Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

29. 03. 2017.  - Autor: newsweek.rs

SPAJA VERU I NAUKU: Novi Darvin potpuno menja način na koji razmišljamo o evoluciji i životu

Džeremi Ingland, tridesetrogodišnji asistent na Masačusetskom tehnološkom univerzitetu (MIT) smatra da život može da nastane iz "neživota"

SPAJA VERU I NAUKU: Novi Darvin potpuno menja način na koji razmišljamo o evoluciji i životu

Džeremi Ingland, teoretski fizičar i diplomac sa Harvarda, smatra da je moguće da se u pravim uslovima nasumična grupa atoma spontano samoorganizuje u cilju efektivnijeg korišćenja energije. S vremenom, uz odgovarajuću količinu sunčeve svetlosti, grupa atoma bi mogla da stvori oblik sličan životu. Zapravo, neke stvari koje smatramo beživotnim možda su ustvari "žive". To sve zavisi od toga kako definišemo pojam život. 

"Ljudi misle o poreklu života kao o retkom procesu", kaže Vidžej Pande, profesor hemije na Stanfordu. "Džeremijeva ideja život karakteriše kao posledicu zakona fizike, a ne nešto što je nasumično."
 


ČITAJTE ŠTAMPANO IZDANJE NA NOVINARNICA.NET - 1,33 EUR ili 160 RSD 



Inglandova ideja možda zvuči čudno, ali je privukla pažnju brojnih akademika. Iako Darvinova teorija objašnjava evoluciju i kompleksnost sveta u kom živimo, ona se ne odnosi na nastanak inteligentnih bića. Inglandovo insistiranje na istraživanju koraka koji je prethodio našim trenutnim pretpostavkama o životu je ono što ga izdvaja, smatra Karl Frenk, profesor fizike sa Kornela, koji pomno prati njegov rad. "Na svakih tridesetak godina dogodi se ogromni korak napred", smatra Frenk. "Ovo otkriće bi moglo da bude upravo to."
 

Veliki proboj na polju medicine: Veštačka inteligencija predviđa tačno vreme srčanog udara (VIDEO) https://goo.gl/x4gwYU  


Još od malih nogu, Ingland se zanimao za knjige. Čitao je filozofiju, fantastiku kao i knjige o muzici i fizici. Sa samo 9 godina čitao je opus čuvenog astrofizičara Stivena Hokinga. "Nije ga razumeo, ali se svojski trudio", kaže njegov otac Ričard Ingland, profesor ekonomije na univerzitetu u Nju Hempširu. Njegova majka je takođe profesor u državnoj školi i ne čudi što je on odlučio da postane akademik.

Inglandov dugogodišnji prijatelj podsetio ga je pre nekoliko godina da mu je kao trogodišnjak rekao da "ako su dinosaurusi izumrli, onda možemo i mi". Kao sedmogodišnjak uplašila ga je pomisao da "ne zna dovoljno" i odredila njegovu budućnost posvećenu nauci. Na impresivnoj listi akademskih bedema sa kojih je vodio bitku za osvajanje znanja nalaze se Harvard, Oksford, Stanford i Prinston, a sad i MIT na kojem predaje već tri godine.

Iako sklon nauci, Ingland je pobožni Jevrejin i moli se tri puta dnevno. Majka mu je rođena u Poljskoj u porodici koja je dosta članova izgubila u vreme Holokausta, dok je otac vaspitavan kao luteran, ali se u njegovoj porodici nikada nije govorilo mnogo o religiji.

Džeremi Ingland; Izvor: Youtube printscreen/Jew in the City

Foto: Džeremi Ingland; Izvor: Youtube printscreen/Jew in the City



Ingland je nakon posete Izraelu 2005. godine, počeo da proučava Toru i zaljubio se u religiju koja mu je pružila priliku za "obiman i suptilan" intelektualni aganžman "kakav do tada nije iskusio".

Ingland se nakon doktorata bavio istraživanjem teme razvijanja embriona i tada se zapitao šta to klasifikuje nešto kao "živo"? Početak njegovog istraživanja bilo je objavljivanje analitičkog istraživanja iz 2013. godine u kom se bavio pitanjem koliko energije je potrebno za samoumnožavanje. "Nisam mogao da prestanem da razmišljam ni o čemu drugome koliko me je to pitanje mučilo", priznaje on. Sledeće godine napisao je rad u kom je teoretski objasnio kako pod određenim fizičkim okolnostima, život može da nastane iz neživog. 

Darvinizam i ideja o prirodnoj selekciji poručuju nam da adaptirani organizmi evoluiraju da bi preživeli i bolje se razmnožavali u svom staništu. Ingland ovo ne odbacuje, ali smatra da je to prilično nejasno. Plavi kitovi i fitoplanktoni opstaju u istim uslovima - u okeanu - ali to čine na različite načine. To je zato što, iako su izgrađeni od istog materijala, njihove DNK strukture različito su raspoređene.

Ilustracija: DNK; Izvor: Pixabay

Foto: Ilustracija: DNK; Izvor: Pixabay



Ingland daje i zanimljiv primer operskog pevača koji svojim glasom razbija staklenu času. On smatra da, s vremenom, atomi u čaši će se pregrupisati kako bi apsorbovali energiju glasa i tako zaštitili njen opstanak.

Inglandov rad još nije pružio konkretne odgovore, i za sad je sve na spekulativnom nivou. I drugi naučnici su se bavili temom rasipanja energije u kontekstu neuravnoteženosti termodinamike, ali niko nije pronašao potrebna sredstva za primenu ove nauke na istraživanje porekla života.

Iako su darvinizam i religija sukobljeni po pitanju nastanka života, Ingland smatra da nam nauka može dati objašnjenja i predskazanja, ali nam religija govori kako da njima rukujemo. 

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati