Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH IZ BOCE

18. 01. 2007.

POZADINA JEDNE OSTAVKE

Naši klubovi su tradicionalno privesci ovdašnje političke scene, ako već nisu privesci nečeg drugog

s

Ova predizborna tišina dobro mi je došla kako bih se pozabavio temom iz oblasti u koju se još slabije razumem negoli što je slučaj sa politikom. Pogađate - to je fudbal. Elem, kao što je poznato, Nebojša Leković je podneo ostavku na mesto generalnog sekretara FK "Crvena zvezda". Kaže se da je to učinio iz ličnih razloga. Inače je na pomenutom položaju proveo osam meseci, manje od jedne takmičarske sezone. Odbivši da odgovara na novinarska pitanja, Leković je podnošenje ostavke začinio tvrdnjom da je ponosan na ono što je uradio tokom svog kratkotrajnog mandata.

Zašto li je onda podnosio ostavku? Pre će biti da u pozadini tog čina stoji nasleđe "slobodnog strelca", to jest sloboda sada već bivšeg generalnog sekretara da zbunjuje javnost nekim svojim neodmerenim izjavama u vezi sa samo njemu poznatim planovima za budućnost kluba. Ali, bilo ovo ili ono, podjednako je beznačajno. Leković je otišao na isti način kako je i došao. Radi se, jasno, o politici, koja je Nebojšin jedini kapital. Neko nama nepoznat se onomad pitao o njegovom nameštenju na mesto generalnog sekretara. Upravni odbor se, za promenu, nije pitao. To je dovelo do toga da neki zastupnici velikih sponzora napuste svoje funkcije u UO. Ličilo je na buru u čaši vode.

Međutim, pokazalo se da, bez obzira na rasprodaju igračkog potencijala u cilju eliminacije nasleđenih dugova, klub na duže staze ne može finansijski opstati bez dodatnih sponozrski inekcija. Leković je, u tom smislu, ispao žrtveno jagnje "viših interesa". Jer, i pre nego što se mastilo na njegovoj ostavci osušilo, pronela se vest o povratku u klupsku upravu onih sponzora koji su je uvređeno napustili u trenutku Lekovićevog naimenovanja. Sve je, dakle, stvar politike: danas ovo, sutra ono.

Sa stanovišta "istorijskog pamćenja", nema u tom kolopletu ničeg čudnog: naši klubovi su tradicionalno privesci ovdašnje političke scene, ako već nisu privesci nečeg drugog. Novina je jedino u tome što novije kriptopolitičke afere nisu u funkciji vulgarnog opredeljenja za neku od opcija vlasti (ili opozicije). Politika se sada javlja kao sluškinja nečijih finansijskih interesa. Tako da povratak političara u klupske strukture treba da bude podrška njihovoj tajkunizaciji, odnosno interesima dobrostojećih firmi (sa nedvosmislenim političkim uticajem), čiji eksponenti postepeno zauzimaju sva mesta u upravnim odborima, koji se istovremeno čiste od javnih ličnosti koje nisu poluge u sprezi politike i biznisa.

Verovatno je takva situacija nužnost preživljavanja. S tim da njene posledice mogu biti loše po ukupno stanje u domaćem sportu. Koliko sutra ostvariće se projekat da klubovi, koji su formalno udruženja građana, dakle neka vrsta "javnih preduzeća", postanu neformalno vlasništvo nekog tajkuna ili grupe finansijskih moćnika. Radiće se o privatizaciji ispod žita. A to je, s oproštenjem, paramafijaška rabota.

Ima li leka tome? Teško. Najgore je što postojeće stanje mnogima odgovara. Dokaz tome je večno prolongiranje donošenja novog zakona o sportu, kojim bi se otvorila vrata legalne privatizacije kroz prvostepenu transformaciju sportskih klubova iz rekreativno-takmičarskog statusa, neke vrste sportskog soc-saveza, u status privrednih subjekata. Tada bi sve karte bile na stolu u jednoj legalnoj partiji.Uzgred budi rečno, nije Leković, podnoseći ostavku, slučajno pomenuo Čelzi, koji doduše stalno nastupa na centralnoj evropskoj sceni, ali ni izdaleka još nije klub ranga Crvene zvezde ili Partizana. Jedva da u domaćem (engleskom) prvenstvu nekako konkuriše Mančesteru, Liverpulu i Arsenalu.

Ali, koga je briga - osim Romana Abramoviča. On je legalni vlasnik. Uložio je u klub milione, doveo je hirovitog Murinja na trenersku klupu, kupio je za ogromne pare drtine tipa Ševčenka i Balaka i - opet ništa. Neko će uskoro morati da popije šut-kartu. A Abramovič će prodati jednu od svojih jahti. Nema mu druge - on je vlasnik.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati