Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH IZ BOCE

20. 12. 2006.

KVALIFIKACIJE ZA EU

Nakon što se vratio iz Brisela, gde je potpisao pristupnicu Partnerstvu za mir, predsednik je ublažio stav, prosto je procvetao od optimizma, a Vuk Jeremić ga dodatno zaliva. A šta se tamo zapravo dogodilo?

Potpuno mi je razumljiva ambicija predsednika Tadića da svoju harizmu - ili šta li već poseduje - stavi u službu predizborne kampanje DS-a, čiji je takođe predsednik. Nije mu izgledalo oportuno da baš čitav taj posao poveri Petroviću i Šutanovcu, a kamoli deda-Mićunu.

No, između marketinškog plana kampanje i Borisovog angažmana ne vlada potpuna saglasnost, što bi se reklo - nema znaka jednakosti. Na primer, kako sam Tadić priznaje, njegove ponovljene konstatacije o realnom stanju stvari glede kosovskog statusa mogu inspirisati neku zlobnu dušu da zaključi kako se predsednik pomirio sa nezavisnošću južne pokrajine. Možda on to zamišlja kao utuk Koštuničinom optimizmu u okviru istog predmeta, no sigurno je da nesvesno lobira za potencijalne glasače Čede Jovanovića.

U propagandnom komadu "Život ne može da čeka", u kojem Tadić tumači noseću rolu, pozicijski slogan na osnovu imperativa zvanog punopravno članstvo u EU izvlači raznolike (pozitivne) konsekvence po ovdašnju budućnost, pa se, između ostalog, tvrdi i kako je to presudno za nova radna mesta. Kad tamo, međutim, dok je onomad šetao Knez Mihailovom, Tadić je pred prošlonedeljni samit šefova i premijera država-članica EU konstatovao kako su šanse da će na tom skupu biti verifikovan nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju male i u teorijskom smislu.

Nakon što se vratio iz Brisela, gde je potpisao pristupnicu Partnerstvu za mir, predsednik je ublažio stav, prosto je procvetao od optimizma, a Vuk Jeremić ga dodatno zaliva. A šta se tamo zapravo dogodilo? Evropske glavešine su ponovile svoju mantru kako je Srbija dobrodošla u Evropu, ali... Uslov je naša potpuna saradnja sa Haškim tribunalom, što praktično znači hapšenje generala Mladića i preostalih optuženika, minus policijski general Đorđević. Politička volja da se to ostvari postoji - ili ne postoji? - ali sa praktičnim koracima u tom pravcu slabo stojimo. U svakom slučaju, još će mnogo vode proteći Drinom pre nego što se Mladić detektuje na nekoj od njenih obala.

Do tada nema ništa od onih pregovora. A kada se pregovori jednom ipak nastave, do primanja Srbije u punopravno članstvo EU proteći će godine, možda i čitava decenija. Najoptimističnija prognoza računa sa 2012. godinom. Dakle, ukoliko i ispadne tako, onda, u skladu sa pozicijskim sloganom iz promotivnog spota DS-a, još najmanje šest godina neće biti rešen problem ovdašnje bolne nezaposlenosti. Tako ispada kako nezaposleni treba da prednjače u zalaganju za "evroatlantske integracije" i, onako uzgred, za članstvo u NATO. Pitanje je da li polugladni, oni koji se grčevito bore za koricu hleba radeći na crno ili preturajući po kontejnerima, poseduju "pun kapacitet" za takvu ambiciju. Sva je prilika da će se ponašati drugačije, da će tvrdokornu Evropu okriviti za svoj težak socijalni položaj, da će se na ovim ili nekim budućim izborima prikloniti onima koji zagovaraju autarhiju tvrdnjom da nam Evropa uopšte i nije potrebna. U opisanom kolopletu takvi će, avaj, ispasti u pravu. U svemu ostalom će, po običaju, pogrešiti.

Jer, da se vratimo spotu koji je tema ovih redova, umesto što od ulaska u EU očekujemo otvaranje novih radnih mesta, kako bi bilo da se samostalnim razrešenjem problema nezaposlenosti, uz mnogo toga drugog, pouzdano kvalifikujemo za punopravnog člana dotične EU?

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage