Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Dragan J. Vučićević: DOSTA ZLOČINA!

02. 02. 2007.

KOSOVO - KOLIKO SMO SPREMNI DA PLATIMO?!

Mi Srbi sada sami sa sobom moramo da postignemo istorijski dogovor o tome koliko smo spremni da platimo za Kosovo. Koja je to cena? Koja je to kolektivna žrtva koju smo spremni da prinesemo na kosovski oltar?! Čega smo sve spremni da se odreknemo i koliko daleko možemo i moramo da idemo?

S

Sada je potpuno jasno. Svetski silnici su definitivno odlučili da nam, na pravdi Boga, otmu Kosovo i Metohiju. Rešili su da pogaze sve principe i primene jedini zakon koji priznaju - zakon jačeg. Oteće Srbima 15 odsto teritorije i napraviti novu albansku državu. Legalizovaće nasilje, nagradiće terorizam, institucionalizovaće zločin. Može im se. Baš ih briga. Zacrtali su da Kosovo proleće ove 2007. treba da dočeka kao nezavisna država, i učiniće sve da tako i bude.

I nema tu nikakve veze što su apsolutno svi principi međunarodnog prava i svi argumenti elementarne pravde na strani Srba. Nema veze što prekrajanje granica usred Evrope nosi sa sobom rizik novih velikih nesreća. Nema veze što će posle takve odluke Makedonija i Crna Gora biti ništa drugo do oročena ratišta. Nema veze, sve to nema nikakve veze. Ovde je na delu onaj najgori, životinjski zakon jačeg. Ovo je čisto, nepatvoreno međunarodno nasilje. A plan onog ćopavog dedice Ahtisarija zapravo ima samo jednu jedinu svrhu: da tom siledžijskom, diplomatsko-terorističkom činu otimačine Kosmeta doda onaj, za medijsku upotrebu neophodan privid demokratičnosti.

Elem, hajde da hladne glave pogledamo zašto danas nama Srbima otimaju Kosovo?! Zašto "demokratski svet" tako drsko i tako očigledno gazi sve zakone na kojima počiva svetski poredak i sistem globalne bezbednosti?! Šta je to što je nateralo poslovično principijelnu Evropsku uniju da ustukne pred kaubojštinom Amerikanaca? Pa, ništa drugo do njihova racionalna procena štete i koristi. Ne daju oni Albancima nezavisnost zato što ih mnogo vole, već zato što ih se mnogo plaše.

Jer, da se razumemo, moćnici koji odlučuju o našim sudbinama imaju pred sobom kristalno čistu situaciju. S jedne strane, besne i bukvalno na sve spremne Albance koji se neće libiti novog rata i novog haosa na Balkanu, ako se ne udovolji njihovim zahtevima, a s druge strane "mlitave Srbe", koji će mirno preći preko još jednog strašnog nasilja i još jednog užasnog poniženja. S jedne strane, dakle, stoji ekstremno jedinstvena albanska politička elita okupljena oko jasno definisanog cilja, za koji je spremna da se bori svim nedozvoljenim sredstvima, a s druge strane jalova srpska stranačka vrhuška zabavljena međusobnim omrazama.

Dakle, kada sve saberu i oduzmu, gospodari svetske realpolitike dobiju jasan rezultat, koji kaže da im se mnogo više isplati da pogaze sve principe i udovolje Albancima nego da se drže zakona i podrže Srbe. Oni računaju da će sa nama lako. Obećaće nam milijarde, mahnuće nam ulaznicom za EU, iskeširaće nam koju stotinu miliona evrića i "stvar će leći". Svetski silnici najozbiljnije računaju s tim da će Srbi danas kolektivno prodati veru za večeru, oni iskreno veruju da će Srbija pristati da Kosovo trampi za maglovitu evropsku perspektivu.

I baš zato, mi Srbi sada sami sa sobom moramo da postignemo istorijski dogovor o tome koliko smo spremni da platimo za Kosovo. Koja je to cena? Koja je to kolektivna žrtva koju smo spremni da prinesemo na kosovski oltar?! Čega smo sve spremni da se odreknemo i koliko daleko možemo i moramo da idemo? Od odgovora na ova pitanja sve zavisi! Samo i jedino od nas zavisi. Jer, još nije kasno. Još nije kasno da Srbi pokažu zube. Još nije kasno da, već u ponedeljak ujutro, Boris, Voja, Toma, Mlađan i Ivica sazovu zajedničku konferenciju za novinare, stanu jedan pored drugog i celom svetu pošalju jasnu, glasnu i sasvim razumljivu poruku: "Ne damo Kosovo! Možete nam raditi šta god hoćete, možete obećavati, možete pretiti, možete i udarati, ali ne damo!" I svet će to razumeti.

Tek tada i samo tada Srbija još ima šanse da sačuva šta se još sačuvati može. Svako drugo, svako srednje rešenje, svako nastavljanje međusobnih stranačkih, sitnosopstveničkih svađa jeste rad u korist svoje štete. Nema povlačenja, nema predaje!

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati