Nataša Ninković (Srbija). 

“Palićki toranj” za najbolju režiju pripao je Rasmusu Klosteru Brou za film “Krtica” (Danska). 

Žiri, koji je u Glavnom programu pogledao 12 filmova, konstatovao je nesvakidašnje postignuće Rasmusa Klostera Broa na svim poljima: odličan scenario, rad sa glumcima, montaža i vizuelni koncept. 

“Reditelj je izabrao dobro poznat, naizgled lak žanr za koji jedino profesionalci znaju koliko je komplikovan”, ocijenio je žiri. 

Specijalno priznanje dodjeljeno je španskom filmu “Karmen i Lola” rediteljke Aranče Ečevarije za “hrabar prvi film, za iskren, nježan i autentičan prikaz kulture, za rad sa naturščicima, za sigurno vođenje riskantne i komplikovane avanture, za sve glumce, njihovu hrabrost i odličnu glumu”. 

Ninković je rekla da su bili vrlo složni u oceni filmova iz Glavnog programa iako dolaze iz različitih zemalja i različitih profesija. 

“Imali smo isto mišljenje, dva filma koja su nam se odmah izdvojila. Jedino o čemu smo dosta pričali je Specijalno priznanje. Tu je dolazio u obzir i francuski film “U ratu”. Bila sam prilično iznenađena kako isto mislimo o svim filmovima”, rekla je Ninković. 

Ona je podsjetila da je na festivalu bilo filmova čija je umjetnička vrijednost potvrđena na najboljim evropskim festivalima. 

“Mi smo se trudili da budemo rasterećeni od njihovog umjetničkog puta i rukovodilo smo se svojim doživljajem onoga što gledamo”, dodala je Ninković. 

Mađarski film “Cvjetna dolina” u režiji Lasla Čuja najbolji je film u drugom takmičarskom programu “Paralele i sudari”, jednoglasna je odluka žirija Federacije filmskih kritičara Evrope i Mediterana (FEDEORE), u sastavu: crnogorska filmska teoretičarka i kritičarka prof. dr Maja Bogojević, bugarska filmska kritičarka Pavlina Jeleva i italijanska kritičarka Kjara Spanjoli Gabardi. 

Riječ je o, kako je navedeno u obrazloženju, “snažnoj filmskoj priči debitantskog igranog ostvarenja koja prikazuje kako savremeni mladi ljudi na marginama traže ljubav i bore se za osnovni opstanak u potpuno otuđenom društvu”. 

Bogojević je, nakon što su pogledali 10 filmova u programu “Paralele i sudari”, konstatovala da je evropski film depresivan i težak, kao što je uvijek i bio. 

“To su filmovi koji osciliraju od totalnog očaja do kafkijanskog apsurda”, ocijenila je ona. 

FIPRESCI žiri, koji su činili Masimo Leki (Italija), Nina Sputnitskaja (Rusija) i Tonči Valentić (Hrvatska), najboljim filmom u Glavnom programu proglasio je francusko ostvarenje “U ratu” Stefana Brizea. 

Kritičari su nagradu dodelili “za maestralan i očaravajući način na koji reditelj prenosi društvenu bitku u jedinstven sinematički doživljaj, kao i za neponovljivu glumu Vinsenta Lindona”. 

Festival evropskog filma Palić, 25. po redu, završava se večeras uručenjem nagrada i projekcijom filma “Bez dodira” Adine Pintilie.

]]>
Fri, 20 Jul 2018 19:01:13 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411613/palic-zlatni-toranj-filmu-devojka.html
Premijera najnovijeg Tarantinovog filma pomerena zbog mogućih incidenata http://www.pressonline.rs/kultura/411612/premijera-najnovijeg-tarantinovog-filma-pomerena-zbog-mogucih-incidenata.html Poslednji film Kventina Tarantina čija premijera je bila zakazana za 9. avgust 2019., dobio je novi datum prikazivanja. ]]>
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Reditelj Kventin Tarantino nedavno je započeo produkciju filma "Once Upon a time in Hollywood" čija premijera je bila najavljena za 9. avgust 2019., tačnije na datum pedesetogodišnjice smrti glumice Šeron Tejt, koji su počinili članovi kulta Čarla Mensona, piše Independent. 

Ipak, izgleda da se poznatom reditelju neće ispuniti želja jer je Sony rešio da izbegne sve kontroverze, ali i incidente koji bi mogli da nastupe od strane pristalica Mensona. 

Upravo zbog toga Sony je pomerio datum objavljivanja filma za nekoliko nedelja. 

Svetska premijera filma "Once Upon a Time in Hollywood" je sada zakazana za 26. jul 2019. godine.

]]>
Fri, 20 Jul 2018 18:57:51 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411612/premijera-najnovijeg-tarantinovog-filma-pomerena-zbog-mogucih-incidenata.html
Svi smo pevali ove pesme, a nismo bili svesni pravog značenja http://www.pressonline.rs/kultura/411561/svi-smo-pevali-ove-pesme-a-nismo-bili-svesni-pravog-znacenja.html Koliko puta ste pevušili neku pesmu misleći da znate o čemu se u njoj radi? Možda ste mislili da je Dejvid Bouvi u pesmi “Heroji” opisao zaljubljeni par ispred Berlinskog zida, ali istina je zapravo drugačija. Ili ste misli da Brus Springstin u svojoj pesmi veliča Amerikance? ]]>

 

 

Nije to jedina pesma u kojoj nismo razuzmeli šta je pevač hteo da kaže, a izdvajamo još nekoliko takvih. 

Pesma grupe Polis "Every breath you take" mnogima je bila izbor za prvi bračni ples, ali budući parovi bi trebalo da razmisle da prekinu ovu praksu.Sting je, naime, pesmu posvetio posesivnoj ljubavi i ona može slobodno da bude “himna svih uhoda ikad”. 

"Kad sam pisao pesmu nisam shvatio koliko je pesma zapravo zlokobna. U glavi su mi bili Veliki brat, nadzor i kontrola", rekao je svojevremeno Sting.

 

 

Nije stvar u gubljenju nevinosti, u popularnoj Madoninoj pesmi, nego u novoj vezi zbog koje se osoba oseća "shiny and new". 

"Ono što sam hteo da kažem tom pesmom je da možda nisam bio devica u seksualnom smislu, ali sam bio emocionalno povređen u vezama. Ali, počinjem novu vezu i sve je tako dobro, osećam se kao da su sve moje rane zacelile i kao da nikad to pre nisam radio", rekao je tekstopisac Madonninog hita Bili Stajnberg.

 

 

Još jedne reči pesme nismo dobro razumeli, a u pitanju je hit grupe “Maroon 5” “Harder to breathe”. 

Kad prvi put čujete ovu pesmu, pomislite da se radi o vezi koja nekog ograničava i guši, ali Adam Levin i Maroon 5 posvetili su ovu pesmu izdavačkoj kući koja ih je terala da snime još pesama za svoj prvi album "Songs About Jane". 

"Bili smo u studiju više od 10 sati i oni su stalno stvarali pritisak da žele više pesama. Bio sam užasno ljut i nervozan i napisao sam ovu pesmu. Sad mi je drago da su nas pritiskali", rekao je Levin kasnije.

 

 

Za mnoge je "Born in the USA" ultimativna patriotska pesma svih Amerikanaca, a ovaj klasik Brusa Springstina ustvari nema nikakve veze sa veličanjem SAD-a. 

Zapravo, on ju je posvetio svim vijetnamskim veteranima i užasnim načinom na koji se država odnosila prema njima. 

"Glavni 'lik' u pesmi oseća se izolovanim od svoje vlade, od porodice i to do tog stepena gde mu više ništa nema smisla", objasnio je Springstin.

 

 

Iako niko ne voli ponedeljke, pesma "I don’t like Mondays" The Boomtown Ratsa zapravo je mnogo mračnija od uobičajene žalopojke radnog naroda. 

Pesma je posvećena 16-godišnjoj Brendi En Spenser koja je 1979. godine u San Dijegu počela da puca prema profesorima i učenicima u školi preko puta svoje kuće. Ubila je dvoje ljudi, a tokom pucnjave je povređeno osam učenika i policajca. 

Kad su je pitali zašto je to učinila, odgovorila je: "Ne volim ponedeljke. Ovo oživi dan." Dobila je 25 godina zatvora.

 

 

Kultnu pesmu Eagles-a “Hotel California” gotovo svaki fan interpretira na svoj način. Dok jedni misle da se u njoj govori o odvikavanju od droge, drugi o izgubljenoj ljubavi, a treći o psihijatrijskoj bolnici, ona zapravo govori o nečem sasvim drugačijem. U njoj je zapravo reč o gramzivosti i autodestrukciji u muzičkoj industriji. 

"To je pesma o mračnoj strani američkog sna, o pohlepi koju stvara", rekao je frontmen Don Henli.

 

 

Kad je pesma “Heroes” objavljena, Dejvid Bouvi je izjavio da je inspiraciju za nju dobio kada je video zaljubljeni par koji se ljubio ispred berlinskog zida, a koje je video kroz prozor studija. 

Godinama kasnije otkriveno je da se zapravo radilo i njegovom producentu Toniju Viskontiju koji se ljubio sa svojom ljubavnicom. Bouvi je to priznao tek nakon što se Viskonti razveo. 

"Tad nisam mogao da govorim o tome. Ali, zapravo bio je to Toni s njegova devojka, Nemica Antonija Mas. Mislim da je njegov brak bio u poslednjim danima i bilo je dirljivo videti ga s Antonijom jer je bilo jasno da je jako zaljubljen", rekao je Bouvi.

]]>
Thu, 19 Jul 2018 19:51:33 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411561/svi-smo-pevali-ove-pesme-a-nismo-bili-svesni-pravog-znacenja.html
Otvorena izložba „Srpsko/jugoslovensko – egipatski odnosi“ http://www.pressonline.rs/kultura/411560/otvorena-izlozba-srpskojugoslovensko--egipatski-odnosi.html Izložba dokumenata „Srpsko/jugoslovensko – egipatski odnosi“ realizovana u saradnji Arhiva Srbije sa Arhivom Jugoslavije, Narodnom skupštinom Republike Srbije i Ambasadom Arapske Republike Egipat otvorena je u četvrtak, 19. jula 2018. godine, u 11.30 u centralnom holu Doma Narodne skupštine. ]]>

Izložbenu postavku koja je priređena povodom 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, otvorio je ambasador Arapske Republike Egipat u Srbiji, Njegova ekselencija gospodin Amr Alguvejli, a otvaranju su prisustvovali i Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine, Vladan Vukosavljević ministar kulture i Ali Abdel Aal, predsednik Predstavničkog doma Arapske Republike Egipat. 

Poželevši dobrodošlicu prisutnima ambasador Arapske Republike Egipat se zahvalio Arhivu Srbije i Arhivu Jugoslavije što su putem izložbe omogućili sagledavanje istorije razvoja odnosa dve zemlje.

 

„Ako bolje pogledamo istoriju u proteklih 110 godina, videćemo koliko velikih potencijala ima za razvoj naših odnosa u narednih 110 godina“ naglasio je ambasador Amr Alguvejli. On je istakao da su tokom jula, koji je proglašen Mesecom egipatske kulture, realizovane mnogobrojne manifestacije u saradnji sa srpskim institucijama. 

Na otvaranju je nastupio Gradski ženski hor „Barili“, koji je intonirao himne dve države. 

Na izložbenoj postavci predstavljena su dokumenta iz Arhiva Srbije i Arhiva Jugoslavije koja svedoče o periodu od 1906. godine – kada je pokrenuta inicijativa za osnivanje srpskog diplomatskog predstavništva u Egiptu, do posete predsednika Arapske Republike Egipta Mohameda Hosni Mubaraka Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u avgustu 1984. godine.

 

Posetioci imaju priliku da vide: ukaz kralja Petra I Karađorđevića o postavljenju Boška Čolak-Antića za prvog srpskog diplomatskog agenta u Egiptu, diplomatske izveštaje Boška LJubišića i Miloša Bogićevića, diplomatskih predstavnika u Egiptu iz vremena Kraljevine Srbije, ukaz kralja Aleksandra I Karađorđevića o otvaranju generalnog konzulata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Kairu, ukaz Josipa Broza Tita o postavljenju Josipa Đerđa na mesto izvanrednog i opunomoćenog ambasadora FNRJ u Kairu, zapisnik o razgovorima vođenim između Josipa Broza Tita, predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Gamala Abdela Nasera, predsednika Ujedinjene Arapske Republike i DŽavaharlala Nehrua, premijera Republike Indije.

 

Osim arhivskih dokumenata, predstavljene su i fotografije srpskih i egipatskih zvaničnika iz vremena Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

]]>
Thu, 19 Jul 2018 19:50:21 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411560/otvorena-izlozba-srpskojugoslovensko--egipatski-odnosi.html
Netfliks će emitovati poslednji nastup Brusa Springstina na Brodveju http://www.pressonline.rs/kultura/411559/netfliks-ce-emitovati-poslednji-nastup-brusa-springstina-na-brodveju.html Američka internet kompanija Netfliks (Netflix) saopštila je da će emitovati poslednji nastup na Brodveju čuvenog američkog muzičara Brusa Springstina. ]]>
 
Foto: Getty
Foto: Getty

Predstava "Springstin na Brodveju" tri puta je produžena. Prvobitno je trebalo da se završi krajem februara, onda je pomereno za kraj juna, a sad je planirano da poslednji nastup bude 15. decembra. 

Springstin (68) je u avgustu 2017. saopštio da planira da debituje na Brodveju u solo nastupima u Volter Ker teatru (Walter Kerr Theatre). Karte za nastup preprodaju se za cenu od više od 1.000 dolara. 

Muzičar, koji je izdao oko 20 studijskih album, izvodi numere iz karijere duge više od četri decenije i čita odlomke iz svojih memoara "Born to Run". 

Springstin se tako pridružio drugim velikim muzičkim imenima koja su držala koncerte na Brodveju, a medju njima su Il Divo, Beri Manilou, Frenki Vali i "For sizons" (Four Seasons) i "Raskals" (Rascals).

]]>
Thu, 19 Jul 2018 19:49:16 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411559/netfliks-ce-emitovati-poslednji-nastup-brusa-springstina-na-brodveju.html
Šta bi rekao Fredi: "Boemska rapsodija" dobila zvanični trejler http://www.pressonline.rs/kultura/411522/sta-bi-rekao-fredi-boemska-rapsodija-dobila-zvanicni-trejler-.html Film na kome se radilo još od 2010. godine i čije snimanje je prekidano nekoliko puta, a prvobitni reditelj tokom snimanja promenjen, konačno je spreman za veliko platno. ]]>
Printscreen YouTube/20th Century Fox
Printscreen YouTube/20th Century Fox

Film prati život Fredija Merkjurija, legendarnog pevača slavne britanske rok grupe Kvin. 

Publika će, posle svih problema koji su pratili snimanje, konačno biti u prilici da vidi priču o događajima od prvog uspona Kvina sedamdesetih godina, kada se Merkjuri udružio sa Brajanom Mejom i Rodžerom Tejlorom, preko humanitarnog koncerta Lajv ejd, održanog 1985. godine sa ciljem sakupljanja sredstava za pomoć gladnima u Etopiji. 

Kako je ranije pisano, film ne bi trebalo da se bavi kansnijim periodom života Fredija Merkjurija, kada se inficirao HIV virusom i preminuo usled naknadnih komplikacija.

 

 

Slavnog pevača tumači američki glumac Rami Malek, poznat po ulozi Eliota Aldersona u TV seriji "Gospodin Robot". 

U ostalim ulogama pojavljuju se: Ben Hardi, Gvilm Li i Džozef Macelo, koji tumače likove ostalih članova grupe, Rodžera Tejlora, Brajana Meja i Džona Dikona. 

Režiju potpisuje reditelj filma "Iks-Men" Brajan Singer.

]]>
Wed, 18 Jul 2018 18:21:08 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411522/sta-bi-rekao-fredi-boemska-rapsodija-dobila-zvanicni-trejler-.html
Zlatne matrjoške festivala „Boljšoj“ u prestonicama Rusije i Srbije http://www.pressonline.rs/kultura/411513/zlatne-matrjoske-festivala-boljsoj-u-prestonicama-rusije-i-srbije.html Na Mećavniku je završen Šesti festival ruske muzike „Boljšoj“ koji je organizovao srpski režiser Emir Kusturica uz podršku kompanije „Gasprom njeft“. Po prvi put u svojoj istoriji festival je trajao četiri dana. Za glavne nagrade borilo se 60 takmičara iz Srbije, Republike Srpske i Rusije. ]]>

Među učesnicima u grupi uzrasta od 13 do 17 godina najbolja je bila violinistkinja Jana Jakovljević iz Beograda, srebrna matrjoška je dodeljena violončelistkinji Sari Čano iz Ljubljane, a bronzu je dobio klarinetista Artjom Bondar iz Megiona. 

Glavna nagrada u kategoriji uzrasta od 18-25 godina pripala je pijanistkinji Jelizaveti Karaulovoj iz Moskve. Srebrnom matrjoškom nagrađena je pijanistkinja Ivana Demjanov iz Novog Sada. Bronzanu matrjošku dobila je mecosopran Polina Šarovarova iz Omska. 

Počasni gost i najsjajnija zvezda festivala bio je pijanista, virtuoz, narodni umetnik Rusije Denis Macujev, koji je izveo Drugi koncert za klavir Rahmanjinova i svitu Geršvina „Plava rapsodija“ u pratnji simfonijskog orkestra „Boljšoj“. Muzičara su tri puta vraćali na scenu uz burne ovacije. 

„Učestvovao sam u organizaciji mnogih festivala i mogu da kažem da u Mećavniku živi potpuno neverovatna priča pod nazivom ljubav prema svojoj zemlji, svojim ljudima i prema muzici. Ovde je atmosfera uzavrela u duhu Kusturice, to je vrtlog strasti, u pozitivnom smislu te reči. Kada sam izašao na scenu, u prvoj sekundi sam osetio kakva je ovde publika koja razume i prihvata. Mi možemo da se ponosimo time, što se u poslednjih 20 godina pojavila generacija koja je vaspitana da posećuje takve koncerte. Na ovom festivalu mi otkrivamo imena koja će u bliskoj budućnosti proslavljati našu veliku rusku izvođačku školu“, rekao je Denis Macujev.

 

Srpski violinista Nemanja Radulović, čiji je nastup otvorio festival, naglasio je njegovu neverovatno prijatnu i opuštenu atmosferu i nazvao mlade izvođače „inspirativnim talentima“. „Oni moraju da sačuvaju bodrost, da uvek budu gladni muzike, da proširuju svoj repertoar, da osete strast prema kreativnosti“, rekao je Nemanja Radulović. 

Na večernjim koncertima festivala takođe su nastupile zvezde klasične muzike; violinisti Julian Rahlin i Roman Simovič, i violončelista Boris Andrianov sa simfonijskim orkestrom „Boljšoj“. Ukras festivala je bio nastup američkog gitariste Gari Lukasa koji je ozvučio nemi film Vsevoloda Pudovkina „Šahovska groznica“. 

U okviru specijalnog programa koji se održava već drugu godinu pod nazivom „Dijalog talenata“ održan je kreativni dvoboj ruskih i srpskih muzičara. Zajedno sa poznatim pijanistom Jurijem Rozumom, Rusiju je u njemu predstavljala violinistkinja, pijanistkinja i vokalni izvođač, laureat međunarodnih takmičenja Marija Andrejeva. Sa srpske strane u programu je učestvovala violinistkinja Jana Jakovljević koju je pratio finski pijanista Uki Ovaskainen. 

Po tradiciji, festival je zatvoren velikim gala-koncertom zvezda svetske klasične scene.

]]>
Wed, 18 Jul 2018 17:50:02 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411513/zlatne-matrjoske-festivala-boljsoj-u-prestonicama-rusije-i-srbije.html
Izložba „Srpsko/jugoslovensko – egipatski diplomatski odnosi“ http://www.pressonline.rs/kultura/411512/izlozba-srpskojugoslovensko--egipatski-diplomatski-odnosi.html Izložba dokumenata „Srpsko/jugoslovensko – egipatski diplomatski odnosi“ realizovana u saradnji Arhiva Srbije sa Arhivom Jugoslavije, Narodnom skupštinom Republike Srbije i Ambasadom Arapske Republike Egipat biće otvorena u četvrtak, 19. jula 2018. godine, u 11.30 u centralnom holu Doma Narodne skupštine. ]]>
Thinkstock / Ilustracija
Thinkstock / Ilustracija

Otvaranju izložbene postavke koja je priređena povodom 110 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, prisustvovaće Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine i Ali Abdel Aal, predsednik Predstavničkog doma Arapske Republike Egipat. 

Na izložbenoj postavci biće predstavljena dokumenta iz Arhiva Srbije i Arhiva Jugoslavije koja svedoče o periodu od 1906. godine – kada je pokrenuta inicijativa za osnivanje srpskog diplomatskog predstavništva u Egiptu, do posete predsednika Arapske Republike Egipta Mohameda Hosni Mubaraka Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji u avgustu 1984. godine. 

Posetioci će imati priliku da vide: ukaz kralja Petra I Karađorđevića o postavljenju Boška Čolak-Antića za prvog srpskog diplomatskog agenta u Egiptu, diplomatske izveštaje Boška Ljubišića i Miloša Bogićevića, diplomatskih predstavnika u Egiptu iz vremena Kraljevine Srbije, ukaz kralja Aleksandra I Karađorđevića o otvaranju generalnog konzulata Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Kairu, ukaz Josipa Broza Tita o postavljenju Josipa Đerđa na mesto izvanrednog i opunomoćenog ambasadora FNRJ u Kairu, zapisnik o razgovorima vođenim između Josipa Broza Tita, predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije, Gamala Abdela Nasera, predsednika Ujedinjene Arapske Republike i Džavaharlala Nehrua, premijera Republike Indije. Osim arhivskih dokumenata, biće predstavljene i fotografije srpskih i egipatskih zvaničnika iz vremena Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

]]>
Wed, 18 Jul 2018 17:48:47 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411512/izlozba-srpskojugoslovensko--egipatski-diplomatski-odnosi.html
Mileni Dravić uručen srebrnjak povodom 25.FEF http://www.pressonline.rs/kultura/411511/mileni-dravic-urucen-srebrnjak-povodom-25fef.html Glumici Mileni Dravić, prvom laureatu nagrade "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji i počasnoj predsednici Saveta Festivala evropskog filma Palić, sinoć je na Letnjoj pozornici uručen srebrnjak povodom 25. izdanja palićkog festivala. ]]>
 
Foto: Tanjug/Tanja Valič
Foto: Tanjug/Tanja Valič

Direktor festivala Radoslav Zelenović rekao je da je mnogo toga iza njih, ali da je konstanta FEF od prvog dana bila Milena Dravić. 

"Ona je u najkritičnijim godinama bila sa nama, krajem devedesetih i početkom novog milenijuma. Zasipala nas je svojom ljubavlju, pomogla nam da opstanemo i svojim profesionalizmom učinila da od male smotre dođemo prošle godine do titule najboljeg evropskog filmskog festivala", istakao je Zelenović. 

Dravić, koju je publika na nogama pozdravila dugim i gromoglasnim aplauzom, zahvalila je Paliću i dodala da je srećna što je deo festivala, da je svim srcem radila da on opstane. 

"Bila je to bitka, borba, ipak se uspelo. Srećna sam što sam ponovo ovde, sa publikom na Paliću, dugo se nismo videli, ovo je značajan dan za mene. Volim vas sve", rekla je Dravić. 

"Vi kao publika možete da pomognete da se ovaj festival i dalje razvija. Vi ste borci za umetnost i kulturu ove zemlje", poručila je Dravić okupljenima na Letnjoj pozornici koji su imali priliku da pogledaju i "Mali film o velikoj Mileni" reditelja Miloša Radovića. 

U prostorijama Otvorenog univeziteta u Subotici otvorena je izložba fotografija "Milena" autora Maje Medić i Stefana Arsenijevića, koja svedoči o bogatoj karijeri Milene Dravić i predstavljena monografija koju je o divi jugoslovenskog i srpskog filma priredila Tatjana Nježić kao 22. knjigu u ediciji posvećenoj laureatima "Dobričinog prstena".

]]>
Wed, 18 Jul 2018 17:47:52 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411511/mileni-dravic-urucen-srebrnjak-povodom-25fef.html
"Mama Mia! Idemo ponovo" u bioskopima http://www.pressonline.rs/kultura/411467/mama-mia-idemo-ponovo-u-bioskopima.html Leto je stiglo, a sa njim i nastavak popularnog mjuzikla "Mama Mia! Idemo ponovo". ]]>
Foto: Promo
Foto: Promo

Dobre vibracije se vraćaju na veliko platno, a sa njima i potpuno novi ukusi. Deset godina nakon filma "Mama Mia!" koji je zaradio više od 600 miliona dolara širom sveta, vraćamo se na čarobno grčko ostrvo Kalokeri i uz potpuno novu i originalnu muziku zasnovanu na pesmama popularne grupe ABBA. 

Ulogu Done i ovoga puta tumačiće jedna od najboljih glumica ikada, dobitnica Oskara, Meril Strip, zajedno sa Džuli Valters kao Rozi i Kristin Baranski u ulozi Tanje. 

Amanda Sejfrid i Dominik Kuperi u nastavku su Sofi i Skaj, dok se Pirs Brosnan, Stelan Skarsgard i oskarovac Kolin Firt vraćaju ulogama potencijalnih Sofinih očeva, Sema, Bila i Herija. Radnja filma nas vraća nazad kroz vreme kako bismo videli na koji način su se gradili odnosi među likovima kakvi su danas. 

Pokloni, koktel dobrodošlice i posluženje za sve posetioce, očekuju vas na Ladies night događaju u četvrtak 19. jula od 20 sati svim bioskopima Cineplexx-a.

]]>
Tue, 17 Jul 2018 18:16:04 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411467/mama-mia-idemo-ponovo-u-bioskopima.html
Šta sve možeš na Egzitu kad si 35+... http://www.pressonline.rs/kultura/411466/sta-sve-mozes-na-egzitu-kad-si-35.html Egzit i ja imamo neke neraščišćene račune od ranije. Sa ili bez obzira na to, poslednjih godina imam utisak, što ličan, što pod utiskom mišljenja ljudi do kojih mi je stalo, da me od njega odbija nedostatak onoga što me je nekada za njega vezivalo. ]]>
Foto: EXIT
Foto: EXIT

Piše: Miloš B. Jovanović 

U prvoj deceniji postojanja festivala bio sam gotovo redovan: kampovao, kisnuo i gledao i slušao neke od naboljih koncerata u životu. U drugoj sam bio ne više od dva puta, tako da je ovaj došao kao prilika za podsećanje, posle nekih pet - šest - sedam godina odsustva. 

Za trenutak ostavljam razmišljanje na temu "šta sve možeš na Egzitu kad si 35+" po strani, stavljam ranac na leđa i krećem na voz u 13.02. A ni vozom nisam išao odavno... 

Da'l zbog lošeg prevoza, nedostatka informacija, same lokacije "najnovije" glavne beogradske železničke stanice ili petka trinaestog, uskim stepnicama glavnog ulaza na peron silazim u trenutku kada 13.02 postaje 13.03, a voz napušta stanicu. 

Minus za nostalgiju, plus za Železnice Srbije. 

Okrećem se i produžavam dalje, na još uvek staru, autobusku - "na vodi". I dok se penjem onim istim uskim stepnicama glavnog ulaza na mene u trku naleće moj prijatelj, Amerikanac sa višegodišnjim stažom u Beogradu. Džaba prijatelju, kažem, u zemlji Srbiji vozovi polaze na vreme! A on još i gitaru poneo, računao čovek da napravi štimung u vozu. Stara škola… 

I dok se vozimo autobusom, upućuje me u neke od nepoznatih mi zvezda festivala. Ok, kapiram posle kraćeg razgovora u kome kao glavni argument iskaču pregledi sa Jutjuba, da Migos zaista jesu velike zvezde, ali se slažemo da baš i nisu "naša krigla piva". Kaže i da je French Montana "zanimljiv", ali da ne zna mnogo o njemu... Na kraju se slažemo oko Ziggy Marleyja i Cockney Rejects. 

Kao neko ko je 70 odsto svog vremena na Egzitu provodio u trouglu Mejn - Fjužn - Eksploziv stejdž, dakle prvo gitare - pa onda sve ostalo, tim redom krećem i ovoga puta.

Foto: B92
Foto: B92

 

I dok Ida i Maika završavaju na Mejnu, nekih stotinak ljudi, što posvećenika što znatiželjnika skuplja se "u rupi" ispred Ekploziva, gde mađarska sajkobili pank grupa The Hellfreaks (njih znam sa Tjuba, mada su im brojke smešne u poređenju sa onima iz busa), od samog početka kreće sa žestokom svirkom. Uvek sam voleo bendove koji daju sve od sebe koliko god ljudi da ih sluša (i koliko god (ne)poznati bili), pa mi je jedna od prvih konstatacija potvrda ranijeg mišljenja da kvalitet ovakvih festivala, možda, više leži u manjim binama na kojima ljubitelji dobrog zvuka mogu da čuju manje bendove koje vole ili da otkriju neke za koje nikada nisu čuli. 

Nastavljam obilazak i polazim pored Fjužna na kome, Nebojša Antonijević Anton, jedan od najboljih gitarista na ovim prostorima, vrši poslednje pripreme za nastup svog benda Hevi Hipi Bejbi. Nedaleko odatle, na terasi ispod, ploče vrti "disko kraljica" večeri Marina Perazić... 

Završavam prvi "đir" i dok idem ka Mejnu primećujem nešto prilično neobično. Ove noći se po tvrđavi mnogo lakše i brže kreće nego kada sam poslednji put bio na Egzitu. Ne mogu da kažem da me čudi, ali znam da je u tunelu znalo da bude ozbiljne "gužve u saobraćaju", pogotovo jednom ne-znam-ni-sam-koje-godine kada je na pljusak i nekoliko hiljada ljudi u tunelu, kroz njega pokušala da se probije limuzina sa poznatim di-džejem na zadnjem sedištu.

Foto: EXIT / Bernard Bodo
Foto: EXIT / Bernard Bodo

 

Malo Bobovih, "One Love", "Is This Love", malo njegovih stvari, "Love is My Religion", "Rebelllion Rises", par pesama sa novog album "Circle Of Peace" za kraj. Lep rege za letnje veče iznad Dunava. Amer javlja da kasni... 

Za svih desetak Egzita na kojima sam do sada bio, ni jednom nisam otišao na Dens arenu. Razmišljam, dok Ziggy još svira, da li i dalje da se držim toga. Krećem u tom pravcu, uzimam piće, gledam program - počinje Marko Nastić. Dođem do pola, bacim pogled dole kroz ogradu - ljudi đuskaju, okrenem se i krenem nazad ka "trouglu". 

Zastajem na manjim binama, odslušam par taktova, uzmem usput još jedno piće, pa produžim. "Sajlent disko" je pun, ljudi đuskaju "bez muzike" i, reklo bi se, odlično se zabavljaju, možda i više nego na nekim "izvikanijim" tačkama festivala. 

Na Eksplozivu se već uveliko rasvirali old skul pankeri iz Ist Enda. Cockney Rejects, pred mnogo više ljudi nego na prethodnom nastupu, ali sa ništa manjim žarom i energijom.

Foto: EXIT
Foto: EXIT

 

I dok počinjem da razmišljam do kada da ostanem, na poziv drugara odlazim na "po jedno" uz Irie FM na Fjžnu. Kao i uvek, sjajna svirka Vukašina i ekipe, nema šta! 

"Po jedno" postaje drugo, već drugi sat ostavlja petak trinaesti iza nas, a noge počinju da traže odmor od popodnevne šetnje po sunčanom Novom Sadu i gore - dole šparatanja po tvrđavi. 

Amer zove na Madball. Ne, matori, kasno je... rano je... šta god da je, nije mi nikako sad za HC. Dolazim tamo i zatičem veću ekipu. Prepoznajem ljude, a tu je i... hkm… 

Neke stvari se, izgleda, nikada neće promeniti! Muzika je glasana, preglasna. Ja gotovo da je ni ne čujem, ali zato čujem nju... 

Prođe i to nekako, i dodade nešto otrežnjujuće energije. I taman kada smo mislili da je sve gotovo, Amer dobija poziv da se pridružimo poznanku, kome se upravo završila smena, na terasi iznad Mejn stejdža, na kome di-džej vrti "neku komercijalu", ali u svom fazonu. 

I sada je već definitivno kraj. Kratak odmor za rehidrataciju i dogovor za povratak u Beograd. 

Ali prvo na burek i jogurt!

Foto: B92
Foto: B92

 

* * * * * 

Ima Toni Parsons par rečenica na početku "Čoveka i dečaka", gde kaže da su tridesete zlatne godine - "sve je ovo bilo predjelo, najbolje tek dolazi" jer, "još ste dovoljno mladi da probdite celu noć, a dovoljno stari da imate kreditnu karticu...". 

Kreditnu nemam, jer ne želim da je imam, ali još uvek nekako uspevam da "probdim celu noć". 

U odgovoru na ono razmišljanje na temu "šta sve možeš na Egzitu kad si 35 i preko", ostavljeno po strani na početku, mogu da kažem da nije da se ne može, ali je ipak nešto teže. Nipošto pravo sa posla, i ne bez prethodno dobro odspavane partije. 

Činjenica je i da se Egzit za sve ove godne promenio i prilagodio nekoj novijoj i mlađoj, kao i inostranoj, publici. Utisak ostaje, kako ličan tako i pomenutih ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo, i to da "hedlajneri" nisu tako jaki kao pre 8, 9 ili 10 godina. 

"Trougao" je i dalje tu, ali dva manja ugla danas, za moj ukus, nude više od onog većeg. 

Manje je i onog "tradicionalnog" momenta kada na neke drage i dobro poznate ljude, koje po godinu ili više dana ne vidiš u Beogradu, obavezno naletiš na "đavi". 

A to je već ono što ponajviše ima veze sa "35+"...

]]>
Tue, 17 Jul 2018 18:14:10 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411466/sta-sve-mozes-na-egzitu-kad-si-35.html
Svi smo postali žrtve dolara, a uskoro ćemo i rublje http://www.pressonline.rs/kultura/411465/svi-smo-postali-zrtve-dolara-a-uskoro-cemo-i-rublje.html Škotski glumac Brajan Koks, gost Festivala evropskog filma Palić, čiju karijeru su obeležile uloge značajnih istorijskih ličnosti i Šekspirova dela, primetio je da danas u svetu nedostaje političko vođstvo i hrabrost. ]]>
Foto: Getty/Arhivska fotografija
Foto: Getty/Arhivska fotografija

Koks je na konferenciji za novinare istakao da je Šekspir pisac za sva vremena, čija dela su i danas aktuelna, i pomenuo HBO seriju "Naslednici" o čoveku koji vodi carstvo medija i predaje ga, da bi ga kasnije povratio, u čemu vidi elemente Šekspirovog komada "Kralj Lir". 

"Mislim da jedan od velikih problema danas jeste nedostatak političkog vođstva i hrabrosti. Lir ima jednu rečenicu 'Premalo sam mario za to' i to je ono što odgovara trenutnoj klimi koja vlada u svetu", ocenio je Koks. 

Poznati glumac igrao je i u filmu "Koriolan" Rejfa Fajnsa i Čerčila u istoimenom ostvarenju Džonatana Teplickog, a na pitanje kakvi su nam lideri danas potrebni, kaže nekorumpirani i sa vizijom, što takođe danas fali svetu. 

"Rusiju i Ameriku vode ljudi koji su sami sebi primarna briga i koji brinu samo o svojim finansijama. Ideja da Putin predstavlja socijalniu demokratiju potpuno je besmisleno, jer je on suviše daleko od toga. A lider takozvanog slobodnog sveta, Amerike, beba Tramp, koga ja zovem fetus Tramp, jer mislim da se još nije razvio u bebu, on bi trebalo da bude vođa egalitarnog sveta koji više ne postoji, iako je u osnovi američkog ustava", ocenio je Koks. 

On kaže da nije sve samo Trampova krivica i da možemo da krivimo i Obamu i druge predsednike koji su stvorili uslove da do današnje situacije dođe. 

Koks je podsetio da je Čerčil bio veoma kompleksna ličnost, da je patio od manikalne depresije, bio alkoholičar, ali je bio čovek sa vizijom, snažnih principa i usamljeni glas protiv Hitlera. 

Pročitajte još:Glumcu Brajanu Koksu uručeno priznanje Festivala na Paliću 

"Čerčil je bio predstavnik mog rodnog grada Dendija u parlamentu i kada su ga doveli na gradski trg, bio je u fotelji zbog bolesti. Četvorica su ga nosila, a moj ujak ih je pitao koliko im je platio. Rekli su funtu. Moj ujak je rekao: Daću vam dve ako ga ispustite. Na kraju je moj ujak priznao da ne bismo dobili rat da nije bilo Čerčila", ispričao je Koks. 

Kaže da se u Britaniji i dalje snimaju nezavisni filmovi o malim ljudima, ali da je teško održati takve filmove i sačuvati kulturu koju ugrožava elitizacija društva. 

"Svi smo postali žrtve dolara, a izgleda da ćemo postati i žrtve rublje", dodao je Koks, skrenuvši pažnju na dominaciju holivudskih blokbastera u sinepleksima. 

Poznati glumac se osvrnuo i na svoju saradnju sa rediteljima poput Kena Louča, Mela Gibsona, Spajka Lija, Majkla Mena, naglasivši da najviše voli da radi sa rediteljima koji razumeju tekst, koji su bili pisci pa postali režiseri, ili sa glumcima koji su se poduhvatili režije i koji razumeju naraciju, likove i kako da izgrade emocionalni naboj tokom filma. 

Takođe primećuje da mladi glumci danas žele brzo da postanu zvezde, ne shvatajući suštinu svoje profesije i značaja obrazovanja. 

“Ja sam obrazovan kao pozorišni glumac, lekcije koje sam stekao još u svom rodnom gradu, u pozorištu, znače mi i danas. Alen Rikmen, Helen Miren, Rejf Fajns su odlični glumci upravo zbog škole koju su prošli”, istakao je Koks.

]]>
Tue, 17 Jul 2018 18:11:00 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411465/svi-smo-postali-zrtve-dolara-a-uskoro-cemo-i-rublje.html
Geri Lukas na drugoj večeri "Boljšoj" festivala http://www.pressonline.rs/kultura/411423/geri-lukas-na-drugoj-veceri-boljsoj-festivala.html Druge večeri muzičkog festivala "Boljšoj", koji se šestu godinu zaredom održava uz podršku "Gasprom njefta" publika je imala priliku da uživa u nastupu čuvenog američkog gitariste Gerija Lukasa, koji je dao muzičku pratnju nemoj ruskoj komediji "Šahovska groznica" reditelja Vsevolda Pudovkina. ]]>
Foto: Promo
Foto: Promo

Nakon Lukasove pratnje filmskoj komediji iz 1925. godine, održan je "Dijalog talenata", u okviru kojeg su se publici predstavile mlade muzičke nade iz Srbije, Republike Srpske i Rusije, posle čega je pozornica na Mećavniku ugostila Elenu Ustaevu, sopran, violončelistu Dragana Đorđevića Suzukija i Veliki orkestar Škole za muzičke talente iz Ćuprije. 

Treće festivalske večeri, nastupiće jedan od najboljih pijanista današnjice, Denis Macujev, a na repertoaru će biti koncert za klavir i orkestar br. 2, ce-mol, Op. 18, Sergeja Rahmanjinova i Rapsodija u plavom, Džordža Geršvina uz Simfonijski orkestar Boljšoj pod dirigentskom palicom maestra Ivana Josipa Skendera. Na završnoj festivalskoj večeri nastupiće čuveni violinisti Julijan Rahlin i Roman Simović.

Foto: Promo
Foto: Promo

 

Paralelno sa nastupima velikih muzičkih zvezda, na Boljšoju se paralelno održava takmičarski deo manifestacije, u kome učestvuju mladi muzičari iz muzičkih škola i akademija Srbije, Republike Srpske i Ruske Federacije. 

Najbolji među njima biće proglašeni poslednje festivalske večeri. Cilj Boljšoj festivala, koji od osnivanja podržava ruska kompanija "Gasprom njeft", jeste promocija mladih talenata iz muzičkih škola i akademija iz Srbije, Republike Srpske i Rusije. Pored toga, kompanija „Gasprom njeft“ na ovaj način nastoji da pruži podršku jačanju prijateljskih veza Srbije i Rusije.

]]>
Mon, 16 Jul 2018 19:26:10 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411423/geri-lukas-na-drugoj-veceri-boljsoj-festivala.html
Objavljen prvi tom izabranih dela Dušana Kovačevića http://www.pressonline.rs/kultura/411422/objavljen-prvi-tom-izabranih-dela-dusana-kovacevica.html Kada se danas govori o akademiku Dušanu Kovačeviću1 (1948), dramskom piscu, romansijeru, scenaristi i reditelju, može se reći da je on savremeni Nušić i najveći savremeni dramski pisac koga imamo u regionu ]]>
Printscreen YouTube/Al Jazeera Balkans
Printscreen YouTube/Al Jazeera Balkans

Napisao je 21 dramsko delo i 15 filmskih i televizijskih scenarija i još tri knjige. Režirao je pozorišne predstave i filmove. Njegove drame izvođene su u više od 150 inostranih pozorišta, među kojima su i pozorišta u Njujorku i Londonu, a prevedene su na sve velike svetske jezike. Jedini je dramski pisac kome su u jednoj godini, i to kada je bio student na trećoj godini Akademije za pozorište i film, igrane dve drame, koje su potom postale kultne. 

Konačno se "Laguna" odlučila da objavi njegova izabrane dela i sada je iz štampe izašao prvi tom koji obuhvata četiiri drame: "Maratonci trče počasni krug", "Radovan III", "Svemirski zmaj" i "Šta je to u ljudskom biću što ga tera prema piću". 

Autor je odabrao, u saradnji sa urednikom Dejanom MIhailovićem, drame koje će biti raspoređene u šest tomova. 

Njegova dramska dela puna su humora svake vrste, protkana su crnim humorom i groteskom. Likovi su često spoj lepog i ružnog, nose u sebi primitivizam i često neočekivanu najfiniju plemenitost. Slika su tradicionalnog i skorojevićkog društva, koje doživljavamo kao prepoznatljivo. 

U njegovim ostvarenjima brišu se jasne žanrovske granice i prepliću se komedija karaktera, komedija naravi, farsa i drama u užem smislu. 

Kovačević je stvorio komedije koje upečatljivo govore o duhu našeg vremena, čiji humor prihvataju generacije mladih kao svoj, i postao je, posle četiri i po decenije prisustva na pozorišnim scenama, televiziji, filmu, deo naše kulture.

]]>
Mon, 16 Jul 2018 19:24:45 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411422/objavljen-prvi-tom-izabranih-dela-dusana-kovacevica.html
Dejvid Geta i Martin Geriks za grandiozno finale 18. Egzita http://www.pressonline.rs/kultura/411421/dejvid-geta-i-martin-geriks-za-grandiozno-finale-18-egzita.html Nastupom di-džejeva Martina Geriksa, Mahmuta Orhana i Dejvida Gete, jutros je u Novom Sadu završen 18. Egzit. Po procenama organizatora, treće noći je na Petrovaradinskoj tvrđavi bilo oko 53.000 posetilaca. ]]>
Foto: EXIT
Foto: EXIT

Sjajna atmosfera poslednje noći vladala je na celoj Petrovaradinskoj tvrđavi, a najvatrenije je bilo na glavnoj bini (Main stage), gde je nastupao di-džej Dejvid Geta. 

Geta je na binu izašao oko pola tri ujutru, a na istoj bini su nastupili pre njega popularni Martin Geriks, pa zatim Mahmut Orhan. 

Egzit je završen u ranim jutarnjim satima na Dens areni, a poslenja je pred publiku izašla Nina Kravic, čiji nastup počeo u 6.00 ujutru.

Foto: EXIT
Foto: EXIT

 

Fjužn bina bila je sinoć jedna od glavnih, jer je neverovatnu i energičnu žurku napravio bend Asian Dub Foundation. 

Oko 40 bina nudilo je neprestanu zabavu tokom četiri dana trajanja Egzita a održavane su i muzičke konferencije, na kojima je učestvovalo mnoštvo di-džejeva i muzičkih producenata.

Foto: EXIT
Foto: EXIT

 

Organizatori Egzita su pozvali sve ljubitelje muzike da dođu i na njihov četvrti "Si dens" festival 31. avgusta u crnogorskom letovalištu Buljarice, a najavili su i novi festival koji će pod nazivom "No Slip" (No Sleep) biti održan u novembru u Beogradu.

Foto: EXIT
Foto: EXIT

 

 

 

]]>
Mon, 16 Jul 2018 19:23:15 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411421/dejvid-geta-i-martin-geriks-za-grandiozno-finale-18-egzita.html
Ima novu seriju i pita se "Ko je Amerika?" http://www.pressonline.rs/kultura/411420/ima-novu-seriju-i-pita-se-ko-je-amerika.html Američki kablovski kanal "Šoutajm" najavio je novu satiričnu seriju svetski poznatog komičara Saše Barona Koena, pod nazivom "Ko je Amerika?" ]]>
GettyImages
GettyImages

Saša Baron Koen, poznat po svom kontroverzom i iščašenom humoru, i velikom broju komičnih likova koje je stvorio, vraća se na televiziju posle više od jedne decenije, kao scenarista i reditelj nove serije. 

Serija, razvijana poslednjih godinu, ima sedam epizoda koje prati različite pojedince iz sveta politike i kulture, od ozloglašenih do nepoznatih, koji, svako na svoj način, predstvaljaju svoju zemlju. 

Serija će premijerno početi da se emituje u septembru na kanalu HBO.

 

 

]]>
Mon, 16 Jul 2018 19:20:34 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411420/ima-novu-seriju-i-pita-se-ko-je-amerika.html
Dušan Kovačević otvara Festival ervopskog filma na Paliću http://www.pressonline.rs/kultura/411367/dusan-kovacevic-otvara-festival-ervopskog-filma-na-palicu.html Jubilarni dvadeset i peti Festival evropskog filma Palić otvoriće na fantastičnoj Letnjoj pozornici u subotu uveče Dušan Kovačević, koji će tom prilikom i formalno preuzeti dužnost predsednika Saveta Festivala od Mire Banjac. ]]>
Foto: Fesatival evropskog filma Palić/film Srećan kao Lazar
Foto: Fesatival evropskog filma Palić/film Srećan kao Lazar

Publika će biti u prilici da pogleda i slike iz porodičnog albuma Festivala od 1993. do 2017. godine i da pozdravi reditelja filma Styx Volfganga Fišera, gosta Festivala. 

Tokom ceremonije svečanog otvaranja, koja će početi u 21 čas, biće predstavljen Internacionalni žiri Festivala koji će raditi u sastavu: Ildiko Enjedi, mađarska rediteljka, francuski glumac Ibrahim Koma, litvanska producentkinja Ieva Norviliene, holandski reditelj Marinus Grothof i srpska glumica Nataša Ninković. Žiri će najboljim filmovima u okviru Glavnog takmičarskog programa dodeliti nagrade “Zlatni toranj” za najbolji film i “Palićki toranj” za najbolju režiju. 

Biće takođe predstavljen FEDEORA žiri u sastavu Kjara Spanjoli Gabardi (Italija), dr Maja Bogojević (Crna Gora) i Pavlina Jeleva (Bugarska), koji će dodeliti nagrade za selekciju “Paralele i sudari”, kao i Međunarodni žiri kritike (FIPRESCI) čiji su članovi: Nina Sputnitsakaja (Rusija), Masimo Leki (Italija) i Tonči Valentić (Hrvatska). 

Nakon toga, program Festivala otvoriće van konkurencije italijanski film Srećan kao Lazaro Alis Ročvočer, dobitnice nagrade za najbolji scenario ove godine u Kanu. Ovaj film priča o prijateljstvu dva mladića - Lazara, seljaka naizgled prostodušnog zbog svoje dobrote, i Tancredia, plemića opterećenog sopstvenom maštom. Posle njega uslediće višenagrađeni nemački film Styx Volfganga Fišera, okeanska alegorija o odgovornosti pojedinca u suočavanju sa migrantskom krizom.

 

Dobitnicima Radetu Šerbedžiji i Brajanu Koksu, nagrada „Aleksandar Lifka“, koju Festival evropskog filma Palić dodeljuje za izuzetan doprinos evropskom filmu, biće uručena tokom festivala i to Radetu Šerbedžiji 15. jula, a Brajanu Koksu 16. jula. 

Glavni takmičarski program 25. Festivala evropskog filma Palić predstaviće 14 izuzetnih filmskih ostvarenjakoja su osvajala značajne nagrade na velikim festivalima, ali i privukla pažnju publike širom Evrope. 

Posetioce očekuje eklektična i stimulativna slika Centralne i Istočne Evrope kroz 14 zanimljivih filmova u selekciji “Paralele i sudari”, kao i trideset hrabrih i izazovnih ostvarenja u programu “Mladi duh Evrope”. 

Publika će zasigurno uživati u izvanrednim dokumentarnim filmovima sa snažnom porukom koji će biti prikazani u okviru selekcije “Ekološki dokumentarci". 

Prateći program obuhvata izložbu o Mileni Dravić, nekadašnjoj dugogodišnjoj predsednici Saveta Festivala, koja će biti otvorena 17. jula, predstavu „Kad je Sombor bio Holivud“ o pioniru filma Ernestu Bošnjaku, promociju dopunjenog izdanja knjige Nebojše Popovića „Dodir večnosti“, o dobitnicima nagrade „Aleksandar Lifka“. O novim laureatima pisao je stalni saradnik Festivala Ivan Aranđelović. 

U planu su i okrugli stolovi, radionice, master klasovi, koncerti, a na radost festivalske publike jedan od njih održaće harizmatični Rade Šerbedžija 15. jula na Sceni Jadran Narodnog pozorišta u Subotici, sa početkom u 22 sata

]]>
Fri, 13 Jul 2018 18:44:30 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411367/dusan-kovacevic-otvara-festival-ervopskog-filma-na-palicu.html
Emir Kusturica i „Gasprom njeft“ organizuju šesti „Boljšoj“ festival http://www.pressonline.rs/kultura/411366/emir-kusturica-i-gasprom-njeft-organizuju-sesti-boljsoj-festival.html U etno selu Mećavnik 14. jula otvara se šesti Festival ruske muzike „Boljšoj“, zajednički projekat poznatog srpskog režisera Emira Kusturice i kompanije „Gasprom njeft“. Osnovna ideja festivala je podrška mladim muzičarima iz Srbije i Rusije. U takmičarskom programu festivala učestvuje 27 mladih talenata iz Srbije, Republike Srpske i regiona Ruske Federacije. ]]>
 
Foto: Promo
Foto: Promo

U toku četiri dana mladi muzičari će se takmičiti u majstorstvu izvođenja ruske klasične muzike u dve starosne kategorije od 13 - 17 godina i 18 - 25 godina. O najboljima će odlučiti žiri koji čine predsednik žirija Dražan Kosorić, dekan Muzičke akademije Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kao i poznati ruski pijanista Jurij Rozum i profesor Zoran Komadina. 

Prema tradiciji kulturni program „Boljšoj“ festivala čine nastupi zvezda klasične muzike. Ove godine zvezda „Ruske večeri“ će biti pijanista Denis Macujev. Osim toga, na sceni „Boljšoj“ će nastupiti violinisti Nemanja Radulović, Julijan Rahlin, Roman Simović, a takođe Simfonijski orkestar „Boljšoj“ (dirigent Ivan Josip). Kao uvek, pored nastupa, poznati muzičari će održavati master-klas za mlade talente iz Rusije i Srbije. 

Goste i učesnike festivala očekuje specijalni projekat – muzička pratnja nemog filma „Šahovska groznica“ Vsevoloda Pudovkina u izvođenju gitariste Gerija Lukasa. 
„Boljšoj“ je jedinstvena teritorija na kojoj se harmonično prepliću muzički stilovi, kada na istoj sceni nastupaju priznati autoriteti i sasvim mladi izvođači, kada svi komuniciraju sa svima. Ovde nema VIP-zona, izuzetnih prava, zvanja – samo sloboda stvaralaštva, koja stvara neponovljivu atmosferu praznika. Svake godine u Drvengrad dolazi sve više mladih muzičara iz Rusije. Za decu učešće na festivalu predstavlja veoma važnu etapu na stvaralačkom putu, događaj, koji kreira pogled na svet i pokazuje bezgraničnost i univerzalnost muzičkog jezika. A susreti sa priznatim zvezdama pružaju istinski jedinstvenu mogućnost da se shvate tajne majstorstva“, istakao je član upravnog odbora „Gasprom njefta“ Aleksandar Dibalj. 

„Ja iskreno verujem rečima Fjodora Dostojevskog o tome, da će lepota da spase svet. „Boljšoj“ - to je mogućnost za mlade talente iz udaljenih delova Rusije i Srbije da ih čuju i otkrivajući nove talente festival ih u nekom stepenu upućuje u život, i mi dakle, donosimo svetu još jednu česticu lepote, činimo ga boljim. Partnerstvo na ovom projektu sa ruskom kompanijom je ispravno, jer su naše zemlje odavno i čvrsto povezanne istorijom, a u «Gasprom njeftu» u potpunosti podržavaju ideju festivala, i kao i ja sigurni su da klasična umetnost može da bude korisna i važna u savremenom svetu. Zato smo zajedno već šest godina, a „Boljšoj“ je postao događaj, koji je dobro poznat izvan granica naših dveju zemalja“, istakao je sa svoje strane režiser Emir Kusturica. 

Dodatna informacija 

Festival ruske muzike „Boljšoj“ pod rukovodstvom režisera Emira Kusturice održava se u Drvengradu od 2013. godine. „Gasprom njeft“ od osnivanja nastupa kao generalni partner festivala, čija je osnovna ideja podrška mladim talentima iz muzičkih škola i akademija Srbije i Rusije. 

Broj ruskih učesnika u takmičarskom programu «Boljšoj» od 2015. godine je porastao od 7 do 27. Nagrade festivala – Zlatna, Srebrna i Bronzana matrjoška uručuju se pobednicima dve uzrasne kategorije: od 13-17 godina, od 18-25 godina. 

Upravo matrjoška, urađena u stilu notnih znakova – je centar vizuelne koncepcije „Boljšoja“, koja odražava jedinstvo kulturnih vrednosti dva slovenska naroda — Rusije i Srbije. 

Drvengrad se nalazi na nadmorskoj visini od 1.600 metara u planinskom delu Zlatibora (nacionalni park „Mokra gora“) u Srbiji i predstavlja jedinstven arhitekturni projekat Emira Kusturice. Etno selo je izgrađeno za potrebe snimanja filma Emira Kusturice «Život je čudo» nedaleko od železničke stanice uske pruge, koja je nekad spajala Beograd i Dubrovnik. Sve ulice i objekti nose nazive, vezane za poznate ljude: ulica Novaka Đokovića, ulica Dijega Maradone, zgrada bioskopa Stenlija Kubrika, Trg Nikite Mihalkova, kuća Fjodora Dostojevskog i druge. 

Uličice popločane kamenom, drvene kućice i mala kapela, – sve to stvara u Drvengradu jedinstvenu atmosferu, koja se za vreme održavanja festivala „Boljšoj“ harmonično dopunjava koncertima klasične muzike na otvorenom prostoru.

]]>
Fri, 13 Jul 2018 18:42:23 +0200 Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/411366/emir-kusturica-i-gasprom-njeft-organizuju-sesti-boljsoj-festival.html