Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Bogdan Tirnanić - Duh iz boce

11. 02. 2007.  - Autor: Bogdan Tirnanić

U ZNAKU BATINE

Možda Pozorište mladih igra komade koji su bliski mladalačkom senzibilitetu, ali, kako sam video u televizijskim izveštajima o "kristalnoj noći", glumci u štrajku koji su popili batine nisu baš omladinci. Mnogo je veći problem što sporni upravnik Knežević inklinira ka penzionerskom staležu.

s1

Svedočio sam sa bezbedne distance mnogim masovnim tučama fudbalskih huligana. Nije to lep prizor. Ali nije mi bilo ni na kraj pameti da se nešto slično može dogoditi u pozorištu. Ne mislim na nikakav "scenski prizor", na nešto što je dramski pisac sročio da se izvodi pred publikom. Uostalom, publike nije ni bilo.

Kako su o tome novine opširno izvestile, grupa maskiranih siledžija, očito izvežbana na fudbalskim stadionima, napala je po mraku, usred noći, glumce novosadskog Pozorišta mladih i nekolicini nanela ozbiljne povrede.

Glumci su se, uzgred budi ponovljeno, nalazili u štrajku, koji je te kobne noći već zašao u četvrti mesec. Izgleda da je povod njihovom sindikalnom nezadovoljstvu bio opravdan, ako je bar suditi po podršci koju su im pružile kolege iz SNP-a, stupivši takođe u štrajk solidarnosti.

A šta su to fini umetnici tražili? Zahtevali su da upravnik, izvesni g. Knežević, podnese ostavku. Nije hteo, uzdao se valjda u svoju "političku podršku".

Budući da je, dan nakon incidenta, policija privela g. Kneževića, postoji opravdana sumnja da je on inspirisao huliganski upad u Pozorište mladih. U tome je srž ovog "društvenog problema" iz novinske "crne hronike": jer do sada nije zabeleženo da šef neke kulturne institucije angažuje batinaše protiv sopstvenih glumaca.

Neko naivan mogao bi da pomisli da se na taj nepopularan potez odlučio zato što štrajkači ometaju "proces proizvodnje" umetničkih vrednosti. A ceh, je li, plaća publika.Mada preovladava mišljenje da je naše pozorište u krizi bez ograničenja mandata, ono sigurno ne oskudeva u gledaocima.

Na jednoj utakmici Zvezde i Proletera bilo je, brat-bratu, svih 200 navijača, pa sam predložio da im se, na račun kluba, svima kupi pljeskavica ili četvrt bureka, kako ko voli. Posle utakmice sam, po običaju, otišao do Ateljea, kad tamo, međutim, bar 400 ljudi ostalo ispred zatvorenih vrata pune dvorane, koja ima mnogo više negoli 212 sedišta.

Ali, problem uopšte nije u tome. Pre će biti da i u ovom slučaju imamo posla sa specifičnom manifestacijom haosa u tzv. kulturi. Teatar o kome pišem zove se Pozorište mladih, što je, mada u tu kuću nikako ne svraćam (ne živim u Novom Sadu), oksimoron, to jest loše snalaženje u jeziku.

Možda to pozorište igra komade koji su bliski mladalačkom senzibilitetu, ali, kako sam video u televizijskim izveštajima o "kristalnoj noći", glumci u štrajku koji su popili batine nisu baš omladinci. Mnogo je veći problem što sporni upravnik Knežević inklinira ka penzionerskom staležu. Šta će potencijalni penzioner na čelu Pozorišta mladih? Je li se taj nečim istakao u dosadašnjem umetničkom radu, nije li možda istaknuti pisac za decu?

Koliko znam i pamtim, to nikako neće biti slučaj. Nešto je drugo po sredi: rukovodioce kulturnih ustanova postavlja onaj ko ih finansira, u ovom slučaju gradska skupština, pa je blisko pameti da je sporni upravnik do svoje fotelje došao po nekoj "političkoj liniji", kao nečiji "partijski kadar" u rezervi.

Kada već biva tako, onda je sve drugo samo nemila posledica ovakve "arbitraže". Verovatno se to zbiva u nedostatku adekvatnih akata i propisa, prosto rečeno - zato što nemamo zakon o pozorištu. Već mnogo duže od decenije čak i glumci vapiju za tim zakonom.

Ali, kako to inače biva među umetnicima, i glumci se zalažu za tekst koji je uperen protiv njihovog staleža. Oni su za soluciju da svi pozorišni trudbenici umetničke provenijencije iz činovničkog pređu u status slobodnih umetnika, pa onda da vidimo čija će mama crnu vunu da prede.

To je, s oproštenjem, koještarija. I bez zakona se dobro zna ko igra Hamleta, a ko iznosi tacne. Nije bitno da i taj koji, s vremena na vreme, iznese neku tacnu takođe dobija platu na istoj kasi na kojoj prima i tumač uloge Hamleta. Jer su plate i ovako mizerne.

Pravo rešenje je da se, kako u fudbalu, tako i u pozorištu, stvari prepuste "neposrednim proizvođačima", da im se stvori mogućnost rada mimo bilo kakvih "političkih kombinacija". Drugačije rečeno: to što neko iz budžeta, dakle iz džepa svih nas, odvaja neku sitninu za pozorište ne daje mu za pravo da sastavlja repertoar, deli uloge i postavlja upravnike. Umetnost - umetnicima! Tada ne bi bilo prebijanja glumaca, jer glumci ne bi štrajkovali, osim protiv sebe samih. Biće to onda samo njihov problem.

Izvor: Press

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati