Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH IZ BOCE

19. 12. 2006.

VRZINO KOLO

Pitanje je zašto drugarica Jula nije još 2001. godine saslušana u "predmetu Ćuruvija"? Odgovor se možda može dobiti od onih koji su joj mirno dopustili da ode iz zemlje. Kada se već toliko dugo čekalo, valja sada poći od korena

Stara priča: čim se raspišu neki izbori, lansira se i obećanje da će slučaj ubistva Slavka Ćuruvije biti konačno rešen. Posle izbora se na to zaboravi. Ova "igranka" već postaje pomalo zamorna. Stiče se uverenje da je pokojni Slavko, streljan na kućnom pragu 11. aprila 1999. godine, samo zgodan adut u predizbornim prepucavanjima. Nije čudo da Ćuruvijina deca, njegov brat, njegova nevenčana supruga, njegovi prijatelji i saradnici, gube strpljenje. Oni se, prosto, više ničemu i ne nadaju.

Naravno, ne pada mi na pamet da sadašnjeg državnog tužioca, koji je opet najavio rešenje enigme, optužujem za greh indolentnosti njegovih prethodnika ili političara iz bivših vladajućih struktura. Čovek je, uostalom, skroman u svojoj ambiciji: on je jedino uputio niz zahteva istražnom sudiji kako bi, kada dobije rezultat, mogao da odluči da li će pokrenuti sudski proces ili javnosti objasniti zašto od toga neće biti ništa. U oba slučaja, teret preuzete odgovornosti je ogroman.

Ali, ovako ili onako, stvar je jasna: Ćuruvija je ubijen, postoji svedok koji je video ubicu jer se, kao agent tajne policije, nije povukao sa zadatka praćenja vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", pa se, sve u svemu, davnih dana početka trećeg milenijuma ime egzekutora pronosilo od kafića do kafića. Trebalo je da i taj bude pogubljen da bi njegov identitet postao poznat i ondašnjem ministru policije Mihajloviću. Bilo je to "operativno saznanje" koje je jedino moglo resornu odgovornost da pomete pod tepih.

Sadašnji javni tužilac verovatno nema ambiciju da ponovo zalud zavrti točak žalosne istorije jedne smrti, da još jednom otkrije ime likvidiranog likvidatora. Njega, po svemu, više interesuje "pozadina" zločina - ko je inspirisao i naručio ubistvo čoveka kome je tek posle pogibije priznato da je bio borac za slobodu medija. Interesantan je, u tom smislu, spisak osoba koje bi istražni sudija trebalo da sasluša u ulogama svedoka: osim šefova ondašnje državne i lokalne tajne policije, koji će biti lako dostupni jer su uglavnom u zatvoru, na listi svedoka saradnika je i bivša šefica JUL-a Mirjana Marković, koja nije dostupna jer joj je svojevremeno dopušteno da zbriše iz zemlje u hladnije predele kontinenta.

Uzgred budi rečeno, na vest da treba da svedoči u ovom slučaju, gospođa/drugarica Marković, udata Milošević, oglasila se intervjuom u "Večernjim novostima" kako bi negirala bilo kakvu umešanost u likvidaciju Ćuruvije. Naprotiv, kaže Markovićeva, Slavko i ona bili su prijatelji, ona mu je pomogla da postane urednik "Naše borbe". Na stranu sada to da nije "Naša borba" u pitanju, već "Borba", ovo pokazuje krucijalni uticaj političkih moćnika u medijskoj kadrovskoj politici nekad, a sva je prilika i sada. S druge strane, bivša "julovka" je u pravu kada tvrdi da je lično poznavala Ćuruviju, da je on često svraćao na kafu, ali ne pominje da je to poznanstvo okončano uz viku i suze.

No, ako je već osoba bliska režimu preko trpezarijskog stola i bračne postelje mogla da utiče na postavljanje nekoga za glodura privatnog opozicionog lista, navodne "Naše borbe", onda je blisko pameti da je ista osoba morala imati neke veze sa komentarom "Ćuruvija dočekao bombe", koji je, u vidu neopozive presude, objavljen u "Ekspresu" i više puta pročitan u udarnim emisijama vesti državne televizije, tada u narodu poznate kao "TV Bastilja". Ovo ne znači da je jul-kul Markovićeva taj tekst lično napisala, niti da ga je direktno naručila, ali je svakako imala makar posrednog uticaja na podaničku svest potpisnika te paškvile.

Elem, uzimajući sve to u obzir, pitanje je zašto drugarica Jula nije još 2001. godine saslušana u "predmetu Ćuruvija"? Odgovor se možda može dobiti od onih koji su joj mirno dopustili da ode iz zemlje. Kada se već toliko dugo čekalo, valja sada poći od korena. Tako će se otkriti i ko je bio četvrta, misteriozna osoba na sastanku kada je odlučeno da se Ćuruvija likvidira, zašto je tajna policija vodila akciju "Ćuran", zašto nisu uzete u obzir izjava svedoka i istraga "Poskoka", to jest, konačno, kako vrh policije nije znao ono što je bilo poznato mnogim šankerima po kafićima u kojima se okupljaju "tvrdi momci"?

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage