Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Bogdan Tirnanić - Duh iz boce

01. 02. 2007.

BRAĆA PO ORUŽJU

Kad je video Batu među uglednicima na jednom predizbornom mitingu SPS-a, Boris je odlučio da stavi tačku na bilo kakvu vezu sa kolegom iz Koraćice, koji se, kaže popularni Splićanin, ne odriče svoje pripadnosti zločinačkoj politici tzv. bivšeg režima pokojnog Miloševića

S

Tabloidna i tome srodna štampa bila je prethodnih dana opet opsednuta odnosima na relaciji Bata Živojinović - Boris Dvornik. Njihovo prijateljstvo, ako je ikada zbilja postojalo, definitivno je okončano: jer, kada je video Batu među uglednicima na jednom predizbornom mitingu SPS-a, Boris je odlučio da stavi tačku na bilo kakvu vezu sa kolegom iz Koraćice, koji se, kaže popularni Splićanin, ne odriče svoje pripadnosti zločinačkoj politici tzv. bivšeg režima pokojnog Miloševića. O svojoj "domoljubnoj ostrašćenosti" glede tamošnjeg "bivšeg režima" pokojnog Tuđmana i o događajima iz ratne luke Lora Dvornik se nije izjašnjavao.

No, ni u jednom ni u drugom slučaju leka nema, niti će ga uskoro biti. Obojica će morati da nose svoj krst dok ih je na ovom svetu. Cenim ih kao glumce i rado ih se sećam iz njihovih boljih dana, ali kod svega ovoga što nam se događa, šta mene ili nekog drugog zabole "ona stvar" jesu li oni definitivno bivši prijatelji ili će to možda ponovo postati u nekoj maglovitoj budućnosti?! Uostalom, ko kaže da bilo čija sudbina na ovom brdovitom Balkanu zavisi od popularnih glumaca?! Drugi nam kapu kroje. U tom smislu, odnosi Bate i Borisa su njihova privatna stvar: razišli se - pa šta onda?! Čemu uopšte lupati glavu oko te beznačajnosti?

Ipak, ne. Kada je tome tako, kada se već onoliko priča o odnosu Dvornik - Živojinović, hajde da se pozabavimo nečim što se u celoj priči uporno izbegava. Pitanje je otkud se Bata i Boris - navodni bivši veliki prijatelji - uopšte poznaju? Pa, poznaju se otud jer su zajedno glumili u više filmova bivše "jugoslovenske kinematografije".

Većina tih celuloidnih ostvarenja pripadala je žanru tzv. partizanskog filma, a isti su bili "pobočna" propagandna sredstva jedne ideologije jednoumlja putem svojih virtuelnih činjenica u korist jednog pobedničkog istorijskog simulakruma. Nisu svi filmovi takvog opredeljenja predstavljali đubre. Bilo je i odličnih, kako u poštovanju žanra, tako i po svom stilu. Bez takvih ostvarenja hronika filma "na ovim prostorima" ne bi bila potpuna, bila bi falsifikovana, odnosno lažna poput sinopsisa najgorih među njima.Sa praksom snimanja "partizanskih filmova" u međuvremenu je završeno, kao što je završeno i sa onom "jugoslovenskom kinematografijom".

I Bata i Boris su se, priklonivši se domicilnim ideologijama nacionalističke isključivosti, na izvestan način pobunili protiv sistema čijim su lažima godinama verno - i glumački ubedljivo - činodejstvovali. Na stranu sada katastrofa koja je iz takve politike proizašla.

Ono što potpisnika ovog nevoljno sročenog teksta buni jeste da se gospoda cenjeni glumci, prekidajući svoje bajkovito prijateljstvo, uopšte ni ne osvrću na okolnosti pod kojima se ono, dotično prijateljstvo, začelo. Kao da se to dogodilo nekom drugom ili se dogodilo u nekom prethodnom životu. Pa, nisam ja odlazio na Brione da pričam viceve Josipu Brozu i ločem njegov viski! Zna se ko je bio dostojan takve "privilegije" - Boris i Bata. Ako ne računamo Liz Tejlor, Đinu i Sofiju, a o Ričardu Bartonu i da ne govorimo, jer se on toga za života nije ni sećao.

Takva su bila vremena, kazaćete vi. Sada su, eto, neka druga vremena, možda podjednako loša i jednoumna, no dobra bar u tome što nisu "ona vremena". Istini na volju, tražiti od Živojinovića i Dvornika da pljunu na svoju filmsko-partizansku prošlost jeste prevelik zahtev pri okolnostima kada se toliki drugi, mnogo značajniji "čimbenici" uz "broznih vremena" prave kao da nisu ni luk jeli, ni luk mirisali.

Ali, najmanje što se od glumaca takvog kalibra mora očekivati jeste da nas, kada već prelaze ćutke preko zajedničke im prošlosti po šumama i gorama partizanskog filma, odnosno kada se stalno iznova regrutuju kao vojnici (odnosno "bojovnici"), tobože drugačijih ideologija, poštede javnog demonstriranja svog prekinutog prijateljstva. Najbolje im je da više ne seru oko kuće jer smo i bez toga u govnima do guše! Inače, svaka im čast i dugo sećanje!

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati