Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH UZ BOCE

12. 03. 2007.

SEDMI KRST

Ima pravo Vladimir Goati kada kaže da živimo u atmosferi tiranije političkih stranaka. S tim da njegova izjava nije kompletna: maltretiranje koje nam priređuju stranke jeste plod ambicija da se zadovolje lični apetiti njihovih aktivista

S11
S11

Nakon jednonedeljne pauze, uslovljene višom silom, srpski političari će se valjda vratiti konsultacijama oko formiranja buduće vlade. Ali, što bi rekao Nikola Pašić, ne bojte se, braćo Srbi, dobra biti neće!

Otuda je sasvim izvesno da će se strane u pregovorima držati svojih početnih stavova, što praktično znači da je vreme da se krene sa štampanjem glasačkih listića za nove izbore. Jer ćemo, u danima koji slede, biti svedoci onog poslovičnog večnog vraćanja istog. A u tome sve može biti od koristi.

Kao, na primer, onaj "šesti princip", koji je, potekavši iz redova G17 Plus, usaglašen sa DSS-om. Taj "šesti princip" je nalik draftu u NBA ligi: zna se ko prvi bira, svaka čast, s tim da taj ne može da bira dva puta u istom deljenju.

Prosto, ukoliko neka stranka hoće za sebe mesto predsednika države, ne može da ima i mesto premijera. Iz redova DS-a javio se odmah onaj aforističar da kaže kako mu "šesti princip" liči na "osmog putnika", što je metafora vezana za film Ridlija Skota u kome nevidljivo biće iz svemira zaposeda ljudska tela u cilju opšte kataklizme.

Na osnovu toga se opet poteže argument da stranka koja je pobedila na izborima - dakle, DS - zadržava sva prava. Dobro. Znano je da, po izbornim rezultatima, DS uživa podršku 23-25 odsto onih koji su izašli na glasanje. Međutim, šta je sa 75-77 odsto glasova biračkog tela koje je 21. januara iskoristilo svoje ustavno pravo?

Koliko znam, ti listići nisu poništeni. Jer da jesu, izbori bi davno bili ponovljeni. Zašto se onda neko kiti tuđim perjem, zašto se izborna procedura ne poštuje do kraja u duhu ustavnog slova?Zato što postoji tzv. demokratski blok, koji, kada se skupi na gomilu, što je - kako vidimo - prilično teško, poseduje nadmoćnu skupštinsku većinu.

A u tom bloku, koji sve više liči na virtualan skup rogova u vreći, zna se ko nosi šnjur, ko je dobio najviše glasova na izborima. Taj se zato poziva na primer svojevremenih nemačkih izbora, na činjenicu da je Merkelova imala samo jedan procenat više od Šredera.

Ne kaže se da li je na tim izborima neka "treća strana" dobila više glasova i od Merkelove i od Šredera. Kao što se ne pominje da je sve završeno formiranjem tzv. velike koalicije.No, svejedno.

Uglavnom - DS ne odustaje od namere da Boža Đelić bude inaugurisan u mandatara za sastav buduće vlade. Nisu ni svi u DS-u posebno srećni zbog takve solucije, ali, kako rekoh, ne odustaju. Opet dobro. Prava priča tu tek zapravo počinje. Ne mogu da sudim o stručnim ("ekspertskim")kvalifikacijama dotičnog gospodina, jer sam po tom pitanju savršeno neobrazovan, ali, s oproštenjem, Đelić nema stas i glas za premijera od autoriteta.

Osim toga, on nije prihvatljiv za druge dve poluge potencijalne "velike koalicije" tzv. demokratskog bloka, za DSS i G17. Najviše što se na ovom planu može postići jeste da Koštunica i Dinkić kažu: "Okej, neka bude Đelić ukoliko može da obezbedi kvalifikovanu skupštinsku većinu!"Do toga, pak, neće doći.

Boža takvu podršku među poslanicima nema. No, od glasanja o njegovoj vladi nema ništa ne zbog toga što će eventualna podrška sigurno izostati, već više otuda što od prethodnog sporazuma takođe nema ništa. To baca posebno svetlo na strategiju i taktiku svih političkih partija iz tog tzv. demokratskog bloka. Nije insistiranje na premijerskoj fotelji tek reda radi ili da se tera inat, već zato što ta pozicija odlučujuće adutira kod raspodele ministarskih portfelja.

Kandidata za prvi pendrek ili prvog blagajnika u svim tim partijama ima više nego dovoljno, čak i suviše, pa se bitka za premijerski mandat vodi i u funkciji mnogobrojnih ličnih ambicija i interesa.Ima pravo Vladimir Goati kada kaže da živimo u atmosferi tiranije političkih stranaka.

S tim da njegova izjava nije kompletna: maltretiranje koje nam priređuju stranke jeste plod ambicija da se zadovolje lični apetiti njihovih aktivista, onih koji znaju da neće biti kalifi umesto kalifa, a književnici ili članovi filharmonije još manje, pa ajde bar da se ogrebu za ministarsku platicu.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati