Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

25. 09. 2011.  - Autor: Mirjana Avramović

Lovi lisice golim rukama

Strast - Ono što mnogim lovcima ne uspeva ni puškom, Aleksandar Ćurčić iz Ivanjice radi rukama. Do sada je uhvatio četrdesetak živih jazavaca, dvadesetak lisica i nekoliko kuna, a pojedine je uspeo i da pripitomi

s1
Lukaviji od lisice... Aleksandar Čurčić
Lukaviji od lisice... Aleksandar Čurčić

Od 100 hiljada lovaca, koliko ih zvanično ima u Srbiji, Aleksandar Ćurčić iz Ivanjice je, po svemu sudeći, najneobičniji. Iako ima zavidan lovački staž, potrebne papire i dozvole, pa čak i lovačke pse, Ćurčić nema pušku, niti ju je ikada nosio. Sve što je ulovio, kaže, uhvatio je golim rukama.

A kolekcija prikupljenih trofeja više je nego pozamašna: tridesetak jazavaca, četiri kune i najmanje petnaestak lisica. Bilo bi ih možda i više da Aca svoju lovačku strast ne doživljava kao hobi. Kad stigne i kad uzmogne. U međuvremenu, bavi se privatnim poslom, radi i privređuje. A sve je počelo pre petnaest godina, iako je, kaže, oduvek maštao da postane lovac. Ljubav prema psima gajio je od malih nogu, ali nije ni slutio da će tehniku lova na jazavce usavršiti do najsitnijih detalja.

Lukaviji od lisice... Aleksandar Čurčić

- To mi je postao pravi izazov - priča nam Aleksandar, dok sedimo ispred njegove kuće u ivanjičkom predgrađu Šljivići. - Jazavac se skriva u veoma nepristupačnim, ponekad i dvadesetak metara dugim tunelima, pa čak i psi teško stižu do njega. S druge strane, reč je o jednoj od najopasnijih životinja koja, kada se dokopa plena, ne odustaje.

Stradala čizma

Ćurčić ima rasne pse, nemačke terijere koji njuše trag i dovode ga do rupe. Nekada je, kaže, lako - bukvalno za nekoliko minuta izmami jazavca da izviri, ali ima i onih lukavijih.

- Sećam se da sam se sa jednim na Goliji nadmudrivao čak četiri dana - priča naš sagovornik. - Ni sam ne znam šta sam sve radio, mamio hranom, postavljao razne mamce, čak sam i sa psima pokušavao, ali nije išlo. Naposletku, upornost se isplatila. Inače, ljudi me često pozivaju jer im ove životinje stvaraju veliku štetu. Svaki jazavac u proseku okoti troje mladih, brzo se razmnožavaju i predstavljaju pravu napast za useve.

Jazavci su velike štetočine i često znaju da za samo jednu noć potpuno unište krompirište ili parcelu pod kukuruzom. Ljudi čuvaju i dežuraju kraj njiva, pale vatre, stvaraju buku i svašta čine, ali sve to slabo pomaže jer je zverka izuzetno lukava. Kada se pronađu njihova prebivališta i jazbine, zatrpavaju se zemljom i kamenjem, ali se ubrzo na mesto prognane često doseli neka druga jazavičija porodica.

Aleksandar objašnjava da je za njihovo hvatanje potrebno ogromno iskustvo, da se tehnika mora dugo izučavati i da je potrebna darovitost za ovaj posao. Najvažnije su brzina i snalažljivost, ali može biti i veoma opasno, pa se ne preporučuje ljudima koji nisu dovoljno obučeni. Aleksandar je pre dve godine ostao bez nove čizme, jer nije dovoljnom snagom pritisnuo jazavca koji je izleteo iz jame. Obično ih, kaže, hvata rukama za krzno iznad vrata ili rep, ali i tada valja voditi računa da budete van domašaja oštrih zuba. Potrebno je poznavati i njihove jazbine, jer rupa ima jedan ulaz, a obično dva ili tri izlaza. Kada ih psi nanjuše uleću za njima, ali nikada ne znate gde će izaći.

Lisica je drugačija od jazavca, često i lukavija, pa je i za nju potrebna posebna tehnika.

- Morate da ih poznajete, da se bavite njima, proučavate i da tačno predvidite njihove reakcije. Ma koliko lukava, uvek joj se može doskočiti i „stati na rep". Eto na primer, Žujku sam uhvatio kada je imala samo mesec dana. Uspeo sam da je pripitom i sada se umiljava kao mačka - priča Aleksandar, dok joj slobodno gura prste u usta.

s2
Lukaviji od lisice... Aleksandar Čurčić

A Žujka, čudna „ptica"! Aleksandru se raduje i obigrava oko njega, a nas bi, čini nam se, pojela za ručak. Da l' je podsećamo na zeca ili kokošku, teško je reći. Pitamo ga šta čini sa uhvaćenim životinjama.

- Držim ih u kavezima neko vreme, a posle ih poklanjam - kaže naš domaćin. - Od jazavaca neki ljudi prave gulaš, kažu da ih podseća na meso divljih svinja. Ne znam, nisam probao. Od lisičijeg krzna se prave bunde i ženski okovratnici. Ali, Žujku ne dam. Toliko mi je prirasla za srce da bih je sada mogao pustiti jedino negde u prirodu. Nažalost, tamo već, sada, sigurno ne bi preživela.

Uništava štetočine

U moru dogodovština bilo je i neprijatnih iskustava. Seća se kada mu je pas, jureći za jazavcem, upao u četiri metra duboku i veoma usku rupu. Svašta je pokušavao da ga izvadi iz jame i spase sigurne smrti, ali ništa nije vredelo. A onda se dosetio: sa drugim kerom uhvatio je živog jazavca, privezao ga za sajlu i spustio u ponor. Dresiranog psa, naučenog da odmah zagrize divljač i da ne pušta dok mu to gazda ne kaže, lako je potom izvukao. Kao kada ribu zakačenu za udicu izvadite iz vode.

Prijatelji koji su imali prilike da vide kako to Aleksandar radi, kažu da je teško opisati ali da je sam čin spektakularan. Ipak, sve ovo predstavlja samo hobi i zadovoljstvo.

- Nekada je za krzno od dve kune mogao da se dobije par volova - seća se naš sagovornik. - Sada to nema nikakve vrednosti, nemam čak ni besplatnu članarinu u Udruženju lovaca, a na Zapadu je sve drugačije regulisano. Ako uništavaš štetočine imaš i razne povlastice. Međutim, volim da se nadmudrujem sa životinjama i u tome je celokupna draž.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati