Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Tirnanić, Duh iz boce

10. 03. 2007.  - Autor: Bogdan Tirnanić

BOMBA TIHOG SUSEDA

Tezi da od terora odbrane nema, pridonose masovne tragedije od 11. septembra 2001. u Njujorku, 11. marta 2004. u Madridu i 7. jula 2005. u Londonu. Treba se bojati da će sličnih dokaza biti još u budućnosti

S11
S11

Početak prolećnog dela fudbalske sezone je uzbudljiv. Manje zbog prikazanih igara, a više po drugim zbivanjima na terenu i oko njega.U Zrenjaninu je, tako, došlo do pravog uličnog rata između "delija" i policije.

Na utakmici Lige šampiona Valensija - Inter gledaoci su se ponašali uzdržano, ali su zato igrači iskazali zavidne ubilačke ambicije, proganjajući se međusobno po poljančetu i zatim u hodniku ispred svlačionica.

Biće toga još, bez brige.Kada je već tako, valja pomenuti da je, pre par dana, na kanalu "Nacionalna geografija" emitovano filmsko svedočanstvo na temu "konačnog rešenja" incidenta koji se dogodio na minhenskoj Olimpijadi. Ljubitelji sporta (i ne samo oni) još se dobro sećaju o čemu se tamo radilo: 5. septembra 1972. godine, negde pred zoru, grupa palestinskih terorista zvana "Crni septembar" upala je u olimpijsko selo i za taoce uzela članove izraelskog tima.

Posle su ih sve pobili. Interesantno je kako je jedan policijski psihijatar, preteča današnjih profajlera, takvu mogućnost unapred predvideo.
Film o kome je reč bavi se, doduše, opisom tog akta, ali je zapravo pokušaj da se odgovori na pitanje zašto je do tragedije došlo.

Autori za masakr krive šefa minhenske policije, poznatog pod nadimkom Šerif, koji se pokazao kao šeprtlja: nije izolovao mesto incidenta, dozvolivši da se oko zgrade sa zatočenim Izraelcima tiskaju televizijske ekipe i radoznalci, a istovremeno se zalagao za nastavak Igara uprkos svemu.

Osim toga, nemačka policija tada nije imala antiterorističku brigadu (SWAT), a armijski stručnjaci trenutno su bili nedostupni, pa su uloge snajperista na minhenskom vojnom aerodromu, gde je došlo do konačnog masakra, pripale običnim uličnim policajcima, onima koji inače naplaćuju kazne za nepropisno parkiranje, i koji su konačno zabrljali stvar.

Dakle, mada ga neposredno krive za smrt nedužnih, autori zapisa sa "Nacionalne geografije" pružaju neke dokaze za posrednu odbranu šefa policije: jer u tročlanom kriznom štabu on je, ipak, bio jedini kakav-takav profesionalac, dok su se preostala dvojica, bavarski poglavar i ministar Genšer, tu našli kao političari. Tamo gde političari mešaju čorbu, sve sa završava naopako.Valja ih se otud kloniti u kriznim situacijama.

Ali, dilema o njihovom udelu u mihnenskoj tragediji jeste akademsko pitanje. Budući da od terora prave odbrane nema. To je postalo jasno pre gotovo pola veka, s jeseni 1963. godine, nakon ubistva Kenedija u Dalasu. Nikakva predostrožnost niti mere obezbeđenja nisu mogle sprečiti atentatora da ubije američkog predsednika.

Ali, na Kenedija nije pucao Harvi Li Osvald ili bar nije jedini pucao. Bio je samo zgodan da ga političari proglase odgovornim za atentat. I bio je, pride, mrtav.

Ovoj tezi - da od terora odbrane nema - pridonose masovne tragedije od 11. septembra 2001. u Njujorku, 11. marta 2004. u Madridu i 7. jula 2005. u Londonu. Treba se bojati da će sličnih dokaza biti još u budućnosti. Teoristi nisu probirljivi u izboru "ciljnih grupa" za svoje atake, ali onaj davni događaj u Minhenu skreće pažnju na to da su velike sportske manifestacije, posebno Olimpijade, njihova omiljena meta.

Jer su takve manifestacije, Olimpijade najpre, politički događaji prvog reda, zgodni za dodatni marketing lokalnih (i svetskih) političkih prdonja. Srećna je zemlja koja nema šansi da tako nešto organizuje. Ali to ne znači da je ujedno i savršeno bezbedna. Aktivisti "Crnog septembra" stigli su u Minhen sa raznih strana Bliskog istoka i, u prvi mah, nisu imali jasno određen plan.

Međutim, oni koji su samoubilački aktivirali bombe u londonskoj podzemnoj železnici i jednom autobusu bili su britanski građani, sa validnim dokumentima i uredno prijavljenom adresom boravka, koji su išli u školu ili se bavili sportom, dugo pripremajući na miru svoj pakleni plan. I to je ono bitno kao poruka za godine koje dolaze: terorista nije više zli stranac, on je "tihi sused".

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati