Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Dragan J. Vučićević DOSTA ZLOČINA!

13. 04. 2007.

ANDREAS COBEL - MERA SRPSKE OMUDICE

To što je ambasador Andreas Cobel rekao, to nije nimalo slučajno i nimalo spontano, a ponajmanje isprovocirano pitanjem slučajnog prolaznika na tamo nekoj tribini. Svaka njegova reč unapred je osmišljena, a tajming njegovog obraćanja pažljivo je izabran. Cobel je samo izrecitovao ono što je unapred napisano negde u Briselu ili Vašingtonu. Cobelova pretnja Srbiji jeste u stvari test kojim je izmerena ozbiljnost Srba. To je lakmus papir na kome se danas jasno očitava dokle smo svi mi kao država, kao nacija, spremni da idemo u odbrani Kosmeta. To je najbolji indikator "demokratskom Zapadu" da bezbrižno nastavi sa otimanjem južne srpske pokrajine...

s
s

Činjenica da je Andreas Cobel i dalje nemački ambasador u Srbiji, to što on još u četvrtak uveče nije proglašen "personom non grata" i odmah potom najuren iz naše zemlje jeste ponajbolji dokaz hronične omudice srpske političke i društvene elite.

Ej, bre, ljudi moji, pa taj berlinski cvikeraš ne samo da se založio za nezavisno Kosovo, već se usudio i da javno i nimalo uvijeno Srbima zapreti otcepljenjem Vojvodine, Sandžaka i Preševa! Strašno da strašnije ne može biti! Skandal nezapamćenih razmera, primer nezabeležen u modernoj diplomatskoj istoriji! Ali, umesto da učini ono što bi svaka vlast u svakoj normalnoj, evropskoj i demokratskoj državi u sličnoj situaciji učinila, umesto, dakle, da odmah najuri tog i takvog ambasadora, srpska vlada i srpski predsednik su se zadovoljili sa samo dva oštro napisana, ali u suštini jalova saopštenja. I tako su celom svetu pokazali ko su, šta su i koliko u stvari mogu.

Jer, da se mi odmah razumemo, to što je ambasador Andreas Cobel rekao, to nije nimalo slučajno i nimalo spontano, a ponajmanje isprovocirano pitanjem slučajnog prolaznika na tamo nekoj tribini. Svaka njegova reč unapred je osmišljena, a tajming njegovog obraćanja pažljivo je izabran. Cobel je samo izrecitovao ono što je unapred napisano negde u Briselu ili Vašingtonu. Cobelova pretnja Srbiji jeste u stvari test kojim je izmerena ozbiljnost Srba. To je lakmus papir na kome se danas jasno očitava dokle smo svi mi kao država, kao nacija, spremni da idemo u odbrani Kosmeta. To je najbolji indikator "demokratskom Zapadu" da bezbrižno nastavi sa otimanjem južne srpske pokrajine.

Jer, zapadnim, geopolitičkim stratezima danas je jasnije nego ikada ranije da je nezavisno Kosovo zapravo najjeftiniji i najprofitabilniji način izlaska iz balkanske krize, pošto je više nego očigledno da srpska politička elita neće ići ni korak dalje od još pokojeg saopštenja i još ponekog oštrog protesta.

Ipak, nije samo problem u vlasti, već i u srpskim medijima, nevladinim organizacijama i minornim, bučnim politikantima koji su, brže-bolje, potrčali da brane Cobela od samog Cobela. Problem je u onoj šifrovanoj televiziji i onim "najčitanijim novinama" koji svojim poluidiotskim pričama brane nešto što je potpuno nebranjivo. Problem je u "čedistima" koji su brže-bolje stali u odbranu lika i dela Cobela, problem je u Čanku koji je podržavajući ambasadora siledžiju požurio da objavi da je Vojvodina u sastav Srbije ušla tek 2006. godine (?!?). Problem je, jelte, u tome što se sve to pažljivo gleda i sabira u kabinetima belosvetskih moćnika, u kojima se donosi konačna odluka o kolektivnoj sudbini Srba.

Takođe, ono što nikako ne smemo prevideti jeste da je "epizoda Cobel" zapravo prva, zvanična najava daljeg komadanja Srbije. Njegova priča o "otvaranju pitanja Vojvodine i Sandžaka" jeste prva, prava potvrda postojanja zločinačkog plana svođenja Srbije na granice Beogradskog pašaluka. Taj plan podrazumeva novu operaciju medijskog satanizovanja Srba i Srbije tokom koje sve nas ovde treba prikazati kao najveći evropski problem, kao "etalon zla", ne bi li se legalizovao koncept rasparčavanja srpske države. A takva tužna sudbina nam ne gine ukoliko se i dalje budemo ponašali kao plašljivi kmetovi, ako i dalje budemo skidali gaće kad god se nadigne nekom belosvetskom mudonji.

Stvar je sasvim jasna: Ako hoćemo da nas poštuju, najpre moramo sami sebe da poštujemo, ako mislimo da kao nacija i država opstanemo moramo što pre da pokažemo zube. Moramo, za početak, već ovog vikenda da ambasadora Cobela pod policijskom pratnjom sprovedemo do Surčina.

Ili jesmo ili nismo.

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati