Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Tirnanić, Duh iz boce

04. 03. 2007.  - Autor: Bogdan Tirnanić

FILM I CRNA HRONIKA

Jedan američki "aplikant", introvertni mladić iz Bosne, u nekom tržnom centru u Solt Lejk Sitiju pucnjima iz "pumperice" usmrtio je nekoliko nedužnih osoba .Komentatori ovog zločina odmah su zaključili da je sve to bilo posledica traume koju je nesrećnik u svojoj dečačkoj dobi zapatio u ratnom vihoru na tlu svoje domovine

S11
S11

Vesti koje potpadaju pod tzv. crnu hroniku postaju sve dominantnija forma u novinskom (i televizijskom) izveštavanju. Jedna očajna žena skočila u bunar (i čudom preživela), neki tip opljačkao periferijsku piljarnicu, preklavši usput vlasnicu, i tako dalje, sve u nedogled. Već bi vredelo pozabaviti se pokretanjem posebnih novina koje bi se bavile isključivo zločinima (i tragedijama) ove vrste.

Pre onog Velikog rata, uprava grada Beograda izdavala je takav list - "Policijski glasnik". Jednog dana je udarna vest u tom listu, istaknuta velikim slovima na naslovnoj stranici, glasila: "Uhvaćena dva dupedavca na Kalemegdanu!" U ona vremena to se tretiralo kao strašan zločin. Avaj, ta su čedna vremena prošla.

U ovo naše vreme crne hronike bilo bi čak oportuno razmisliti i o osnivanju posebnog ministarstva za žrtve tranzicije. Jer, izgleda da ona Narodna kancelarija nije u stanju da se, svojim humanitarnim akcijama, suprotstavi zlu svakidašnjice.

No, ostavimo se toga. Ono što ste do sada pročitali bio je samo uvod u podsećanje na vest koja je nedavno bila predmet svetske medijske pažnje. Jedan američki "aplikant", introvertni mladić iz Bosne, u nekom tržnom centru u Solt Lejk Sitiju pucnjima iz "pumperice" usmrtio je nekoliko nedužnih osoba.

Komentatori ovog zločina odmah su zaključili da je sve to bilo posledica traume koju je nesrećnik u svojoj dečačkoj dobi zapatio u ratnom vihoru na tlu svoje domovine. Nema sumnje da može biti tako. Ali, rat nije samo njemu bio maćeha sudbine. Zašto se onda slični zločini ne događaju u Tuzli, Brčkom ili Amsterdamu, već se to, mada još kao ekstrem u svojoj vrsti, zbiva samo u zemlji u kojoj su masovne ubice praktično element urbanog folklora?

Nije moje da se upuštam u rešenje ove enigme. Ono što je pravi interes ovih redova jeste nedoumica hoće li incident koji je u Solt Lejk Sitiju "proslavio" mladog Bošnjaka postati novi kliše u dramaturgiji tamošnjih filmova i televizijskih serija. Iskreno govoreći, čisto sumnjam. Ne bi bilo "politički korektno". Osim toga, stereotipija sa frustriranim žrtvama ovdašnjeg ratnog vihora već je pomalo istrošena. O tome je snimljeno više nego dovoljno "angažovanih filmova".

A nije bilo te televizijske serije, bila ona opskurna ili ne, u kojoj se, makar samo u dijalogu, neki Srbin ili neki Hrvat ne apostrofiraju kao neko kome je rat izmenio život, učinivši ga žrtvom "organizovanog kriminala" trgovine ljudima ili članom nekog mafijaškog klana.

I to je, srećom, prošlo. Majstori i lihvari industrije "pokretnih slika" manuli su se vremenom ćorava posla i vratili uobičajenim temama svog zanata. Ali nisu ujedno napustili strast prema "političkim angažmanima". Unutar takvog (političkog) opredeljenja zapažaju se dve tendencije. S jedne strane, ako je bar suditi po Istvudovom filmu "Pisma sa Ivo Džime", zapaža se "spuštanje lopte" u celuloidnim evokacijama na traumatična zbivanja iz II svetskog rata.

U filmovima na tu temu Japanci su, primera radi, obično prikazivani kao monstrumi koje valja potamaniti bez milosti. Još koliko juče nije se mogao zamisliti film koji će obraditi "japanski pogled" na odsudnu bitku za ostrvo Ivo Džima. Čak i u filmu "Poslednji kralj Škotske" zloglasni ugandski diktator Idi Amin, zvani Dada, nije prikazan u punom opsegu svoje monstruoznosti. Možda će nekome delovati simpatično.

S druge strane, opet, pojedini "angažovani filmovi" imaju ambiciju da, kako-tako, utiču na "globalni teren" istorije. Primer je "Kraljica" Stivena Frirsa. Mada naslov sugeriše da je tema dilema Elizabete II kako se ponašati u trenutku pogibije eksprinceze Dajane, prava "dramska persona", manje-više jedini demijurg filmske radnje, jeste tada upravo ustoličeni premijer Toni Bler, prikazan kao odlučni društveni reformator, koji pride živi u bednom stanu, čije intervencije u kraljevskom domu sprečavaju skandal kakav se, na prvi pogled, nije mogao izbeći.

Nije sporna mogućnost da je Bler onomad intervenisao u dobrom pravcu. Sporno je zašto je takav film snimljen upravo sada.
Odgovorite sami na to pitanje. Nije posebno težak zadatak.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati