Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
I OVO JE SRBIJA - VIKEND REPORTAŽA
Divlji konji opet jure
Opstanak - Brojna krda divljih atova dugo su bila čest i nestvaran prizor na Suvoj planini. A onda su ih ljudi doveli na ivicu istrebljenja
1
Retki srećnici koji su imali prilike da vide krda u galopu, kažu da lepota ovih životinja i njihova gracioznost predstavlja prizor koji ostavlja bez daha i pamti se celog života. U okviru velikih krda, po pravilu, bilo je i nekoliko manjih na čijem čelu su galopirali ogromni pastuvi, zaduženi da slabije štite od svake opasnosti. Nekada ih je na Suvoj planini bilo na stotine, a onda su im zapretili ljudi. Ubijali su ih bezdušno, puškama i snajperima, neretko ih jureći džipovima, pa čak i helikopterima.
Nekadašnji moćnici, lečeći ko zna kakve svoje komplekse, šepurili su se i pozirali kraj odsečenih konjskih glava nabijenih na kolac, a mnogi primerci, umesto u emisijama „Nacionalne geografije", završili su u konjskim kobasicama. Istrebljenju je, dobrim delom, doprinelo i lokalno stanovništvo, koje je uspevalo da konje uhvati žive, da ih pripitomi i kasnije koristi za svakodnevne seoske poslove.
Do pre petnaestak godina njihov broj se sveo na svega sedamdesetak grla, sa realnom opasnošću da zauvek nestanu sa lica zemlje. Štaviše, doskora se tvrdilo da ih više i nema, da su svi do poslednjeg nestali sa vremenima prošlim, ali se priroda potrudila da tako ne bude. Uočeno je još jedno krdo, doduše sa svega desetak grla, ali i to će biti dovoljnoda se sačuvaju i razmnože.
A
Konji sa Midžora
Pored Suve planine, na području koje teritorijalno pripada opštini Bela Palanka, krdo konja se može videti i kraj druma ka Midžoru, najvišem vrhu Stare planine. Doduše, nisu divlji već pitomi, ali i pored toga predstavljaju veliku turističku atrakciju za sve koje ovuda prolaze, posebno planinare i avanturiste koji pohode vrh smešten na 2.160 metara nadmorske visine. Mogu se videti posle svega nekoliko kilometara puta od Babinog zuba ka najvišoj koti Stare planine.- Ceo ovaj kraj imao je ogroman broj konja - tvrdi Jovanović. - Nastali su od pitomih u vremenima kada su ih meštani, ne znajući šta da rade sa njima i nemajući čime da ih hrane, puštali da se sami snalaze u prirodi. Većina ih je vremenom podivljala, prilagođavajući se surovim uslovima. Neki tvrde da su nastala i od konja koje su za sobom ostavili bugarski okupatori, povlačeći se u otadžbinu nakon ratnog poraza. Bili su divlji, nije im se moglo prići od velikih pastuva koji su ih štitili. Na sam nagoveštaj i najmanje opasnosti, pravili bi obruč oko kobila i ždrebadi i zadnjim nogama ih branili od vukova i drugih napasti. U prirodi nisu ni imali pravog protivnika, sve dok se na njih nisu okomili ljudi.
Jovanović kaže da su lovci često nailazili na glave ubijenih konja i njihove ostatke. Umesto na planini, sve češće su završavali u niškim mesarama.
- Do prošle godine smo bili ubeđeni da ih više nema, da su zauvek istrebljeni - kaže naš sagovornik, inače lovac i član Lovačkog društva „Jastreb" iz Bele Palanke. - Srećom, priroda je pobedila i ponovo je počelo da se formira krdo od desetak grla. Nadamo se da će uspeti da se održi i da će vremenom dostići barem pedesetak primeraka. Ako se to dogodi, ponovo ćemo imati priliku da uživamo u nestvarnom prizoru divljih konja u galopu - završava on.
Izvor: PRESS
Nema komentara.