Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH IZ BOCE

24. 01. 2007.  - Autor: Bogdan Tirnanić

LIDERSKI SINDROM

Ovi prošlonedeljni izbori nisu bitnije uticali na političku situaciju: svako je, manje-više, ostao na svom. No, uspeh (ili neuspeh) koji su stranke zabeležile na izborima jeste ipak plod njihovih programskih orijentacija ili marketinškog pristupa kampanji

S11

Plus još nečega. Naime, i ovi izbori su potvrdili da stranački rejting zavisi od harizme njenog lidera. Nije tajna da su sve naše političke partije liderske partije.

Možda je loše što minuli izbori nisu ovoj činjenici ništa dodali ili, još manje, oduzeli. A to je već loša beskonačnost.Samo su dve političke stranke, sticajem po njih tragičnih okolnosti (smrt), promenile svoje lidere. U tom smislu, novi uspon DS-a, overen na prošlonedeljnim izborima, može se pripisati harizmi Borisa Tadića, koji je prethodno učvrstio svoju poziciju usamljenosti u vrhu stranke.

Ovo još ne znači kako bi rejting stranke opadao da je nesrećni Đinđić preživeo fatalni atentat. Verovatno bi se dogodilo isto, to jest da DS povrati svoj vodeći status unutar tzv. demokratskog bloka. To je uverenje zasnovano na ambiciji pokojnog premijera da se otarasi onih saradnika koji su mu predstavljali kamen o vratu na isti način kao što je, u unutarstranačkoj borbi za vlast, svojevremeno amputirao Mićunovića.

Ali, dok DS realno stiče nove poene stalno podsećajući da je jedino on legitimni baštinik Đinđićevog "političkog testamenta", sa SPS-om je obrnut slučaj. Ono što je toj partiji "u nasleđe" ostavio S. Milošević nije nešto nalik cvetu u reveru sakoa.

U samoj stranci ne misle tako, što je, mada po nju kontraproduktivno, ljudski (i politički) razumljivo. Milošević je i dalje njen neprikosnoveni duhovni i idejni vođa. Rezultat tog "kontinuiteta" sa politikom iz devedesetih godina XX veka jeste dalje opadanje rejtinga SPS-a. Mada su lideri te stranke "socijalne pravde" nezadovoljni rezultatima SPS-a na izborima, već sama činjenica da je partija zadržala parlamentarni status predstavlja za nju, u celini, nesumnjivi uspeh.

Ukoliko, u nekoj budućnosti, dođe do preokreta, to jest do porasta uticaja SPS-a, onda će to značiti da su promene koje je ozvaničio njen nedavni kongres bile usmerene u dobrom pravcu. Tim gore po počivšeg Miloševića.Donekle je slična pozicija SRS-a. Neprikosnoveni lider te strane Vojislav Šešelj preživeo je čak i potencijalno smrtonosan štrajk glađu, ali je, svejedno, i dalje u pritvoru Haškog tribunala, odakle se neće izbaviti brzo ili će se izbaviti pod šifrom nikad.

To ga ne ometa da uporno tera svoje. Jer, šta mu drugo preostaje pri propozicijama kojima se Tribunal rukovodi. Otuda je iz Ševeningena odaslao svoj lični testament, gde navodi kome ostavlja biblioteku, ali i šta su poželjne smernice za njegove saborce u zemlji - nikakva kohabitacija sa Tadićem i Koštunicom, odanost projektu Velike Srbije itd. Radikali se pridržavaju Vojinih uputstava.

A

Dok DS realno stiče nove poene stalno podsećajući da je jedino on legitimni baštinik Đinđićevog "političkog testamenta", sa SPS-om je obrnut slučaj. Ono što je toj partiji "u nasleđe" ostavio S. Milošević nije nešto nalik cvetu u reveru sakoa. U samoj stranci ne misle tako, što je, mada po nju kontraproduktivno, ljudski (i politički) razumljivo. Milošević je i dalje njen neprikosnoveni duhovni i idejni vođa. Rezultat tog "kontinuiteta" sa politikom iz devedesetih godina XX veka jeste dalje opadanje rejtinga SPS-a...

Oni, u celini, misle isto ili bar slično. Tako da je taj testament postao predizborni adut SRS-a. Toma i Aca njime mašu uvek kada im se tako nešto učini zgodnim.S druge strane, ipak se primećuje da u tome baš ne preteruju. Jeste paradoksalno, ali je istinito da SRS napreduje od vremena kada je Šešelj dopao bukagija, odnosno da je liderska pozicija te partije u srpskom političkom životu posledica činjenice da suviše ne zloupotrebljavaju lik i delo svog zatočenog lidera.

Ali, bez obzira na to, radikali su opet ostali ispod crte u svom planu da samostalno vladaju Srbijom. To im se, kako znamo, stalno ponavlja. Sledeći izbori će konačno verifikovati trajni status te stranke. Na njoj je da odluči - sa Šešeljem ili bez njega. Samo se čini da je to teška odluka. Jer, Šešelj se i ovako neće vraćati.

Osoba koja je u vreme opozicionog aktivizma demokratskih snaga bila po ličnoj harizmi bez premca među stranačkim liderima jeste predsednik SPO-a Vuk Drašković. Kako je sa oscilacijama njegove harizme u javnosti bilo minulih godina svima je dobro poznato, ali je, isto tako, nesumnjivo da je ona unutar same stranačke strukture stalno rasla, te danas u SPO-u, osim Draškovića, ne postoji niko sa liderskim predispozicijama. Je li to dobro ili loše?

Biće pre da je ovo drugo - SPO nije dostigao cenzus za ulazak u novi parlamentarni saziv, što je po tu stranku onespokojavajuća činjenica, nešto što preti njenom definitivnom nestanku sa relevantne političke scene. Otuda je na Vuku Draškoviću taj težak zadatak da razluči da li je njegova harizma uzrok novog sumraka SPO-a ili je, pak, ideologija samog SPO-a u međuvremenu prevaziđena, odnosno zrela za promenu.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati