Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BOGDAN TIRNANIĆ: DUH UZ BOCE

09. 04. 2007.

BRENDIRANJE KIČA

Nije tu kraj blamaže: specijalni gost na ovom zamešateljstvu beše Samanta Foks. Ko? Pa ona riba sa velikim sisama za koju se tvrdi da je bila velika zvezda osamdesetih godina XX veka. Nešto se toga ne sećam, što znači da sam onomad bio još normalan. Ali me je bilo malo sramota kada sam tu maketu za baba-sponzorušu video da, očito pod blagim gasom, pokušava da peva dok joj malobrojna publika zviždi. E, to me je već obradovalo

s
s

Ovih dana me je zadesio očekivani trošak. Naime, mada po svoj prilici neću prisustvovati beogradskom koncertu "Stonsa", jer sam taj posao obavio pre više decenija, deca ne bi to da propuste. Šta ću - gde ću, vadi pare. A gde je tu tek koncert "Hot čili pepersa"?!

Suština priče je u tome da sadašnji neki novi klinci ne slušaju Džegera i kompaniju. To je za njih "pase", staromodna muzika matoraca. Ali, svejedno, bez obzira na sve to, deca nikako ne bi da propuste bliski susret sa legendama. Tako da će se, u julu, na beogradskom Hipodromu zajedno naći pubertetlije i oni koji sebi ne priznaju kako su u klimaksu.

Neki će ipak izostati. Jedan političar srednje klase, to jest opštinskog nivoa, inače sklon poeziji, tetoviranju i igri sa sabljama, kaže da mu ne pada na pamet da kupi ulaznicu jer su, po njemu, "Stonsi" nešto poput izduvanog gumenog dušeka. To je, mož' biti, tačna konstatacija. Ej, bre, gde to ima da starkelje pevaju dečje pesmice?! Ima samo u slučaju Džegera, Ričarda, Vuda i Votsa. Neće ovi novi klinci doći na Hipodrom da uživaju u muzici, jer ih ona ni ne interesuje, a znaju da su koncerti ritual buke, nešto što nema mnogo veze sa savršenstvom na "nosačima zvuka", već da vide kako tipovi koji se približavaju kraju sedme decenije života đipaju po bini. Takvi "Stonsi" su ono što se naziva institucijom, jedinom koja je preživela sve promene.

Ali, ostavimo se toga. Ovo nije muzička kritika. Svega što se događa u vezi se predstojećim beogradskim koncertom ove famozne grupe (čiji šef nije Džeger, već bubnjar Čarli) dohvatio sam se kao "mere poređenja" sa jednom drugom, nedavnom muzičkom manifestacijom, sa tzv. Danima estrade u Čačku. Ona je zaposela javni prostor u funkciji "brendiranja Srbije": nismo mi jedino turbo-folkeri, u nas i seljaci preferiraju pop i rok, a kriju da im je Šopen omiljeni autor "lake glazbe".

Međutim, kada se država koja iz opanaka ulazi u tržišnu demokratiju dohvati "brendiranja", sve što se od tog posla može očekivati jeste tuga i jad u blatu ispod zvezdanog neba. Rečiti primer katastrofe jeste ideja da se sabor trubača u Guči, koji je godinama bio lepa priredba za domaću upotrebu, pretvori u "brend". Rezultat toga je veliko vašarište koje privlači one koji bi da nekažnjeno povraćaju po ulicama varošice ili seru po obližnjim kukuruzištima.Tako je bilo i sa ovim Danima estrade, seljačkom priredbom koja bi da se predstavi kao "svetski brend" u stilu žabe koja je videla potkivanje konja. U celom tom zamešateljstvu Marija Šerifović ili Aca Lukas su sasvim nedužni. Ono što je u svemu predstavljalo mentalitet potkovane žabe koja umišlja da je dvorska dama jeste nazočnost "svetskih veličina" koje će valjda overiti našu ulaznicu za Evropu.

A ko je to bio? Bila je zombi grupa zvana "Boni M", turbo-folk davno propalih zapadnjačkih diskoteka, čijeg se postojanja više niko i ne seća. Nije ni bilo razloga da se pamti ta đubre-muzika. Opravdanje njenog vakrsnuća po metodu horor filmova beše u tome da je "Boni M" svojevremeno prodao najviše ploča "na ovim prostorima". Kakvi "Stonsi", kakvi "Bitlsi", kakvi bakrači! Ne mogu da verujem da je to istina. Ako već jeste, bilo je pametnije da se pokrijemo ušima umesto što se na pomenuti način trtimo.

Nije tu kraj blamaže: specijalni gost na ovom zamešateljstvu beše Samanta Foks. Ko? Pa ona riba sa velikim sisama za koju se tvrdi da je bila velika zvezda osamdesetih godina XX veka. Nešto se toga ne sećam, što znači da sam onomad bio još normalan. Ali me je bilo malo sramota kada sam tu maketu za baba-sponzorušu video da, očito pod blagim gasom, pokušava da peva dok joj malobrojna publika zviždi. E, to me je već obradovalo. Uvek sam verovao u dobar ukus žitelja Dragačeva. A ne verujem da će investitori navalati u Srbiju nakon što su videli da Samanta Foks šeta Čačkom bez telohranitelja. Investitori verovatno znaju da joj to polazi za rukom jer je niko i ne primećuje kod onolikih lokalnih lepotica.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati