Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH IZ BOCE

27. 01. 2007.

NOVA AMERIČKA PRIČA

Ono što gospođi Klinton može biti kamen o vratu prilikom izbora predsedničkog kandidata jeste činjenica da se, kada je reč o intervenciji u Iraku, svojevremeno svrstala među jastrebove.

Mogućnost da se čovek za trenutak izmakne iz "srpske priče", koja je opterećena glavoboljnim "postizborim dilemama", počiva u sferi apstrakcije. Ona je, prosto, mislena imenica.

Jer - da se poslužimo tim primerom - šta biva ukoliko neko umisli da će odmoriti dušu baveći se nekom "američkom temom"? Neće mu biti ništa bolje. Opet ista priča - izbori. Doduše, uz neke razlike: američki predsednički izbori ne održavaju se kada ih raspiše predsedavajući u Kongresu, već onako kako određuje ustav - svake četvrte godine, prvog utorka u novembru.

Čak i u slučaju da predsednik podnese ostavku (što se jednom dogodilo), da bude smenjen (što se još nije dogodilo) ili smrtno strada u atentatu (što se dogodilo više puta), nema izbora - potpredsednik postaje predsednik do kraja izbornog mandata. A mandat predsednika izabranog u novembru počinje sredinom januara sledeće godine.

Tako da aktuelnom predsedniku Bušu, koji je ovih dana održao svoj uobičajeni govor o "stanju nacije", preostaju još dve godine u Beloj kući.

Mada je Ruzvelt biran četiri puta uzastopce za predsednika, američki ustav u principu ne dozvoljava treći mandat, osim u slučaju da dva puta izabrani predsednik preskoči jedan mandatni ciklus, a taj se presedan dogodio takođe samo jednom, opet u slučaju jednog Ruzvelta (koji je, istini na volju, pre izbora odustao od nameravanog povratka u Belu kuću).

Sve u svemu, mada se to nama može učiniti preuranjenim, u SAD se uveliko odvija "predizborni ciklus", a ko će biti sledeći predsednik odlučiće se 2008. godine. Potencijalni kandidati su raznorazni senatori, čija nam imena malo znače, a samim Amerikancima verovatno znače još i manje, čije se šanse procenjuju u odnosu na njihov stav prema ratu u Iraku. A taj će rat, je li, potrajati. Tipična američka priča.

Ali ne sasvim tipična. Za mesto u Beloj kući boriće se i Hilari Klinton, kao i tamnoputi Barak Obama. To već stvara jednu potpuno novu situaciju, nešto čega nije bilo u dosadašnjoj američkoj istoriji, pa se svet pita nije li kucnuo taj čas da predsednik SAD postane jedan crnac ili da to bude jedna žena.

Afroamerička zajednica već je jednom imala predsedničkog kandidata u liku velečasnog Džesija Džeksona. Hilari je, međutim, prva predstavnica lepšeg pola koja je stisnula petlju da se makar izbori za stranačku nominaciju. Ona ima iskustva sa osobljem i poslugom u Beloj kući jer je u tom zdanju provela osam godina u statusu prve dame. Nakon toga je njena politička karijera kao senatorke iz Njujorka bila bez mane. Sada će se pokazati da li je taj politički uspon limitiran.

Ono što gospođi Klinton može biti kamen o vratu jeste činjenica da se, kada je reč o intervenciji u Iraku, svojevremeno svrstala među jastrebove. To joj dođe kao porodična tradicija - ako shvatate šta hoću da kažem. Ali se, kaže danas gospođa, pokajala.

Posebna enigma jeste kako će se javnost opredeliti u odnosu na njenu benevolentnost u aferi Bila i Monike Levinski: to što je prešla preko brljotine svog supruga može joj doneti poene, s tim što se ovog trenutka još ne zna hoće li oni nositi negativan ili pozitivan predznak.

Ali, svejedno, bilo je to ipak "ženski, odviše ženski". U svojim memoarskoj knjizi "Živa istorija" Hilari piše da ju je Bil probudio jedne noći, kleknuo kraj kreveta i priznao da se erotski pajtao sa tumperkom. Elem, svašta može da bude. Kao što je nedavno bilo da žena postane predsednik jednog doma na Kapitolu.

Barak Obama je takođe poseban slučaj: taj mlađani senator, bivši advokat, pisac nekoliko knjiga, ne udovoljava tradicionalnoj predstavi o aktivisti obespravljene "crne manjine" koja preživljava teško po harlemskim slamovima; jeste da je njegov otac došao iz Kenije, ali ne da traži posao berača pamuka, već da nastavi porodičnu univerzitetsku tradiciju; osim toga, majka mu je belkinja, odrastao je na Havajima, u otmenom kraju, a zapažen je i po svom humanitarnom radu, visok je i zgodan.

Ali je, svejedno, "obojen". I oprezan: trenutno se bavi "sondiranjem terena", to jest ispitivanjem javnosti u pogledu svojih šansi na izborima 2008. godine. Ako ustanovi da su mu šanse male, svoju eventualnu kandidaturu odložiće za 2012. godinu.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati