Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH UZ BOCE

18. 02. 2007.

FEST ILI STANJE U KULTURI

Priznajem da je program predstojećeg festivala zanimljiv. Naročito ukoliko ste mazohista, što i nije tako loše kada je reč o filmu. Ali, mada dragocen kao informacija unutar "beogradskog atara", program FEST-a ima bar dve falinke...

s

Svaka vlast vremenom dosadi, ali je vreme bez vlasti ubitačno po živce. Tako da se ova situacija može shvatiti kao osobeni eksperiment masovnih razmera. Čini se da neko želi da utvrdi dokle možemo da trpimo. Jer, trpeli smo onomad čitavih petnaest godina. Izgleda da nije bilo dovoljno.

No, ako je već tako kako jeste, ako smo privremeno (dokle?) lišeni mogućnosti da opanjkavamo vlast, dobro je bar to što na dnevni red dolaze teme o kojima se inače retko raspravlja. Kao što je to, recimo, kultura. Opet se konstatuje ono što svi znamo već godinama, to jest da stanje u kulturi nije dobro. Uglavnom je očajno. Toj katastrofičnoj oceni usprotiviće se oni koji su, sa sve suprugama, obavezan dekor na pozorišnim premijerama i koncertima "lake glazbe". Jedva stižu da postignu kako bi vazda bili viđeni kao pasionirani "potrošači kulture" i sendviča na koktelima.

A tek nas, dodaju, očekuje veliki "kulturni događaj" zvani FEST. O tom "filmskom festivalu" već je rečeno sve što je imalo da se kaže, pa svake zime, u vreme pred FEST, siroti novinski komentatori prepisuju svoje stare tekstove. Pred ovaj 37. FEST kolega Vlajčić, inače čovek sa zavidnim "festivalskim iskustvom", ponudio je zavodljivu definiciju: FEST je, kaže on, ekskluzivno "beogradski fenomen". Uvaženi kritičar nije, pak, ponudio precizniju specifikaciju svoje (inače tačne) konstatacije. Naime, da li je FEST samo značajan za svoje organizatore, čitaj: beogradsku vlast, ili je od interesa za čitavu gradsku populaciju filmskih zaljubljenika. Biće da je i jedno i drugo.

U slučaju pomenute potonje stvari, kada je eventualno reč o "poslastici" za narod, predstojeći FEST ima ambiciju da se po svojoj "društvenoj funkciji" približi značaju prvih izdanja ovog festivala, kada je on, početkom sedamdesetih godina prošlog veka, uslovio masovniji povratak gledalaca u bioskope. Radi se o teškom, gotovo nemogućem poduhvatu. Ovaj neveseli zaključak uslovljava činjenica da je, zbog štrajka razvodnika-volontera "Beograd filma" (koji godinama ne primaju platu), većina beogradskih bioskopa zatvorena već mesecima, a život ipak teče dalje, nema protestnih skupova u crno zavijenih gledalaca. Situacija je još teža u svetlu izjave novog vlasnika tih bioskopa, jednog britanskog biznismena našeg porekla, koji kaže da će mu trebati bar šest meseci da "sagleda situaciju". Interesantno je i to da je, na istoj aukcijskoj seansi, narečeni biznismen osim bioskopa kupio i ortopedski zavod "Rudo". Valjda te dve stvari idu "u paketu". FEST će doći kao šlag na toj torti.

Da se od predstojećeg festivala mnogo očekuje pokazuje i agresivna reklamna kampanja pod pozicijskim sloganom "Da li si kadar za FEST". Imenica kadar je u filmskom žargonu oznaka bazičnog stvaralačkog postupka, "jedinica mere", ali ona u "opštem diskursu" ima i drugačija značenja. Otuda ponavljam da nisam kadar za FEST. Jer, ako nisam kadar za ministra ili člana upravnog odbora, zašto bih bio kadar za FEST?!

Nezavisno od takvog ličnog opredeljenja, priznajem da je program predstojećeg festivala zanimljiv. Naročito ukoliko ste mazohista, što i nije tako loše kada je reč o filmu. Ali, mada dragocen kao informacija unutar "beogradskog atara", program FEST-a ima bar dve falinke. S jedne strane, većim delom programiranih filmova on ulazi u "zabran" jednog drugog ovdašnjeg festivala, koji se nekad zvao "Pogled u svet", a i danas je smotra tzv. autorskog filma. Doduše, nisam načisto s tim šta bi oznaka "autorski film" mogla da znači. No, svejedno, nisam ja najpametniji na svetu.

S druge strane, FEST je obezbedio mnoge filmske hitove, dela koja su pobeđivala na velikim festivalima ili će biti nagrađena Oskarima. Lepo. Nevolja je u tome što se ti filmovi, uz mnoge druge, već mesecima mogu nabaviti kod uličnih prodavaca piratskih diskova. Kopije koje se nude prolaznicima su u odličnom (tehničkom) stanju. Tehnologija stalno napreduje. Nema spasa od piraterije. To posredno dokazuje inače znani podatak da većina velikih festivala od ugleda zahteva da im se obezbedi svetska premijera programiranih filmova. Ili programiraju filmove koji piratima nisu zanimljivi. Zanimljivi su pojedinim kritičarima. A takvi, koji hodočaste od festivala do festivala, nemaju šta da traže na FEST-u. Ipak će biti viđeni za šankom.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati