Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH UZ BOCE

27. 02. 2007.

CRVENI TEPIH

Što se tiče tih Oskara, ništa novo pod kalifornijskim suncem. Jedino što se prvi put dogodilo jeste da jedna Srpkinja, Bojana Nikitović, bude među nagrađenima kao koautor kostima za film "Marija Antoaneta"

s

Jedan sam od onih mazohista koji su propratili ovogodišnju dodelu Oskara. To je, bogme, potrajalo do šest sati izjutra. Imao sam validno opravdanje za ovaj čin: jer, ukoliko me spopadne nesanica, bar ću znati zašto ne mogu da sklopim oko. Istini za volju, posmatranje ceremonije dodele priznanja Američke akademije je, bar za mene, mnogo udobnije iz pozicije vlastitog kreveta negoli iz blizine, sa lica mesta.

Budući da sam samo jednom, pre nekoliko decenija, bio na licu mesta, to jest, da se ne lažemo, u njegovoj blizini. Pa sam o tome morao da sročim izveštaj. Uzimajući u obzir vremensku razliku između Los Anđelesa i Beograda, koja iznosi devet časova, moj tekst je formalno pisan sutra, da bi u redakciju stigao juče. Ovako je, kako vidimo, bolje. Zašto onda ovaj prikaz nije objavljen u prošlom broju lista, dok su impresije oko dodele Oskara bile još sveže. Avaj, zaspao sam. A ko zaspi u pola sedam izjutra, taj se budi tek sledećeg dana.

Inače, što se tiče tih Oskara, ništa novo pod kalifornijskim suncem. Jedino što se prvi put dogodilo jeste da jedna Srpkinja, Bojana Nikitović, bude među nagrađenima kao koautor kostima za film "Marija Antoaneta". To me je posebno obradovalo: njen otac Dragan bio je jedan od mojih novinarskih uzora, a naša "oskarovka" odrasla je kao moja prva komšinica. Ali, sve ostalo je bilo u skladu sa prognozama.

Tako se dogodilo da Martin Skorčeze (a ne Skorciz) u svom šestom pokušaju najzad osvoji Oskara za film "Dvostruka igra". Time je, je li, ispravljena jedna dugogodišnja nepravda. Međutim, račun će biti ispostavljen dotičnom Martinu: jer, osvojivši najzad Oskara, on se upisao u holivudski establišment, što definitivno ukida njegovu poziciju neshvaćenog, samostalnog autora koji svima ide uz dlaku. Inače, ako mene pitate, "Dvostruka igra" nije baš neko remek-delo. Najviše se Skorčezeovoj nagradi obradovao njegov neposredni konkurent Klint Istvud. Sada će verovatno ućutati oni koji su zlobno tvrdili da Prljavi Hari kao lider holivudske elite obavezno osvaja Oskara svake druge godine.

Inače, lepo je što su statuete koje liče na ujaka Bet Dejvis, čije je ime bilo Oskar, dospele u ruke Alena Arkina, Foresta Vitakera i, naročito, Helen Miren. S tim što se mora primetiti da je film "Kraljica", u kome Helen maestralno tumači lik Elizabete II, prilično đubre.

Ali, sve je to "kolateralni višak" ove ceremonije, koja je potrajala šest sati. Iskreno govoreći, filmovi i uloge, uz sve druge kinematografske veštine, ovde su od sporednog značaja, tek nužan povod okupljanju holivudskog krema, u koji se misteriozno umuvala Selin Dion, koja je nekad bila pevačica. Ovako ili onako, maratonska fešta u "Kodakovom" paviljonu i ispred njega zamorna je manifestacija, kojoj bi valjalo dodeliti status male seoske priredbe. Ali, i to je Amerika, Džo.

Čitava svečanost, koja je - kako rekoh - potrajala šest sati, beše podeljena na dva dela, od kojih je onaj manji pripao nagradama i nagrađenima. Tako da su "Pisma sa Ivo Džime" ili "Vavilon" imali poziciju "sporednih uloga" u odnosu na glavni lik ceremonije - crveni tepih. Oskar i postoji zbog crvenog tepiha, čijem su značaju bili posvećeni tročasovni komentari nekolicine nazočnih televizijskih reportera. Nije toliko bila važna uloga za koju je Mirenova nominovana, i koja će joj kasnije doneti Oskara, već haljina koju je dama za tu priliku navukla na svoje krhko telo, odnosno minđuše koje su krasile njene ušne resice. Zaboravio sam ime konkretnog kreatora, ali još pamtim da se Armani pominjao bar dvostruko više puta negoli Istvud i Skorčeze zajedno.

A o Kopoli, Lukasu i Spilbergu već i da ne govorim. Verovatno su ta trojica određena da dodele statuetu kolegi Martinu kako bi svet saznao da su još živi. Ali, šta da se radi, to je biznis: ako se fabrike automobila promovišu na gaćama fudbalera, zašto bi modna industrija bežala od toga da koristi tela filmskih zvezdi, bez obzira na to nosile one gaće ili ne.Sticajem okolnosti, ova dodela Oskara podudarila se sa beogradskim FEST-om. Mada sam na tu manifestaciju već godinama nadrkan, raduje me kada u nekom televizijskom izveštaju vidim onu gomilu ljudi koja se tiska po holovima Centra "Sava".

Znam ja da na FEST neki dolaze samo da bi bili viđeni da šetaju nove toalete, ali verujem da većina sveta prelazi po košavi Brankov most da bi uživala u filmovima, pa, prema tome, ne daje ni pet para na modu i nakit. Jedino ne razumem zašto se to događa samo jednom godišnje, u vreme FEST-a, dok ostalih meseci ovdašnji bioskopi uglavnom zvrje prazni.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati