Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15. 02. 2007.

SLUČAJ SPO

Bez obzira na tu nespornu činjenicu rasipanja SPO-a kao istorijskog procesa, mediji su opširno propratili najnovije disidentske slučajeve: potpredsednik Vlajko Senić je prešao u G17 Plus, a ministar Dimitrijević u DSS, što je, gledano u metrima, gotovo ista distanca u odnosu na njihovo dosadašnje sedište u Knez Mihailovoj

F1

Nedokučivi su putevi sudbine. Tako se, eto, u nas dogodilo da izborni neuspeh postane prvorazredna medijska atrakcija. Naravno, ovo pravilo nema opšti značaj. Imena nekih partija (i koalicija) koje su na minulim izborima učestvovale u stilu "bosi po trnju" više se niko i ne seća, pa ih i ne pominje. Reč je, dakle, o izuzetku zvanom SPO.

No, i u ovom slučaju nije, statistički gledano, bilo iznenađenja. U predizbornim prognozama, koje postaju naš omiljeni hobi, niko se nije osmelio da ustvrdi da će SPO dostići cenzus za ulazak u parlament. Baš se tako i dogodilo - nisu prošli.

Time su ispunili bonus za tihi silazak sa ovdašnje političke scene, gde su nekada igrali važnu ulogu. Nije bilo razumnog razloga koji bi se protivio ideji da se SPO prepusti zaboravu. Ali se to, kako vidimo, nije dogodilo.
Dogodilo se nešto suprotno. Postizborna događanja u ovom pokretu koji je zakasnio da se transformiše u partiju (jer mu je to bilo nemoguće) zauzimaju u javnim glasilima gotovo identičan prostor sa onim koji se posvećuje strankama potencijalne buduće vladajuće koalicije.

Nije baš logično, ali je tako. Prvo se spekulisalo sa mogućnošću da Vuk Drašković demisionira sa liderske pozicije. To se nije desilo: on je tobože nameravao da podnese ostavku, da prihvati nekakvu počasnu funkciju, ali je, shvativši na vreme kako ona neće biti prihvaćena, odustao od takve ideje.

Novine su, svejedno, nastavile da obrađuju tu temu. Jedne su konstatovale da je Vuk jedini krivac što je SPO ostao van parlamenta, druge su tvrdile da je isključivo Drašković zaslužan i za onih stotinak hiljada glasova koje je SPO "inkasirao" na izborima. Taman kada se učinilo da je ova posredna "polemika" iscrpljena došlo je do očekivano/neočekivanih lomova u rukovodstvu pokreta.

Ni to nije ništa posebno novo: prošlo je više od decenije i po od odlaska Šešelja, o Komneniću već i da ne govorimo, a svoj mandat u prethodnom parlamentarnom sazivu SPO je završio sa samo četiri poslanika, budući da su ga ostali napustili, jedni da bi osnovali novu partiju (SDPO), drugi zavedeni od Karićevih emisara pod geslom "u Evropu sa zelenom salatom".

Bez obzira na tu nespornu činjenicu rasipanja SPO-a kao istorijskog procesa, mediji su opširno propratili najnovije disidentske slučajeve: potpredsednik Vlajko Senić je prešao u G17 Plus, a ministar Dimitrijević u DSS, što je, gledano u metrima, gotovo ista distanca u odnosu na njihovo dosadašnje sedište u Knez Mihailovoj. Pročulo se da će njihovim stopama krenuti Tripković i Srećković, no oni su, na posebnoj konferenciji za štampu, to odlučno demantovali. Mada ga niko nije ništa pitao, i Čotrić je dao izjavu da, sa celom svojom porodicom, ostaje u SPO-u.

Mislim da i Kojadinović nema nameru da menja klupske boje.Biće toga još. Ono što je od interesa za nepristrasnog posmatrača jeste nedoumica da li ovolika javna pažnja sudbini jednog izbornog gubitnika svedoči samo o dostojnom ispraćaju iz političkog života posrnulog začetnika srpskog političkog pluralizma ili je u pitanju nešto drugo. Nedostaje mi prostora kako bih se opširnije upuštao u razrešenje ove zagonetke.

Ali, da sam slučajno član SPO-a, kao što nisam, ovu postizbornu medijsku halabuku shvatio bih kao nekrolog onome što je taj pokret u prošlosti bio, ali i kao novu, poslednju šansu za promenu koja će mu, jednom, garantovati povratak. Sve je moguće, ali će biti teško. Jer, kako to nedavno reče Milan Božić, takođe jedan od "otpadnika" SPO-a, sizifovski posao je pomiriti Ravnu goru i ideologiju Građanskog saveza. Možda bi bez Vuka to bilo lakše, ali kako od toga nema ništa, opet je na Draškoviću da povuče kola. Utešno je da je to čovek sa iskustvom u oblasti nemogućih sinteza i obrta.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati