Press Online :: Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/rss.html sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/rss.html Naučno potvrđeno: Koze više vole srećne ljude http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/413093/naucno-potvrdjeno-koze-vise-vole-srecne-ljude.html Koze mogu da razlikuju facijalne ekspresije ljudi, tvrde naučnici. To, međutim, nije sve, pošto će te životinje pre odlučiti da gledaju u srećne ljude i da stupaju u interakciju sa njima. ]]>
Studija, koja predstavlja prvi dokaz da koze čitaju emocionalne ekspresije ljudi, pokazuje da ova mogućnost nije ograničena samo na domaće životinje poput konja ili pasa. 

Tim naučnika sa Univerziteta Kraljice Meri, koji je sproveo istraživanje, u članku u magazinu Royal Society Open Science je opisao kako je 20 koza reagovalo na srećne i ljute fotografije istih ljudi. 

Vođa tima naučnika doktor Alan Mekeligot ističe da su ovi nalazi izuzetno važni jer nam govore da čitanje ljudskih emocija nije ograničeno samo na kućne ljubimce, već da osećaj za to ima i stoka i druge domaće životinje. 

Jedan od autora istraživanja doktor Kristijan Novort kaže da je i ranije bilo poznato da koze mogu da čitaju jezik ljudskog tela. 

"Ono što nismo znali jeste kako one reaguju na različite emocionalne ekspresije, kao što su ljutnja i sreća. Sada znamo da se one, osim što prave distinkciju izmeđutih osećanja, odlučuju da stupe u interakciju sa srećnim ljudima", zaključio je on. 

Naučnici navode da ovo istraživanje može da bude od velikog značaja za razumevanje načina na koji životinje procesuiraju ljudske emocije.
]]>
Wed, 29 Aug 2018 18:22:11 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/413093/naucno-potvrdjeno-koze-vise-vole-srecne-ljude.html
"Ima šanse da se već ove godine pije Zrenjaninsko pivo" http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/413071/ima-sanse-da-se-vec-ove-godine-pije-zrenjaninsko-pivo.html Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević otvorio je u Zrenjaninu naučno-stručni Simpozijum pod nazivom "Pivo, pivarstvo i hmeljarstvo". ]]> Foto: Thinkstock

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić izrazio je zadovoljstvo što se tako značajna manifestacija održava u tom gradu sa dugom tradicijom pivarstva i izjavio da više od godinu dana vodi pregovore sa jednom pivarskom kompanijom. On je dodao da postoji šansa da se već ove godine "pije Zrenjaninsko pivo".

 

Ministar je izjavio da je skup bitan ne samo sa privrednog aspekta, već i naučnog jer su se okupili naučnici iz regiona - Slovenije, Hrvatske, Češke, Slovačke, Makedonije i Srbije, a da je bitan njihov doprinos i iskustva koje postižu.Kazao je i da simpozijum koji ima naučni karakter objedinjuje više stvari kao što su oprema, proizvodnja sirovina, tehnologije i da sadejstva nauke, privrede i proizvodjača čine ovu manifestaciju lepom. 

"Važno da više ministarstava učestvuje u ovome, kao što je to Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo nauke, i naravno, obrazovanje jer mi školujemo kadrove još na srednjoškolskom i tehnologe za proizvodnju i preradu piva", kazao je Šarčević. 

Značajno je, kazao je, i Ministarstvo ekonomije jer će na ovom skupu biti razgovora i o olakšicama i za male pivnice koje treba da budu kao i male vinarije, da dobijaju podsticaje budući da Srbija dosta izvozi i ima veliki potencijal. 

O važnosti, značaju i ciljevima Simpozijuma "Pivo, pivarstvo i hmeljarstvo" govorili su profesori Radovan Pejanović i Viktor Nedović, predsednik organizacionog odbora i predsednik naučnog odbora. 

Organizator ovogodišnjeg skupa je Udruženje pivara Srbije uz Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada uz veliki broj suoorganizatora. Udruženje pivara Srbije je predstavilo stanje pivarske industrije u Srbiji. 

Rebeka Božović, izvršna menadžerka Udruženja pivara Srbije izjavila je da je naša zemlja sa 5,6 miliona hektolitara proizvedenih u 2017. godini daleko najveći proizvođač piva u regionu, a takođe i ispred svih i izvoznik, posebno u zemlje EU. 

“Sasvim je očekivano i potrebno da se takva pozicija naše pivarske industrije podrži kroz naučnu raspravu o svemu što doprinosi pivarstvu u Srbiji i svetu danas. Želja nam je da u godinama koje slede pomognemo da se Simpozijum pozicionira kao prestižan međunardni skup o pivu na evropskoj i svestkoj mapi“, navela je ona. 

Simpozijum se održava u Zrenjaninu do 30. avgusta.

]]>
Wed, 29 Aug 2018 12:14:29 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/413071/ima-sanse-da-se-vec-ove-godine-pije-zrenjaninsko-pivo.html
Prelomno otkriće u CERN-u: Raspad Higsovog bozona http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/413038/prelomno-otkrice-u-cern-u-raspad-higsovog-bozona.html Kako se navodi u saopštenju CERN-a, oba tima danas su predala i svoje rezultate za objavljivanje, a otkriće je u skladu sa hipotezom da sve-prožimajuće kvantno polje Higsovog bozona daje masu i pomenutom botom kvarku. ]]> Foto:CERN

Naučnici iz Srbije u potrazi za osobinama Higsovog bozona

„Ovo značajno otkriće kojim se potvrđuje predviđanje interakcije Higs bozona sa b kvarkom, a koje su nedavno ostvarili fizičari dve najveća eksprimenta danas: ATLAS i CMS u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN, predstavlja izuzetno dostinuće i još jedan važan korak u razumevanju ponašanja Higs bozona na osnovu predviđanja Standardnog modela, vladajuće teorije u svetu elementarnih črestica. Rezultati ova dva eksperimenta zvanično su objavljeni danas kada su i poslati na publikovanje u jedan od vodećih naučnih časopisa Physical Review Letters. Dva tima srpskih istraživača koji čine fizičari iz Instituta za fiziku (ATLAS) i fizičari, inženjeri i specijalisti iz INN VINČA i Fizičkog fakulteta (CMS), koji aktivno učestvuju sa svojim kolegama u istraživanjima u okviru ova dva međunarodna eksperimenta, svojim dosadašnjim radom dali su takođe odgovarajući doprinos ovom otkriću".

 

Zapravo, prema Standardnom modelu fizike elementarnih čestica, čak 60% vremena Higsov bozon se raspada upravo na par botom kvarkova. Ovi kvarkovi su drugi po masi među šest vrsta, odnosno aroma kvarkova koje – mada imaju duhovita imena (up, daun, šarm, strejndž, top, botom) – grade svu poznatu materiju. Provera pretpostavke da se Higs raspada na dva botom kvarka je od ključnog značaja za modernu fiziku jer rezultati mogu ili da sasvim uzdrmaju sadašnje teorije i ukažu na novu fiziku ili da potvrde Standardni model, koji je zasnovan na ideji da Higsovo polje „daje" masu kvarkovima i drugim elementarnim česticama. 

Međutim, uočavanje ovog standardnog kanala na koji se Higsov bozon raspada uopšte nije lako, kao što se pokazalo tokom šest godina istraživanja nakon otkrića Higsa. Razlog za takve poteškoće je tehnički – Higsovi bozoni koji će se raspasti na botom kvarkove nastaju pri snažnim sudarima ubrzanih snopova protona u akceleratoru, ali pri ovim sudarima dešava se i mnogo drugih događaja i ima mnogo drugih načina na koji mogu nastati botom kvarkovi. Zbog toga je teško, usled takvog pozadinskog „šuma", izolovati signal ovog raspada Higsovog bozona, mada se, nasuprot tome, pokazalo da je sasvim lako detektovati mnogo ređe kanale, kao što je raspad Higsa na dva fotona. 

Kako bi se izdvojio signal, kolaboracije ATLAS i CMS su ukrštale podatke iz prve i druge faze rada akceleratora LHC, što je uključivalo sudare pri energijama od 7, 8 i 13 teraelektron-volti (TeV). Nakon toga je primenjena izuzetno složena statistička analiza, da bi na kraju oba tima izmerila brzinu raspada Higsa sa velikim statističkim nivoom poverenja (većim od „5 sigma"). Dobijeni rezultati su u saglasju sa predviđanjem Standardnog modela. 

„Ovo merenje je prekretnica u istraživanju Higsovog bozona", rekao je portparol ATLAS kolaboracije, Karl Jakobs, dodajući da je ono pokazalo kako su i ATLAS i CMS dostigli nivo dubokog razumevanja svojih podataka i kontrole pozadinskih procesa. „Izvrsne perfomanse akceleratora LHC uz moderne tehnike mašinskog učenja omogućile su nam da postignemo ovaj rezultat ranije nego što smo očekivali", rekao je Džoel Batler, portparol CMS kolaboracije, dodajući da su obe kolaboracije već uspele da vide sprezanje Higsa sa tau česticama, top kvarkom, a sada i sa kvarkom botom, navodi CERN. 

Sa novim podacima, kolaboracije će moći da poboljšaju preciznost ovih i drugih merenja i da krenu i u potragu za raspadom Higsa na čestice koje se nazivaju mioni. „Ovi divni i neočekivano rano dobijeni rezultati daju dodatnu motivaciju za naše planove da unapredimo LHC kako bismo suštinski povećali statistiku u istraživanjima", rekao je Erhard Elsen, CERN-ov direktor za istraživanje i računarstvo.

]]>
Tue, 28 Aug 2018 20:21:49 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/413038/prelomno-otkrice-u-cern-u-raspad-higsovog-bozona.html
Kako su nastali plavi dijamanti? http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/411979/kako-su-nastali-plavi-dijamanti.html Plavi dijamanti poput dijamanta "Nada" (Hope) teško se nalaze, a način na koji su nastali pre milijardi godina na neki je način misterija. ]]> Foto: Reuter/Jason Reed
Foto: Reuter/Jason Reed

Plavi dijamanti poput dijamanta "Nada" (Hope) teško se nalaze, a način na koji su nastali pre milijardi godina na neki je način misterija.

Ipak, naučnici veruju da imaju odgovor na to pitanje. Oni već dugo znaju da plava boja potiče od tragova elementa bora, ali taj element se uglavnom može naći blizu površine Zemlje, a ne na dubini na kojoj se dijamani uglavnom nastaju.

Istraživači su proučavali 46 plavih dijamanata analizirajući nesavršenosti radi pronalaženja tragova za rešenje misterije, prenela je agencija AP.

Plavi dijamanti veoma su retki. Jedan na svakih 200.000 dijamanata plave je boje.

Dijamanti se formiraju na dubini od više stotina kilometara ispod površine Zemlje, gde je sve usijano, a pritisak je neverovatno visok.

Ispod površine Zemlje se nalazi ogromno blago od nekoliko milijardi tona dijamanta, saopštili su u julu naučnici prestižnog Insituta za tehnologiju (MIT) u američkoj saveznoj državi Masačusets.

Međutim, istraživači su upozorili da za sada ne postoji žurba da se do njih dođe jer se nalaze između 145 i 240 kilometara ispod površine planete, daleko dublje od dosadašnjih bušotina i mogućnosti tehnologije.

]]>
Thu, 2 Aug 2018 21:31:05 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/411979/kako-su-nastali-plavi-dijamanti.html
Novi rekord u kategoriji najmanjih računara na svetu http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/410791/novi-rekord-u-kategoriji-najmanjih-racunara-na-svetu.html Najmanji računar na svetu, odnosno elektronički sklop koji se može nazvati računarom, po novom projektu zauzima nešto više od 0,03 kubičnog milimetra prostora ]]> Foto: Screenshot

Najmanji računar na svetu, odnosno elektronički sklop koji se može nazvati računarom, po novom projektu zauzima nešto više od 0,03 kubičnog milimetra prostora

]]>
Wed, 27 Jun 2018 12:43:27 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/410791/novi-rekord-u-kategoriji-najmanjih-racunara-na-svetu.html
Film nađen u đubretu otkriva istinu o vrhunskim naučnicima SSSR-a http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/409755/film-nadjen-u-djubretu-otkriva-istinu-o-vrhunskim-naucnicima-sssr-a.html Grad Akademgorodok u Sibiru bio je namenjen vrhunskim naučnicima Sovjetskog saveza. O njemu je snimljen i film, pronađen na gomili smeća. Reditelj Stanislav Šubert misli da je film snimio neko od naučnika. ]]> Foto: Screenshot

"Na neformalnim fotografijama možete da vidite kako obični ljudi žive u ovoj zemlji, kako su ljudi obučeni i šta rade. To je izuzetno vredan istorijski dokument. Nekoliko ljudi je obratilo pažnju na ove detalje, a neki su i snimljeni." 

Akademgorodok je grad osnovan 1957. godine za vreme vladavine sovjetskog lidera Nikite Hruščova. U njemu su naučnici podsticani na razmenu ideja i istraživanja bez centralne kontrole. To je bila era političke liberalizacije poznata kao "Odmrzavanje", piše Slobodna Evropa

Anastazija Beznosova Bliznjuk kaže da su mladi, veoma inteligentni ljudi hteli da budu slobodni od stereotipnog razmišljanja u zvaničnim naučnim školama. Anastazijina majka Svetlana Rožnova organizovala je debatni klub u tom gradu. 

"U gradu je postojao takav osećaj zajedništva. Nikada nisam pomislila da neko ko mi daje knjigu (samizdat), ko mi veruje, može da me izda ili dâ informacije o meni."

 

 

U filmu iz 1968. godine prikazan je i festival pevača - pisaca pesama, prvi takav događaj u Sovjetskom savezu, na kome je govorio i Aleksandar Galič, kome je zabranjeno da nastupa u Moskvi, a koji je kasnije radio za Radio Slobodna Evropa

Dva meseca ranije, 46 naučnika potpisalo je peticiju u kojoj kritikuju sudski proces u kome su dva pisca optužena za "antisovjetske aktivnosti", što je objavljeno u Njujork tajmsu

Valeri Menščikov kaže da je Festival pokazao da mladi ljudi mogu da urade nešto protiv svih zabrana. 

Ali umesto adekvatnog odgovora, usledilo je suprotno - koncerti i izložbe su obustavljeni, debatni klub je zatvoren, a mnogi naučnici su bili isterani. Snimci festivala nisu mogli biti prikazani sve do 1990. godine, kada je korišćen u dokumentarcu pod imenom "Zabranjene pesme".

]]>
Fri, 25 May 2018 19:18:43 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/409755/film-nadjen-u-djubretu-otkriva-istinu-o-vrhunskim-naucnicima-sssr-a.html
Nekoliko prostih eksperimenata koje mozete odraditi sami http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/409751/nekoliko-prostih-eksperimenata-koje-mozete-odraditi-sami.html Naucni eksperimenti su nesto najzanimljiviji. Pogledajte video u nastavku. ]]> Foto: Screenshot

Video: Youtube

]]>
Fri, 25 May 2018 19:02:35 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/409751/nekoliko-prostih-eksperimenata-koje-mozete-odraditi-sami.html
Ruski naučnici tvrde da je Tesla spasao čovečanstvo! http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/397368/ruski-naucnici-tvrde-da-je-tesla-spasao-covecanstvo.html Izlaganje dr Džozef Nuta iz NASA centra "Godard spejs" prošle nedelje na konvenciji Američkog geofizičkog saveza - kako se gigantski asteroid kreće prema našoj planeti, i kako ne postoji baš ništa što bi ljudi mogli da učine da spreče katastrofu - pokrenulo je lavinu rasprava na specijalizovnim forumima na temu da li su Zemlja i čovečanstvo u mogućnosti da se odbrane od udara iz svemira. ]]> FOTO: PROFIMEDIA

Međutim, jedan tok ovih diskusija posebno je interesantan. Ponovo je bačeno svetlo na hipotezu elitnih ruskih naučnika koji su 2008, na stotu godišnjicu velike Tunguske eksplozije, Nikolu Teslu označili kao tadašnjeg spasitelja čovečanstva.

Tungusku misteriju iz 1908. je jedino tako moguće logično objasniti, kao delo srpskog naučnika. Iza ovih tvrdnji stalo je desetak najuglednijih naučnika, među kojima su trojica akademika Ruske akademije, rukovodilac Sibirskog komiteta za istraživanje eksplozije iz Novosibirska, još dvojica veterana tunguskih istraživačkih ekspedicija, zatim fizičari, astronomi, lekari...

Ukratko, ogromni asteriod koji se približavao zemlji te 1908. uništio je energetski stub delom generisan iz Teslinih tornjeva u Vonderklifu na Long Ajlendu i u Kolorado Springsu. Razorni snop se samoaktivirao iz grotla nekadašnjeg megavulkana u centralnom Sibiru u trenutku kada je kamen iz vasione, velik poput fudbalskog igrališta, preletao ovu teritoriju. Prema teoriji, asteroid je svojom nakupljenom energijom tokom leta aktivirao energiju uskladištenu u Zemljinoj utrobi.

Tunguska eksplozija uništila je oko 2.000 kvadratnih kilometara šume, jedna planina je nestala, dok se u centralnom delu pojavilo jezero. Procenjuje se da je bila jačine 20 nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu, ali srećom, niko nije poginuo. Evniki, narod koji je živeo na ovom području, mesec dana ranije, na poziv svojih šamana, preselio se oko 100 kilometara dalje od srca detonacije. Ostao je jedan čovek i on je uspeo da preživi i da prenosi priču...

Od 1927. do današnjnih dana, Rusi neprekidno pokušavaju da odgonetnu šta se dogodilo u Sibiru, a poslednji veliki naučni pokušaj razrešenja misterije bio je uoči 100. godišnjice događaja. Naučnici su činjenično utvrdili da je svet još 1907. upao u neku vrstu depresije i verovanja da uskoro sledi kataklizma. Zabeleženo je i da je Konan Dojl (pisac Šerloka Holmsa i čelnik uticajne "Zlatne zore") najavljivao kraj.

Tri meseca pre eksplozije nad Evropom, Rusijom i Atlantikom, počelo je da se pojavljuje čudno svetlo. Učestale su "bele zore". Četiri dana uoči eksplozije, ta noćna pražnjenja u atmosferi su bila vidljiva u svim većim gradovima Evrope, a profesor Veber sa Univerziteta u Kelnu je od 26. do 30. juna u svojoj laboratoriji zabeležio čudne magnetne talase kroz Zemljinu koru koji su oscilirali svaka tri minuta u periodu od 18 sati do 1.30. Ispostavilo se kasnije da su u ovo vreme Teslini tornjevi u SAD radili punom parom.

Akademik Dmitrij Sterbekov, specijalista za visokoenergetsku fiziku, ukazuje na to da je Tesla u svoje vreme smatran genijem rezonance. Još 1896. je džepnim rezonatorom u laboratoriji za nekoliko minuta izazvao zemljotres u Njujorku od kojeg su pucali zidovi zgrada.

"Ni danas ogroman broj profesora ne razume Teslinu primenu rezonance", govori Sterbekov.

Takozvane munje ili elektricitet koji je slao iz Amerike do drugih tačaka na planeti nisu se prostirali u koncentričnim krugovima, ili pravolinijski, već su menjali vidljive smerove da bi stizali tamo gde su upućeni. U to vreme zabeleženo je da su tornjevi bili izuzetno aktivni, a u prilog Teslinoj intervenciji u Sibiru govori i podatak da je krajem 1908. u tri navrata iz Kongresne biblioteke pozajmljivao detaljne karte centralnog Sibira. Dr Olga Tkačenko zastupa stav da se 1908. Zemlja odbranila sama, ali i da je imala veliku pomoć srpskog genija. Ona stoji na stanovištu mnogih naučnika da je planeta, kao i sva nebeska tela, živi organizam koji je u stanju da se brani od agresora. Svoje tvrdnje ilustruje kosmičkim fenomenom iz 1994, kada se najveća planeta Sunčevog sistema, Jupiter, našla na meti ogromne Šumejker - Levi komete, koja je mogla da je izbaci iz orbite. Naime, Jupiter je dve godine pre udara počeo da emituje ogromne količine energije u susret agresoru. Kada je kometa prišla, usled ogromne energije raspala se na 20 manjih, koje je Jupiter uspeo da apsorbuje. Tkačenkova tvrdi da se isto dogodilo i 1908. i dodaje da je, kao i šamani koji su evakuisali svoj narod, i Tesla unapred znao gde će i kada nastupiti udar. Reagovao je mesecima unapred.

Uz ogradu da je u pitanju hipoteza, ruski akademici tvrde da je Tungusku eksploziju moguće objasniti samo Teslom. A dokumenti o Tesli u vlasništvu su FBI.

U vreme Tunguske eksplozije admiral Robert Peri, Teslin prijatelj, išao je u drugu ekspediciju osvajanja Severnog pola. Prema svedočenju admiralovog sekretara Džordža Šerfa, koji je FBI predao dosta dokumenata vezanih za Teslu i admirala, srpski naučnik je Periju rekao da će pokušati da s njim stupi u kontakt 30. juna 1908. (na dan eksplozije) preko talasnog topa, te da on zabeleži na Severnom polu šta će se dogoditi i da mu javi po povratku.

Peri se vratio godinu kasnije. Zabeleške su verovatno u FBI, a ruski naučnici tvrde da je nadzemni deo transfera energije išao delom preko Severnog pola.

 

 

 

]]>
Mon, 3 Jul 2017 12:25:36 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/397368/ruski-naucnici-tvrde-da-je-tesla-spasao-covecanstvo.html
Kako izgleda mozak psihopate i po čemu se razlikuje od ostalih? http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/397007/kako-izgleda-mozak-psihopate-i-po-cemu-se-razlikuje-od-ostalih.html Psihopatija je poremećaj ličnosti koji je vidljiv već u detinjstvu, a počinje izraženije da se ispoljava u pubertetu. Psihopate odlikuje nedostatak empatije. Oni su majstori manipulacije. Mogu da budu visokofunkcionalni u društvu i da kopiraju društveno prihvatljivo ponašanje, a da ono njima samima ništa ne znači. ]]> Foto:B92.net

Ovaj poremećaj naučnici istražuju dugi niz godina. Nova studija objavljena u magazinu Oxford Academic Journals otkrila je da je psihopatija usko povezana sa promenama, odnosno abnormalnostima na prefrontalnom korteksu mozga. 

"Iako u SAD-u psihopate čine tek jedan odsto ukupne populacije, potvrđenih psihopata među zatvorenicima ima između 15 do 25 odsto", navodi jedan od istraživača Kol Korponaj, sa Univerziteta Viskonsin-Medison. 

"Cilj istraživanja je bio da se utvrdi da li kod ovih individualaca ima kakvih fizičkih različitosti na mozgu u odnosu na prosečnu populaciju, koje bi mogle da se povežu sa njihovom nesposobnošću da kontrolišu svoje primalne porive. Nadamo se da boljem razumevanjem funkcionisanja takvih ljudi, na temelju čega ćemo u budućnosti moći da pomognemo pojedincima sa psihopatijom primenjujući određene tretmane", objasnio je Korponaj. 

Istraživači su magnetskom rezonancom snimili prefrontalni korteks mozga 124 zatvorenika iz zatvora u Viskonsinu i uporedili ih sa mozgovima ljudi kod kojih se nije manifestovala psihopatija. Skupili su podatke o volumenu različitih delova mozga i zatim zatvorenicima dali upitnik za dijagnostikovanje psihopatije. 

"Utvrdili smo da zatvorenici sa najvećim stepenom psihopatije imaju najveću količinu sive materije u prefrontalnom korteksu - delu mozga odgovornom za samokontrolu i socijalno prilagođavanje. Takođe, uvideli smo da je aktivnost između prefrontalnog korteksa i njegovih sub-regija kod tih ljudi puno izraženija. Sve zajedno, istraživanje je pokazalo da mozgovi ljudi sa psihopatijom imaju abnormalne strukture i funkcije prefrontalnog korteksa. A te abnormalnosti mogu biti usko povezane sa deficitom samokontrole i prihvatanja socijalnih pravila kod tih pojedinaca", objasnio je Korponaj zaključke istraživanja. 

Ova saznanja mogla bi biti od pomoći da se shvati kako psihopate razmišljaju i odlučuju. Naučnici se nadaju da bi to moglo da doprinese da se u budućnosti spreče kriminalci u izvršenju zločina. Ovo istraživanje otvara vrata za dublje proučavanje psihopatije, kako bi se pronašli bolji načini za pomoć psihopatima i prevenciju psihopatskog ponašanja.

]]>
Thu, 8 Jun 2017 14:42:46 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/397007/kako-izgleda-mozak-psihopate-i-po-cemu-se-razlikuje-od-ostalih.html
Naučnici u čudu: Pronađen ljudski fosil star 300.000 godina http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/397004/naucnici-u-cudu-pronadjen-ljudski-fosil-star-300000-godina.html Ideja da je moderan čovek evoluirao u istočnoj Africi pre 200.000 godina na udaru je posle izuzetnog otkrića 300.000 godina starih ljudskih ostataka u marokanskom rudniku. ]]> Foto:B92.net

Fosili otkriveni u starom rudniku u zabačenim marokanskim planinama uzdrmali su temelje jedne od najdužih teorija o razvoju modernog čoveka - da je homo sapijens potekao iz "kolevke čovečanstva" u istočnoj Africi pre 200.000 godina, piše Gardijan a prenosi RTS. 

Arheolozi su nakon nekoliko godina iskopavanja otkrili kosti najmanje pet ljudi u Džebel Irhudu, nekadašnjem rudniku barita, oko 100 kilometara zapadno od Marakeša. 

Uprkos tome što su znali da su ostaci stari, bili su izuzetno iznenađeni kada su stigli rezultati testova datiranja zuba i kamenih alatki, koji su pokazali da potiču iz perioda od pre 300.000 godina. 

"Veoma sam se iznenadio. Očekivao sam da će biti stari, ali ne toliko", objašnjava Žan Žak Hublin, naučnik sa Instituta za evolutivnu antropologiju "Maks Plank". 

Ističe da ih ekstremna starost kostiju čini najstarijim poznatim ostacima modernih ljudi i predstavlja veliki izazov ideji da su najraniji članovi naše vrste evoluirali iz "rajskog vrta" u istočnoj Africi pre 200.000 godina. 

"Ovo nam daje potpuno drugačiju sliku evolucije naše vrste. To znači da je proces evolucije išao mnogo dalje u prošlost. Izgleda da je naša vrsta bila prisutna po celoj Africi pre 300.000 godina. Ukoliko je postojao 'rajski vrt', on je možda bio veličine čitavog kontinenta", navodi Hublin.

 

]]>
Thu, 8 Jun 2017 14:31:15 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/397004/naucnici-u-cudu-pronadjen-ljudski-fosil-star-300000-godina.html
Novo otkriće: Voda ipak ima ukus http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396949/novo-otkrice-voda-ipak-ima-ukus.html Iako smo naučeni da je voda tečnost bez mirisa i ukusa, nova studija sprovedena na Tehnološkom univerzitetu u Kaliforniji, menja sve što smo znali o njoj. ]]> foto: b92.net

Profesor Juki Oko je sa svojim timom pratio dodir jezika miševa s vodom i pratio koji se "senzori" za čulo ukusa aktiviraju tom prilikom. Ispostavilo se da naš organizam vodu doživljava kao kiselu. 

Profesor Oko zaključuje da voda treba da dobije posebnu kategoriju ukusa, pored poznatih slatko, kiselo, slano, gorko i umami.

]]>
Wed, 7 Jun 2017 11:39:54 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396949/novo-otkrice-voda-ipak-ima-ukus.html
Naučnici otkrili najvreliju planetu http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396892/naucnici-otkrili-najvreliju-planetu.html Međunarodni tim naučnika otkrio je planetu sličnu Jupiteru, koje je toplija od većine zvezda i koja bi mogla da ima rep nalik na kometu. To otkiće iznenadilo je i same astronome, koji priznaju da ni sami nisu sigurni kako je moguće da je KELT-9b, kako je označena planeta, postoji. ]]> foto: b92.net

KELT-9b ima tempereaturu od 4.600 kelvina (4.327 celzijusa) što je samo 1.200 kelvina hladnije od Sunca. 

"Toliko je vrela da je vrelija od većine poznatih zvezda", kaže vođa tima naučnika Skot Gaudi, profesor astronomije na Državnom univerzitetu Ohaja. 

Planete ima skoro tri puta veću masu od Jupitera, ali upola manju gustinu. To je, po naučnicima, rezultat ekstremne radijacije koja dolazi sa zvezde domaćina, zbog čega se njena atmosfera "naduva kao balon".

Photo published for ‘Hot & steamy’ atmosphere on Earth-like planet GJ 1132b raises hopes of alien life — RT UK

 

"To je planeta po svim mogućim definicijama, ali se njena atmosfera skoro sigurno razlikuje od bilo koje druge planete koju semo ikada imali prilike da vidimo, zbog temeperature njene dnevne strane", kaže Gaudi. 

KELT-9b orbitira oko zvezde nazvane KELT-9, koja je duplo veća i skoro duplo vrelije od Sunca. Ultravioletno zračenje KELT-9 je toliko jako da bi cela planeta mogla da ispari.

 

 

 

]]>
Tue, 6 Jun 2017 12:33:40 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396892/naucnici-otkrili-najvreliju-planetu.html
Na Marsu fotografisana čudna rupa http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396858/na-marsu-fotografisana-cudna-rupa-.html Krajem prošlog leta NASA Mars Reconnaissance Orbiter fotografisao je neobičan prizor na južnoj hemisferi Crvene planete. ]]> foto: b92.net

Na slici se vide mnoge plitke jame i svetli ostaci ledenog ugljen-dioksida. Vidi se i duboka kružna formacija koja prodire kroz led i prašinu. 

Naučnici još ne znaju o kakvoj rupi je reč. Jedna mogućnost je da je reč o krateru usled udara nekog asteroida, ali je prema drugoj reč o urušavanju terena. 

Trenutno Mars istražuje šest letelica u orbiti: dve iz Evrope, jedna iz Indije i tri NASA. Poslednji NASA orbiter MAVEN lansiran je 2013. s ciljem da ispituje atmosferu Crvene planete.

]]>
Tue, 6 Jun 2017 10:18:57 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396858/na-marsu-fotografisana-cudna-rupa-.html
Naučnici na korak bliže ka razrešenju misterije tamne materije http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396731/naucnici-na-korak-blize-ka-razresenju-misterije-tamne-materije.html Veliki hadronski sudarač, trentno najmoćniji akcelerator čestica na svetu, uskoro će zameniti triput veća i sedam puta snažnija mašina. ]]> foto: b92.net

Stotine svetskih stručnjaka okupile su se ove nedelje u Nemačkoj kako bi diskutovali o Budućem kružnom sudaraču (Future Circular Collide/FCC), nasledniku Velikog Hadronskog sudarača. 

Novi akcelerator čestica, koji bi trebalo da bude aktiviran oko 2025. godine, mogao bi da pruži naučnicima novi uvid u mnoge nerazrešene misterije univerzuma, uključujući tamnu materiju prenosi magazin Horajzon

Veliki hadronski sudarač zaslužan je za otkrivanje “Božije čestice” – Higsovog bozona koji daje odgovor na pitanje zašto različite čestice imaju različitu masu. 

FCC, koji je zasnovan na prototipu naprednog sistema koji se sastoji od kriogenih vakuumskih cevi, trebalo bi da dovede do naredne generacije otkrića na polju fizike i medicine, prenosi Dejli mejl.

]]>
Fri, 2 Jun 2017 10:34:38 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396731/naucnici-na-korak-blize-ka-razresenju-misterije-tamne-materije.html
Šta ako odemo daleko sa "dizajniranjem" beba? http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396709/sta-ako-odemo-daleko-sa-dizajniranjem-beba.html Bebe dizajnirane tehnološkim inženjeringom na osnovu uređivanja gena metodom "Krispr-Kas9" mogle bi da budu izložene velikim genetskim mutacijama, upozoravaju naučnici. ]]> foto: blic.rs

Ljudi budućnosti imaće razne želje o tome kako deca treba da im izgledaju i koje osobine treba da imaju, pa će "bebi-inženjering" biti veoma rasprostranjen, a DNK prilagođavan željama.

Postupak za uređivanje gena "Krispr-Kas9" smatran je idealnim "alatom" za stvaranje ljudi koji će imati željena genetska svojstva.

Tehnologija se zasniva na "rezanju i lepljenju" malih delova DNK. Na taj način sledeća generacija mogla bi imati koristi od efektivnijih genetskih terapija koje bi mogle jednostavno da izbrišu ili poprave "pokvarene" gene.

To bi moglo biti nešto poput savršenog leka za bolesti kao što su rak, HIV i Hantingtonova bolest, navode naučni portali.

Ali, novo istraživanje pokazuje da ta metodologija može dovesti do stotina neželjenih i potencijalno štetnih mutacija u DNK.

Ovo otkriće moglo bi da spreči početak kliničkih testiranja koja su bila najavljena za sledeću godinu u SAD, kao i ona koja se već odvijaju u Kini.

Novo istraživanje otkriva da "preuređivanje" DNK željenom tehnologijom može slučajno da prozrokuje mutacije na genima van onih koji su bili ciljani.

"Kispr" je smatran kao jeftin i brz način za dobijanje "dizajniranih beba".

Mogao se koristiti za davanje specifičnih svojstava, poput plave kose ili natprosječne visine.

Uz to, mogao je pomoći u "dizajniranju" dece bez naslednih genetskih bolesti, poput astme ili urođenog slepila.

Ali, nova studija sugeriše da bi deca rođena nakon što njihovi geni budu preuređeni tom tehnologijom mogla patiti od stotina genetskih mutacija, od kojih bi neke bile opasne po život.

 

]]>
Thu, 1 Jun 2017 13:00:03 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396709/sta-ako-odemo-daleko-sa-dizajniranjem-beba.html
Da li je ovo dokaz postojanja paralelnih univerzuma? http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396700/da-li-je-ovo-dokaz-postojanja-paralelnih-univerzuma.html Ideja da živimo samo u jednom od beskonačnog broja univerzuma, odavno je predmet debate naučnika, ali i tema mnogih naučno-fantastičnih filmova. Naučnici se nadaju da su na pragu razrešenja jedne od velikih misterija kosmosa. ]]> foto: b92.net

Naučnici su otkrili jedan fenomen u kosmosu zbog kog veruju da je naš univerzum zapravo udario u susedni, paralelni kosmos. 

Posmatrajući noćno nebo, naučnici su primetili takozvane "hladne" delove svemira, koji su primećeni pre izvesnog vremena, a za koje nije bilo objašnjenja. Prema jednom tumačenju iz 2015. u tim delovima kosmosa broj galaksija bio je drastično manji nego u ostatku svemira. Međutim, nova studija sprovedena na Univerzitetu u Diramu pokazala je da postoji mogućnost da je reč o dokazu postojanja paralelnih univerzuma. 

Teorija multiverzuma oslanja se na ideju da se svi mogući ishodi svakog scenarija odigravaju istovremeno u višeslojnoj realnosti, od koje mi opažamo samo jedan deo. To je potpuno egzotična ideja, koja svoje osnove ima u kvantnoj mehanici, ali je zasad, bez dokaza. 

Sada se naučnici nadaju da će pronaći dokaz da su misteriozna hladna mesta u svemiru posledica sudara sa drugim univerzumom i stvaranja novog sveta koji je trenutno u fazi inflacije.

]]>
Thu, 1 Jun 2017 12:29:03 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396700/da-li-je-ovo-dokaz-postojanja-paralelnih-univerzuma.html
Ajnštajn je bio u pravu: Važno otkriće o crnim rupama http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396655/ajnstajn-je-bio-u-pravu-vazno-otkrice-o-crnim-rupama.html Kada se kosmički materijal suviše približi crnoj rupi, na horizontu događaja biva progutan i nestaje iz vidljivog dela svemira. Naučnici su sada potvrdili i da sve crne rupe imaju horizont događaja u još jednom uspešnom testu za Ajnštajnovu opštu teoriju relativnosti. ]]> foto: b92.net

Kako bi ispitali da li se unutar crne rupe nalazi neki čvrst objekat koji privlači i zatim uništava kosmički materijal ili je reč o horizontu događaja, istraživači Univerziteta u Teksasu su sa kolegama sa Harvarda najpre utvrdili koji teleskop može da primeti sudar zvezde sa crnom rupom. 

Izbor je "pao" na 1,8-metarski Pan-Starrs teleskop na Havajima, koji je prikupljao podatke o polovini neba severne hemisfere tokom perioda od 3,5 godina. To im je omogućilo da pronađu "tranzijente", odnosno objekte koji sijaju neku vreme, pre nego što počnu da blede. 

U prikupljenim podacima, tražili su tranzijente koji su imali karakteristike zvezde koja pada ka supermasivnom objektu i udara u čvrstu površinu, ali nisu pronašli nijednu. Da je teorija o postojanju čvrstog objekta unutar crne rupe tačna, bilo bi primećeno više od deset takvih tranzijenata. 

To sugeriše da horizont događaja zaista postoji. 

"Naš rad implicira da neke, a možda i sve crne rupe, imaju horizonte događaja i da materijal koji upadne u njih zaista nestaje iz vidljivog dela svemira", kaže Rameš Narajan, teoretičar iz Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan. 

"Opšta teorija relativnosti je prošla još jedan test". 

Istraživači planiraju da nastave studiju, ali ovog puta koristeći mnogo veći LSST teleskop u Čileu.

]]>
Wed, 31 May 2017 12:57:08 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396655/ajnstajn-je-bio-u-pravu-vazno-otkrice-o-crnim-rupama.html
Velika misija: NASA se sprema da dodirne Sunce http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396646/velika-misija-nasa-se-sprema-da-dodirne-sunce.html NASA najavljuje svoju prvu misiju kojom će čovek "dodirnuti Sunce". Robotizovana letelica projekta "Solar probe plus" trebalo bi da bude lansirana u leto 2018. godine, sa zadatkom da prikupi podatke o sunčevoj koroni, spoljnom delu sunčeve atmosfere. ]]> foto: b92.net

Reč je o najudaljenijem delu sunčeve atmosfere, za koju čovečanstvo ni danas ne razume kako to da je ona nekoliko hiljada puta vrelija od površine Sunca, sa temperaturama od 500.000 stepeni Celzijusa i više. Odgovori na pitanja o koroni su od neprocenjive vrednosti za objašnjavanje života na Zemlji, pošto je ona važna za postojanje "Sunčevog vetra", neprekidn struje naelektrisanih čestica koja bi mogla da utiče na život na Zemlji. 

"U orbiti Sunca, u jednom trenutku, na udaljenosti od 5,9 miliona kilometara od površine, letelica će se suočiti sa vrućinom i radijacijom bez presedana u istoriji istraživanja svemira. Letelica će istražiti spoljnu atmosferu Sunca i sprovesti važna posmatranja da bi odgovorila na višedecenijska pitanja o tome na koji način ova zvezda funkcioniše", objavila je NASA. 

Prikupljeni podaci će povećati sposobnost predviđanja velikih svemirskih vremenskih događaja, koji utiču na život na Zemlji, kao i na satelite i astronaute u svemiru. 

Letilica "Solar proble plus" će morati da izdrži temperaturu od 1.400 stepeni Celzijusa, pri zračenju koje je 520 puta veće od prosečne osunčanosti Zemlje, od čega bi je trebalo da je zaštiti 11,5 centimetara debeo štit od ugljičnih kompozitnih materijala. Leteica bi trebalo da bude teška 610 kilograma, sa unutrašnjom aparaturom koju će pokretati snaga od 343W. Letelica će biti visoka tri i dugačka 2,3 metra.

 

 

Njen prvi najbliži susret sa Suncem bi trebalo da se dogodi 19. decembra 2024. godine. Do tog trenutka čak sedam puta će proleteti toliko blizu Venere da će svaki put koristi njeno gravitaciono polje kao svojevrsnu "praćku" koja će letelici povećati brzinu. 

Orbita letelice oko Sunca biće izrazito ekscentrična, čak 108 miliona kilometara u najdaljoj tački od zvezde, odnosno malo iza Venerine orbite. 

Prema budžetskim potraživanjima iz 2014. godine, procenjivalo se da će kompletan projekt, od gradnje, preko lansiranja raketom "Delta IV Heavy" do upravljanja koštati između 1,2 i 1,4 milijardi dolara. Iako se to skupim, treba znati da pojedini špijunski sateliti u niskoj Zemljinoj orbiti dosežu cenu od jedne milijarde dolara. 

Lansiranje je planirano za 31. jul 2018. godine. 

O projektu "Solar Probe Plus" biće više reči na posebnom događaju, koji će u sredu biti održan na Univerzitetu u Čikagu.

]]>
Wed, 31 May 2017 12:12:39 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396646/velika-misija-nasa-se-sprema-da-dodirne-sunce.html
Kako predviđamo šta će se desiti na osnovu onoga što vidimo? http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396634/kako-predvidjamo-sta-ce-se-desiti-na-osnovu-onoga-sto-vidimo.html Zamislite da stojite na trotoaru čekajući da pređete ulicu. Kako vam automobil prilazi, morate da odlučite da li ćete da sačekate da prođe ili ćete preći ulicu pre nego auto stigne. Da li ste se pitali kako predviđate kojom putanjom će se auto kretati? ]]> foto: b92.net

Naučnici su dugo verovali da je vizuelni korteks deo mozga koji određuje ljudska opažanja na osnovu informacija koje dolaze preko čula vida. 

Matijas Ekman i njegove kolege, sa Donders instituta Univerziteta Radboud, iz holandskog grada Najmegena, sproveli su istraživanje koje pokazuje da vizuelni korteks nije zadužen samo za opažanje automobila, već i za predviđanje njegovih budućih lokacija. 

Ispitanicima je na ekranu prikazivana tačka koja se pomera. Istovremeno je skenerom praćena funkcija mozga. 

Nakon što su ispitanici nekoliko minuta pratili tačku koja se kretala sa leve na desnu stranu, tačka je prestala da se kreće, ali je preko skenera uočeno da vizuelni korteks i dalje "predviđa" putanju kretanja tačke, odnosno reaguje kao da je tačka još u pokretu.

 

Thinkstock
Thinkstock

 

Ustanovljeno je da vizuelni korteks predviđa događaje čak i kad je naša pažnja usmerena negde drugde. Činjenica da je predviđanje događaja nezavisno od naše pažnje pokazuje da se radi o automatskom procesu. 

"Naš vizuelni korteks može stalno da predviđa stvari koje se svakodnevno dešavaju oko nas, na primer, kako uhvatiti loptu koja se kreće prema nama", rekao je Ekman. 

Sledeći korak u istraživanju je utvrđivanje toga koji još delovi mozga učestvuju u tom procesu. Pretpostavlja da bi hipokampus, neuronska struktura u medijalnom delu slepoočnog režnja mozga zadužena za memoriju, mogao da ima važnu ulogu.

]]>
Wed, 31 May 2017 11:25:46 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396634/kako-predvidjamo-sta-ce-se-desiti-na-osnovu-onoga-sto-vidimo.html
Novi horizonti za nemačkog astronauta http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396600/novi-horizonti-za-nemackog-astronauta.html Nemački astronaut Aleksander Gerst će sledeće godine ponovo biti na Međunarodnoj svemirskoj stanici ISS. „Mi smo vrsta koja otkriva svet“ izjavio je Gerst na predstavljanju novog logoa misije. ]]> foto: b92.net

Profesor komunikacionog dizajna iz Darmštata Kristijan Pfestorf je, zajedno sa budućim komandantom misije „Horizonti“ Aleksanderom Gerstom, otkrio minimalistički logo koji će krasiti svemirski modul. Putovanje bi trebalo da počne krajem aprila 2018. i trajaće do oktobra te godine. 

Logo prikazuje zemljinu kuglu prekrivenu oblacima, pod tankim slojem atmosfere, a iznad nje su stilizovano lice i luk koji može da se tumači i kao putanja svemirskog broda i kao šlem astronauta. Razaznaje se i ISS, doduše ne detaljno, već više kao linearan crtež. Pri tome ona liči na jedrenjak koji se deo na put ka novim horizontima.

Polazak na nove kontinente

Ta analogija bila je važna za Aleksandra Gersta. „Mi ljudi smo ostrvski narod“, rekao je jedan astronaut, „mi smo vrsta koja otkriva svet“. I kao što neki ostrvski narod treba da se stara o okeanu koji ga okružuje, mi spram sledeće generacije imamo odgovornost da shvatimo svemir oko nas. Čim su ljudi naučili da grade brodove, nije dugo potrajalo dok prvi nisu uspeli da odjedre iza horizonta. 

Duh koji otkriva mora biti spreman da na neko vreme izgubi iz vidokruga sigurnu obalu. Samo tako je bilo moguće otkrivanje novih kontinenata. „Današnji novi kontinenti su Mesec i Mars“, kaže Gerst, „upravo se pripremamo da ih otkrijemo“. 

Kristijan Pfestorf objasnio je kako su studenti ideju Aleksandera Gersta pretvorili u logo. Kaže da im je bilo važno da „jednostavnim sredstvima razviju bezvremeni logo“ koji ni za 20 godina neće delovati zastarelo. 

Student Mihael Hartman je kao vođa projekta imao zadatak da odabere najbolju ideju među predlozima devetoro studenata. „Imali smo vrlo mnogo predloga i sve smo radili u stalnim dogovorima s Aleksanderom“, kaže: „Raduje nas što je logo ispao tako redukovan, a da na kraju posmatrač ima toliko prostora za interpretacije“. 

Jedan od studenata koji je radio na projektu je Marsel Markvart. „Mislim da je dobro što se stvari još razaznaju među ovoliko elemenata“. Makrvart dodaje da su od linija napravljene forme koje mogu da se različito tumače. 

Megan Lidke je studentkinja iz SAD koja je u Nemačkoj u okviru programa razmene studenata. Za nju je lice na logou posebno važno. „To je kao pogled u budućnost. A o tome se u misiji ISS i radi: o istraživanju i otkrivanju novih horizonata.“

Učenici su poslali u svemir svoje želje

Paskal Erenfrojnd, predsednik Uprave Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i astronautiku, će sa ovom 57. misijom poslati i jednu vest za budućnost. To je čelična kugla prečnika 13 centimetara. U njoj su digitalno memorisane želje đaka iz čitave Nemačke, na primer, o tome kako zamišljaju budućnost i šta očekuju od čovečanstva. 

To je „vremenska kapsula“ koja će po povratku na Zemlju biti čuvana u Kući istorije. Biće otvorena tek 50 godina po okončanju misije Aleksandera Gersta. I tada ćemo videti da li smo mi, stanovnici Zemlje, bili tako odgovorni prema našoj planeti kao što su to želela naša deca.

 

]]>
Wed, 31 May 2017 10:03:16 +0200 Nauka http://www.pressonline.rs/plus/Nauka/396600/novi-horizonti-za-nemackog-astronauta.html