Press Online :: Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Kultura http://www.pressonline.rs/kultura/rss.html Pre 20 godina glumila je zavodljivu Lolitu, danas je niko ne prepoznaje http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404403/pre-20-godina-glumila-je-zavodljivu-lolitu-danas-je-niko-ne-prepoznaje.html Dve decenije nakon adaptacije kontroverznog romana Vladimira Nabokova, glumica Dominik Svejn nije zvezda crvenih tepiha, a retki bi je i prepoznali. Naravno, u pitanju je adaptacija iz 1997. godine, a ne film Stenlija Kjubrika iz 1962. ]]> Foto:B92.net

Na audiciju za Lolitu prijavilo se 2.500 mladih glumica, a produkcija je odabrala tada 14-godišnju Svejn.

Ali, osim uloge u "Čoveku bez lica" (Face/Off), Dominik nije ostvarila zapaženu ulogu i nikada se nije probila na A listu holivudskih glumaca.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

U 21. godini (2001.) postala je najmlađa osoba koja je pozirala gola za PETA kampanju "I'd Rather Go Naked than Wear Fur", a godinu dana kasnije našla se na listi "102 najseksi žene sveta" magazina Staf.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Dominik danas ima 37 godina, a mnogi ne mogu da veruju da je nekada bila Lolita.

Ali, sudeći po informacijama na IMDB-u, ova dama i dalje radi punom parom.

Samo za 2018. godinu u planu ima desetak projekata.

Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages
]]>
Fri, 19 Jan 2018 14:14:42 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404403/pre-20-godina-glumila-je-zavodljivu-lolitu-danas-je-niko-ne-prepoznaje.html
Festival epske fantastike 27. i 28. januara u Domu omladine Beograda http://www.pressonline.rs/kultura/Festivali/404404/festival-epske-fantastike-27-i-28-januara-u-domu-omladine-beograda.html Poslednjeg vikenda ovog meseca, 27. i 28. januara, u prostorijama Doma omladine Beograda biće održan Festival epske fantastike. ]]> Foto:B92.net

Program obuhvata veliki broj tribina, kao i isprobavanje i igranje brojnih društvenih igrara koje će doneti klubovi koji učestvuju na festivalu.

Osim toga, Larp društva pripremila su poseban program, a biće zastupljene i cosplay tribine i cosplay takmičenje.

Dešavanja će biti organizovana u gornjim prostorijama Doma omladine Beograda (sala Amerikana predviđena je za tribine i cosplay), u malom klubu i delu namenjenom izlagačima i održavanju društvenih igara.

Glavne društvene igre na festivalu biće Dungeons and Dragons (DND) i Magic the Gathering, a u narednim danima biće potvrđeno koje će se još igre naći na festivalu.

Gosti festivala su klubovi C22, Conflux i Hydra.

Cena ulaznice po danu iznosi 200 dinara.

Tribine i predavanja:

27. januar:

14:30 "The Witcher" tribina (Dimitrije Ćurčić i Dimitrije Sobot)
16:00 Warcraft tribina ''Mit o Lich Kingu'' (Vladimir Stanković)
17:00 Heavy Metal i Epska fantastika 3. deo (Aleksandar Petrović Celtic (Despot, Orthodox Celts), Marko Miranović (Metal Sound, Numenor), Vladimir Gacević (Claymorean)
18:30 Cosplay tribina (Damjan Sibanski i Borivoje Naumovski)
19:30 Srpski pisci u epskoj fantastici (Dimitrije Stevanović, Ivan Branković, Nebojsa Petković, Milos Petković, Zoran Petrović. Milena Stojanović)

28. januar:

14:30 "Dungeons and Dragons" tribina
16:00 Sta čitati osim Tolkina - drugi pisci i knjige epske fantastike (Miloš Petrik, Bojan Butkoviž, Marko Miranoviž)
17:00 Skriveni svet Tolkina (Marko Miranović)
18:30 Izgubljena predanja i rane priče iz Silmariliona (Marko Vasiž)
19:30 Cosplay takmičenje i dodela nagrada

]]>
Fri, 19 Jan 2018 14:20:03 +0100 Festivali http://www.pressonline.rs/kultura/Festivali/404404/festival-epske-fantastike-27-i-28-januara-u-domu-omladine-beograda.html
"U Holivudu jedan čovek drži novčanik i odlučuje o svemu" http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404402/u-holivudu-jedan-covek-drzi-novcanik-i-odlucuje-o-svemu.html Belgijski reditelj Mihael Roskam, čiji se film "Vernost" prikazuje u programu "Savremene tedencije" 11. festivala "Kustendorf", održao je sinoć radionicu za studente i mlade autore. ]]> Foto:B92.net

Prema sinopsisu, kada je Đino sreo Benedikt desila se ljubav na prvi pogled, strasna, bezuslovna, vatrena. Ona radi u porodičnoj firmi, ali je i vozač na auto-trkama, dok je Đino onaj normalan tip, zgodan i kul, međutim sa tajnom koja može da ugrozi njegov život i život ljudi oko njega.

Đino i Benedikt moraće da se bore protiv sudbine, razuma i slabosti kako bi sačuvali svoju ljubav.

Roskam je objasnio da ga je film noar uvek intrigirao i oduvek voli taj žanr i smatra da sve velike priče imaju u sebi elemente kriminala.

"Ako želite da portretišete ljudsko biće, ne možete da ignorišete ono izvan zakona. Ako isključite te elemente, onda ograničavate sebi mogućnosti opisa ljudske prirode. Svako od nas nosi u sebi određen moralni kod koji prekrši bar nekoliko puta tokom života, ali to ne znači da postajemo kriminalci", rekao je Roskam.

Element nasilja, prema njegovim rečima, takođe je nešto što je deo ljudske prirode i smatra da to ne može da se ignoriše.

"Ljudi kažu da je tanka linija između poštovanja zakona i kriminala. Ja smatram da je to velika siva zona kojom možete dugo da se krećete tokom života".

Roskam primećuje da sebe smatramo civilizovanim bićima, ali da ispod toga smo svi zapravo životinje i samo je pitanje kada će ta skrivena priroda izbiti na površinu.

Kaže da mu nije cilj da edukuje ljude o moralu, već da pokaže da i sa strahovima i skrivenim zeljama može da se živi, a da se ne upadne u opasnost.

Umetnost u tome ima važnu ulogu, kao vrsta rituala i igre.

Kao "homo ludens", čoveku je svojstveno da se igra, a Roskam svaki ritual smatra igrom, pa čak i suđenje.

Dečija igra, fudbal, pozorište, film, sve je, prema njegovom mišljenju, igra koja u jednom trenutku dok traje postaje realnost i tu se igramo najdubljim emocijama što nije opasno.

Film, prema njegovim rečima, ne može da prouzrokuje nasilje, može ga podstaći ako već postoji namera, zbog čega smatra da ima više prednosti nego mana.

U "Vernosti" on istražuje i temu apsolutne ljubavi, šta je apsolutna ljubav i koje su njene posledice.

"Svi maštamo o apsolutnoj ljubavi kao nečemu što traje do smrti, o ljubavi koja podrazumeva da ćemo ostati verni drugoj osobi i u najesktremnijim uslovima, ali zapravo ne želimo da se dese takve situacije koje će nam potvrditi tu apsolutnu ljubav. Ja u filmu istražujem temu apsolutne ljubavi, ali ne želim takav život kakav imaju moji junaci da bih potvrdio da je u pitanju takva ljubav", objasnio je reditelj ostvarenja "Bikova glava" i "Prljava isporuka".

Studenti su primetili da film počinje prizorima lepog vremena, sa puno svetlosti i živopisnim kostimima, da bi se na kraju filma to promenilo u loše vreme, sivilo, što utiče na atmosferu filma i emocije publike.

Roskam je bio oduševljen tim zapažanjem i rekao da je svom direktoru fotografije rekao da želi vizuelno da film bude kao trakačka staza - sivi asfalt sa bojama okolo, dodavši da je Brisel siv grad u koji su ubacili boje.

Ne voli probe sa glumcima, te praktikuje da u garderobi razgovara sa glumcima i zajedno grade likove.

"Garderoba je sjajno mesto za diskusiju o likovima. Glumci vole više sami da probaju, a ja da dođu prvog dana na snimanje i predstave mi lik koji su izgradili. Mislim da ako glumcu daš slobodu da sam izgradi svoj lik i donese ti prvog dana snimanja, osećaće manji pritisak tokom snimanja", objasnio je Roskam svoj proces rada sa glumcima.

Na pitanje ko je od reditelja najviše uticao na njega, Roskam je rekao da je takav uticaj veći na početku karijere i da sa svakim novim filmom autor postaje nezavisniji i udaljava se od onih koji su uticali na njega.

Više voli sebe da posmatra kao deo određene kinematografske tradicije u koju unosi svoj jedinstven glas, ali je ipak pomenuo Skorsezea koji je uticao na njega pre nego što je uopšte odlučio da se bavi filmom, zatim braću Koen, ali i Spilberga i Majkla Mena.

Podjednako voli da snima u Americi i Evropi, ali primećuje i međusobne razlike u filmskoj industriji koje postoje i koje on prihvata.

Ističe da u evropskim zemljama, poput Belgije, država je ta koja finansira kinematografiju, dok u Holivudu "jedan čovek drži novčanik" i odlučuje o svemu, zbog čega autori imaju veću slobodu i mogućnost improvizacije u Evropi, nego u Americi gde producenti sve kontrolišu.

"U Evropi onaj koji dobije novac, poseduje film. U Americi onaj koji daje novac, poseduje film", primetio je Roskam i najavio da će sledeće ostvarenje snimati u SAD.

Roskam je pohvalio studente jer postavljaju odlična pitanja i dodao da mu je veoma zabavno da odgovara na njih, pa ih je na kraju radionice pozvao da nastave druženje pošto ostaje u Drvengradu do kraja festivala.

Čim je stigao u Drvengrad, Roskam je bio vidno uzbuđen jer je čuo da je to mesto potpuno posvećeno umetnosti, pa se unapred raduje svom učešću u svemu tome.

]]>
Fri, 19 Jan 2018 14:09:18 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404402/u-holivudu-jedan-covek-drzi-novcanik-i-odlucuje-o-svemu.html
Glumio u jednoj od najpoznatijih serija, a niko ga se ne seća http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404341/glumio-u-jednoj-od-najpoznatijih-serija-a-niko-ga-se-ne-seca.html Pre punih 25 godina emitovana je poslednja epizoda "Santa Barbare", jedne od najdugovečnijih sapunica, a malo ljudi zna da je u njoj glumio i Leonardo Dikaprio. ]]> Foto:B92.net

Iako je kroz devet godina emitovano čak 2.137 epizoda, glumci su zahvaljujući seriji stekli veliku popularnost, skoro niko od njih nakon završetka serije nije doživeo veći uspeh u karijeri.

To je ipak pošlo za rukom tada 15-godišnjem dečaku kom je to bila jedna od prvih uloga u životu, a glumio je mladog Mejsona Kepvela u sceni u kojoj se odrasli Mejson priseća detinjstva.

Iako danas zarađuje milione od svakog filma koji snimi, njegov tadašnji honorar iznosio je samo 572 dolara.

]]>
Thu, 18 Jan 2018 14:10:42 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404341/glumio-u-jednoj-od-najpoznatijih-serija-a-niko-ga-se-ne-seca.html
Titula se vraća u Srbiju: EXIT je i zvanično najbolji evropski festival http://www.pressonline.rs/kultura/Festivali/404339/titula-se-vraca-u-srbiju-exit-je-i-zvanicno-najbolji-evropski-festival.html EXIT je zvanično najbolji festival Evrope, objavljeno je sinoć na dodeli Evropskih festivalskih nagrada u Holandiji! EXIT je pobedio u glavnoj kategoriji u konkurenciji sa vrtoglavih 350 festivala iz više od 35 zemalja, uz preko milion glasova publike i mišljenje stručnog žirija sastavljenog od najeminentnijih ljudi svetske muzičke industrije. ]]> Foto:b92.net

Exitovi festivali bili su u finalu u čak šest kategorija, a sam EXIT u rekordne tri kategorije, uključujući i osvojenu glavnu nagradu za najbolji veliki evropski festival, te najboljeg festivalskog organizatora u Evropi i nagradu "Take a Stand" za društveni aktivizam!

Osnivač EXIT festivala Dušan Kovačević ovom prilikom izjavio je: "Zaista je neverovatan uspeh nakon samo četiri godine ponovo osvojiti najvažniju festivalsku nagradu na svetu! I to u najtežoj kategoriji, gde su najveći evropski i svetski festivali sa budžetima i preko deset puta većim od našeg. Osećaj je neopisiv, izuzetno smo ponosni što smo najveće priznanje vratili u naš Novi Sad, evropsku prestonicu kulture, u našu Srbiju, u naš region! Upravo Balkanu ovom prilikom posvećujemo ovu nagradu sa željom da Exitovih pet festivala u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori i Rumuniji doprinesu da se našim regionom šire poruke ljubavi i prijateljstva i da "Tiha balkanska većina" prevlada i osigura trajni mir i sigurnost na ovim prostorima. Izuzetna je godina iza nas, a u ovoj pred nama su još veći planovi koje će sad biti puno lakše pretvoriti u stvarnost!"

EXIT je u konkurenciji za glavnu nagradu bio sa drugim evropskim festivalskim gigantima, kao što su Tomorrowland, Sziget Festival, Lowlands, Wacken Open Air i mnogi drugi. Ovo je druga po redu šampionska titula koju je EXIT osvojio na Evropskim festivalskim nagradama još od njihovog ustanovljenja 2010. godine, a svake godine je u najužem izboru za najbolji evropski festival. EXIT je prethodno osvojio nagradu za najbolji veliki evropski festival za 2013. godinu, dok je 2007. godine izglasan za najbolji evropski festival van Velike Britanije od strane Britanskih festivalskih nagrada. Zanimljivo je da je sinoć trijumfovao i miljenik publike ovogodišnjeg Exit festivala Rag'n'Bone Man koji je proglašen za najbolju novu zvezdu u Evropi! Pobednike bira publika iz cele Evrope, zajedno sa stručnim žirijem, koji čine istaknuti pojedinci iz sveta festivalske industrije, a lista dobitnika nalazi se na zvaničnom sajtu.

]]>
Thu, 18 Jan 2018 14:00:30 +0100 Festivali http://www.pressonline.rs/kultura/Festivali/404339/titula-se-vraca-u-srbiju-exit-je-i-zvanicno-najbolji-evropski-festival.html
Kira Najtli objasnila zašto ne glumi u modernim filmovima http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404340/kira-najtli-objasnila-zasto-ne-glumi-u-modernim-filmovima.html Glumica Kira Najtli uskoro će glumiti u biografskoj drami “Collete“ čija se radnja odvija početkom 20. veka. ]]> Foto:B92.net

Kira Najtli kaže da više ne želi da glumi u modernim filmovima jer "ženske likove uvek siluju“.

Zapravo, Kirine poslednje uloge odslikavaju ovakav stav – The Duchess, Anna Karenina, Atonement i novo ostvarenje Colette.

Glumica objašnjava da su filmovi čija je radnja smeštena u savremeno doba „neukusni“ i da oslikavaju žene na pogrešan način.

“S porastom Netfliksa i Amazona imamo priliku da vidimo jake ženske uloge. Ne razumem se previše u nove filmove, a ne bih ni da glumim u njima jer skoro uvek ženski lik siluju. Neukusno je kako prezentuju žene, pa me uvek više inspirišu istorijske uloge“, rekla je za „Varajeti" (Variety).

]]>
Thu, 18 Jan 2018 14:04:30 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404340/kira-najtli-objasnila-zasto-ne-glumi-u-modernim-filmovima.html
Premijera Šostakovičeve simfonije u Srbiji http://www.pressonline.rs/kultura/Muzika/404300/premijera-sostakoviceve-simfonije-u-srbiji.html Beogradska filharmonija i dirigent Kristijan Mandeal prvi put u svojoj istoriji izvode ogromnu Šostakovičevu IV simfoniju, što je ujedno i premijera ovog dela na domaćoj sceni, u petak 19. januara (Kolarac, 20h). Koncert otvara prvi violončelista Beogradske filharmonije Aleksandar Latković, koji nastupa kao solista pred svojim orkestrom u izvođenju Bokerinijeve kompozicije. ]]> Foto:B92.net

Od svih Šostakovičevih simfonija, Četvrta zahteva najveći izvođački sastav, što će biti veoma izazovno, jer na binu Kolarca treba da stane 109 muzičara. Ovu borbenu simfoniju kompozitor je povukao uoči premijere 1936. godine, pod pritiskom tadašnjih sovjetskih vlasti, pa je prvi put izvedena tek 25 godina kasnije u Moskvi. Prema raspoloživim podacima, u Srbiji nikada nije bila odsvirana, a ni Kristijan Mandeal u svojoj bogatoj karijeri nije imao priliku da je diriguje.

Simfoniji prethodi Koncert Bokerinija, kompozitora i virtuoza na violončelu koji je pomerao granice, a u svoje vreme bio nepravedno zapostavljen. Ovim povodom, Aleksandar Latković će napustiti mesto vođe grupe violončelista i stati ispred svojih kolega kao solista:

„Velika sreća za mene je da se u klasičnoj muzici ostvarujem u više uloga - deo sam velike zajednice, najtraženijeg orkestra u regionu, paralelno nastupam kao čelista Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije, povremeno predajem. Ovaj koncert, kada ću ponovo imati priliku da budem solista sa matičnim orkestrom, nestrplјivo očekujem”, rekao je Latković.

Svi zainteresovani za virtuznost violončeliste Beogradske filharmonije kao i za domaću premijeru zvučne simfonije Šostakoviča mogu kupiti ulaznice za stajanje, sat uoči koncerta, odnosno od 19 časova na biletarnici Kolarca.

]]>
Wed, 17 Jan 2018 14:23:43 +0100 Muzika http://www.pressonline.rs/kultura/Muzika/404300/premijera-sostakoviceve-simfonije-u-srbiji.html
"Čikaške perverzije" slave 25 godina! http://www.pressonline.rs/kultura/Pozoriste/404301/cikaske-perverzije-slave-25-godina.html Hit predstava “Čikaške perverzije” izvođenjem 10. marta (20:00) u velikoj dvorani beogradskog Sava centra proslaviće svojih 25 godina! ]]> Foto:B92.net

“Čikaške perverzije' već 25 godina pričaju o ljubavi, o prijateljstvu, o odnosima između žena i muškaraca. A to su teme za sva vremena. Zato 'Čikaške perverzije' traju, baš zbog toga što se predstava bavi najobičnijim, a u stvari najkomplikovanijim stvarima”, objašnjava Dragan Gagi Jovanović.

Radena po motivima drame čuvenog Dejvida Memeta “Seksualne perverzije u Čikagu”, predstava u režiji Omara Abua el Ruba je premijerno izvedena 9. marta 1993. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu.

Memetovu duhovitu savremenu američku dramu, srpski glumci su na ingeniozan način pretvorili u fantastičnu komediju koja prevazilazi granice lokalnog i progovara o onome što je zajedničko svima – o potrebi za ljubavlju i preprekama njenog ostvarivanja.

“Pozorište je živa stvar i uvek se mogu desiti neočekivane stvari, pogotovo u ‘Čikaškim’, gde ima dosta improvizacije. Nijedna predstava nam nije kao prethodna i dosta ljudi dolazi više puta da nas gleda“, objašnjava Olga Odanović.

“Čikaške perverzije” su narednu deceniju i više uživale status urnebesne komedije i ogromnog hita sa preko 200.000 gledalaca. I pored velikog i kontinuiranog uspeha, predstava je ipak poslednji put izvedena 2005. godine.

Posle duže pauze Gagi je odlučio da se vrati kultnoj predstavi krajem 2014. godine, kada se i 500. izvođenje simbolično desilo upravo u Čikagu. Nakon toga, "Čikaške perverzije" u kojima igraju Dragan Gagi Jovanović, Branka Pujić, Olga Odanović i Igor Đorđević nastavile su da redovno pune Dom omladine Beograda, Pozorište mladih u Novom Sadu, Sava centar…

“Mislim da je smeh lekovit. Lep je osećaj kad vidiš srećne i zadovoljne ljude, koji su se smejali dva sata. Divan osećaj za nas na sceni, a i mi se dobro provodimo”, ističe Branka Pujić.

Ulaznice koštaju 1.100, 1.300 i 1.600 dinara na blagajni Sava centra, odnosno preko mreže Eventim.

]]>
Wed, 17 Jan 2018 14:27:36 +0100 Pozorište http://www.pressonline.rs/kultura/Pozoriste/404301/cikaske-perverzije-slave-25-godina.html
Paolo Sorentino: Svi moji filmovi su neka vrsta greške http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404299/paolo-sorentino-svi-moji-filmovi-su-neka-vrsta-greske.html Italijanski reditelj Paolo Sorentino održao je na festivalu "Kustendorf" radionicu za studente i mlade autore koji su imali mnogo pitanja za slavnog autora o njegovoj poetici, pisanju, vizelnom aspektu filmova "Velika lepota ", "Mladost ", "Div", "Posledice ljubavi ", ali i reakcijama na seriju "Mladi papa" i zašto se režiseri danas okreću serijama. ]]> Foto:B92.net

Sorentino je primetio da je danas publiku teško privući u bioskope zbog čega se reditelji odlučuju da snimaju televizijske serije kao drugačiju vrstu filma, ocenivši da je Dejvid Linč odlično shvatio da će do publike lakše doći kroz seriju "Tvin Piks".

On je istakao da nije fan filmova koji okupljaju veliki broj ljudi i da je gledanje duge serije sličnije odnosu koji čitalac ima sa knjigom.

Sorentino je istakao da su svi njegovi filmovi vrsta greške jer on uvek želi da snimi nešto duhovito i bira karaktere koji su u njegovoj glavi smešni da bi mu onda ljudi oko njega rekli da te stvari baš i nisu smešne.

"Uvek pokušavam da napravim nešto smešno. Mrzim filmove koji sve tretiraju ozbiljno ", rekao je autor za koga je Kusturica rekao da je trenutno najveći reditelj na svetu.

Da snima filmove, kaže, odlučio je kada je shvatio da sviranje gitare zahteva više strasti i učenja i kada je saznao da režiranje traži samo po malo znanja iz oblasti muzike i filma.

"Biti gitarista ili lekar suviše je teško za moju lenjost. Ali sam kasnije shvatio da snimanje filmova ipak nije tako lako kao što mi se na početku činilo. Da ako želite dugo i dobro time da se bavite, morate da izgradite originalni poetski univerzum, što nije uopšte lako. Teško je sve to iz glave, ceo taj univezum ograničiti na dva sata trajanja filma ", rekao je Sorentino.

Priznao je i da se tokom snimanja prvih filmova strogo držao scenarija, da bi se u poslednjima okrenuo više improvizaciji i sledio osećaj koji bi imao tog dana kada snima.

Sorentino je, odgovarajući na pitanja studenata kako od smešnog dođe do melanholije, kaže da je on uvek negde između i da zbog toga i bira moćne likove, jer se iza tog sna o moći kriju melanholija i usamljenost.

Jedan od studenata režije iz Srbije je rekao da je "Velika lepota" redefinisala njegov pogled na film, a na njegovo pitanje o muzici u filmu, Sorentino je priznao da ako mu se dopadne pesma, on je ubaci u film.

Foto: Tanjug / Rade Prelić
Foto: Tanjug / Rade Prelić

Priznao je i da je u mladosti želeo da bude di-džej, ali da nije imao odgovarajući karakter za taj posao i tu svoju frustraciju otklanja u montaži, a ponekad koristi muziku koja je u kontrastu sa scenom što može biti opasno.

"Najpametniji reditelji ne koriste muziku ", smatra oskarovac.

Na molbu studenta da im preporuči neku knjigu, Sorentino je rekao da bi radije da mladi autori sede na njegovom mestu i njemu preporuče nešto.

"Ja mislim da ne znam ništa ni o čemu, ali sam naučio da pišem čitajući knjigu 'Putovanje na kraj noći' Luja Ferdinanda Selina. Pokušao sam da ta stil imitiram pišući scenario. U toj knjizi je sadržano veliko znanje o ljudskim bićima i životu i bila je pravo otkrovenje za mene ", rekao je on.

Sorentino kaže da glumce obično bira na osnovu utiska da će sa njima provesti lepe trenutke tokom snimanja, ponekad je jedini kriterijum da su duhoviti, ali i primećuje da se nekako poklopi sa tim da su oni zapravo i odlični glumci.

"Obično je pametan glumac i dobar glumac, ali često se dešava da oni koji su glupi i ne snalaze se u stvarnom životu, kada dobiju scenario, sve brzo ukapiraju", primetio je proslavljeni reditelj.

Na početku je, kako je objasnio, bio opsednut kontrolom svega, sve je želeo da drži u svojim rukama, ali sa godinama ima sve manje strasti i sve veće poverenje u montažera sa kojim je sarađivao na svim svojim filmovima i koji ga dobro poznaje da čak bira i muziku umesto njega.

On je posavetovao mlade autore da uvek biraju dosadnog montažera i otkrio da je soba za montažu mesto gde "možete biti duboko neiskreni".

Iako su mu braća Koen rekla da ne sme da se služi trikovima, on ipak smatra da je film izraz trikova koje autor uči tokom godina bavljenja filmom. Ne voli probe sa glumcima pre snimanja, jer ako zna šta će se desiti na snimanju, onda mu je to dosadno.

"Mnogo je uzbudljivije videti šta će uraditi tokom snimanja", dodao je.

Zbunilo ga je pitanje zašsto u svojim ostvarenjima ima toliko seksa, droge i rokenrola i posle kraćeg razmišljanja rekao je da je njegov 10 godina stariji brat oličenje te ideje i da verovatno pokušava da kreira njegov svet.

Foto: Tanjug / Rade Prelić
Foto: Tanjug / Rade Prelić

Pitanja o religiji je izbegao uz obrazloženje da je to komplikovana tema da bi o njoj govorio na engleskom, ali je ipak kazao da nije vernik i da ne može da objasni zbog čega ga toliko okupiraju ta pitanja, ocenivši da je "prava kultura u religiji". Najviše uživa u pisanju, kada krene u realizaciju ideje koju godinama ima.

"Kada se desi nešto lepo na snimanju, onda je to još bolje. Montiranje mi je vrlo naporno, a najbolji osećaj je kada napravite nešto divno", rekao je Sorentino.

Uvek snima na pravim lokacijama, smatra da je najvažniji izbor izbor lokacija koje su vizuelno interesantne i koristi predmete koje pronađe na licu mesta, uveren da "pravi život tog dana kada snimate može mnogo pomoći".

Sorentino takođe naglašava da je važno da autor voli likove koje kreira.

"Nema smisla snimati film o nekome koga mrziš. Zapravo najveći izazov je voleti nekog koga u stvarnom životu ne voliš, kao što je slučaj sa Berluskonijem", rekao je Sorentino, koji nije smeo da govori više o svom novom filmu o Silviju Berluskoniju.

Rekao je i da nije dobro pratiti reakcije javnosti na svoj film, ali je ipak primetio da se Vatikan na početku nije oglašavao povom njegove serije "Mladi papa", da mu ne bi pridavali previše pažnje, da bi kasnije došle pozitivne reakcije iako je konzervativni papa koga su kreirali u seriji potpuna suprotnost aktuelnom poglavaru Rimokatoličke crkve.

"Ako imate još pitanja, odgovaraću iz helikoptera", rekao je na kraju Sorentino koji je uprkos tome što je žurio na let, ostao još malo da bi potpisivao knjige zainteresovanim studentima.

Sorentinu je u Drvengradu uručena nagrada za buduće filmove "Drvo života", u programu "Restrospektiva velikana" prikazuju se njegovi filmovi, dok će narednih dana u sali "Stenli Kjubrik" posetioci moći da 24 sata dnevno gledaju seriju "Mladi papa".

]]>
Wed, 17 Jan 2018 14:18:53 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404299/paolo-sorentino-svi-moji-filmovi-su-neka-vrsta-greske.html
Japanci i te kako slušaju i shvataju balkansku muziku http://www.pressonline.rs/kultura/Muzika/404240/japanci-i-te-kako-slusaju-i-shvataju-balkansku-muziku.html Članovi japanske muzičke grupe "JapaLkan", poznate po negovanju balkanskog melosa i izvođenju muzike sa ovih prostora, održaće prvi koncert u Beogradu pod nazivom "Srpski koncert - voljenoj srpskoj zemlji" 19. januara 2018. godine, u 19 časova, u Ustanovi kulture "Vuk Stefanović Karadžić". Pitate se kako su uopšte saznali za srpsku muziku? ]]> Foto:B92.net

Frontmen benda JapaLkan Naoki Hišinuma trentuno se prviprema za prvi koncert u Srbiji, a za B92 priča kako je uopšte došao u dodir sa srpskom muzikom.

“Dok sam išao u srednju školu, moj profesor engleskog mi je dao CD jednog rumunskog trubačkog orkestra pod nazivom 'Fanfare chokarie'. Dopao mi se i odmah sam na YouTube-u počeo da istražujem balkansku trubačku muziku. Tako sam čuo i za bend Bobana i Marka Markovića. Posebno su mi se dopale pesme ’Čaje šukarije’ i ’Kalašnjikov’. Potom sam čuo i muziku iz Kusturičinih filmova, muziku Gorana Bregovića, i odlučio sam da i sam počnem da je sviram. Godine 2014. oformio sam bend sačinjen od muzičara koji su se bavili klasičnom, džez, pop i rok muzikom i nagovorio ih da sviramo ovo o čemu sam dugo učio. Sve sam vežbao sam, pisao muziku i vežbao pevanje. Rekao sam članovima benda da ne slušaju originale tih balkanskih pesama jer sam želeo da napravim originalan aranžman, japanski zvuk balkanske muzike. Otud se naš bend i zove JapaLkan: Japan+Balkan“, objašnjava.

Naoki kaže da u Japanu nastupaju tri godine, u klubovima, barovima i na javnim prostorima. Japanci i te kako slušaju i shvataju balkansku muziku jer podseća na Showa Kayou muziku (japanski pop iz sedamdesetih).

“Zvuk i ritam su na neki način slični. Ali balkanska muzika je stvarana za ples – tako da naša publika dolazi da bi igrala uz vašu muziku – što nije baš tipično za pop muziku. U Japanu je dens muzika vrlo spora , na primer 'bon odori' – svečana muzika. Takođe nam je drago što nas ljudi iz Srbije koji žive u Japanu prate kad god nastupamo. Veoma smo srećni i uzbuđeni što će u petak našu interpretaciju balkanske muzike čuti i publika u Beogradu“

Frontmen benda JapaLkan kaže da im je san da jednog dana nastupaju u Guči, a saradnju bi voleli da ostvare sa Bobanom Markovićem. A kako stoje sa srpskim jezikom?

“Da, bilo nam je teško da naučimo srpski jer ima mnogo suglasnika u svakoj reči, što nije tipično za japanski jezik. Takođe, grubo R je nešto sa čim se još uvek borimo. Ali imamo tu sreću da imamo mnogo prijatelja iz Srbije u Japanu koji nam pomažu pri intonaciji i izgovoru, pa smo zato svaki put sve bolji“, zaključuje Naoki u razgovoru za "B92".

]]>
Tue, 16 Jan 2018 13:51:57 +0100 Muzika http://www.pressonline.rs/kultura/Muzika/404240/japanci-i-te-kako-slusaju-i-shvataju-balkansku-muziku.html
"Nadam se da je moj film totalno politički nekorektan" http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404239/nadam-se-da-je-moj-film-totalno-politicki-nekorektan.html Milorad Milinković, reditelj filma "Patuljci s naslovnih strana", kaže da se u svom delu trudio da izmašta rijaliti programe kakvi nikada neće postojati, a čime je želeo da pokaže šta nam sve sve može dogoditi u budućnosti. ]]> Foto:B92.net

Film se, naime, bavi životom, događajima i intrigama u vezi s najmoćnijim rijaliti magom s ovih prostora, a reditelj je na pres konferenciji rekao da je reč o takvom formatu koji je kod nas zabranjen, ali i da "nikada ne možete biti sigurni u kakvo će ludilo neko društvo da sklizne".

"Želeli smo da napravimo novu umetničku stvarnost koja kao ogledalo pokazuje šta nam se sve može dogoditi u budućnosti", kazao je Milinković na pres konferenciji uoči premijere koja je 17. januara u Sava centru.

U tom smislu, ocenio je da je politička korektnost "izmišljotina i vid cenzure kojom libaralni kapitalizam želi da nam otme sve", te rekao da se nada da je njegov film totalno politički nekorektan.

Inace, reditelj kaže da je nakon ostvarenja "Mrtav ladan" i "Čitulja za Eskobara" nastavio da snima crne komedije.

"To jeste moj autorski okvir ali sa druge strane ne mogu da ostanem imun na sve u čemu živimo. Volim da pomeram stvari unapred praveći filmove i čini mi se da sam to ovog puta uradio", kazao je Milinković.

Kaže i da nije imao nameru da kritukuje bilo koga i bilo šta u našem društvu.

"Da bi neko nešto kritikovao mora da se oseti moralno superiornim. Biblija kaže - Ko je bez greha nek baci prvi kamen. Ne osećam se moralno superiornim da bih bilo šta kritikovao, ali moj film jeste pokazatelj gde će svet biti u budućnosti ako ovako nastavi. Srbija je daleko od toga da je najgora u tablodiizaciji društva. Ima i gorih zemalja, a mi manje više kupimo trendove od razvijenijih zemalja", kazao je Milinković.

Pored režije Milinković potpisuje i scenario filma, a briljantnu glumačku ekipu Gordan Kičić, Boris Milivojević, Aleksandar Radojičić, Milena Radulović, Marko Gvero, Jelena Đukić, Ljuba Bandović, Tamara Krcunović, Rale Milenković, Olga Odanović...

]]>
Tue, 16 Jan 2018 13:48:32 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404239/nadam-se-da-je-moj-film-totalno-politicki-nekorektan.html
Kusturica i Vukosavljević otvaraju 11. "Kustendorf" http://www.pressonline.rs/kultura/Festivali/404241/kusturica-i-vukosavljevic-otvaraju-11-kustendorf.html Jedanaesti Međunarodni filmski i muzički festival "Kustendorf" svečano će danas u Drvengradu otvoriti ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i osnivač festivala reditelj Emir Kusturica. ]]> Foto:B92.net

Nagrađivani reditelji Paolo Sorentino i Ruben Ostlund dolaze na Mećavnik prvog festivalskog dana, a na programu festivala pored prikazivanja Ostlundovog filma "Skver", nagrađenog Zlatnom palmom prošle godine, i radionice sa švedskim autorom, biće i nastupi američkog gitariste Gerija Lukasa i zanimljivog japanskog benda "Japalkan" koji izvodi srpsku muziku.

Takmičarski program 11. "Kustendorfa" čini 21 film domaćih i inostranih autora.

U "Savremenim tendencijama" naći će se filmovi "Nikada nisi zaista bio ovde" rediteljke Lin Remzi, koji će na radionici predstaviti producentkinja Rosa Atab, zatim, filipinski film "Rikša", dobitnik "Zlatnog pehara" u Šangaju, bugarski film "Pravci", kineski film „Sunce koje može da pomera planine", kao i francusko-belgijski film "Vernost".

Razgovore sa studentima vodiće reditelji ovih filmova Paolo Viljaluna, Stefan Komandarev, Ćijan Von i Mikael Roskam.

Retrospektiva velikana biće posvećena glumcu Aleksandru Berčeku i režiseru Paolu Sorentinu.

"Kustendorf" će u okviru pratećeg programa predstaviti dva nova filma mlađih autora:"Pesma jezera Svej" Arija Golda i dokumentarac Tankreda Ramona „Nema bogova, nema gospodara: istorija anarhizma".

Svake večeri, nakon projekcija i radionica, koncerti muzičkih grupa upotpuniće nadaleko čuveni noćni život "Kustendorfa".

Gosti Kustendorfa među prvima će čuti numere sa novog albuma Emira Kusturice i "No smoking orkestra" na koncertu drugog festivalskog dana, a najavljeni su i nastupi "Vlatko Stefanovski trija", francuskog benda "Barbo" i srpskog rok benda "Bajaga i Instruktori".

]]>
Tue, 16 Jan 2018 13:59:24 +0100 Festivali http://www.pressonline.rs/kultura/Festivali/404241/kusturica-i-vukosavljevic-otvaraju-11-kustendorf.html
Predstavljamo program Dana igre u Jugoslovenskoj kinoteci http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404171/predstavljamo-program-dana-igre-u-jugoslovenskoj-kinoteci.html Revija filmova "Dani igre" biće održana od 24. do 28. januara u Jugoslovenskoj kinoteci. Na programu će biti premijerne projekcije višestruko nagrađivanih dokumentarnih i igranih filmova o umetničkoj igri. ]]> Foto:Blic.rs

Manifestaciju će 24. januara u 19:30h otvoriti "Priča jedne balerine" (Ballerina's Tale), dokumentarni film Nelsona Džordža o Misti Kopland, koja je ušla u istoriju baleta kao prva Afroamerikanka imenovana za primabalerinu njujorškog Američkog baletskog teatra. Neverovatna priča iza kulisa, o tome kako je prevazišla burno odrastanje i povrede koje su joj zamalo okončale karijeru, da bi postala jedna od najcenjenijih igračica svoje generacije. Film je na programu i 26. januara u 18h.

24.1. u 21:30h i 27.1. u 18h - Buntovnici na prstima/Rebels on Pointe

Istražujući univerzalne teme identiteta, snova, porodice i ljubavi, ovaj dokumentarni film Bobija Džoa Harta slavi poznat Balet Trokadero od Monte Karla. U potpunosti muška, komična baletska trupa osnovana je pre više od 40 godina, u jeku njujorške Stonvolske revolucije, i postala kultna kompanija sa milionima pratilaca širom sveta. Film paralelno prati dešavanja iza scene, bogatu arhivu i istorijat, intimne priče umetnika i delove neverovatnih predstava snimljenih u SAD, Evropi i Japanu. Priča dokazuje da balerina nije samo žena koja igra – već revolucionarni pokret u pački.

25.1. u 18h i 27.1. u 20h - Maov poslednji igrač/Mao’s Last Dancer

Igrani film Brusa Beresforda sa Ći Kaom, Brusom Grivudom i Kajlom Meklahlanom u glavnim ulogama.

U jednom kineskom selu, Komunistička partija je izabrala jedanaestogodišneg Li Cunksina da uči balet na Akademiji za umetničku igru Madam Mao u Pekingu. Nakon nekoliko godina, on putuje u Hjuston zahvaljujući programu kulturne razmene, na poziv umetničkog direktora Bena Stivensona, gde je kasnije imenovan za  glavnog igrača Hjuston baleta. U međuvremenu se zaljubljuje i počinje tajno da se viđa sa igračicom Elizabet Makej. Kada kineska vlada zatraži od Li Cunksina da se vrati u svoju zemlju, on se ženi sa Elizabet i dezertira u SAD. Zabranjeno mu je da se vrati u Kinu i nema vesti o svojim roditeljima i porodici. U međuvremenu se njegov brak okončava, a roditelji mu sve više nedostaju. Nakon pet godina, veliko iznenađenje mu se dešava tokom predstave.

25. 1. u 20h - Dzi Croquettes

Nakod državnog udara 1964. godine, uklonjen je brazilski predsednik Žoao Gular sa pozicije i uvedena je vojna diktatura. Brazil je ušao u period represivne politike, surove vladine cenzure i ružne odmazde protiv nekonformista i kritičara vlade, ali snažan glas opozicije dolazi sa veoma neobičnog mesta. Leni Dejl bio je američki igrač i koreograf koji je došao u Brazil i našao se u grupi "dreg" izvođača koji su se oblikovali prema "Koketama", eksplozivnoj trupi seksualnih anarhista koji su sebi gradili ime u San Francisku. Uzimajući ime "Dzi Croquettes", Dejl je pomogao grupi da se transformiše u izuzetan kabare koji je koristio muziku, igru, neverovatne kostime i provokativnu seksualnu dvosmislenost kao polaznu tačku satire svega što je bilo represivno u brazilskoj kulturi, slaveći  slobodu među polovima. "Dzi Croquettes" su postali neverovatno popularni u Brazilu, a nakon što je Lajza Mineli ukazala na ovu grupu, otišli ​​su na uspešnu turneju po Evropi, sa ponuđenim igranjem  na Brodveju. "Dzi Croquettes" nikada nisu stigli u Ameriku, jer su ego, sida i splet maleroznih okolnosti prekinuli delovanje ovog sastava, koji je neko vreme bio izuzetan glas otpora i tolerancije u državi protiv svake opozicije. Autori filma Tatijana Isa i Rafael Alvarez ističu neverovatnu i istinitu priču o ovoj grupi kroz dokumentarac koji je bio višestruko nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu u Rio de Žaneiru 2009. godine, kao i na Međunarodnom filmskom festivalu u Sao Paulu 2009. godine.

26. 1. i 28. 1. u 20h - Polina/Polina

Od ranog detinjstva rigorozno obučavana od strane pedagoga perfekcioniste, Polina (koju igra Anastasija Ševcova, balerina Marijinskog teatra) je balerina koja obećava. Kada dobije priliku da se pridruži prestižnom Boljšoj baletu, iznenada otkriva savremenu igru, što počinje da dovodi u pitanje nastavak karijere. Udaljavajući se od svog prvobitnog plana, ostavlja sve svoje naporne pripreme i seli se u Francusku da radi sa poznatom koreografkinjom Lirijom Elsaj (Žilijet Binoš). Ali odjednom, brzo je prisiljena da se bori sa otkrićem da odlučnost i naporan rad ne dovode uvek do uspeha.

28. 1. u 16h - Jednom me je pitala Pina/One day Pina Asked....

Šantal Akerman je pratila poznatu koreografkinju Pinu Bauš i njen Teatar igre iz Vupertala, u periodu od pet nedelja dok su bili na turneji u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Njen cilj je bio da uhvati neuporedivu umetnost Pine Bauš ne samo na sceni, već i iza nje.

28. 1. u 20h - Igračica/La Danseuse

Ovaj biografski film fokusira se na život Loi Fuler (Soko), koja je rođena i odrastala u predgrađu Čikaga, pre nego što je postala senzacija u svetu umetnosti, umetničke igre i nauke u Parizu početkom XX veka. Lili-Rouz Dep tumači Izadoru Dankan, američku igračicu koja je postala štićenica Fulerove. Rediteljski debi Stefani Di Đusto donosi dramu zasnovanu na knjizi Đovanija Liste o Fulerovoj iz 2007. godine.

Sve projekcije biće održane u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici. Program 15. Beogradskog festivala igre se realizuje od 15. marta do 4. aprila, u saradnji sa Gradom Beogradom, Ministarstvom kulture Republike Srbije, Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu AP Vojvodine, Delegacijom EU u Srbiji, ambasadama i kulturnim centrima.

]]>
Mon, 15 Jan 2018 14:25:30 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404171/predstavljamo-program-dana-igre-u-jugoslovenskoj-kinoteci.html
ŽIRI DONEO ODLUKU SA SAT VREMENA ZAKAŠNJENJA Dejan Atanacković je dobitnik NIN-ove nagrade http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404169/ziri-doneo-odluku-sa-sat-vremena-zakasnjenja-dejan-atanackovic-je-dobitnik-nin-ove-nagrade-.html Dobitnik ovogodišnje NIN - ove nagrade je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija". Stručni žiri koji je u podne trebalo da saopšti dobitnika nagrade, odluku je doneo sa sat vremena zakašnjenja, posle duge rasprave. ]]> Foto:Blic.rs

Žiri je radio u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).

U finalu su bili romani "Srodnici" Jovice Aćina, "Gorgone" Mire Otašević, "Luzitanija" Dejana Atanackovića, "Danas je sreda" Davida Albaharija i "Srebrna magla pada" Srđana Srdića.

Jovica Aćin i Dejan Atanacković konkurisali su sa svojim prvencima. Srđan Srdić je prethodnih godina dva puta bio u drugom krugu, a Mira Otašević u finalu, dok je David Albahari već ovenčan NIN-ovom nagradom 1996. za roman "Mamac".

Svečana dodela nagrade i obeležavanje 83.rođendana NIN-a biće upriličeni u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1) 22.januara u 17 časova.

]]>
Mon, 15 Jan 2018 14:16:24 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404169/ziri-doneo-odluku-sa-sat-vremena-zakasnjenja-dejan-atanackovic-je-dobitnik-nin-ove-nagrade-.html
POVRATAK POSLE "POVRATNIKA": Dikaprio u novom filmu Kventina Tarantina http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404170/povratak-posle-povratnika-dikaprio-u-novom-filmu-kventina-tarantina.html Leonardo Dikaprio pristao je da igra u novom filmu Kventina Tarantina. ]]> Foto:Blic.rs

Reč je o devetom ostvarenju kultnog reditelja, za sada bez naslova. Kako Deadline ekskluzivno javlja, Dikaprio će igrati ostarelog glumca u priči koja se čuva u tajnosti. Za sada je poznato da je radnja smeštena u Los Anđeles 1969. tokom leta kada su sledbenici Čarlsa Mensona počinili višestruka ubistva i da će biti iz nekoliko narativnih niti, slično "Petparačkim pričama".

Kventin Tarantino sprema film o sekti Čarlsa Mensona, Margo Robi i Bred Pit su mu prvi pik

Ovo će biti prvi Leonardov film od kada je osvojio Oskara za "Povratnika" 2016. Tarantino pokušava da nagovori Margo Robi da igra Šeron Tejt, jednu od Mensonovih žrtava, dok su, priča se, uloge ponuđene i Tomu Kruzu i Bredu Pitu.

Premijera je planirana za 9. avgust 2019, na 50. godišnjicu Šeroninog ubistva.

]]>
Mon, 15 Jan 2018 14:21:59 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404170/povratak-posle-povratnika-dikaprio-u-novom-filmu-kventina-tarantina.html
HRT skinuo još jedan nepodoban film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404134/hrt-skinuo-jos-jedan-nepodoban-film.html Hrvatska radio-televizija skinula je sa programa film "Ustav Republike Hrvatske" u kojem jednu od glavnih uloga igra Nebojša Glogovac, piše "Indeks". ]]> Foto:B92.net

Kako navode, time je nastavljeno "uklanjanje filmova na javnoj televiziji koji nisu po želji veterana i desničara".

Inače, ratni veterani i udovice poginulih veterana u četvrtak uveče protestovali su pred zgradom HRT-a zbog filma “Ministarstvo ljubavi” Pave Marinkovića.

“Indeks” piše da je HRT ipak odlučio da pusti taj film, ali u kasnonoćnom terminu.

Film Rajka Grlića "Ustav Republike Hrvatske" koji je dobio tridesetak inostranih i domaćih nagrada bio je predviđen za emitovanje 18. januara na HRT2.

"Priča o četvoro ljudi koji žive u istoj zgradi i zaziru jedni od drugih jer se razlikuju po imovinskom statusu, seksualnim navikama, nacionalnosti i veri, pa verovatno nikada ne bi međusobno prozborili da ih nesreća na to ne natera i učini da budu zavisni jedni od drugih. Mučno i bolno oni lagano počinju da se otvaraju i međusobno prepoznaju kao ljudi", stajalo je u najavi filma.

Glavni lik Vjekoslav Kralj, kojeg igra Nebojša Glogovac, jeste desničar proustaških tendencija koji mrzi Srbe, ali on je usput homoseksualac i oblači se kao žena.

"Indeks" navodi da će umesto tog filma gledaoci HRT-a moći da u četvrtak gledaju "apolitičnu komediju Dalibora Matanića ‘Majstori’".

]]>
Fri, 12 Jan 2018 15:33:35 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404134/hrt-skinuo-jos-jedan-nepodoban-film.html
Mira Sorvino: Nikada više neću sarađivati sa Vudijem Alenom http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404133/mira-sorvino-nikada-vise-necu-saradjivati-sa-vudijem-alenom.html Holivudska glumica koja se nedavno našla u centru pažnje zbog skandala sa Harvijem Vajnstinom, kaže i da je zažalila što je ikada radila sa Vudijem Alenom. ]]> Foto:b92.net

Mira je 1995. godine osvojila nagradu Zlatni globus za ulogu u filmu "Mighty Aphrodite". U filmu je glumila biološku majku deteta genijalca čije su roditelje Lenija i Amandu glumili Vudi Alen i Helena Bonam Karter.

foto: epa/IAN LANGSDON
foto: epa/IAN LANGSDON

Više od dve decenije kasnije, glumica se javno izvinila Dilan Ferou, Alenovoj usvojenoj ćerki, koja je tvrdila da ju je glumac i režiser seksualno zlostavljao.

"Priznajem da sam u to vreme kada sam sa njim radila bila mlada i naivna glumica", rekla je za "Hafington post". – "Progutala sam napise medija da su tvoje optužbe samo prljava igra u toku razvoda Mije Ferou i njega, pa se nisam previše udubljivala u situaciju, zbog čega mi je vrlo žao. Zato se ovom prilikom mnogo izvinjavam Miji", rekla je.

]]>
Fri, 12 Jan 2018 15:32:02 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404133/mira-sorvino-nikada-vise-necu-saradjivati-sa-vudijem-alenom.html
On je najbolji glumac svih vremena http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404132/on-je-najbolji-glumac-svih-vremena.html Ako smatrate da je Tom Henks najbolji glumac u istoriji, sada imate i potvrdu za to. ]]> Foto:B92.net

Zvezda filmova "Forest Gamp", "Spasavanje redova Rajana" i "Priča o igračkama", osvojila je najveći broj glasova u anketi čuvene digitalne medijske kuće Ranker iz Los Anđelesa.

Za Henksa je glasalo 1,1 milion korisnika.

Preostali deo liste deset najboljih glumaca svih vremena izgleda ovako:

1. Tom Henks
2. Bet Dejvis
3. Marlon Brando
4. Džejms Stjuart
5. Ketrin Hepbern
6. Robert de Niro
7. Džek Nikolson
8. Morgan Friman
9. Entoni Hopkins
10. Dastin Hofman

]]>
Fri, 12 Jan 2018 14:29:52 +0100 Film http://www.pressonline.rs/kultura/Film/404132/on-je-najbolji-glumac-svih-vremena.html
Novi kraj čuvene opere: "Karmen" u novom ruhu - protiv nasilja nad ženama http://www.pressonline.rs/kultura/Muzika/404091/novi-kraj-cuvene-opere-karmen-u-novom-ruhu---protiv-nasilja-nad-zenama.html Opera "Karmen" u Italiji prikazana je u novoj verziji, u kojoj istoimena junakinja ostaje živa umesto da je ubijena, a sve zahvaljujući hrabroj izmeni raspleta čuvenog ostvarenja Žorža Bizea, s porukom da je vreme da se stavi tačka na nasilje nad ženama. ]]> Foto:B92.net

U klasičnoj operi, koja je prvi put izvedena u Parizu 1875, Karmen ubija Don Hoze u naletu ljubomore, ali se opera "u novom ruhu", koja se prikazuje u Firenci, završava obrnutim prizorom, u kojem junakinja ispaljuje smrtne hice u Don Hozea, prenosi AP.

"Ovo je način da kažemo svima, i muškarcima i ženama, da nam je dosta nasilja. U ovom slučaju reč je o jasnoj poruci protiv nasilja nad ženama, pošasti koja se uvek tiče svih nas, a u ovom trenutku je to naočigled svih", rekla je američkoj agenciji sopran Veronica Simeoni uoči sinoćnog nastupa.

Reakcije gledalaca i korisnika društvenih mreža na izmene scenarija opere su mešovite, ali su ulaznice u svakom slučaju rasprodate do poslednjeg mesta, a planirano je da opera u novoj verziji ostane na repertoaru u naredne dve ili tri godine.

]]>
Thu, 11 Jan 2018 14:05:17 +0100 Muzika http://www.pressonline.rs/kultura/Muzika/404091/novi-kraj-cuvene-opere-karmen-u-novom-ruhu---protiv-nasilja-nad-zenama.html
Ponovo dobar urod Dinje http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404092/ponovo-dobar-urod-dinje.html Ako niste čuli za Sandru Silađev Dinju, sva je prilika da nemate kompjuter, ili barem da između vas i interneta postoji neka neotklonjiva prepreka: tehničke, psihološke ili neke treće naravi. Što je šteta: manje zbog interneta, više zbog Dinje. Ovo je prava mala antropološka studija (pre svega) mladih žena danas i ovde, duhovita i jetka, a opet i nepropovedajuća, čak melanholična. ]]> Foto:B92.net

Kako god, to jest bili vi online ili offline, evo Dinje po drugi put u čarobnoj Gutenbergovoj galaksiji, pa vam je dostupna u svakoj varijanti, ne gubeći mnogo od izvornog idejnog i izvođačkog šarma, a s druge strane profitirajući kroz kreativnu saradnju s izvanrednim ilustratorom Dušanom Stokićem.

Zurück, mala napomena (ipak) za one koji nisu ranije pratili gradivo: Sandra Silađev, u online svetu DINJA, glumica je i humanitarka veoma širokog spektra profesionalnih i "hobističkih" angažmana i interesovanja, a javno je postala prepoznatljiva kad je pre nekih 2-3 godine počela da "kači" na internet svoje kratke, gerilski snimane video radove (takoreći, spiritualne selfije!) u kojima je uglavnom i jedina protagonistkinja, a koji su se brzo iskristalisali kao svojevrsne kenoovske "stilske vežbe" na temu ljudskih naravi – primetno usredotočene na Sada i Ovde, ali s i te kakvim univerzalnim potencijalom. Ubrzo je Dinja (da se ne smaramo više s velika slova) postala samorodni fenomen s armijom vrlo zainteresovanih pratilaca i fanova, a svakako i s podarmijicom hejtera koji nikako nisu kapirali u čemu je, jbt, štos...

Samizdat B92 prošle je jeseni objavio prvu kolekciju Dinjinih radova Ne zna svinja šta je Dinja, vrlo umešno i uspešno prenesenih u drugačiji medij – štampanu knjigu: izvorni Dinjin tekst je tu, a "sliku" zamenjuju Stokićeve ilustracije, duhovite, lucidne, dosledno posvećene minucioznom prenošenju autorkine zamisli, ali istovremeno i tako kreativno "pršteće" da Stokić zapravo postaje ravnopravni koautor, ponekad i "popravljač": čak i kad Dinja podbaci – a i to se dešava – briljantna ilustracija će "ispeglati" nedopečenost ideje i teksta...

Kada se prva Dinjina knjiga pojavila, izvesni T. P. je u magazinu Elle napisao, između ostalog, i ovo: "Šta, dakle, radi Dinja? Ono što je piscu, naročito dramskom, kao i režiseru, dramaturgu i glumcu najprimerenije: posmatra ljude, karaktere, tipove, situacije; opservira društvo, ono ’večito ljudsko‘ (naročito večito žensko) u njemu, ali i ono što donose nove društvene i tehnološke okolnosti, ono globalno, ali i ono lokalno, srpsko, čak beogradsko (ne u onom napornom, opravdano zloglasnom "dorćolocentričnom" smislu). Potom ono što vidi sintetizuje i komprimuje u radove često ne duže od nekoliko desetina sekundi ili minut-dva, a u kojima prepoznajemo tipove i karaktere iz sopstvenog okruženja – ili, uostalom, fragmente sebe samih – izdefinisane i svedene na suštinu, a obrađene kroz perfektne monološke minijature."

Godinu dana kasnije, teško je nešto dodati rečima uglednog, godinu dana mlađeg kolege, osim radosne vesti da se nedavno pojavila, kod istog izdavača, nova Dinjina kolekcija Pokondirena dinja, dakako opet u duetu s Dušanom Stokićem.

Dramatičnijeg "poetičkog" pomaka u odnosu na prvu knjigu nema – što nije zamerka, jer je prvobitni model još nudio i te kako dovoljno pogodnog materijala za nova istraživanja – ali ima izvesnog (re)fokusiranja: ako je prva knjiga tematski izrazito raznolika (ljubavni i paraljubavni jadi i sav teatar – okrutnosti, smeha, glumatanja, ucenjivanja, autentičnog jada samoće i neautentične sreće "harmoničnog" zajedništva Uspešnih itd. itd, – koji ih okružuje, zavodljivost, ali i inherentna tupoumnost narcisističkog samoemitovanja kroz tzv. društvene mreže, predrasude izolovanog i patrijarhalnog društva, ali i snobizam i skorojevićevstvo njegovih tobožnjih ili barem površnih protivnika, patologija radnih odnosa u amalgamu nasleđa onog najgoreg iz socijalizma i džikljanja onog najgoreg u kapitalizmu, malograđanština svih vrsta i kroz sva moguća ospoljenja (od kojih je jedno, ali vredno, i ono "antimalograđansko" etc.) onda je druga mnogo oštrije i doslednije fokusirana pre svega na žensko-muške odnose (što uključuje i prateću pojavu ženskog odmeravanja, takmičenja, ponekad čak i solidarnosti), te na žensku stranu sveta uopšte: Pokondirena Dinja je prava mala antropološka studija (pre svega) mladih žena danas i ovde, duhovita, visprena, jetka do ubojitosti, a opet i (auto)ironična, nepropovedajuća, nekad rezignirana, upravo melanholična. Kao celina i celost: jaka knjiga o "slabim" (nesigurnim, lažljivim, deluzivnim, infantilnim, sebičnim) karakterima; slabim ne zato što su ženski, nego zato što su ljudski.

Pokondirena Dinja je, dakako, feministička u svakom iole bitnom aspektu i smislu – danas se, nemojmo se lagati, ne može ne biti feminist(kinj)a u suštinskom, mada se i te kako može, a ponekad i mora biti protiv napornih parafeminističkih nuspojava raznih vrsta, od diskursa "političke korektnosti" preko svojevrsne nametljive (a opet – nemoguće, na propast osuđene) deseksualizacije međuljudskih odnosa i želja izvan famozne "spavaće sobe" iliti (van)bračne ložnice itd. – a opet je beskrajno daleko od svake ideološke kodifikovanosti. Ovo dolazi naprosto otuda što je Sandra Silađev, da prostite, umetnica, a ne aktivistkinja ovoga ili onoga: njeno je poslanje da opservira, interpretira i na sastavne delove razlaže ljudsko ponašanje, njegove (od sebe i drugih) neretko skrivane uzroke, izvore i mehanizme, i da iz lociranih i uhićenih odlomaka slobodnoplutajućeg javnog diskursa izvlači na sunce moguće, ako ne i neizbežne konsekvence.

Dušan Stokić Dinjinu reč & misao besprekorno prati i nadograđuje, a ovo potonje naprosto znači da ilustrator sebi pušta na volju i neretko Dinjine "didaskalije" ne samo da otelotvoruje doslovno – što već izaziva dodatni humorni efekat, naime, ta ozarujuće direktna transformacija verbalnog u vizuelno – nego ih i "nadopunjava" sjajnim detaljima koji u (mnogobrojnim) uspelijim slučajevima dodiruju zaumnost harmsovske dosetke, prevedene u medij crteža. A Stokić pomno vodi računa o ama baš svakom detalju, i pogrešićete silno ako se ne zagledate pomno u svaki od njegovih crteža: letimičan pogled otkriće vam samo "prvi sloj", a ono najbolje je vrlo često zakopano malo dublje.

Kuda će Dinja dalje od ove tačke? Ko zna, ali ne sumnjam da će biti uzbudljivo. Kuda god da krene neće pogrešiti, pod razumnim uslovom da se i ubuduće pridržava onoga što joj je do sada umetnički instinkt tvrdo nalagao: njeno je da posmatra, a ne da presuđuje. Dobro, naravno da u načinu posmatranja uvek ima i izvesne "presude", ali nije to najbitnije: kao i uvek u umetnosti, najvažniji je način, a Sandrin je najzdraviji mogući: otvorenost, pamet, dar, oko, glas. Kristalna bistroća uvida koja može da zazvuči brutalno, a zapravo je nežna i empatična prema svakoj slabosti, jer svaku od njih prepoznaje prvo u sebi, kao i ovaj koji je gleda i čita.

]]>
Thu, 11 Jan 2018 14:11:20 +0100 Književnost http://www.pressonline.rs/kultura/Knjizevnost/404092/ponovo-dobar-urod-dinje.html