Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

22. 10. 2011.  - Autor: Vesna Trtović

Volja jača od hendikepa

Ostvario san: Mladen Makojević nedavno osvojio Monblan i postao najmlađi alpinista sa deformitetom koji se popeo na krov Evrope

s
Dugo je Mladen Makojević iz Ovčar Banje posmatrao šumovite vrhove Ovčara i litice nešto nižeg Kablara. Čeznuo je za njihovim visinama, ali nije mogao daleko da dopre.
Rođen bez dva prsta na levoj i sa deformitetom desne ruke, slabašne i sitne građe, mogao je samo pogledom da ispraća brojne planinare i alpiniste. A onda se nešto u njemu prelomilo...
Snaga volje i prevelika želja doprineli su da je danas Makojević najmlađi stanovnik Evrope sa deformitetom koji je uspeo da osvoji Monblan, njen najviši vrh. A sve je počelo pre samo godinu dana, kada se ovaj šesnaestogodišnji momak odvažio da se obrati Petru Šunderiću, iskusnom planinaru i instruktoru, sa željom da ga koliko-toliko obuči i ohrabri.

Sa Ovčara i Monblana

 Isprva, cilj mu je bio da se domognu 985 metara visokog Ovčara i nešto nižeg Kablara, dok o nečem većem i izazovnijem skoro da nije ni razmišljao. Ponajmanje o svetski poznatim vrhovima o kojima sanjaju i oni znatno iskusniji i telesno sposobniji. Ali, kada je želja istrajna i jaka, granice skoro da ne postoje.
To se videlo i sredinom juna, kada je Mladen dosegao do najviših vrhova Alpa, a samo nekoliko dana kasnije zastavu Srbije i svog Čačka razvio je i na najvišem vrhu Italije, Grand paradizu, visokom 4.061 metar. Početkom naredne godine kreće u osvajanje najviše tačke afričkog kontinenta, Kilimandžara, a sa njega, čini mu se, ni Himalaji nisu predaleki.
s
alpinista
- Posmatrao sam često Petra Šunderića i njegove prijatelje iz kluba ekstremnih sportova „Armadila" kako se penju po našim stenama - priseća se Mladen svojih početaka. Petar me je jednog dana upitao da li bih želeo i sam da probam. Kada sam rekao da hoću i kada sam pre godinu dana prvi put pokušao, nisam ni pomišljao na velike vrhove. Želeo sam jednostavno da naučim da se penjem.
A onda je sve krenulo kao na filmu. Početkom maja pozvali su ga u Beograd gde se upoznao sa Slobodanom Stošićem iz kluba „Pozitiv", koji ga je pozvao da sa njima  krene u Francusku.
- Sve je teklo veoma brzo - priča Mladen. - Nisam mogao ni da zamislim koliko je to teško. Prema Monblanu smo krenuli sa visine od oko 2.000 metara. Bilo je teško u početku, vetar je snažno duvao, ali sam verovao u sebe i tek stečenu kondiciju. Naučio sam da koristim ruke, a oprema je bila kao i kod drugih... Stigli smo do prvog kampa, gde smo našli mesto i prespavali u šatorima.

Prespavao u vučjoj jami

Međutim, već drugog dana, kada smo stigli do planinarskog doma, nisu nam dozvolili da tu prespavamo. Morali smo da kopamo „vučje jame" i da bukvalno spavamo u snegu. Dva sata iza ponoći krenuli smo prema vrhu i kroz četiri sata bili smo na najvišoj tački zapadne Evrope. Iako je bilo 30 stepeni ispod nule i duvao je jak vetar,  osetio sam se skoro fantastično. Do tada, najviša tačka sa koje sam posmatrao oblake bio je Ovčar.
Monblan je ostao iznad, a Mladenova ekspedicija odlučila je da se bez odmora popne na Grand paradizo.
- Taj vrh mi je teže pao jer sam već bio prilično umoran, deseti dan smo bili na putu - seća se naš junak. - Međutim, kada sam stigao gore i razvio zastave Srbije i Čačka, sve je izgledalo kao san.
Mladen je učenik Mašinsko-saobraćajne škole, ali svaki slobodan trenutak koristi da bi trenirao, jer ga čeka put za Afriku. 

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati