Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH UZ BOCE

21. 02. 2007.

LUDA KUĆA!

Jesu li naši političari normalni? Nevolja je u tome što jesu na način kako se normalnost shvata u politici. Oni se međusobno izbegavaju otud što svaka od potencijalno koalicionih partija iz tzv. demokratskog bloka ima svoju zacementiranu viziju sastava buduće vlade, te, namerna da u svom planu nikako ne popusti, odlaže sučeljavanje sa "sestrinskim partijama", koje takođe poseduju zacementiranu viziju sastava buduće vlade od koje nikako neće odustati...

s

Raspad državne zajednice (u kome Srbija, po običaju, nije učestvovala) uslovio je pitanje takozvanog deobnog bilansa. Taj posao je obavljen burazerski, na obostrano zadovoljstvo.

Ali, neki avioni i helikopteri, koji su pokretna (leteća) imovina, zatekli su se u trenutku razlaza na aerodromu u Golubovcima, pa ih Srbija naknadno potražuje, jer nezavisna Crna Gora nema avijaciju, letilice joj ne trebaju. S druge strane, sva je prilika da Crna Gora neće naknadno tražiti da u tzv. deobni bilans uđe zgrada bivše Savezne skupštine, ona koja je malo gorela 5. oktobra. Razlog je prost: dotično parlamentarno zdanje je nepokretna imovina, ne može se testerisati na ravne delove.

Tako je ova nekadašnja zgrada saveznog značaja, po sili fizike i sukcesije, postala novo sedište srpske skupštine. Je li se time nešto izmenilo? Izgleda da nije. Jer, zgrade su kao i ljudi, one imaju svoju prošlost, koje se nerado odriču. Tradicija se nastavlja: zdanje preko puta Pionirskog parka uglavnom zvrji prazno. Hoće se reći da srpski parlament nikako ne zaseda, bez obzira na činjenicu da su njegovi poslanici pravovaljano verifikovani. Naivan kakav već jesam, prvo sam mislio da su razlozi parlamentarne apstinencije biološko-gerontološkog porekla. Naime, po poslovniku, do izbora ovlašćenog spikera, parlamentom predsedava najstariji poslanik, u ovom slučaju gospođa Borka Vučić, žena u ozbiljnim godinama i burne (bankarske) prošlosti, kojoj bi učestalo vođenje sednica bilo zamorno. Posle maratonske sesije na kojoj je, uz silne govorancije i obavezne replike, usvojena rezolucija o Kosovu, gospođa Borka je malo dremnula i, po sili svog privremenog zaduženja, otputovala u Orašac da prisustvuje obeležavanju jubileja Prvog srpskog ustanka, onog iz 1804. godine. Nije to za staru ženu.

No, kako rekoh, ovakvo tumačenje bilo je samo plod urođene naivnosti mađarske sobarice koja potpisuje ove redove. Istina je drugačija, mnogo surovija. Prosto: parlament ne zaseda jer nema rašta. Njegova zakonodavna delatnost bila bi besmislena u odsustvu delotvorne izvršne vlasti. Osim toga, takva solucija je principijelno nemoguća pre čina parlamentarnog ustoličenja nove vlade. Gde nema vlade, nema ni potrebe da skupština zaseda.

Time se otkriva srž problema nove epizode naše nevesele sudbine - zašto nema dogovora o vladi? Zakonski uslovi za formiranje vlade prilično su komotni, to može da se otegne do maja ili odloži za vreme posle novih izbora, ali ne samo kako bi ti novi izbori bili mogući uvod u katastrofu, nego se i nagomilani državni problemi protive takvoj mogućnosti, to jest imperativno zahtevaju da vladu dobijemo što pre. Stanke iz tzv. demokratskog bloka, čija bi postizborna koalicija lako dovela do vlade "punog kapaciteta", obećavaju konstruktivne međusobne konsultacije oko sastava budućeg kabineta, ali taj posao stalno odlažu, sutra će, možda već sledeće nedelje, kad proleće grane, na kukovo leto.

Jesu li naši političari normalni? Nevolja je u tome što jesu na način kako se normalnost shvata u politici. Oni se međusobno izbegavaju otud što svaka od potencijalno koalicionih partija iz tzv. demokratskog bloka ima svoju zacementiranu viziju sastava buduće vlade, te, namerna da u svom planu nikako ne popusti, odlaže sučeljavanje sa "sestrinskim partijama", koje takođe poseduju zacementiranu viziju sastava buduće vlade, od koje nikako neće odustati.

Na prvi pogled, ovo bi moglo da znači da su političari koji se smatraju demokratama odgovorne osobe, da izbegavaju međusobnu svađu do novih izbora. To je iluzija: nikome od njih nije stalo do nove vlade, do vlade međusobnog zdravog kompromisa. Uzdaju se da će svi problemi biti rešeni sami od sebe, bez vlade. A ako se ti problemi razreše negativno po "srpsku stvar", oni će kazati: "E, jebiga, šta se može, nismo imali vladu!"

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati