Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH UZ BOCE

01. 03. 2007.

DRUGA STRANA MEDALJE

Ukoliko bi se Koštunica i Tadić brzo dogovorili o ličnosti predsednika vlade, što je po svemu nemoguće, na red bi došla raspodela ministarskih mandata

s
s

Kako je zvanično saopšteno, danas (petak) počinju stranački dogovori/pregovori o formiranju buduće vlade. Stranački? Ne bih se kladio. Jer, mada su se pojedini samozvani politički aktivisti već svima popeli na glavu svojim originalnim "rešenjima" za čelnike ključnih ministarskih resora, svakome ko je još pri iole zdravoj pameti jasno je da sastav buduće vlade isključivo zavisi od eventualnog sporazuma virtualnog predsednika Tadića i tehničkog premijera Koštunice.

Bez obzira šta neko mislio o toj dvojici, činjenica da je knjiga spala na dva slova nije uopšte loša. U principu. Reč je ipak o razumnim ljudima uopšte, a naročito povremeno. Avaj, medalja ima i drugu stranu. Postoji razumna sumnja da do kopromisa tokom razgovora u četiri oka neće doći. Tako da nam se valja polako pripremati za još jedne prevremene parlamentarne izbore.

Ovo strahovanje zasniva se na uverenju da dvojica vodećih lidera tzv. "demokratskog bloka" neće odustati od svojih (tobože stranačkih) ideja o novom premijeru. Jedan od kandidata je Koštunica lično, dok Tadić i DS ulažu "va bank" na kartu Božidara Đelića. Nevolja je u tome što kandidatura jednog neće uspeti da obezbedi skupštinsku većinu bez podrške onog drugog. A sva je prilika da od dotične podrške neće biti ništa. Kao što je sigurno da niti jedan (Tadić) niti drugi (Koštunica) neće odustati od namere da zadrže/osvoje premijersku fotelju. Pa će se, je li, koplja lomiti. Ovaj kolumnista ne spori važnost premijerskog položaja, s tim što će se u ovom tekstu uzdržati od lobiranja za jednog od kandidata, jer ih obojicu (površno) poznajem, simpatični su mi.

No, budući da sebe držim beznačajnim u rešavanju lavirinta naše političke sudbine, ove redove ispisujem u drugačijoj nameri, to jest u želji da pokažem kako inaćenje oko premijerske funkcije poseduje određenu pozadinu, da je ono svojevrsni lakmus papir stvarnog problema. Evo ovako: ukoliko bi se Koštunica i Tadić brzo dogovorili o ličnosti predsednika vlade, što je po svemu nemoguće, na red bi došla raspodela ministarskih mandata. Tek u toj sferi videće se kolike su i kakve ambicije zastupnika vodećih partija tzv. "demokratskog bloka": i DS i DSS bi ze sebe hteli "ministarstva sile" (vojska, policija) i finansija, a kulturom može da se bavi i Žika Obretković. Bez vlasti u tim ključnim polugama, partijama iz Krunske i Braće Jugovića biće sasvim svejedno ko je premijer.

Na izvestan način, to je razumljiva ambicija. Ali je nikako ne treba podržavati. Naime, znajući ko su ministarski kandidati s obe strane, suočeni smo sa fenomenom bolnog nedostatka relevantnih kadrova. I jedni i drugi za ključne ministre predlažu osobe koje, osim žarke želje da budu prvi policajci ili glavni blagajnici, o tim poslovima ne znaju ništa ili su na njima jednom već zabrljali, što je opet dokaz amaterizma bez pokrića. Još gore od toga: kako u našoj politici to već biva, u kandidatskim opcijama figuriraju ničim izazvane "renesansne figure", odnosno predlozi da onaj ko je u nekoj od prethodnih vlada vodio proces privatizacije u budućoj vladi komanduje vojskom.

Tako stvari stoje. Nisu Tadić i Koštunica liderske gromade ove zajedničke nam sudbine otud što su posebno pametni (mada jesu), već otud što su njihovi "vojnici" uglavnom glupi. A to je, hoćeš-nećeš, ipak njihova greška.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati